Pogled iz Moskve

Istočni ekonomski forum posetilo je 8,5 hiljada ljudi iz 65 zemalja

Privlačnost Dalekog istoka

Peti Istočni ekonomski forum (4-6. septembra) bio je veoma reprezentativan kada je o broju učesnika reč. U Vladivostok su došli biznismeni iz više od 440 svetskih komapnija. Forum je bio „berićetan" i po broju potpisanih sporazuma. Za tri dana zaključeno je više od 270 investicionih ugovora u vrednosti od 3,5 triliona rubalja. O tome piše ruski istraživač Vaklerij Panov

Piše: Valerij Panov

U radu foruma učestvovali su i šefovi niza država Azijsko-pacifičkog regiona: premijer Japana Šinzo Abe, premijer Malezije Mahatir Muhamed, predsednik Mongolije Haltmagin Batulga i premijer Indije Narendra Modi. „Ponosni smo što je Daleki istok danas postao simbol otvorenosti cele zemlje, inovatorstva i odlučnosti za uklanjanje svih vrsta barijera za poslovnu i običnu ljudsku komunikaciju", istakao je tokom plenarnog zasedanja predsednik RF Vladimir Putin.

Upravo to zasedanje na kome su učestvovali ruski predsednik i lideri Indije, Japana, Malezije i Mongolije, može se nazvati centralnim događajem foruma. Vladimir Putin je posebno govorio o tome da su zahvaljujući merama podrške od 2015. godine investitori uložili u ekonomiju Dalekog istoka 612 milijardi rubalja, a industrija regiona porasla je za 23%.

Iznenađenje za prisutne predstavljale su reči Narendre Modija o odobravanju kredita u vrednosti 1 milijrade dolara za razvoj Dalekog istoka. „To je mera bez presedana, da odobravamo takvu specijalnu kreditnu liniju drugoj zemlji", istakao je Modi. Ali, iako Moskvu i Nju Delhi tradicionalno povezuje posebno privilegovano strateško partnerstvo, Modi je prvi indijski premijer koji je posetio Vladivostok.

Prirodno, pažnja medija je od otvaranja Foruma bila usmerena pre svega na pregovore Vladimira Putina i Narendre Modija. Za razliku od uobičajene prakse na sličnim događajima, umesto da traju 2-3 sata, pregovori su trajali skoro ceo dan.

Njihov rezultat bilo je potpisivanje 15 dokumenata. U izvesnom smislu, susret ruskog i indijskog lidera dao je ton celom Forumu. Nakon susreta izdato je zajedničko saopštenje „Kroz poverenje i partnerstvo - ka novim visinama saradnje", u kojem se izražava raspoloženje za produbljivanje bilateralnih veza, uključujući i spoljnopolitičku koordinaciju.

Pored toga, usaglašena je strategija za unapređenje trgovinsko-ekonomske i investicione saradnje, kao i program za širenje kooperacije u naftno-gasnoj sferi. Generalno, sporazumi postignuti na Forumu tiču se odbrambene sfere, energetike i saobraćaja.

Najbolje perspektive za saradnju Moskve i Nju Delhija odnose se na vojno-tehničke odnose. Do 2024-25. godine Moskva će kompletno isporučiti Nju Delhiju protivraketne sisteme S-400 Trijumf. Prošle godine obe strane su potpisale paket ugovora, uključujući snabdevanje Indije ruskim fregatama projekta 11356. Trenutno je Indija jedina velika zemlja koja uvozi veliki deo naoružanja.

Ne radi se samo o isporukama oružja, već i o njegovom zajedničkom razvijanju i proizvodnji. U martu ove godine, u Idniji je otvorena fabrika za proizvodnju automata Kalašnjikov. U ovom trenutku se uspešno sprovodi bilateralni program vojno-tehničke saradnje, koji bi trebalo da traje do 2020. Prema Putinovim rečima, „u izradi je nastavak programa za sledećih 10 godina".

