Epidemija laži

U Srbiji će, kao i u Kini, virus korone dekretom biti izlečen

Epidemija koja je diktatorima mila

Srpske vlasti svesno manipulišu rezultatima testiranja na prisustvo virusa SARS-CoV-2. U početku nije bilo dovoljno testera, pa je dnevno testirano oko 10 građana, a na osnovu tih rezultata je proglašeno vanredno stanje. Sada su nabavljeni novi testeri, testiranje se povećalo, pa je došlo do povećanog otkrivanja zaraženih, što se koristi kao obrazloženje za pooštravanja mera vanrednog stanja. Ovako oštre mere ne postoje nigde u Evropi, ali naša vlast koristi kineski recept stroge kontrole vesti kako bi se po potrebi mere zaoštravale, ili ukidale.

Milan Malenović

Virus koji je uzrokovao uvođenje vanrednog stanja u Srbiji i ogoljene diktature male grupe vlastodržaca, na čijem je čelu pomahnitali Aleksandar Vučić, SARS-CoV-2, nije neko posebno iznenađenje za svetske infektologe i virologe, mada ga ovdašnji „stručnjaci" nazivaju najopasnijim virusom u novijoj istoriji, koji je izazvao „epidemiju bez presedana".

Na veliku žalost naroda u Srbiji o ovoj pošasti ne govori struka, već su takozvani „stručnjaci" sa zvučnim naučnim titulama (koje posle ove sramote više ne zaslužuju da nose) samo trbuhozborci grupice koja je uzurpirala vlast.

Ono što će svaki prosečni virolog odgovoriti na pitanje koliko je on opasan, jeste da se to u napred ne može reći sa preciznošću dok se ne vidi kako se on ponaša u prirodi. Potrebno je pažljivo pratiti izveštaje sa terena. Još nam je mnogima u sećanju „pandemija" Svinjskog gripa iz 2009. za koju je Svetska zdravstvena organizacija tvrdila kako će odneti milione i milione života na celoj planeti. Sve se završilo sa jedva nešto više od 10.000 mrtvih. Slično se desilo i sa prvobitnim SARS virusom koji jedva da je uspeo da se proširi izvan Kine u kojoj je otkriven, a za koga su takođe virolozi sa platnog spiska farmako-mafije tvrdili da je „moderna bubonska kuga". O navodnoj epidemiji „bez presedana" malih boginja ne vredi ni trošiti reči.

Podaci, posebno oni iz Srbije, demantuju i one koji su tvrdili kako je virus bezopasan, isto kao i one koji su govorili kako je epidemija „pošast biblijskih razmera".

Neophodno je više se koncentrisati na izveštaje iz Srbije, a manje na one iz drugih zemalja (mada i njih treba uzimati u obzir) iz najmanje dva razloga.

Prvi je da SARS-CoV-2 ima osam podvirusa koji ne moraju jednako da deluju, posebno ne na ljude različitih životnih navika (naučnici još nemaju jedinstveno mišljenje o karakteristikama ovih osam podvsrtsa).

Drugi je što je način života jedne zajednice odlučujući za brzinu širenja neke zaraze. Uz to dolaze i drugi razlozi (kao na primer kvalitet zdravstvene zaštite) koji mogu da ubrzaju ili uspore širenje neke zaraze.

Srbija u ovom trentku uopšte ne može da odgovorno proceni opasnost koja joj preti od SARS-CoV-2 virusa. Od početka epidemije (prvi slučaj je, po zvaničnom stavu Ministarstva zdravlja, otkriven 6. februara) pa do dana kada nastaje ovaj tekst (5. april), odnosno u toku dva meseca pandemije navodno „biblijskih razmera" na virus je testirana 6.401 osoba, odnosno ni jedan promil ukupnog stanovištva Srbije (ne računajući strance koji ovde borave).

Slobodno možemo da kažemo da se radi o običnom slučajnom uzorku. Pri tome, najviše (skoro isključivo) se testiraju oni koji su primljeni u neku zdravstvenu ustanovu zbog simptoma koji bi mogli da ukažu na prisustvo virusa. Da su testirani slučajni prolaznici na nekoj ulici, rezultati bi sigurno bili drugačiji.

