Natrag

Da se ne zaboravi

Ko je Dragan Šolak, odbegli tajkun koji se nudi za novog vlasnika Srbije

Čovek za pranje i sušenje para

Većinski vlasnik kompanije SBB Dragan Šolak, državljanin je Slovenije, Srbije, Malte... opasan je prestupnik koji posao razvija ne plaćajući porez, ucenjujući i varajući poštene biznismene, davanjem novca pod kamatu... Slovenački dnevnik Delo i istražni organi ove zemlje su na tragu svim Šolakovim prevarama, ali on u Srbiji i dalje otima, izbegava porez, a sve štiteći se članstvom u masonskoj organizaciji i pozivajući se da iza njegovog lopovluka stoji ambasada SAD-a u Beogradu i bivši šef CIA Dejvid Petreus. U više brojeva Magazina Tabloid opisali smo na koji način je, prevarom, pretnjama i ucenama g. Šolak stekao bogatstvo. SBB po dostupnim podacima ima u Srbiji više od 700.000 korisnika i više od 60 odsto tržišta. Ovo preduzeće je deo finansijske hobotnice koja ima sedište u Amsterdamu u Holandiji i pripada međunarodnoj investicionoj grupi KKR iz Londona. Umesto da investira u poboljšanje infrastrukture i poslovanja SBB novac prebacuje u inostranstvo, pere pare i izbegava i plaćanje poreza u Srbiji. Istraživanje Milice Grabež i istraživačkog odeljenja Magazina Tabloid rasvetljava stanje opšte pljačke Srbije i njene aktere

Milica Grabež

U svakoj normalnoj državi Dragan Šolak bi bio predmet istrage tužilaštva i glavni junak mnogih sudskih postupaka. U Srbiji, on je nedodirljivi tajkun u čiju finansijsku mrežu su upleteni uticajni političari i biznismeni iz svake vlasti.

Postoje krivične prijave, dokazi i svedoci Šolakovog spornog poslovanja, ali nema političke volje da se omogući njegovo suočenje s pravdom.

Iako Aleksandar Vučić povremeno dopušta da se protiv Šolaka pokrene precizno dozirana medijska i politička kampanja, u kojoj se iznose optužbe za razne kriminalne aktivnosti, vlasnik SBB-a ne mora da se brine.

Od zakona, štite ga poslovni partneri poput Nenada Kovača, zvanog Neša Roming, i Nikole Petrovića, dvostrukog kuma srpskog vladara.

Šolaka na slobodi drži ravnoteza straha. Istraga njegovih mutnih poslova razotkrila bi šemu krupnog kriminala, u kojoj dve i po decenije uspešno sarađuju uticajni pojedinci iz Tadićevog, Dačićevog i Vučićevog okruženja. Zato se, umesto nadležnog tužilaštva, Šolakom bave samo retki mediji.

Kao vlasnik televizija TVN 1 i Nova S, portala Nova S, Šolak dozirano upućuje pretnje Vučićevom režimu. Tek toliko da se nametne kao spasitelj od Vučićevog zla, a da na vlast dođu njegovi ljudi, koji su i danas Vučićevi omiljeni tajkuni i pljačkaši.

Dragan Šolak je eksponent Soroševe mračne politike, koji u rezervi čeka da uskoči u igru, ako Vučić propadne u ''podeli karata''.

Redakcija Magazina Tabloid podseća na kriminal ovog opasnog čoveka koji sa rezervnog položaja vuče konce.

U ovom broju opisaćemo i učinak njegovih televizija TV N1 i Nova S, kao podsećanje na opasnot koja nas vodi u Šolakovu paukovu mrežu.

U okviru istraživačkog novinarskog projekta „Ko je vlasnik interneta?" ljubljanskog dnevnika Delo i Međunarodne organizacije za istraživanje međunarodnog kriminala i korupcije (OCCRP) detaljno je proučena vlasnička struktura pojedinih kompanija koje pružaju internet usluge, poput slovenačkog Telemaha. Za glavnog čoveka ove grupe, koji godinama uspešno mešetari, ne plaća poreze i zloupotrebljava poreske raj-destinacije, nedvosmisleno je označen Dragan Šolak.

Šolakovim finansijskim malverzacijama pisali su zagrebački „Jutarnji list", portal „Malta danas" i mnogi drugi. O njemu govore i „Vikiliksove depeše" i Evropski istraživački centar.

Navešćemo da su u obilju inkriminišućih dokaza slovenački novinari u perfektnoj analizi godišnjih izveštaja „Slovenia Boardbanda" utvrdili (između ostalog) da se vrednost ove Šolakove kompanije u jednom mesecu 2012. godine povećala sa 16.689 evra na 222.758.404,10 evra (znači za preko 13.300 puta!!!) a onda je volšebno nestalo 222 miliona evra. Ovakvih primera ima puno!

Precizno se navode sve Šolakove mahinacije, kupovina malteškog državljanstva zarad izbegavanja plaćanja poreza preko programa IIP (individualni investicioni program) koji prodaje malteško državljanstvo za 650.000 evra.

Državljanstvo su kupili Dragan Šolak, njegova supruga Gordana i dva izdržavana lica N. i S. sa dve adrese, prva u Slijemi, a druga u luksuznom kraju Tigne Point.

Šolakovo vlasništvo je gledajući na druge aktere na istom tržištu nedvosmisleno najmanje pregledno. Petinu u svom vlasništvu ima predsednik uprave Telemachove „mame" "United Group" i prokurista "Telemacha" Dragan Šolak, ali to je do sada bilo sakriveno od očiju javnosti.

Ništa od toga ne bi bilo poznato da se u proleće 2014. godine nije desila verovatno jedna od najvećih kupovina na području telekomunikacija u Istočnoj Evropi. Tada je grupu u kojoj su paradni konji bili slovenački "Telemach" i srpski "Serbia Broadband" preuzela investiciona grupa KKR, koja inače upravlja milijardama evra po celom svetu.

"Serbia Broadband" d.o.o. (SBB) osnovan je 2000. godine u Kragujevcu. Investicioni fond „Mid Europa Partners" iz Londona kupuje 2007. istovremeno SBB i slovenački „Telemach" koji je nešto ranije preuzeo „Telemach Bosne i Hercegovine". Posle toga, da bi da se u Srbiji ništa ne promeni, samo da na vlast dođu njegovi ljudi na jednom mestu okupio svoje investicije u bivšoj Jugoslaviji, fond zajedno sa „Evropskom bankom za obnovu i razvoj" (EBRD), takođe sa sedištem u Londonu, osniva „United Group" u koju ulaze sva tri pomenuta kablovska operatera sa Balkana.