Prioritet se daje saradnji u oblasti energetike. Ruski predsednik je istakao da su indijski energokoncerni pozvani da učestvuju i u drugim perspektivnim projektima kao što su Dalekoistočni gas i Arktički gas 2. Osim toga, u skladu sa rasporedom, realizuje se vodeći projekat u sferi mirnodopske nuklearne energije - izgradnja nuklearne elektrane Kudankulam.

Tokom 20 godina u Indiji će biti izgrađeno najmanje 12 energetskih jedinica ruskog dizajna, istakao je prvi čovek RF. Lideri Indije i Rusije su takođe zaključili najmanje četiri sporazuma koja se tiču razvoja naftnih i gasnih postrojenja, kao i snabdevanja gasom.

Za Nju Delhi je od presudne važnosti postala odluka o otvaranju morskog puta između Vladivostoka i Čenaja, što će skratiti put do Rusije za 24 dana. (Trenutno, kroz Suecki kanal, ovaj put traje 40 dana.) U budućnosti, ovaj morski put će pomoći da se uspostavi saradnja u trouglu Indija-Rusija-Vijetnam. Ovaj saobraćajni koridor je svojevrsni odgovor na kinesku inicijativu „Jedan pojas, jedan put" koja uznemiruje Indiju.

„Postoji duga istorija indijskih intersa u ovom regionu. Od 2001. godine kompanije ove zemlje na Sahalinu imaju 10% akcija u konzorcijumu za proizvodnju nafte i gasa Sahalin 1. Ovde nije reč samo o doprinosu indijske strane razvoju ruskih prirodnih resursa. Ovo je obostrano korisna bilateralna saradnja: 2017. godie Rosfnjeft je kupio u Gudžaratu kompleks za preradu nafte.

Sada je moguća i izgradnja zajedničkih preduzeća za duboku obradu drveta. Veoma je interesantan i projekat za rudnik uglja na Kamčatki. Njime se bavi indijska korporacija Tata. Planovi za bilateralnu saradnju su veoma veliki", rekao je ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) Vjačeslav Usov.

Paket međuresornih i korporativnih ugovora pokriva širok spektar oblasti i poslužiće za dalje širenje višestrukih rusko-indijskih veza, izrazio je svoje uverenje V. Putin nakon pregovora. Obe zemlje nastavljaju promociju sistema međusobnog plaćanja u nacionalnim valutama, što predstavlja važan korak na putu dedolarizacije.

Odlučeno je da međusobna razmena dostigne 30 milijardi dolara do 2025. godine. Zajednički cilj Rusije i Indije je stvaranje zone slobodne trgovine Indije i Evroazijskog ekonomskog saveza. Prva runda pregovora održaće se uskoro, izjavio je predsednik RF Vladimir Putin.

Danas je već jasno: Istočni ekonomski forum 2019. može da uvede rusko-indijsku saradnju na novi nivo. Ozbiljnost namera Nju Delhija potvrđena je činjenicom da je još prilikom pripreme Foruma održan sastanak šefova diplomatije Rusije i Indije, Sergeja Lavrova i Subramanjama Džaišankara. Prema rečima Džaišankara, rusko-indijski odnosi pokazuju stabilnost već 40 godina. Na perspektive širenja saradnje sa Rusijom Indija gleda sa krajnjim optimizmom.

Istovremeno, indijska štampa ističe da Rusija teži diverzifikaciji kontakata sa zemljama Azije, sa namerom da aktivira saradnju i sa Vijetnamom i Indonezijom. Tokom pregovora političari su razmotrili i regionalne krize, posebno situaciju u Avganistanu. Pritom je Narendra Modi nazvao saradnju Rusije i Indije zalogom višepolarnog sveta. Ta misao istaknuta je i u jednom od najčitanijih i najuticajnijih indijskih časopisa, The Hindu.