Države koje se zaista uspešno bore protiv SARS-CoV-2 virusa, kao što je Južna Koreja, rade široko testiranje stanovništva. Polazi se od osobe kod koje je test bio pozitivan, pa se testiraju svi sa kojim je bila u kontaktu. Ako se među njima nađe neko ko je pozitivan postupak se ponavlja kao kod prve osobe.

Tek tako može da se dođe do zaista reprezentativnih uzoraka na osnovu kojih se prati kretanje virusa, njegov stvarni potencijal širenja, kao i stopa smrtnosti koju uzrokuje.

Za razliku od Južne Koreje, Srbija niti je na vreme nabavila dovoljan broj testova, niti je obezbedila dovoljno ambulanti gde bi se testovi analizirali.

Po zvaničnim podacima Ministarstva zdravlja, tek od 25. marta dnevno se testira više od 100 osoba. Dan pre toga, 24. marta, testirano je 94 lica, a 23. marta samo 61 osoba. Da podsetimo da je vanredno stanje zbog navodne nezapamćene opasnosti po zdravlje naroda uvedeno 15. marta. Na dan donošenja odluke o proglašenju vanrednog stanja bilo je zvanično registrovano 48 osoba pozitivnih na testiranje, a istog tog dana je testirano samo 15 novih lica. Sa tim podacima i načinom rada ne bi mogao da se donese ispravan zaključak ni za jednu mesnu zajednicu, a ne za celu državu.

U ozbiljnim državama se ozbiljno radi i na delu su ozbiljni stručnjaci koji, za razliku od naših nazovi „stručnjaka", ne podležu pritisku ni političara, a ni farmako-mafije.

Profesor dr Hendrik Štrek je virolog, načelnik Instituta za virologiju Univerzitetske klinike u Bonu, Nemačka. Sa svojim timom on je obišao svako domaćinstvo u nemačkom okrugu Hajnsberg, pokrajina Severna Rajna - Vestfalija, koji ima 252.651 stanovnika i u kome je buknula prva epidemija SARS-CoV-2 virusa u Nemačkoj. Do dana kada je nastao ovaj tekst u tom okrugu bilo je ukupno 1.403 zaražene osobe, dok je 41 oboleli umro od posledica zaraze.

Tim dr Štreka ne samo da je testirao svakog stanovnika, već su sa svakim obavili i veoma opsežnu anketu, a uzeti su brisevi i od kućnih ljubimaca, kao i sa predmeta u domaćinstvima gde je bilo zaraženih. Konačna studija nastala na ovaj način izlazi upravo ovih dana, ali su neki rezultati ispitivanja već poznati.

Utvrđeno je, primera radi, da su svi zaraženi privremeno gubili čulo mirisa i/ili ukusa, a što niko pre toga nije otkrio, čak ni takozvani kineski „stručnjaci".

Isto tako je utvrdio, suprotno mišljenju Kineza koje je prihavtila i naša vlast (zajedno sa „stručnjacima") kako se dodirivanjem istog predmeta zaraza ne širi, osim u izuzetno retkim slučajevima kada se predmet dodirne odmah posle zaražene osobe i neposredno posle toga virus dospe u telo.

Dr Štrek je apsolutno siguran da prenagljene reakcije, kao što je stavljanje svih zaraženih u karantin, uopšte ne doprinose suzbijanju epidemije - na protiv. U svom intervjuu na nemačkom javnom servisu ZDF 31. marta 2020. on je tvrdio kako je prenagljeno stavljanje svih zaraženih u bolnice dovelo do eksplozije epidemije u Italiji. „Klinike su u Italiji bile ubrzivači širenja virusa", rekao je.

U Srbiji se otvaraju sabirni centri za sve kod kojih se uoče simptomi zaraze i koji na prvom od tri neophodna testa pokažu pozitivan rezuktat. Ovo se radi na preporuku kineskih lekara (koji su isto savetovali i svoje italijanske kolege), a koji uopšte nemaju nikakvog iskustva u suzbijanju epidemije, već jedino u stvaranju uslova da vlada Kine dekretom proglasi prestanak epidemije u toj zemlji.