Zvanični vlasnik SBB-a ispred „Mid Europa Partners" bilo je preduzeće „Adria Cable BV" iz Amsterdama u Holandiji.

U oktobru 2013. „Mid Europa Partners" prodaje svoj udeo u „United Group" za 1,3 milijarde dolara američkom investicionom fondu „ Kohlberg Kravis Roberts & Co" (KKR), koji time preuzima i kontrolu nad SBB-om. Pošto je prodaja izvršena u inostranstvu i to privrednog društva registrovanog u inostranstvu, za ovu transakciju u Srbiji nije plaćen ni dinar poreza. Ovo su podaci koji mogu da se nađu u Agenciji za privredne registre, gde se ne navodi ko stoji iza kapitala koji su "Mid Europa" i KKR investirali u kupovinu.

Istovremeno sa preuzimanjem od strane KKR-a promenio se i formalni neposredni vlasnik SBB-a ispred „United Group" i to je sada „Adria Serbia Holdco B.V." takođe sa sedištem u holandskom Amsterdamu.

"United Group" u svom okrilju ima čitav niz preduzeća koja u nazivu imaju reč "Adria" i koja se pojavljuju u veoma komplikovanoj mreži različitih firmi koje su jedna drugoj vlasnik.

I sam SBB poseduje vlasnički udeo u jednoj od njih, tačnije u preduzeću "Adria DTH BV" sa sedištem u Amsterdamu.

Osim ovog preduzeća, SBB je vlasnik ili suvlasnik u još osam firmi u zemlji i inostranstvu, koje su: "Total TV" d.o.o. (Slovenija), "Total TV BH" d.o.o. (Republika Srpska), "Total TV" d,o,o, (Makedonija), "Total TV Montenegro" d.o.o. (Crna Gora), "Cas Media" d.o.o. (Novi Beograd), "Atomski Zdesna" d.o.o. (u likvidaciji, Beograd), KDS d.o.o. (Novi Sad) i "Beograd" d.o.o. (Beograd).

Komplikovana vlasnička struktura omogućuje lakše izvlačenje para iz preduzeća, što se upravo i dešava sa SBB-om.

U godini kada je "United Group" prodata KKR-u, odnosno 2013, SBB je na poslovnom prihodu od 14.974.566.000 dinara iskazao gubitak od 159.382.000 dinara. U godinama od 2010. do 2014. SBB konstantno pravi gubitke, osim u 2011.kada je matično preduzeće iskazalo gubitak od 441.685.000 dinara, ali je zahvaljujući uspešnom poslovanju zavisnih privrednih društava konačni saldo bio u plusu za 383.082.000 dinara.

I u poslednjoj godini za koju su objavljeni poslovni podaci, 2014.godini, SBB je prikazao gubitak od 2.319.527.000 dinara, što je iznosilo oko 15 odsto ukupnih poslovnih prihoda ostvarenih u toj godini.

Konstantno praveći gubitke SBB je skoro potpuno potrošio svu svoju imovinu, odnosno njegove akumulirane obaveze do kraja 2014. dosegle su 98,3 odsto ukupne vrednosti imovine.

Neto gubitak u poslednjih pet godina poslovanja po konsolidovanim završnim godišnjim obračunima iznosio je ukupno 6.764.898.000 dinara.

Međutim, kada se pogleda struktura dugova, dobija se jedna sasvim drugačija slika poslovanja.Po napomenama uz godišnji obračun za 2014.godinu primetno je da su najveći gubici nastali po osnovu obaveza iz dugoročnih zajmova dobijenih od povezanih lica. U toj godini ove su obaveze iznosile 39.827.243.000 dinara, odnosno 329.055.882,68 evra. Skoro polovina tih sredstava predstavljaju potraživanja do 2013. vlasnika kompanije, amsterdamskog preduzeća "Adria Cable BV", a 177.268.523,65 evra otpada na kredit dobijen od "Adria BitCo BV", još jednog preduzeća iz stoglave hidre iz Amsterdama.

Iz poslovanja SBB-a svih ovih godina vidi se da su pomenuti zajmovi nastali na osnovu fiktivnih ugovora kojima se samo prikriva izvlačenje novca iz Srbije. U ovom trenutku SBB preživljava jedino zahvaljujući tome što stalno odlaže plaćanje potraživanja ovdašnjih privrednih subjekata i fiskusa.

Prikazujući da iz godine u godinu ostvaruje gubitke SBB takođe izbegava da plati porez na dobit.

Nekonsolidovani finansijski izveštaji:

Godina Poslovni prihod (u dinarima) Gubitak

2010. 9.088.090.000 2.648.742.000

2011. 10.448.983.000 441.685.000

2012. 12.508.524.000 1.089.600.000

2013. 14.199.427.000 143.266,000

2014. 16.130.500.000 2.435.044.000

Ukupni gubici u periodu od 2010. do 31. decembra 2014. godine: 6.758.337.000 dinara

Konsolidovani finansijski izveštaji (uključivo i sva zavisna društva:

Godina Poslovni prihod (u dinarima)Gubitak (-) / Dobitak (+)

2010. 9.454.259.000 - 3.455.585.000

2011. 11.237.929.000 + 353.082.000

2012. 13.257.512.000 - 1.183.486.000

2013. 14.974.566.000 - 159.382.000

2014. 17.314.085-000 - 2.319.527.000

Ukupni gubici u periodu od 2010. do 31. decembra 2014. godine: 6.764.898.000 dinara

Broj radnika u 2014. iznosio je 976 ljudi.

Holandsko društvo "United Group" sačinjava šest telekomunikacijskih ponuđača na području bivše Jugoslavije i opslužuje oko dva miliona potrošača. Za glavnog čoveka ove grupe je naveden Dragan Šolak iz Kragujevca. Istraživanje u okviru projekta "Vlasništvo interneta", u kojem je Delo sarađivalo sa Međunarodnom organizacijom za istraživanje međunarodnog kriminala i korupcije (OCCRP), je pokazalo da upravo Šolak stoji iza nekih preduzeća u poreskim oazama ili poresko ugodnijim okolinama, koja čine vlasništvo "Telemacha", i takođe najvećeg srpskog internetskog ponuđača "SerbiaBroadband" (SBB).

