Propadanje

Poslovanje Narodne banke Srbije u 2018. godini

Iz velikog gubitka u dobitak?

Narodna banka Srbije je u 2017. godini iskazala gubitak u poslovanju u visini od 702,8 miliona evra, a u 2018. godini iskazana je neto dobit u iznosu od 259,2 miliona evra. Izveštaj NBS analizira ekonomski stručnjak Miodrag K. Skulić

Miodrag K. Skulić

Narodna banka Srbije ovih dana objavila je tri dokumenta, za 2018. godinu, i to: Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada; Godišnji izveštaj o monetnoj politici i Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema.

Članom 95. Ustava utvrđeno je da Narodna banka, kao centralna banka Republike Srbije, posluje samostalno i podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara, da njenim radom rukovodi guverner, dok je stavom 2. člana 107. Ustava propisano da centralna banka ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.

Analizom ovih izveštaja mogu se izvesti brojni zaključci, a među njima i sledeći:

Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada za 2018. godinu

Narodna banka Srbije obavezna je da ovaj izveštaj podnose Narodnoj skupštini za prethodnu godinu, najkasnije do 30. juna naredne godine. Taj izveštaj sadrži podatke o ostvarenju ciljeva i obavljanju funkcija Narone banke Srbije, i to funkcija koje se odnose na monetarnu i deviznu politiku, upravljanje deviznim rezervama, mere i aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskg sistema, kontrolu banaka i osiguravajućih organizacija, nadzor nad upravljanjem dobrovoljnim penzijskim fondovima, nadzor nad obavljanjem poslova lizinga, nadzor nad pružanjem platnih usluga i izdavanjem elektronskog novca, izdavanje novčanica i kovanog novca i upravljanje tokovima gotovine, kao i upravljanje platnim sistemom.

Izveštaj sadrži i prihode, rashode i rezultat ostvaren u poslovanju ove centralne ustanove, kao i zakonodavno - pravne aktivnosti, međunarodnu saradnju, zaštitu korisnika finansijskih usluga, te rad Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca - Topčider, kao i podatke o ostalim aktivnostima Narodne banke Srbije.

Ostvareni neto dobitak u iznosu od 259,2 miliona evra

Gubitak Narodne banke Srbije iskazan u 2017. godini u znosu od, čak, 701,8 miliona evra ne potiče iz osnovne delatnosti naše Centralne banke, već iz unovčavanja kupljenih hartija od vrednosti na svetskom tržištu i kursnih razlika i efekata ugovorenih valutnih klauzula.

Interesantno je da u svojim izveštajima Narodna banka Srbije, datim na oko dve stotine stranica, nigde ne objašnjava kako i iz čega je nastao toliko veliki gubitak u poslovanju, pogotovu, što je u 2016. godini ostvaren neto dobitak u visini od 398,3 miliona evra, pa proizilazi da je u 2017. godini ostvaren lošiji rezultat nego u prethodnoj godini, za, čak, 1,1 milijardu evra. Nakon toga u 2018. godini iskazan je pozitivan neto rezultat u iznosu od 259,2 miliona evra.

Analizirajući prihode i rashode Centralne banke, evo uporednog pregleda neto prihoda od kamata, naknada i provizija, na jednoj i izdataka za lične rashode, amortizaciju i druge operativne troškove, na drugoj strani u 2016, 2017. i 2018. godini (u milionima dinara), (tabela br. 1)

Dok je iz poslovanja sa hartijama od vrednosti i drugim finansijskim transakcijama ostvaren izuzetno visok negativan rezultat u 2017. godini, za razliku od dobitka ostvarenog u 2016. i 2018. godini (tabela 2)

Nakon saldiranja rezultata iz redovnog poslovanja i poslovanja sa hartijama od vrednosti, uključivo u njih i kursne razlike, dobijen je konačan rezultat: (tabela 3)