Sabirni centri u ovoj formi (gde više podsećaju na koncentracione logore nego na zdravstvenu ustanovu) postoje samo u Kini i Srbiji. U Kini su oni i uvedeni kako bi se zaraženi izolovali od sveta, jer se tako lakše manipuliše podacima. Iako ni u Srbiji, a ni u Italiji, niti bilo gde drugde nisu prezentovali nikakav lek kojim su uspeli, kako tvrde, da izuzetno brzo i efikasno zaustave širenje virusa, Kinezi su u Srbiji rado konsultovani, jer je njigov jedini uspeh to što su manipulišući podacima koje niko nije mogao da proveri, vladi u Pekingu dali mogućnost da proglasi kraj epidemije kada je to njoj odgovaralo.

Jedan od direktora fabrike Folksvagena u Kini (koji iz razumljivih razloga želi da ostane anniman) preneo nam je preko jedne naše čitateljke svoje utiske iz grada Tiajina. Tvrdi da nikoga više ne testiraju na SARS-CoV-2 virus, čak i ako ima jasne simptome zaraze.

Zvanično ovaj virus više ne postoji u Kini (moguće ga je samo doneti iz inostranstva), a ko tvrdi drugačije izlaže sebe opasnosti da „umre u prisustvu vlasti". Državna dogma je da su kineski lekari pobedili virus, iako ni jedan pacijent tokom trajanja epidemije nije dobio nikakav novi lek, a mnogi nisu dobili ni stare, a ni nove lekove - pušteni su ili da umru, ili da se sami izleče.

Sabirni centri ne samo da su nehumani, oni su, kako tvrdi prof. dr Štrek, leglo zaraze. Ovo, međutim, ne interesuje ovu vlast kojoj dobrobit naroda ionako nije tema za razmišljanje.

Jedan od doajena italijanskog novinarstva Fulvio Grimaldi, jedan od retkih italijanskih novinara koji je kritikovao NATO agresiju na Jugoslaviju i pokušao da uravnoteženo (a ne proalbanski pristrasno) izveštava o konfliktu na Kosmetu, ljubazno se odazvao molbi našeg dopisnika iz Rima Bernarda Vitulana da ukratko prenese svoja otkrića u vezi epidemije SARS-CoV-2.

Grimaldi je prvo ukazao na opštepoznatu činjenicu da se virusi iz porodice Korona brzo šire, ali da nisu naročito smrtonosni. Oni, isto kao i ovaj aktuelni, najviše rizika nose starim i osobama koje već imaju neko teško oboljenje. Epidemija u Italiji je, kako tvrdi kolega Grimaldi, politički proizvod.

Zdravstveni sistem Italije već godinama je zanemarivan, a više desetina milijardi evra iz budžeta njemu namenjenih još su u vreme Berluskonija preusmereni na druge potrebe. Italijansko zdravstvo, jednostavno, nije bilo pripremljeno za bilo kakvu epidemiju. „Ova epidemija", tvrdi Grimaldi, „u Italiji protiče blaže od prošlogodišnje epidemije sezonskog gripa."

Na ovakav zaključak navode i zvanični državni podaci kako je opšta smrtnost u prvim mesecima ove godine u Italiji niža nego u istom periodu prošle godine i to za čak skoro 20.000 osoba. Osim toga, na svetskom nivou je do sada od CoV-2 umrlo 63.030 osoba, dok je prošle godine od sezonskog gripa umrlo oko 650.000 ljudi, koliki je i uobičajeni godišnji prosek.

Većina lekara izvan kamera tvrdi kako im je naređeno da svaki smrtni slučaj pripišu korona virusu, odnosno COVID-u 19 (vrsta bolesti koju proizvodi SARS-CoV-2 na plućima). Jedna od retkih osoba koja se usudila da ovo javno iznese jeste načelnica virologije državne klinike Sako u Milanu, Maria Rita Đizmondo, koja je posle ovoga skoro bila javno linčovana. „Psihoza u Italiji je velika. Ljudi u većini iz straha, paničnog straha za svoj život, prihvataju sve što im vlada i mejn-strim mediji serviraju. Po nekim istraživanjima, čak i do 80 odsto stanovnika ne samo da podržava ovu diktaturu uvedenu proglašenjem vanrednog stanja i eliminacijom i parlamenta i vlade, već bi bili spremni da prihvate još restriktivnije mere", tvrdi Grimaldi.