Novine su odmah reagovale na ishod pregovora premijera N. Modija i predsednika V. Putina, člankom pod naslovom Rusija bi mogla težiti važnijoj ulozi u regionu od one koju danas ima. Autor, naučni saradnik Centra za politička istraživanja Zoravar Daulet Sing posebno ističe: „Govori Džaišankara na zasedanju prestižnog Valdajskog kluba (debatni klub) u Moskvi zalažu se za otvaranje novog poglavlja u rusko-indijskim odnosima. U suštini, on je rekao da je Azija ušla u višepolarno doba i da Indo-pacifički region nije ograničen na jedan koncept."

Dalje je rekao: „...ako se uzme u obzir pomoć Rusije u modernizaciji vojske i mornarice država Indo-pacifičkog regiona kao što su Indija, Vijetnam i Indonezija, i ako se uzme u obzir Pacifička flota Rusije koju često potcenjuju iako se zona njene odgovornosti prostire do Persijskog zaliva, onda postaje jasno da Moskva već predstavlja važnog igrača na evroazijskog periferiji." Jasno je da je autor imao u vidu Azijsko-pacifički region, jer u istom tekstu piše: „U suštini, Rusija već utiče na geopolitiku Indo-pacifičkog regiona, ne ljuteći pritom Peking.

Ona uspeva da održava tesnu saradnju sa suprotstavljenim stranama u sporovima oko Južnokineskog mora."

Dozvoliću sebi da dopunim ovu misao rečima o tome da Istočni ekonomski forumi okupljaju u ruskom Vladivostoku predstavnike i onih zemalja koje su istorijski podeljene oštrim neslaganjima, koja se tiču i same Rusije.

Mislim da mnoge učesnike ne privlače, ne samo i ne toliko, široke mogućnosti vođenja unosnog biznisa, koliko shvatanje uloge koju ima ovaj region u preoblikovanju jednopolarnog svetskog poretka u multipolarni. Praktično, Forum je već postao platforma za pokazivanje geostrateških namera ključnih azijskih igrača.

Izbor formata Istočnog ekonomskog foruma kao multilateralnog ekonomskog foruma nije diktiran samo stremljenjem Moskve da razvija Daleki istok. Po mišljenju Entonija Rina, analitičara izdanja NK News, ovaj format je uslovljen željom Rusije da učvrsti svoju ulogu u regionu, a da ne potpadne pod uticaj jačeg igrača. „Rusija gradi svoju ekonomsku strategiju u okvirima saradnje sa više država odjednom, smatrajući da će ekonomska sfera dozvoliti Kremlju da bude nezavisni igrač u Azijsko-pacifičkom regionu, ne oslanjajući se ni na jednu državu", smatra Rina.

Ovaj ekspert primećuje da „u uslovima kada SAD ostaju vodeća vojna država u regionu, a Kina predstavlja ekonomskog lidera, Rusija ima mnogo više šansi da dobije bilo kakav uticaj u Azijsko-pacifičkom regionu kroz razvoj ekonomije, a ne kroz vojni potencijal".

Ova teza je više nego sporna. Na ekonomskom planu teško da ćemo uspeti da se poredimo sa Kinom, ali su upravo jedinstvena vojna tehnologija i superoružje uveli Rusiju u red glavnih geopolitičkih igrača posle 25 godina vegetiranja u predvorju „civilizovanog sveta". Uzgred, reperom za rast međunarodnog autoriteta Rusije može se smatrati udar raketama Kalibar po teroristima iz Islamske države (zabranjena u RF) u Siriji 2015. godine. Nešto ranije iste godine održan je prvi Istočni ekonomski forum. Počela je velika ekonomska ekspanzija na Daleki istok.

Pomalo zakasnelo, jer je još 1763. godine ruski genije Mihajlo Lomonosov pisao: „...ruska moć će rasti u Sibiru i Severnom okeanu i stići će do glavnih evropskih naselja u Aziji i Americi". Ali, ruska država nije imala novca za razvoj svoje „ogromnosti". A Istok - to je naša budućnost. Ne Zapad sa njegovim sadašnjim trulim „vrednostima". Svoj istorijski vrhunac on je prošao i sada se kreće ka zalasku, a i veliki deo Rusije se prostire na Istoku sa njegovim bezbrojnim bogatstvima.