Najveći deo gubitka iz 2017. godine potiče iz deviznih rezervi koje su položene u vodeće banke Evrope ili su iz tih sredstava kupljene hartije od vrednosti, pa je usled pada vrednosti evra od 4,05 odsto u odnosu na domaću valutu (dinar) došlo do smanjenja vrednosti tih hartija od vrednosti, odnosno naših potraživanja za 400 miliona evra. U 2017. godini došlo je i do gubitka 57 miliona evra na prodaji finansijskih sredstava namenjenih trgovanju. Dakle, bez pozitivnog rezultata iz trgovanja hartijama od vrednosti i drugih finansijskih sredstava namenjenih trgovanju, Centralna banka iz tekućih prihoda od neto kamata i neto naknada i provizija nemože pokriti tekuće operativne rashode koji su u 2017. godini iznosili više od 11 milijardi dinara, ili 93 miliona evra.

U 2018. godini ostvaren je 30,4 milijarde dinara dobiti iz poslovanja sa hartijama od vrednosti i time je pokriven samo deo gubitka ostvaren u prethodnoj 2017. godini.

Osnovni cilj Narodne banke Srbije jeste postizanje i održavane stabilnosti cena, pa odmah ovde ističemo da je taj cilj i ostvaren, jer je inflacija u 2017. godini iznosila tri odsto, a u 2018. godini dva odsto. Program monetarne politike Narodne banke Srbije u 2017 i 2018. godini predviđao je da će monetarna politika biti ekspanzivna, kako bi davala podstrek započetom ekonomskom oporavku. Referentna kamatna stopa je snižena na tri odsto.

Poslovanje banaka u 2017. godini

Obavezne rezerve banaka kod Narodne banke Srbije koje su u primeni od 2011. godine, tokom 2016. godine, nisu menjane. Od septembra 2015. godine nastavljen je proces postepenog smanjenja stopa obavezne reserve na devizne obaveze sa ugovorenom ročnošću do i preko dve godine, i u tom ciklusu u šest narednih meseci ove stope snižene za po jedan procentni poen.

Taj proces je okončan u februaru 2016. godine, kada su te stope utvrđene na nivou od 20 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću do dve godine i na nivou od 13 odsto za obaveze sa ugovorenom ročnošću preko dve godine. Na osnovu Odluke iz decembra 2015. godine stopa obavezne rezerve na dinarske obaveze indeksirane deviznom klauzulom počev od januara 2016. godine povećana je sa 50% na 100 odsto.

Poslovne banke morale su da polože Narodnoj banci obavezan deposit 1,7 milijardi evra u devizama i 1,3 milijardi evra u dinarima. Sa te tri milijarde evra Centralna banka je umanjila kreditni potencijal poslovnih banaka. Ali to umanjenje nije imalo odraz na poslovanje poslovnih banaka, jer pored te "izuzete" tri milijarde evra poslovne banke su na poziciji finansijska sredstva raspoloživa za plasman" imale još 4,7 milijardi evra, koje nisu imale kome da plasiraju, jer je privreda nesposobna za dalje zaduživanje, a građani su se zaduživanjem u švajcarcima i ugovaranjem tzv. devizne klauzule opekli.

Ako se ima u vidu činjenica da banke raspolažu sa ukupnim kapitalom, akcijskim, rezervama i neraspoređenom dobiti, na kraju te 2017. godine u iznosu od 667 milijardi dinara, ili 5,6 milijardi evra, jasno proizlazi da u sredstvima zamrznutim u Centralnoj banci od tri milijarde evra i 4,7 milijardi evra finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju imaju zamrznut celokupan sopstveni kapital, pa i više od toga dve milijarde neaktivnih sredstava, onda je jasno da banke raspolažu samo sredstvima devizne štednje stanovništva od skoro deset milijardi evra, umanjene za deo obaveznih rezervi, koji polažu Centralnoj banci i sredstvima komitenata privrednih društava, koja ovi imaju na svojim tekućim računima.

Dakle, poslovne banke su u 2017 godine sa tuđim sredstvima deviznih štediša i naših privrednih društava, dajući ih komitentima (građanima, privrednim društvima i državi) ostvarili čistu dobit od neverovatnih 68,7 milijardi dinara, ili 580 miliona evra. Sa tuđim sredstvima ostvariti prinos na kapital u toj visini, to može samo u zemlji Srbiji.