Vrednost Šolakovog udela u grupi nije potpuno jasna. Gledajući na vrednost preuzimanja (kupovine) grupe, koje se desilo 2013. godine, po nekim procenama bilo je vredno oko milijardu evra, a Šolakov udeo bi mogao biti vredan oko 200 miliona evra.

Međutim, korišćenjem javno dostupnih dokumenata i poslovnih registara u poreskim oazama, pa i na drugim mestima po svetu, uspelo se ući u trag Šolakovog vlasničkog udela, do izvornog preduzeća "Gerrard Enterprises", koje je bilo u poreskoj oazi Isle of Man osnovanog još 2001. godine.

Od osnivanja "Gerrard Enterprises" do Šolakovog današnjeg položaja predsednika uprave "United Group" dug je put, koji je pratio osnivanje mnogih preduzeća u različitim poslovnim okruženjima, koja su osnovali različiti akteri. U jednom slučaju čak tri preduzeća u jednom danu.

U toj strukturi, a u zadnjih šest godina menjalo se za milione evra deonica vezanih preduzeća, više stomilionski krediti, kapitalno snižavanje i povećavanje ponekad neverovatnih iznosa i na kraju materijalnih uplata kapitalnih udela, koje je izuzetno teško slediti odnosno proveriti. U tim poslovima jednako zagrejano kao Šolakov "Gerrard Enterprises" sarađivao je većinski vlasnik grupe.

Raspletanje vlasničke pozadine tih društava je kao guljenje luka - svakom sloju sledi novi sloj. "Sloveniju Broadband" je 2009 godine osnovalo luksemburško društvo "Milford Lux" i tragovima zapletenih transakcija je u julu iste godine za direktora imenovan Šolak. To nije njegova prva uloga u društvu iz poreske oaze. Njegova poslovna istorija počinje u društvu "Gerrard Enterprises" na ostrvu Isle of Man. Tamo je 2002. godine, godinu posle formiranja društva, postao njegov direktor.

Godine 2006 je na Britanskim devičanskim ostrvima - u još više tajnovitoj poreskoj jurisdikciji, nego što je Isle of Man - osnovano još jedno društvo: "Cable Menagment Company". Dokumenti tamošnjeg registra, kad je u pitanju vlasništvo, su potpuno neupotrebljivi i to je sakriveno s profesionalnim suvlasnicima i direktorima.

Tako nije jasno ko stoji iza tog društva, a ipak je analiza poslovnih transakcija pokazala, da se "Cable Managment Company" više puta uhvatila istih poslovnih poteza, u istom času kao i "Gerrard Enterprises". Pitanje Šolaku da li je takođe povezan s "Cable Manament Company" ostalo je bez odgovora.

oba društva je bilo moguće saznati nešto više informacija tek juna 2007, kad su pridobili približno trećinu holandskog društva "Adria Cable", koje je inače nadziralo istoimeno luksemburško društvo. Ta transakcija je tek pokazala obrise budućih poslova, koji su se u pozadini grupe SBB/Telemach (kasnije "United Group") pojavljivali u nepunoj deceniji koja je sledila.

Grupa društava koja će jednog dana postati deo "United Group", su se između 2009. i 2012. širila i razgranala.

Krajem 2012, godinu pre nego je grupu preuzeo investicioni fond KKR, je, kako sve pokazuje, u samo jednom mesecu iz kapitala društva "Slovenija Broadband", koje je bilo tada po podacima slovenačkog i srpskog poslovnog registra jedini suvlasnik "Telemacha" i SBB, nestalo 222 miliona evra. Analiza godišnjih izveštaja "Slovenija Broadbend" i drugih javno dostupnih dokumenata je pokazala da se vrednost kapitala luksemburškog društva u jednom mesecu povećala za 1,3 miliona odsto (sa 16.689 evra na 222.758.404,10 evra), a zatim je 222 miliona evra nestalo neznano gde.

Posao su započeli 13.novembra 2012, kad su suvlasnici "Broadband Investments" i "Gerrard Enterprises" odlučili da sa izdavanjem novih deonica povećaju kapital Slovenija Broadbanda sa skoro 17.000,00 evra na 37 miliona evra. Uplatili su ih suvlasnici, a sa materijalnim ulogom u obliku konvertabilnih obveznica (te je moguće kasnije konvertirati). Istog dana je "Broadband Investments", koji je tada kontrolisao fond "Mid Europa Partners", odlučio da će sve svoje deonice u "Slovenija Broadbendu" preneti na svoje podružničko društvo "BroadbadnInvestiments II".

Mesec dana kasnije, 12. i 13. decembra, deoničari "Slovenija Broadbanda" bili su veoma zaposleni. Prvo je "Slovenija Broadband" 12.decembra preuzeo holandsku "Adria Cable" - ono društvo u koje su 2007. godine svoja potraživanja uložili "Gerrard Enterprises" i "Cable Menagment Company", i koje je do tada bio u vlasništvu luksemburške "Adrie Cable".

Istoga dana suvlasnici "Slovenija Broadbanda" - to su bili "Broadband Investiments II" i "Garrard Enterprises" - opet su odlučili da dokapitalizuju društvo, ovaj put s novim deonicama u vrednosti 178 miliona evra i sve to s materijalnim ulaganjem - deonicama holandske "Adrie Cable" i povezanog društva - koje je uplatila luksemburška "Adria Cable". Na taj način je "Adria Cable" dobila 83 odsto udela u "Slovenija Broadbandu", međutim tako su se udeli društava "Broadband Investiments II" i "Gerrard Enterprises" smanjili na 13 odnosno 4 procenta.

Ali tek su se sada stvari dobro zaplele. Sledećeg dana, 13. decembra desile su se još najmanje četiri transakcije između povezanih društava i svima se povećao kapital i uplata novih deonica s materijalnim ulozima - s udelima u povezanima društvima. Pored toga desio se prenos svih dionica suvlasnika "Slovenija Broadband" na društvo "Broadband Investiments II". Deonice su bile u vlasništvu suvlasnika koji su imali suvlasništvo nad "Broadband Investiment II", a to su bili "Broadband Investiments", "Godolphin Services", "Gerrard Enterpises" i holandski "Adria Cable".