U uslovima trgovinskog rata SAD i Kine, i uz neprestane proteste u Hongkongu, Kina će morati da traži tržišta na koja može da se preorijentiše. Rusija u tim uslovima deluje kao prilično privlačna varijanta.

Generalni sekretar Kineskog udruženja za poslovni razvoj u inostranstvu (CODA) He Ženvei peti put učestvuje u Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku. U intervjuu za News.ru govoreći o očekivanjima kineskih kompanija, označio je prioritetna područja za saradnju sa Rusijom i izneo mišljenje o preorijentaciji kineskog biznisa prema Rusiji zbog trgovinskog rata sa SAD. Po njemu, „Istočni ekonomski forum je postao istinski međunarodni ekonomski forum.

Zato su kineski preduzetnici sve zainteresovaniji za učestvovanje na njemu. Oni smatraju da je neophodno prisustvovati na Formu, zato što mogu da saznaju najvažnije informacije. Mislim da je Forum veoma dobar i da je zaista važan za Daleki istok."

Po tradiciji, na Forumu je najbrojnija bila delegacija biznismena iz Kine, kao Rusiji najbliskijeg trgovinskog partnera u Azijsko-pacifičkom regionu.

Najveći, po vrednosti ulaganja, postao je projekat fabrike „Petrohemija" za proizvodnju metanola i amonijaka na teritoriji prioritetnog razvoja (TPR). Planirano je da se privuče više od 200 milijardi rubalja za izgradnju ove fabrike.

Osim toga, ruske i kineske kompanije su potpisale sporazum za izgradnju stočnog kompleksa za proizvodnju kravljeg mleka u Primorskom kraju, vredan 45 milijardi rubalja. U najznačajnije projekte spada i onaj koji se odnosi na stvaranje turističkog klastera Azijsko selo u TPR Kamčatka, vredan 57,2 milijarde rubalja

Među značajnim dogovorima je i donošenje konačne odluke o investicijama u eksploataciju i proizvodnju tečnog priorodnog gasa Arktik 2. Prema rečima ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka, projekat proizvodnje tečnog prirodnog gasa koji je u toku najveći je na svetu, sa ukupnom vrednošću investicija od 21 milijardu dolara.

Zajedno sa ruskim Novatekom u ovom projektu učestvuju kompanije iz Francuske, Kine i Japana. Pritom, obim japanskih investicija u projekat iznosi oko 5 milijardi dolara, rekao je na Forumu japanski šef diplomatije Taro Kono.

Generalno, u posleratnim godinama, Japan je i naša glavobolja, i naša zubobolja, zato smo želeli da se posebno pozabavimo „japanskom temom", koja se uz to ne odlikuje posebnom raznovrsnošću, već podseća na čuvenu „jesetru druge svežine" (u značenju: nešto što je bajato, roba sa isteklim rokom trajanja), što se stalno može čuti u Japanu.

Samo dan posle završetka Foruma, novine Sankei šimbun (japanske Industrijsko-ekonomske novine) kao „profilne" za Forum, požurivši sa sličnim zaključcima, napisale su: „Japanski premijer Šinzo Abe susreo se u Vladivostoku 27. put sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ipak nije došlo ni do kakvog napretka koji bi doveo do povratka „severnih teritorija".

Pre sastanka, predsednik Putin je prevario Japan i njegovog premijera: na marginama Istočnog ekonomskog foruma simbolično je označio početak rada fabrike za preradu ribe na ostrvu Šikotan; reč je o velikom ribljem kombinatu sa naprednom tehnologijom. Na taj način Putin je istakao nameru da razvija južne Kurile, ne vodeći računa o Japanu... Japanski premijer Abe mora da kaže Putinu da je ekonomska saradnja nerealna bez povratka četiri ostrva, da Japan neće razvijati ruski Daleki istok. Takođe treba... ukinuti razmeštanje ruskih nuklearnih raketa srednjeg dometa na Dalekom istoku." Po mom mišljenju, limit diplomatskih izraza kao odgovor na ovakve pasaže odavno je iscrpljen...