Operacije na deviznom tržištu u skladu sa Programom monetarne politike za 2016. godinu Narodna banka Srbije je nastavila da sprovodi režim plivajućeg deviznog kursa, pa je intervenisala na deviznom tržištu radi smanjenja prekomernih kratkoročnih oscilacija deviznog kursa, očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i održavanja adekvatnog nivoa deviznih rezervi.

Kretanje kursa evra u odnosu na dinar

Na kraju 2017 godine za jedan evro utvrđen je srednji kurs 118,4727 dinara, dok je na kraju prethodne 2016. godine taj kurs iznosio 123,4723 dinara za evro. Time je dinar ojačao u odnosu na evro za čitavih 5,00 dinara, ili za 4,05 odsto.

Finansijske institucje

Finansijske institucije nad kojima Narodna banka Srbije vrši kontrolu i nadzor su: 27 banaka; 17 davalaca finansijskog lizinga; 20 društava za osiguranje i 7 dobrovoljnih penzijskih fondova.

U bankarskom sektoru nastavljen je trend smanjenja broja zaposlenih, započet još 2009. godine, jer je samo u 2018. godini broj zaposlenih u bankarskom sektoru smanjen za 225 zaposlenih, pa je na kraju te godine iznosio 22.830 lica.

Prema evidenciji Narodne banke Srbije u ukupnoj bilansnoj sumi banaka banke u vlasništvu stranih lica učestvuju sa 75,4 odsto, državne banke 14,3 odsto, a banka u vlasništvu domaćih privrednih lica i građana sa 7,1 odsto.

U kapitalu banaka banke u vlasništvu inostranih lica učestvuju sa 75,9 odsto, banke u državnom vlasništvu 14,3 odsto, a banke u vlasništvu privrednih društava i građana sa 9,8 odsto. Ukupan kapital banaka na kraju prošle godine, nakon pripisa ostvarenog rezultata u toj godini, iznosio je 676,7 milijardi dinara, ili više od 5,72 milijarde evra.

Interesantno je istaći da je sto odsto akcija Piraeus banke, AD, Beograd u 2018. godini preuzela Direktna banka, AD, Kragujevac.

Od banaka u vlasništvu stranih lica, najveće učešće u ukupnoj aktivi imale su banke iz Italije (26,7%), Austrije (13,1%), Francuske (11,0%).

Banke

U prethodnom broju Magazina Tabloid prikazali smo ukupne rezultate poslovanja 27 banaka i istakli najbitnije pokazatelje pojedinih banaka. U ovom broju prikazujemo samo deo o iznosu i pokriću nenaplativih kredita banaka.

Nenaplativi krediti banka smanjeni su na kraju 2018. godine i svedeni na 5,7 odsto, što je u odnosu na prethodnu godinu kada su bili 9,8 odsto ukupno bruto odobrenih kredita, veliki uspeh. Ukupna vrednost problematičnih nenaplativih kredita na kraju 2018. godine u svim bankama dostigla je iznos od 130,6 milijardi dinara, što predstavlja 1,1 milijardu evra. Taj iznos je manji u odnosu na prethodnu godinu za 36,2 odsto.

Kako Narodna banka Srbije zahteva da banke izdvajaju znatna sredstva za pokriće tzv. regulatornih rezervi tj. rezervi za procenjene gubitke, te rezerve su na kraju prošle godine dostigle 60,2 odsto ukupne vrednosti bruto problematičnih kredita.

Sektor osiguranja

U sektoru osiguranja bilo je 20 društava, sa učešćem ukupne premije u bruto društvenom proizvodu Srbije sa dva odsto, dok je visina premije po stanovniku dostigla 138 dolara, što je za četiri dolara više nego u prethodnoj godini. Društva za osiguranje u 2018. godini ostvarila su ukupnu premiju od 99,9 milijardi dinara, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. U ovom sektoru ostvarena je neto dobit posle oporezivanja u visini od 8,9 milijardi dinara, ili oko 75 miliona evra.