Ovu priču je zbog velikog broja učesnika skoro nemoguće pratiti. Do kraja tog dana je "Slovenia Broadband" imala jednog vlasnika: "Broadband Investiments II". Taj je posle svega napravio poslednju radnju u lancu transakcija, koja se počela zapetljavati pre mesec dana. Odlučio je da smanji deoničarski kapital društva za 222,5 miliona evra. Sve navedene transakcije su se, bar na papiru, odvijale u Luksemburgu, gde takve transakcije po našim podacima nisu oporezovane.

Sredstva iz tih transakcija smo pokušali istražiti bar u godišnjim izveštajima podružničkih preduzeća ali ih nismo našli. Pregledali smo javno dostupne izveštaje 18 od 36 preduzeća, među njima i paradne konje "Telemach" i "Serbia Broadband".

Skoro godinu kasnije 3. oktobra 2013. bio je još jedan uspešan dan. Tog dana su u Holandiji otvorena tri nova društva: "Adria Bidco", "Adria Midco" i "Adria Topco". Sva tri su bila povezana pravna subjekta. "Adria Bidco" je kasnije promenio ime u "United Group," znači KKR-ovu telekomunikacijsku grupu kakvom je znamo danas.

Poređali su se kao u babuške: "Adria Bidco" ("United Group") je bio jedini vlasnik "Adria Midco", koji je opet jedini vlasnik bio" Adria Topco". Sve zajedno je bilo u vlasništvu još jedne Adrie i to "Adria Luxco" iz Luksemburga.

"Adria Luxco" je formirana 30. septembra 2013, par dana pre nego su ustanovili u Holandiji ostale delove babuške. "Adriu Luxco" je osnovala još jedna Adria, ovaj put iz poreske oaze na Kajmanskim ostrvima i koja se zove "KKR Adria Topco" i nju valjda kontroliše KKR, što nismo uspeli nezavisno da proverimo.

Sve to se događalo samo nekoliko sedmica pred objavu o potpisu kupoprodajnog ugovora između fonda "Mid Europa" i KKR, znači nekih šest meseci pred završetak kupovine, koja je bila javno objavljena marta 2014. U danima pred tom objavom kapital "Adrie Luxco" se, kako piše u godišnjem izveštaju, povećao za više od 550 milion evra.

Prvo je "KKR Adria Topco" u luksemburški "Adria Luxco" uložio 413,5 miliona evra, u gotovini. Posle su "Gerrard Enterprises" i "Cable Managment Company" dodali 146,5 miliona evra s materijalnim ulogom u obliku potraživanja. Nekoliko sedmica kasnije je "Cable Managment" dodao još 4,8 miliona evra u novcu. Kad se lanac transakcija završio, "KKR AdriaTopco" je po našoj matematici bio vlasnik 73 odsto "Adrie Luxco", "Gerrard Enterprises" je kontrolisao (vlasništvo) 22 odsto i "Cable Managment" sa 5 odsto. Ali, već 3.jula su svi suvlasnici isplatili 130 milion evra deoničarskog kapitala

U međuvremenu, dok se kapital prelivao iz društva u društvo u grupi United Group, u nju su se slivali krediti vredni više stotina miliona evra. Približno tri meseca kasnije od kad je "Adria Luxco" svoj kapital povećao za 550 miliona evra, "Slovenija Broadband" je kao jedini vlasnik "Telemacha" založio slovenačkog internet operatera za kredit od londonske podružnice banke "Unicredit" u iznosu 732 miliona evra, piše u evidencijama "Ajpesa".

Nekoliko dana kasnije, 3. jula je "Adria Luxco" isplatila 130miliona evra svojim suvlasnicima iz deoničarskog kapitala, što je predstavljalo razliku između (engl.share premium) nominalne i stvarne vrednosti. Dan pred Božić 2014.potpisan je još jedan ugovor o založnom pravu u vrednosti od oko 912 miliona evra.

Sličan scenario se dogodio u Srbiji. Sve deonice "Serbia Broadbanda" su bile uložene za osiguranje kredita još jedne Adrie - društva "Adria Serbia Holdco" koje je holandska podružnica "Adria Bidco" (odnosno "United Group"). Ta je 14. novembra 2013. uzela ujedinjen (sindiciran) kredit s glavnicom od 535 miliona evra i maksimalno vrednim osiguranjem od 800 miliona evra, piše u srpskom registru. Dve godine kasnije cifre su bile povećane na 575 miliona evra glavnice i maksimalnim osiguranjem od 912 miliona evra.

Srpski registar založnog prava prvo nije ovo hteo da upiše, tobože da ugovor o založnom pravu nema preciznih cifara. Iz silnih razloga je u početku odbio upis još jednog založnog prava 2014. godine, takođe to je bilo ujedinjeno, ali za njega je bio značajan takođe neobičan raspon vrednosti - glavnica je bila 20 miliona evra, a maksimalna vrednost osiguranja 162 miliona.

Međutim, "Serbia Broadband" je, na osnovu dostupnih podataka, u 2014 prikazao 19 miliona evra gubitka, "Telemach" u istoj godini pao za 10 miliona više prihoda i 7,3 miliona dobiti.

U oktobru prošle godine pojavio se novi igrač - društvo iz Hong Konga s imenom "Middlesbor Associates", koji je ušao u "Adria Luxco" s materijalnim ulogom. Ulog u obliku zaduženja 29 miliona evra, s čim je nepoznato azijsko preduzeće sebi obezbedilo 3,5 odsto udela u društvu.

Zaključujemo, na osnovu godišnjeg izvještaja da se ovde radi o kupovini robne marke "Tušmobi''.Robnu marku je odlučio da kupi "Slovenija Broadband", koji je prodavcima Mirku i Tanji Tuš namenio iznos od 29 miliona evra. Taj iznos, naime nije bio gotovinski, već kreditni: bračni par je dogovorenu sumu pozajmio kupcu.

Na osnovu podataka slovenačke Kancelarije za intelektualno vlasništvo, robnu marku prvo je preuzelo društvo iz Hong Konga "Middlesbor Associates", prošle godine u julu, a kasnije u septembru je preuzeo "Slovenija Broadband", koji je danas i upisan kao vlasnik marke (brenda) "Tušmobil". "Telemach" robnu marku "Tušmobil" ne upotrebljava, zove je "Telemach Mobil".

Pred samim preuzimanjem grupe, na početku septembra 2013, "Slovenia Broadband" je preuzeo platformu "NetTV Plus". U godišenjem izvještaju su tu kupovinu označili kao transakcije između povezanih lica, tačnije, s bitnim upravljačkim kadrovima. Naveo je da je platformu kupio „od Šolaka za 30 miliona evra" i dodao da je transakcija bila izvedena nezavisno (engl. At arm's length, označava posao koji predstavlja nezavisnost kupca i prodavca i poštenu vrednost dobijene robe).Na osnovu dostupnih informacija posao najverovatnije nije bio nezavistan.