Posebno su klinike na severu Italije, na prvom mestu u Lombardiji, pod pritiskom političara da veštački uveličavaju broj mrtvih od COVID-19. Gospodin Grimaldi tvrdi kako na njih utiču čelnici Lege Nord, jedne od koalicionih partija na vlasti, jer i na taj način žele da dokažu ispravnost svoje teze kako je sever Italije zanemaren i da mora da se otcepi. „Pri tome lako zaboravljaju i prećutkuju kako su upravo oni bili deo vlasti kada je najviše para oduzeto zdravstvu i preusmereno na druge projekte", podseća Grimaldi.

Stopa smrtnosti sigurno da zavisi od opremljenosti bolnica u koje se dopremaju najteži slučajevi. Najmanje umrlih u odnosu na broj obolelih u Evropi imaju Nemačka i Austrija, a najviše Italija i Španija. U Nemačkoj na 100.000 stanovnika dolazi 33,9 kreveta na intenzivnoj nezi, Austriji 28,9, Španiji 9,7 a Italiji samo 8,6.

Očigledno da je ova pandemija uspela da otkrije sve propuste u razvoju zdravstvenog sektora godinama u nazad.

Italija ima veoma stroge mere, ali ni blizu kao što su one u Srbiji, smatra naš dopisnik Vitulano. Sa druge strane, italijanski mediji su već prenosili i pretnje da će, ako se ovakva situacija nastavi, izgladneli narod otimati hranu iz prodavnica. Do prvih takvih slučajeva je već došlo na jugu zemlje. Grimaldi (rođen 1934,) podvlači kako redovno koristi svoje pravo da četiri puta dnevno prošeta svog psa.

Uz Italiju, najjače pogođena evropska zemlja je Španija, ali je tamo situacija, što se državnih mera tiče, mnogo opuštenija. Najviše zaraženih ima u velikim gradskim centrima, kao što su Madrid i Barselona, gde su na snazi nešto oštrije mere. Svi se, međutim, trude da se život odvija što je više moguće normalnije. Nema masovne histerije kao u Italiji ili Srbiji, a kineska pomoć nije dobrodošla, posebno od kako su zdravstvene vlasti u Kinu vratile testere za otkrivanje prisustva virusa napravljene u firmi „Bioeasy", jer su tačne rezultate pokazivali samo u 30 odsto slučajeva.

Odmah pored Španije je Portugalija gde se skoro uopšte ne oseća da postoji neka epidemija. Škole i druge obrazovne ustanove, kao i pozorišta, bioskopi, stadioni i ugostiteljski objekti su zatvoreni. Ne postoji obaveza nošenja maski, niti ograničenje kretanja (jedino nije dozvoljeno okupljanje više od dve nesrodne osobe na javnom mestu). Fudbalska legenda Kristiano Ronaldo je krajem marta snimljen kako zajedno sa svojom suprugom i dvoje od četvoro dece bez ikakve zaštite šeta pored mora.

Ukinuti su avionski letovi iz Kine, Italije i Španije, a i kopnena granica sa Španijom je zatvorena. Sve radnje i institucije rade sasvim normalno, jedino što se poštuje ograničenje broja prisutnih i drži, za južnjake neuobičajen razmak.

Visoko na lestvici po broju zaraženih u Evropi je Francuska, gde je najveći broj registrovanih slučajeva u megapolisu Parizu. Zbog toga tu i važe dosta oštriji zakoni nego u većem delu zemlje. Ne postoji nikakva razlika u pravima: mladi i stari imaju ista ograničenja. Postoji opšta zabrana izlaska 24 sata dnevno svih 7 dana u nedelji, ali isto tako postoje i mogućnosti za izlazak. Naime, zabranjeno je nepotrebno izlaženje, a ono što se smatra potrebnim izlaskom i što je dozvoljeno jeste odlazak u kupovinu, kod lekara, u šetnju kućnog ljubimca ili na posao, ali i radi obilaska članova najuže porodice.