Dobrovoljni penzijski fondovi

Na kraju 2018. godine u ovom sektoru poslovala su četiri društva, koja su upravljala imovinom sedam penzijskih fondova. Usluge posredovanja prilikom zaključenja ugovora o članstvu u dobrovoljnim penzijskim fondovima pružalo je pet banaka posrednika, a usluge informisanja o članstvu u tim fondovima 563 agenta, od ukupno 777 lica kojima je Narodna banka izdala dozvolu za obavljanje ovih poslova.

Jedan od posticaja razvoju dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji jesu poreske olakšice. Njima se uplate pojedinaca i poslodavaca do određenog iznosa oslobađaju plaćanja poreza na dohodak građana, odnosno doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (5.757 dinara). Najveći deo prikupljene imovine fondova uložen je u državne hartije od vrednosti.

Finansijski lizing

Ukupno je 17 društava imalo dozvolu za obavljanje poslova davalaca finansijskog lizinga, od kojih su sedam u većinskom vlasništvu stranih lica, a deset u većinskom vlasništvu domaćih lica. Njih 14 su u vlasništvu banaka, članica bankarskih grupa ili drugih finansijskih institucija. Ukupna bilansna aktiva svih davalaca finansijskog lizinga, na kraju 2018. godine, iznosila je 86,7 milijardi dinara, li 15,2 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

Davaoci finansijskog lizinga najveći deo svojih aktivnosti finansiraju putem dugoročnih zaduživanja u inostranstvu, tako da na kraju 2018. godine ti izvori čine pretežni deo izvora sredstava. Najveće učešće u plasmanu ovog sektora čini finansiranje teretnih vozila, minobusa i autobusa. Učešće sopstvenog kapitala u ukupnoj pasivi ovih društava je samo 11,1 odsto, dok su inostrani krediti dostigli 68,5 odsto.

Upravljanje deviznim rezervama

U skladu sa Strateškim smernicama za upravljanje deviznim rezervama, koje je usvojio državne hartije od vrednosti najrazvijenih zemalja, ročnosti do deset godina i manji obim investiranja u obveznice do pet godina najrazvijenih zemalja emitovane u ime države, međunarodnih finansijskih institucija, federalnih jedinica najrazvijenih zemalja.

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su 31. decembra 2018. godine iznosile 11 milijardi i 262 miliona evra i bile su veće 1,3 milijarde evra i bile su veće nego na kraju 2017 godine. Takav nivo deviznih rezervi obezbeđivao je više od pet meseci uvoz robe i usluga.

U toku 2018. godine najveći uticaj na nivo deviznih rezervi imao je devizni priliv po osnovu intervencije NBS na Međudeviznom tržištu u neto iznosu od 1,52 milijarde evra.

Na osnovu korišćenja kredita za Republiku Srbiju, preko deviznih rezervi za Republiku Srbiju ostvaren je ukupan pruliv u iznosu od 692,2 miliona evra, i to od Fonda za razvoj Abu Dabija (334,7 miliona evra); EIB-a (227,6 miliona evra) za izgradnju Koridora 10, opštinsku i regionalnu infrastrukturu, obnovu škola, razvoj malih i srednjih preduzeća, izgradnju obilaznice oko Beograda i za unapređšenje objekata pravosudnih organa; Grupacije Svetske banke (107,4 miliona evra), zazdravstvo, Koridor 10 i druge projekte; Banke za razvoj Saveta Evrope (19 milona evra) za otklanjanje šteta od zemljotresa u Kraljevu i za investicije u naučnu infrastrukturu; EBRD (3,5 miliona evra) za unapređenje beogradskog javnog prevoza i saobraćajne infrastrukture.

Pored toga, ostvaren je devizni priliv i od prodaje hartija od vrednosti Republike Srbije na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 567,3 miliona evra. Po osnovu obavljanja privremenog platnog prometa sa Kosovom i Metohijom ostvaren je devizni priliv u iznosu od 466,5 miliona evra. Devizni priliv po osnovu donacija iznosio je 330,8 miliona evra, a po osnovu privatizacije 121,2 miliona evra.