Snimci internetne stranice "NetTV Plus" jasno prikazuju da je platformom upravljalo društvo "Solford Trading Limited" sa Kipra. Metode plaćanja su naime navodile "Solfordove" bankarske račune u banci "Credit Suisse".To bi moglo da znači da je "Solfordom", čije je vlasništvo sakriveno "slamnatim" vlasnikom, mogao da upravlja Šolak.

Ako je to tačno, Šolak istovremeno sedi na dve stolice: na prodavčevoj i na kupčevoj, a takvu kupoprodaju bi teško opisali kao nezavisnu transakciju. Pored toga je "Slovenia Broadband" u svom poslovnom izveštaju dobro ime "Solford Tradinga" procenio na 16,5 miliona evra, to je pa više od polovine kupovne vrednosti, što opet izaziva sumnju u vrednost posla.

Samo nekoliko sedmica kasnije - a možda je i slučajnost, a možda i ne - 24.septembra 2013. je Šolakova žena Gordana - suvlasnica u društvu "Gerrard Enterprises", koje je vlasnik "Slovenija Broadbanda" - kupila vilu na Ženevskom jezeru. Švajcarska zemljišna knjiga otkriva da je porez na kupovinu bio 8,35 miliona švajcarskih franaka ili oko 7,5milion evra. U decembru su sledile još dve kupovine.

"Gerrard Enterprises" je 6 decembra potpisao ugovor o založnom pravu za osiguranje 8,5 miliona dolara vrednog kredita sa američkom bankom "Apple Bank for Savings" iz Njujorka, da bi mogao finansirati kupovinu aviona Cessna Citation XLS. Dobijeni podaci iz američke avionske uprave (FAA) nam govore da je avion već bio kupljen, tako da pravi datum kupovine aviona nije jasan.

Krajem marta 2013. je FAA, naime, obavestila srpskog direktora civilnog vazduhoplovstva, da pomenuti avion „nikad nije bilo upisan u registar civilnih aviona SAD-a", što znači da je direktno iz fabrike došao u Srbiju. Tamo ga po podacima srpskog registra aviona ima na upravljanju preduzeće "Prince Aviation", koje najverovatnije nije povezano sa Šolakom.

Avion je, inače, kupilo preduzeče iz američke poreske oaze Delavar s imenom "Airfinance Export 3". Za osiguranje kredita "Apple Bank for Savings" je društvo "Gerrard Enterprises" založilo 100 odsto udela u društvu "Gerrard Aircraft" iz Beča. To društvo je maja 2013.osnovao "Gerrard Enterprises", a Dragan Šolak je njegov prvi direktor.

Isto tako, decembra 2013.je Šolak od "Save Turizma" kupio igralište za golf na Bledu. Preduzeće "Eligo Bled", koje upravlja igralištem za golf, je "Gerrard Enterprises" kupio sredinom decembra, međutim, predmetne parcele su po podacima iz zemljišne knjige službeno zamenile vlasnika u junu 2014. Prodajna cena zvanično nije poznata.

Poreska uprava Srbije ne oglašava se u slučaju pranja i iznošenja para iz Srbije, u režiji Dragana Šolaka.

Naplatom poreza od nekoliko stotina miliona evra od porodice Šolak, srpski budžet bi mogao da iskoristi i za jačanje istražnih organa, koji su morali odavno da Šolaka i njegovu mafiju izvedu pred sud.

Da li će se oglasiti Poreska uprava Srbije?

Izveštaj slovevačkog lista Delo i OCCRP ko stoji iza Telemaha SBB-a je toliko detaljan i opsežan da mu se nema šta dodati, ali se može još nešto reći o Šolakovoj „karijeri" u Srbiji.

Dragan Šolak je u posao sa kablovskim operaterima ušao ortački sa svojim zetom Duletom, suprugom njegove sestra Mire. Ubrzo je zeta prevario, istisnuo ga iz partnerskog odnosa i nastavio posao sam. Sestru Miru je postavio za rukovodioca SBB-a za Šumadiju.

Služeći se prevarama razvio je SBB kablovskog operatera a da pri tom nije platio ni jedan jedini dinar lokalnim samoupravama, već je dogovor, uz mito, napravio direktno sa ministrom Velimirom llićem.

Ministar Ilić mu je omogućio da razvlači optičke kablove po celoj Srbiji bez plana i pitanja lokalne samouprave. Na ime taksi samo u jednom delu Vojvodine dugovao je preko 70 miliona dinara, pa je na kraju, Goran Ješić početkom 2015. godine organizovao da se SBB-u traktorima na više mesta preseku kablovi. To je izazvalo burnu reakciju vlasti i bivše i sadašnja, pa su Gorana, zarad pomoći Šolaku, zvali i Đilas i Vučić.

Problem je rešen, ali je Šolak, teškom mukom, morao da plati dugove lokalnim samoupravama u Vojvodini.

Gospodin Šolak je godinama lažno prikazivao broj korisnika SBB-a, i to se vidi kad se uporede prometi po isplaćenim apanažama, i broj korisnika prijavljen RATEL-u. Umanjenja su drastična i na taj način Šolak je veštački obarao cene firmi sa kojima je poslovao, da bi ih na kraju, dovodeći vlasnike firmi u zabludu, pokupovao za mnogo manje novca, nego što vrede, kao i da bi platio drastično manji porez državi.

Sa druge strane, napumpavao je vrednost svojih kompanija, opet lažnim izveštajima o broju korisnika (ovaj put uvećanim), da bi postigao što veću vrednost firme, kad bi odlučio da je proda (tako je uspeo da uveća vrednost SBB i vezanih firmi na milijardu evra!).

Na osnovu tako napumpanih vrednosti podizani su krediti u iznosu od nekoliko stotina miliona evra, zbog čega su u Šolakove mahinacije sada upletene i neke banke u Srbiji (Unikredit banka).

U te svoje mahinacije Šolak je uvukao i svoje saradnike, Ukrajinku Viktoriju Boklan, kao i Vladimira Retajca i Dragicu Pilipović Šefi (Američka privredna komora, generalna direktorka SBB-a), ali i strance iz američkog fonda KKR, kao što su Ludo Bamens (KKR London) i Henri Krafta. Zbog činjenice da su u suštini prevareni, u fondu KKR se digla velika prašina, ali je u duhu američkih poslovnih kompanija da sve rešavanju istragama u okviru firme.