Japanski premijer Šinzo Abe započeo je svoj govor na Forumu od poznatih stihova ruskog pesnika Tjutčeva: „Ne može Rusija umom da se shvati, Opštim se aršinom izmeriti ne da: Njen lik je čudan i čudno te gleda - U Rusiju možeš samo verovati." (prevod Ljubomir Simović)

On je preložio da se reč Rusija u stihovima Tjutčeva zameni rečju Japan i da se veruje u njega, jer „Japan je partner. To je država u koju svi možete imati poverenje." I još: „Japan veoma želi da običnim Rusima pokaže svetlu budućnost i neiscrpne mogućnosti naše saradnje." I još jednom postaje kristalno jasno da je sledeći korak na putu ka „svetloj budućnosti" - zaključenje mirovnog sporazuma koji podrazumeva ustupanje Kurliskih ostrva koje je Rusija dužna da preda Japanu pre potpisivanja mirovnog sporazuma.

Rusija je, još od vremena Jeljcina, dozvolila sebi da uđe u spor o „problemu severnih teritorija", koji su, naglašavam, izmislili Japanci i samo Japanci. Zašto? Odgovor je očigledan: bez Kurilskih ostrva, vrednost mirovnog sporazuma za Japan, uz sav njegov značaj za „mir i blagostanje" u Severoistočnoj Aziji, nije veliki.

Reći ćemo još i više: Japan gleda na mirovni sporazum sa Rusijom ne kao na cilj, već kao na sredstvo za reviziju teritorijalnog ishoda Drugog svetskog rata, čiji je jedan od kolovođa i krivaca, kao što je poznato, upravo Japan.

Moderator plenarnog zasedanja Sergej Brilev je podsetio da je na prošlogodišnjem Istočnom ekonomskom forumu bilo planirano da se zaključi mirovni sporazum do 31. decembra 2018. Na to je ruski predsednik primetio: postoji puno poteškoća, pre svega vezanih za pitanja vojnog karaktera i bezbednosti. „Moramo da uzmemo u obzir položaj trećih zemalja i obaveze Japana prema trećim zemljama, između ostalog i prema SAD", rekao je Putin. „A tamo, pored dobrih reči, postoje i takve, podsećam da su se one rodile još 20-30-ih godina: dobra reč je dobra, ali dobra reč i Smith&Wesson (poznata marka vatrenog oružja) deluju mnogo efikasnije samo od dobre reči. Mi to dobro razumemo, znamo i moramo to da uzmemo u obzir. Jednostavno, odgovarajući na vaše pitanje, kažem da na prvi pogled to deluje jednostavno, ali da su nam, u stvari, svi ti problemi ostali iz prošlosti. Ali mi, i ja i Šinzo Abe, želimo da ih rešimo." I Vladimir Putin i Šinzo Abe su se pozvali na sovjetsko-japansku deklaraciju iz 1956. godine.

Napominjemo, u skladu sa tim dokumentom SSSR se složila da ustupi Japanu ostrvaHabomai i Šikotan, uz uslov da do faktičkog ustupanja tih ostrva Japanu dođe nakon sklapanja mirovnog dogovora.

U Zajedničkoj deklaraciji SSSR-a i Japana od 19. oktobra 1956. godine u članu 1 piše: „Ratno stanje između Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika i Japana prestaje danom stupanja na snagu ove Deklaracije, i među njima se uspostavljaju mir i dobrosusedski odnosi." A u članu 9 piše: „Pritom se SSSR, izlazeći u susret željama Japana i uzimajući u obzir interese japanske države, slaže da ustupi Japanu ostrva Habomai i Šikotan, s tim što će faktičko ustupanje ovih ostrva Japanu biti izvršeno nakon zaključenja mirovnog dogovora između SSSR-a i Japana."

Bez obzira na neka neslaganja, Deklaraciju su ratifikovali parlamenti obe države 8. decembra 1956. Kao odgovor na zaključivanje dogovora o bezbednosti između Japana i SAD iz 1960. godine, SSSR je poništio obaveze o ustupanju ostrva.