U toku 2018. godine redovno su izmirivane obaveze prema inokreditorima u iznosu od milijardu i 293,9 miliona evra. Veći devizni odlivi realizovani su po osnovu isplate dospelih hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima u iznosu od 906 miliona evra. Po osnovu dospelih hartija od vrednosti Republike Srbije u evrma na domaćem finansijskom tržištu isplaćeno je 840 miliona evra, a za servisiranje stare devizne štednje 11,3 miliona evra.

Neto devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju 2018. godine iznosile su osam milijardi i 854, miliona evra, što predstavlja najveći iznos od 2000 godine, od kada se na ovaj način prate neto devizne rezerve.

Posmatrano po strukturi, devizne rezerve Narodne banke Srbije su na dan 31. decembra 2018. godine činile: 57,8% inostrane hartije od vrednost; 21,7% devizna sredstva na računima u inostranstvu;13,4% efektivni strani novac; 6,5% zlato u trezoru Narodne banke Srbije i na računu u inostranstvu i 0,6% SDR kod MMF-a.

Emisija novca i upravljanje tokovima gotovine

Gotov novac u opticaju na dan 31. decembra 2018 . godine u opticaju je bilo (izvan trezora NBS, blagajni banaka i Uprave za trezor Ministarstva finansija) gotovog novca u iznosu od 182,6 milijardi dinara, kako novčanica 98,7%, tako i kovanog novca (1,3%), što je za 11,4 odsto više nego na kraju 2017. godine.

Saradnja sa međunarodnim organizacijama

U ovom delu prikazujemo odnose sa MMF-om, Svetskom bankom, Evropskom unijom, EBRD, Bankom za međunarodno poravnanje, Evropskom investicionom bankom i drugim međunarodnim kreditorima.

Međunarodni monetarni fond

Aktuelni trogodišnji stendbaj aranžman iz predostrožnosti, koji je Odbor izvršnih direktora odobrio 23. februara 2015. godine, uspešno je okončan.. Glavni ciljevi ovog ekonomskog programa podržanog ovim aranžmanom jesu jačanje javnih finansija, povećanje otpornosti finansijskog sektora i strukturne reforme kojima se uspostavlja osnova za postizanje održivih stopa privrednog rasta.

Aranžman je odobren iz predostrožnosti, što znači da će se sredstva koristiti samo u slučaju platnobilansnih potreba, pa zajmovi od MMF-a u tom periodu nisu ni korišćeni.

Instrument za koordinaciju politike predstavlja novi mehanizam podrške MMF-a zemljama članicama, savetodavnog je karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava toga fonda. Namenjen je zemljama posvećenim reformama, a dogovara se radi dobijanja podrške odgovarajućem ekonomskom programu, kada zemlja nema tekućih ni potencijalnih platnobilansnih problem.

Svetska banka

Od marta 2002 do do kraja 2018. godine Svetska banka je ukupno odobrila Republici Srbiji finansijska sredstva za programske i projektne zajmove u iznosu od dve milijarde i 790 miliona evra, od čega je iskorišćeno oko dve milijarde i 17 miliona evra.

Evropska unija

Sa Evropskom unijom nastavljena je aktivna saradnja Narodne banke Srbije, saglasno Zaključku Vlade od 1. marta 2018. godine o usvajanju trećeg revidiranog Nacionalnog programa za usvajanje pravnh tekovina EU. Aktivna saradnja nastravljena je u okviru pregovaračkih oblasti kojima NBS presedava (Finansijske usluge i Ekonomska i monetarna politika), ili je NBS drugorazredna institucija (Slobodno kretanje kapitala), kao i u svih osam ostalim oblasti gde NBS učestvuje kao član (Slobodno kretanje radnika, Poslovno nastanjivanje i slobodno pružanje usluga, Pravo privrednih društava, Konkurencija, Statistika, Zaštita potrošača i zaštita zdravlja, Finansijski nadzor, Finansijska i budžetska putanja). Narodna banka Srbije je, kaže se u tom Godišnjem izveštaju, definisala planove za preostalo usklađivanje zakonodavstva iz svoje nadležnosti sa pravnim tekovinama EU.