Najveća žrtva je na kraju ispao jedan od rukovodilaca fonda za Evropu Henri Kraft, koji se povukao sa mesta na kome je bio, uz obrazloženje da ide na dvogodišnji odmor. Na njegovo mesto došao je Žan Pjer Saad koji je dobio osnovni zadatak da reši problem koji se zove - Dragan Šolak, uz što manje buke i štete za fond KKR.

Međutim, nisu svi Šolakovi direktori pristali na mahinacije i kriminal. Kada su videli o čemu se radi, Šolaka su napustili dotadašnji direktori Nenad Branković i Serafijanović.

Dragan Šolak se u svojim prevarama služio i ženama. Svoju ljubavnicu Aleksandru Subotić, finansijskog direktora u firmi Danijel sat, uspeo je da nagovori da pokrade sve službene tajne u firmi u kojoj je radila, na osnovu kojih je Šolak uspeo i tu firmu da otkupi po bagatelnoj ceni. Aleksandra je za nagradu za uništavnje jednog dobrog srpskog preduzeća dobila direktorsko mesto u SBB-u i skupoceni automobili marke Jaguar.

Šolak je deo kupovina preduzeća obavio i preko firmi u kojima se ne vidi da je on vlasnik, da bi izbegao problem koncentracije kapitala i sukob interesa.Tako je preko bugarskih kompanija kupio većinski paket akcija (55%) firme Dajrekt medija (vlasništvo Dragana Đilasa).

Zbog mahnacija njegovih kompanija, Šolak je saslušavan i pred sudom u Londonu, gde se postupalo na osnovu tužbi za lažno prikazivanje broja korisnika (tužba podignute protiv firme Adria Cable S:A:R:I pred Royal Court of Justice, adresa - 7 Rolls Building Fetter Lane, London, datum, 12. 07. 2013, Case No: 2011 FDLIO 888).

Sudija je u tom postupku Šolaka, izvesnog Draču i gospođu Vasiljević, ocenio kao ljude koji izvrću činjenice i podatke, ali i kao nepouzdane, zbog čega ceo njihov iskaz nije uzet u obzir.

Šolakova supruga Gordana je aktivni učesnik u prevarama.I ona je suvlasnik u delu kompanija, a slovenački istraživači su došli do podatka da je Gordana za samo za jednu nekretninu koju su početkom 2013.godine kupili na Ženevskom jezeru, platila porez od preko 8 miliona švajcarskih franaka, a kupljene su tri nekretnine.

Iste godine Šolakovi su kupili i avion marke Cesna kao i golf terene na Bledu, u Sloveniji.

Dok je razvijao svoje poslove u Beogradu, Šolak se bavio i zelenašenjem. Tako je novac, između ostalih, pozajmio, danas pokojnom Milanu Zukanović, tada vlasniku građevisnke firme Koling. Milan je od zelenaša Šolaka novac pozajmio da bi završio objekat na Dedinju. Kao višestruko vredniju garanciju dao je kuću u kojoj je živeo sa porodicom.

Zbog strašnih pritisaka, prema jednoj verziji izvršio je samoubistvo marta 2012. godine, a prema drugoj, ubijen je jer je Šolakova zelenaška mafija bacila oko na kuću u kojoj je živeo a čija je vrednost velika, pa je mafiji više odgovaralo da Milan ne vrati dug nego da ga vrati, sa zelenaškim kamatama.

U prilog tome govori i činjenica da Milan uopšte nije bio čovek sklon suicidu, kao i da se, prema zvaničnoj verziji, ubio iz pištolja koji niko do tada nije nikada video, a imao je svoj pištolj u legalnom posedu. Nakon samo nekoliko dana od Milanove smrti, Šolak je upao u kuću njegove unesrećene porodice, i bez imalo samilosti, i pored zapomaganja i molbi da se umilostivi, isterao je na ulicu Milanovu udovicu i njihovo četvoro dece.

Glavni Šolakovi operativci su Vladimir Retajac i Goran Bujaković. Goran je bivši radnik Resora državne bezbednosti i bivši je član JUL-a koji je bio zadužen za uterivanje dugova, uz pretnje i ucene, koji za sebe kaže da i danas ima jake veze u BIA i MUP-u, a Retajac je samozvani stručnjak za telekomunikacije i marketing.

Šolak povremeno uklanja tragove svojih mahinacija, pa tako uspešno pravi na desetine kompanija u of šor zonama, koje kupuju jedna drugu, a povremeno organizuje i nestajanje dokumentacije.

Da bi konačno sakrio sve tragove, koji bi mogli da uruše posao koji je sklopio sa fondom KKR-om, organizovao je paljenje sopstvenog računskog centra u zgradi SBB-a.

Da bi ojačao svoju poziciju, Šolak je odlučio da se upusti i u politiku. Odlučio je da stvori partiju koju će za njega da vodi izvesni Šarenac. Za potrebe nove partije, prostorije su iznajmljene u zgradi preko puta Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici.

Gospodin Šolak voli da izigrava velikog šefa i mafijaša. Njegovi radnici su u robovskom položaju. Njegov advokat Žarko Borovčanin je ugovorima vezan da za sve radnje koje obavlja u ime firme i Šolaka, mora da garantuje celokupnom svojom imovinom. Možda će jednog dana svom bosu Šolaku morati da garantuje i glavom.

Gospodin Šolak voli da se o njemu pričao kao o opasnom čoveku, plaća nameštena istraživanja u kojima se on prikazuje kao jedan od 10 najmoćnijih ljudi u Srbiji, predstavlja se kao uticajni Mason, sa sobom stalno vodi ozbiljno obezbeđenje, koje ga prati čak i kad ide u svoje selo u okolini Kragujevca. Voli da za sebe kaže da je zaštićen od strane ambasade SAD u Beogradu, da iza njega stoji bivši šef CIA Dejvid Petreus i da mu je on lično omogućio da iz zemlje iznese desetine miliona evra, na ime provizija, bez poreza...

Da li takvu moć ima penzionisani direktor CIA? Upućeni tvrde da je nema, i da Šolak blefira, znajući da njegove žrtve to ne mogu proveriti...