U memorandumu sovjetske vlade od 27. januara 1960. godine piše da će ova ostrva biti ustupljena Japanu samo ako dođe do povlačenja svih inostranih trupa sa njegove teritorije.

Tako da ne postoji „nikakav pravni ratni status" između Rusije i Japana, o čemu pišu neki mediji, između ostalog i ruski. Kao što ga nema ni sa Nemačkom sa kojom takođe nije zaključen mirovni sporazum.

„Prvi čovek Pentagona je izjavio da SAD vode pregovore sa Japanom i Južnom Korejom i nameravaju da to čine i dalje u cilju razmeštanja tamo svojih zemaljskih raketnih sistema srednjeg dometa. Mi, ponavljam, još nismo vodili pregovore o tome sa premijerom Abeom, ali na nivou ministarstava spoljnih poslova ponovo ćemo raditi na tome", izjavio je Putin na plenarnom zasedanju Istočnog ekonomskog foruma 2019. Za sada se ni u dalekoj budućnosti ne vidi da će Japan prestati da bude američki „nepotopivi nosač aviona". Očigledno je da takva perspektiva čeka i mirovni sporazum između Japana i Rusije.

Istovremeno, japanski premijer je u intervjuu za Izvestija rekao da su investicije Japana u Daleki istok premašile 15 milijardi dolara. On je primetio da „obim japanskih investicija u Daleki istok uopšte ne treba zvati skromnim", prema njegovim rečima „japanske kompanije aktivno rade u Rusiji". Tako da ćemo, nadam se, i dalje biti „kućni prijatelji".

„Ogromno je interesovanje stranih partnera za ovaj Forum. Svi shvataju koliko resursa i kakav potencijal postoji u ovom delu sveta, i niko ne želi da izgubi profit, bez obzira na političku situaciju i naređenja „stanite" i „strahujte"", rekla je zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova RF Marija Zaharova. Delegacije SAD i zemalja EU, koje pozivaju na izolaciju Rusije, bile su među najbrojnijima na Istočnom ekonomskom forumu, primetila je ona u intervjuu za TASS.

Zaharova je takođe istakla da je Forum okupio veliki broj gostiju iz raznih regiona sveta (8,5 hiljada ljudi iz 65 zemalja sveta).

„Fantastično je to što su najbrojnije delegacije došle upravo iz onih zemalja i organizacija koje pozivaju na izolaciju Rusije.

Najveće delegacije su bile iz SAD i zemalja EU", istakla je ona. Ovde postoji „ogroman broj mogućnosti za razvoj: i na planu investicija, i na planu infrastrukture", pojasnila je Zaharova.

Dolazak na Forum predstavnika Evrope ili Bliskog istoka za sada se može nazvati izuzetkom. Ipak, upravo to pokazuje da ruski Daleki istok može da bude privlačan ne samo za susede u regionu. Ipak, mislim da o koncepciji „Velike Evrope" od Lisabona do Vladivostoka, danas više ne treba govoriti: u početku ju je ranio prvi hladni rat, zatim ju je dokusurio drugi hladni rat.

Rusija konačno mora da se pobrine za svoju dobrobit. Moraš da budeš optimista kada čuješ kako šef države Vladimir Putin govori: „Razvoj Dalekog istoka za nas je bezuslovni prioritet. Ponavljam, to je dosledna, dugoročna politika.

Naši napori su usmereni na to da se ovde, u dinamičnom Azijsko-pacifičkom regionu, stvori moćni centar međunarodne saradnje i integracija, poslovnih i investicionih aktivnosti, obrazovanja, nauke i kulture.

Stvaranje takvog centra pre svega je u interesu građana Rusije, onih dalekoistočnih, njihovog blagostanja, kako bi ljudi mogli da se u potpunosti realizuju." Uzgred, u radu Istočnog ekonomskog foruma 2019. učestvovale su delegacije iz mnogih ruskih regiona, uključujući i one zapadne. Sada nam investicije pretežno dolaze sa Istoka...