Ko ide na posao dobija propusnicu od svog poslodavca, onaj ko izlazi iz nekog drugog razloga sam sebi piše potvrdu i na ulici sme da se zadrži najviše pola sata. Na ovaj način je smanjen broj prelazaka iz jednog dela Pariza u drugi. Osim toga, javni prevoz radi sa samo trećinom ranijeg kapaciteta. Stariji izbegavaju da izlaze, jer su svesni da su najpodložniji virusu, a kruži i laž da u bolnicama uopšte ni ne pokušavaju da izleče stare i one koi imaju druge teške bolesti. Većina zgrada u istorijskom centru Pariza ima kućepazitelje koji obavljaju kupovinu za starije koji žive sami.

Vožnja privatnim kolima je dozvoljena, ali u jednom vozilu ne sme da bude više od dve osobe ako nisu članovi istog domaćinstva. U pojedinim mestima u Francuskoj ne postoji zabrana napuštanja doma, već opštine u kojoj se živi, a važe ista pravila u vezi propusnica kao u Parizu.

U Nemačkoj na ulici ne može uopšte da se primeti da u zemlji vlada epidemija. Ograničenja su minimalna i odnose se na rad onoga što se ne smatra nužnim za život. Kafane, diskoteke i restorani su zatvoreni, odnosno dozvoljeno je samo u njima podići hranu i piće. Ne postoji nikakvo ograničenje rada kiosaka, ali ni specijalizovanih prodavnica duvanskih proizvoda i pića. Prodavnice hrane rade kao i pre početka epidemije, jedino što je u većini mesta ograničen broj kupaca koji istovremeno smeju da budu u lokalu. Nemcima najveću glavobolju zadaje to što će ove godine ostati kod kuće za uskršnje praznike i letnji odmor.

Holandija je jedna od nekolicine evropskih zemalja u kojima ne postoje nikakve zabrane zbog epidemije. Vlasti u tim državama (Švedska, Češka, V. Britanija...) smatraju kako je dovoljno stalno narod upozoravati na opasnost koja im preti i kako se virus najlakše dobija, ali da je neophodno da većina (bar dve trećine stanovništva) stekne imunitet time što će preboleti zarazu. Tako će se prirodnim putem zaustaviti dalje širenje virusa.

Ideja o kolektivnom imunitetu je prisutna u svim državama, osim u Srbiji, jer je logično da ako ne steknemo imunitet (a vakcina može da se pojavi tek za godinu i po dana najranije) da će se posle letnje pauze virus ponovo vratiti, pa će se agonija nastaviti. Jedino u čemu se infektolozi ne slažu jeste pitanje da li treba naciju gurnuti u žarište bitke, ili je polako, postepeno uvoditi. Jedino u Srbiji se pokušava da se izbegne da veliki boj osoba bude zaraženo, što ne samo da je nemoguća misija, već je i prolongiranje kraja krize i produžetak socijalne i privredne agonije u nedogled.

Kako sada stvari stoje, u Srbiji će epidemija i vanredno stanje trajati dok Vučić po kineskom scenariju ne odluči da ih ukine, ili dok sudbina ne odluči da ukine Vičića.

A1:

„Ukinite testiranje i virus će nestati"

Imunolozi i virolozi ogromnom većinom smatraju da je SARS-CoV-2 približno u rangu virusa gripa koji nas svake godine „posećuju". Dr Volfgang Vodarg (nekadašnji šef tima koji je za Parlamentarnu skupštinu Evrope istraživao posledice epidemije Svinjskog gripa iz 2009.) objašnjava sadašnje visoke brojeve zaraženih time što se još nikada ranije nisu sprovodila ovako opsežna testiranja. , kaže dr Vodarg.

Vodargovo članstvo u predsedništvu „Transparentnost Nemačka" zamrznuto je odlukom samog predsedništva, a pod obrazloženjem kako njegove stavove, pored ostalih, koriste „teoretičari zavere i borci protiv demokratije"!?! Još jedan pokušaj da se ućutkaju oni koji ne misle kao mejn-strim stručnjaci.