Šolakovim mahinacijama ne retko su izveštavali i režimski mediji ali su „zaboravili" da pomenu da su u te priče upleteni i Nenad Kovač, zvani Neša roming i Nikola Petrović.

Krivične prijave koje su protiv Šolaka i njegovih satrapa podneli oštećeni građani i privrednici na volšeban način završavaju u fiokama. Po njima niko ne postupa. To nam jasno govori da se od vremena kada su stranci „pravili" Šolaka, pre dvadesetak godina, pa do danas, ništa ne menja. Sve je isto. Povremena medijska halabuka režimskih poslušnika samo je loše osmišljena farsa.

Šolak je zanat počeo da peče u kompaniji „Vans" gde je radio krajem 90-tih godina prošlog veka. Ubrzo je shvatio da je od legalno kupljene, mnogo profitabilnije izdavati piratsku video kasetu. Od strane tada vrlo moćne Sorošove ekspoziture u Srbiji „tipovan" je kao potencijalno vrlo perspektivan kadar. Ispunjavao je nekoliko osnovnih uslova - nepismen, kriminalizovan i patološki mrzi Srbe i Srbiju.

Sa njim je od strane Soroševih trkača obavljeno više razgovora u zemlji i inostranstvu, objašnjena su mu pravila „igre" i Šolak je zaslužio prvu „donaciju".

U sveže osnovanu firmu Dragana Šolaka, SBB („Serbia Broadband doo", osnovan 2000. godine u Kragujevcu) 2002. godine, firma „Southeastern Europe Equity Fund" (jedna od Soroševih firmi) uplatila je 10 miliona USD. Cilj Šolakovih finansijera bio je da se u srednjoročnom periodu ostvari kontrola nad regionalnim medijskim prostorom putem investiranja u kablovske operatere Srbije (O ovome u detalje govore i „Vikiliksove" depeše, konkretno depeša od 1. juna 2007. g.).

U projekat je bio direktno uključen i OPIC, institucija Vlade SAD zadužena za „mobilizaciju slobodnog kapitala privatnih investitora". Već tada je, 2003, preko Soroševih „đaka" Šolaku omogućeno da koristi optičke kablove Telekoma Srbije i drugu infrastrukturu, iako su, po prirodi stvari, Šolakov SBB i Telekom Srbija direktni poslovni konkurenti.

Naredne, 2004. godine EBRD je u SBB investirao još 15 miliona evra. SBB je polako počeo da „pumpa" tržišnu vrednost kompanije.

Da bi pomogli Šolaku u Beograd su tih godina često dolazili „emisari" iz SAD i drugih Soroševih kolonija, da „pritiskaju" ljude iz Telekoma. Pritisci i korupcija su dali rezultate, pa je od 2007. godine Šolakov SBB počeo polako da potiskuje Telekom kao kablovskog provajdera, tako i kao pružaoca internet usluga u Srbiji.

Zarad izvlačenja kapitala i skrivanja tragova naprasno se usložnjava i mreža međuzavisnih firmi i kompanija koje su uključene u Šolakovo „carstvo".

Iste godine SBB kupuje kompanija „Mid Europa Fund", a naveliko se sprema teren za dolazak USA investicionog fonda KKR i diretkora fonda generala Dejvida Petreusa.

U cilju skrivanja tragova Šolak je organizovao i požar u računskom centru svoje firme.

Kako je rasla Šolakova imperija, nakon jedne burne porodične svađe, u „posao" se na mala vrata uključila i Šolakova supruga Gordana. Ona se sada pojavljuje kao vlasnik dela akcija više vezanih kompanija. Ova domaćica je, kao i Šolak, naprasno zavolela golf, pa se prvo „samouknjižila" kao član UO i disciplinske komisije Golf kluba Beograd (Ada ciganlija 2) a kada su počele da stižu i veće pare, na njeno insistiranje, kupili su i golf klub na Bledu, Slovenija. Kupac je bila Šolakova firma „Gerrard Enterprise, a prodavac Sava Turizam. Cena - 11 miliona eura. Da bi se okitili imenom „Rojal Bled" Gordana je 2017. „rentirala" vremešnu princezu Jelisavetu Karađorđević.

Princeza Jelisaveta je prvim udarcem otvorila sezonu „kraljevskih" takmičenja na Bledu. Glavna nagrada -automobil marke Porše. Gordana je insistirala da se i neke nekretnine koje poseduju uknjiže na njeno ime. Tako je, formalno, vila od 7 miliona evra, koju su kupili na Ženevskom jezeru, njeno vlasništvo.

Gordana je i vlasnik of šor firme preko koje su kupili avion marke „falkon 20G0 LXS" koji je predat na korišćenje beogradskoj kompaniji „Prins eviješn". Gordana je vlasnik udela od 4,99% u „United media" preko kompanije BVI „Cable Menagement Companv Itd".

Da je Gordana ne samo supruga već i saučesnik u kriminalnim delima utvrdili su i slovenački nezavisni istraživači koji su došli do saznanja da su svojevremeno Šolak i Gordana osnovali u Ljubljani firmu „Taped Pictures" koja se bavila prodajom CD i DVD filmova. Zbog malverzacija firma je bila više puta utužena pred slovenačkim sudovima pa je 1998. godine završila u stečaju.

Sada već osokoljeni Šolak krenuo je brutalno na medijski prostor Srbije. Video je da država nema mehanizme da ga zaustavi. Da bi nastavio veštačko naduvavanje vrednosti kompanije SBB bili su mu potrebni kvalitetni kanali i TV program.

U tu svrhu izabrao je grupu TV programa za decu koju je do tada uspešno vodila ekipa vlasnika TV „Ultra". Nizom prevarnih radnji i očiglednom protivpravnom saradnjom sa Unikredit bankom, od zakonitog vlasnika TV Ultre, Radomira Kutlešića, ova televizija je bukvalno oteta.

TV Ultra, kao jedini realni nosioc tržišne vrednosti, poslužila je kao baza za naduvavanje vrednosti SBB-a pred predstojeću akviziciju od strane investicionog fonda KKR. U svrhu procene SBB-a angažovana je „renomirana" proceniteljska kuća, Price VVaters House, koja je „izračunala" da SBB vredi 1,5 milijardi dolara.

U „paketu" je predviđeno da Šolak ostane akcionar sa 21 % i glavni menadžer.