U periodu od 2001 do 2017. godine iz Fonda revolving kredita Republike Srbije krajnim korisnicima odobrena su 1.151 kredit u ukupnom iznosu 117,1 miliona evra, koji se koriste preko posredničkih banaka.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)

Ova institucija od 2001. godine, a zaključno sa 31. decembrom 2018. godine odobrila nam je sredstva kredita u iznosu od četiri milijarde i 730 miliona evra, od čega je iskorišćeno četiri milijarde i osam miliona evra, u okviru više od 200 projekata.

Odobreni zajmovi namenjeni su za finansiranje infrastrukturnih projekata u sektoru energetike i saobraćaja, zaštiti životne sredine, kao i podrške lokalnim samoupravama. Jedan deo zajmova odnosi se na podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća u oblasti prehrambene industrije, trgovine, građevinarstva, sektora usluga i dr.

Banka za međunarodna poravnanja

Narodna banka Srbije članica je BIS-a i učestvuje u kapitalu sa 2.920 akcija, pa učestvuje u radu redovnih godišnjih skupština ove institucije, čiji je osnovni cilj da pruža podršku centralnim bankama u obezbeđenju monetarne i finansijske stabilnosti, kao i podsticanje međunarodne saradnje u tim oblastima.

Evropska investiciona banka (EIB)

Od 2001. do kraja 2018. godine EIB je obezbedila finansijsku podršku javnom i privatnom sektoru Republike Srbije u iznosu od 4,82 milijarde evra, od čega je iskorišćeno 4,25 milijaerdi evra. Krediti su namenjeni za infrastrukturne projekte, finansijski sektor, sektor energetike, zdravstvo, obrazovanje i industriju, kao i podršku lokalnoj samoupravi.

Kreditni poslovi sa inostranstvom

U 2018. godini kreditno zaduženje u inostranstvu iznosilo je 3,69 milijardi evra, po osnovu 813 kreditnih zaduženja domaćih lica u inostranstvu, uz prosečnu godišnju kamatnu stopu od 2,37 odsto i prosečan rok otplate od pet godina i šest meseci. Svi dospeli krediti su vraćeni o roku.

Posredstvom Narodne banke Srbije, kao agenta Republike Srbije, u 2018. godini ukupno je otplaćeno 2,1 milijardu evra, od čega 1,7 mlijardi evra glavnice i 435 miliona evra kamate i ostalih troškova. U toj godini vraćeno je milijardu i 959,36 miliona evra kredita, i to milijardu i 471,63 miliona evra glavnice i 487,73 miliona evra kamate i ostalih troškova.

Finansijski izveštaji i poslovanje NBS

Ukupan zbir aktive na dan 31. decembra 2018. godine dostigao je 1481 milijardu dinara, ili 12,5 milijardi evra. Šest najvećih pozicija aktive su: (u milijardama dinara)

336,4 Gotovina i tekući računi

87,8 Zlato i ostali plemeniti metali

145,2 Depoziti

783,9 Hartije od vrednosti

102,2 Članska kvota u MMF-u i sredstva u specijalnim pravima vučenja

18,8 Nekretnine i oprema

6,5 Sve ostale pozicije aktive

Izvore sredstava Narodne banke Srbije čine sledećih pet pozicija pasive:

583,3 Depoziti i ostale obaveze prema bankama i ostalim finansijskim organizacijama

284,2 Depoziti i ostale obaveze prema državi i drugim deponentima

102,3 Obaveze prema MMF-u

182,6 Novac u opticaju

324,5 Ukupan kapital

3,9 Sve ostale pocizije pasive

Narodna banka Srbije sopstvenim kapitalom pokriva 21,9 odsto ukupne aktive, dok novac u opticaju od 1,55 milijardi evra, pokriva 12,3 odsto ukupne aktive.

Narodna banka Srbije najveći deo novčanih sredstava drži u inostranim hartijama od vrednosti koje su na kraju prošle godine dostigle 6,63 milijarde evra. U zlatu i ostalim plemenitim metalima Narodna banka Srbije ima 742,4 miliona evra.