Pandemiju je proglasila Svetska zdravstvena organizacija, ali Fulvio Grimaldi ukazuje na jednu činjenicu koja se često prenebegava: svi najviši funkcioneri SZO ili nemaju nikakvo medicinsko obrazovanje (sadašnji generalni direktor Tedros Adhanom Gebrejesus po obrazovanju je biolog, a po zanimanju političar), ili su samo pozajmljeni od farmako-producenata (kada im se završi mandat u SZO vraćaju se u kompaniju iz koje su došli). Interes ovih drugih je da pospešuju poslovanje firmi iz kojih potiču, a to se najbolje radi tako što se proglasi pandemija, ili makar neposredna opasnost od izbijanja pandemije.

Grimaldi ukazuje na poguban uticaj farmako-kompanija tako što podseća kako je Italija, verovatno, jedina zemlja na svetu koja ima zakonski obaveznu vakcinaciju sa 12 preparata. On kritikuje i to što niko od zvučnih imena zbog enormnog pritiska proizvođača vakcina još nije ni pokušao da istraži moguću povezanost ovolikog broja obaveznih vakcina sa drastičnim padom kolektivnog imuniteta.

Sven Gabor Janžki, naučnik koji proučava modele budućnosti, upozorava kako je korišćenje pandemije radi političkih promena veoma opasno i naglašava da političari slušaju samo jednu stranu: takozvane mejn-strim virologe koji rade za farmako-koncerne.

Prvi virolog u Nemačkoj svetskog glasa koji je zatražio proglašenje pandemije je Kristijan Drosten, direktor Insituta za virologiju Univerziteta Charite u Berlinu, koji je tvorac testa za SARS virus‚iz 2009, ali je istovremeno kada je krenuo u kampanju za proglašenje pandemije Svetskoj zdravstvenoj organizaciji predao i svoj patent testera za SARS-CoV-2 virus.

Drosten je toliko žurio da bude prvi koji će prijaviti tester za novi virus, da je upozorio SZO kako njegov metod još mora da bude usavršen, jer je maksimalna preciznost ispod 50 odsto!?! Drosten je i najvažniji savetnik nemačke vlade u sadašnjoj krizi i on je taj koji za Nemačku daje procene kada će se epidemija stišati.

U političkim diskusijama se zanemaruje kako su svi stručnjaci saglasni sa tim da je SARS-CoV-2 manje opasan od virusa malih boginja , a da je strah od pandemije ovog potonjeg virusa svojevremeno u velikom broju zemalja korišćen da bi se uvela obavezna vakcinacija (iako tada SZO nije proglasio pandemiju).

A2:

Uzrok smrti ne proveravati

U Italiji se svi umrli kod kojih je otkriveno prisustvo CoV-2 virusa proglašavaju žrtvama epidemije, iako se ne rade obdukcije. Dr Volfgang Vodarg sumnja i u nalaze da su svi oni bili zaraženi pre dopreme u kliniku. Mnogi su prijavili srčane smetnje (koje u pojedinim slučajevima uključuju i gušenje sa kašljem), a testovi se rade po prijemu u bolnicu. Kako je dr Štrek već ukazao, klinike u Italiji su epicentri epidemije, većina se zarazila tek po prijemu. Prvi testovi su često bili negativni, ali se po protokolu oni ponavljaju posle nekoliko dana kada se pokaže pozitivan rezultat.

Nemački dnevni list FAZ ukazuje na slučaj jednog umrlog u nemačkom gradiću Hajnsbergu: imao je 78 godina i od ranije je bolovao od srca. Zbog tegoba je prebačen u bolnicu gde je konstatovano da ima CoV-2 virus. Umro je nekoliko dana kasnije i upisan je u statistiku kao žrtva epidemije. Za razliku od Italijana, Nemci u ovakvim slučajevima rade obdukciju, na kojoj je utvrđeno kako je pacijent umro od srčanog udara koji nema nikakve veze sa plućima i virusom.

Isto se desilo i u Srbiji kada je za potrebe obrazloženja pooštravanja mera vanrednog stanja iskorišćena smrt jednog srčanog bolesnika kako bi se prikazalo da broj umrlih od COVIDa-19 raste. Kasnije je potvrđeno kako njegova smrt nema nikakve veze sa epidemijom, ali vanredno stanje nije ni ukinuto, a ni ublaženo.