Operacija prodaje SBB-a imala je dva paralelna koloseka. Jedan kolosek je išao ka KKR za čije potrebe je Price VVaters House u saradnji sa Unikredit bankom „napravio" sumanutu cenu od 1,5 milijarde dolara. Drugi kolosek je bio prema državi Srbiji, koja je godinama uskraćivana za porez i prihode koji joj po zakonu pripadaju.

Naime, SBB je godinama, počev od 2010. svesno lažno prikazivao broj korisnika na teritoriji Srbije, tako što je državu i poslovne partnere (koje je morao da isplaćuje po osnovu broja korisnika) obaveštavao da ima 500.000 korisnika a istovremeno je za potrebe prodaje i procene za potrebe KKR, napravila izveštaj da ima preko 800.000 korisnika!

Prevarnim radnjama prikriven je i broj korisnika SBBa u inostranstvu (Total TV) a po istom modelu oštećene su i druge države na čijim je teritorijama poslovao SBB (Slovenija, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Makedonija....).

Na taj način ostvarena je ogromna finansijska razlika u korist SBB-a, a na štetu TV Kanal Ultra, države Srbije, ali i drugih država.

U prevaru su direktno uključeni Dragan Šolak, njegova supruga Gordana, direktorka Ultre Dragica Pilipović-Chaffey, direktorka Aleksandra Ćirić, Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije (koja je odobrila navedenu akviziciju), Šolakov potrčko Vladislav Ratajac, Šolakovi „bezbednjaci" koje je vodio Bujaković Goran bivši julovac ,,od poverenja", RATEL.

U slučaju RATELA nastao je neviđeni presedan. Direktan zahtev nadležnog suda da dostavi dokumenta o tačnom broju korisnika RATEL je odbio uz obrazloženje da je u pitanju „poslovna tajna"!

Na činjenicu da je cena od 1,5 milijarde dolara napumpana i nerealna, trebalo bi da reaguje i KKR, ali je rekacija, naravno izostala. SBB je samo formalno nekakva zasebna firma za koju je zainteresovan KKR. Sve su to u stvari uvezna pravna lica sa istim krajnjim vlasnikom - Džordžom Sorošem.d

Iako su o svemu pismeno obavešteni Andreas Melbaum, finansijski direktor KKR, tadašnja administracija USA ambasade u Beogradu (koja je nadgledala navedanu transakciju između Soroševog MEP-a i KKR-a), United Group BV (iz Holandije, krovna firma cele grupe firmi oko SBB-a), šef operacija za korporativne poslove KKR-a Ludo Bammens (bio direktno uključen u akviziciju i transakciju prilikom kupovine grupe firmi).

Jedini koji je odgovorio na pismeni zahtev za sagledavanje situacije je Henri Kraft koji je u tu svrhu, januara 2016. godine, u Beograd poslao Tomaša Kubicu. Kubica je u neformalnom delu sastanka izjavio da je njemu sve jasno i da sa svim navedenim treba upoznati istražne organe Srbije, ali da on mora da zastupa zvanični stav da KKR podržava rad loklanog menadžmenta koji vodi Dragan Šolak sa kolegama.

Nakon procesa uvećanja vrednosti kapitala SBB-a za potrebe akvizicije izvršena je nova procena vrednosti, ovaj put od strane druge revizorske kuće - KPMG.

Ova revizija i „stručna procena" sada je imala za cilj da se vrednost SBB i TV kanal Ultra umanji bez saglasnosti vlasnika TV Kanal Ultra a zarad potrebe da se vlasnik TV kanala Ultra potpuno potisne iz vlasničke strukture. Ovaj „recept" Šolak uspešno primenjuje godinama.

Sa obiljem dokaza aprila 2016. godine podneta je tužba Privrednom sudu u Beogradu sa zahtevom za naknadu štete. Sudija Lejla Bratić je po kratkom postupku, novembra iste godine odbila tužbu, te je predmet, po žalbi, otišao pred Privredni apelacioni sud. Decembra 2018. ovaj sud je takođe odbio tužbeni zahtev sa gotovo identičnim obrazloženjem koje je dala sudija Lejla Bratić.

Predmet se, od februara 2019. nalazi pred Vrhovnim kasacionim sudom.

Oktobra 2015. g. podneta je i krivična prijava Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, protiv SBB, za lažno prikazivanje ili prikrivanje činjenica i dovođenja u zabludu, kao i nanošenje štete društvu TV Kanal Ultra, ujedno pribavljajući korist za SBB, čime je izvršeno krivično delo prevare.

Takođe, podneta je i krivična prijava protiv Dragana Šolaka, Dragice Pilipović-Chaffey, Viktorije Boklag, Vladislava Ratajca, Suzane Todorović i Dragane Jovanović-Džaril, koji su u nameri da pribave protivpravnu imovinsku korist privrednom društvu SBB, učinili to lažnim prikazivanjem i prikrivanjem činjenica, svesni da svojim radnjama čine krivično delo i da je njihovo delo zabranjeno.

U ovoj krivičnoj prijavi obrazložena je i uloga Unicredit Banke. Februara 2018. godine predmet je prebačen u nadležnost posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu gde se i danas nalazi.

svemu navedenom uredno su obaveštene i Komisija za zaštitu konkurencije, Ministarstvo finansija, Poreska uprava i kancelarija za nerezidente, svako u okviru svoje nadležnosti. Na zahteve za pristup informacijama od javnog značaj niko ne reaguje.

Predmet ozbiljne istrage trebalo bi da bude i činjenica da naš zakon ne dozvoljava da se za potrebe SBB kanala koji su registrovani u Luksemburgu prodaja reklama obavlja u Srbiji.

Investicioni fond pod kontolom Soroševih marioneta, KKR, aktivno se uključio u pokrivanje Šolakovih mahinacija jer je bilo potrebno da se pripremi terena za novu „napumpanu" cenu i sledećeg vlasnika SBB-a, tj. Junajted grupe.

Prema informacijama iz oktobra 2018. godine novoformirana cena je 2,6 milijardi evra. Kupac - sledeći Sorošev igrač na globalnoj sceni.

Šolak sad, uz televizije N1 i Nova S, namerava da pokrene i dnevne novine. Redakciju je već napravio, okupio je stotinak novinara, a za glavnog urednika je izabrao Veselina Simonovića, bivšeg glavnog urednika Blica i nagradio ga platom od 5.000 evra mesečno!

Pregovori o kupovini lista Danas su propali.

Srpska kablovska mreža (SBB), nastala je tako što je bivšoj Soroš fondaciji u Srbiji (kasnije Fondu za otvoreno društvo), sam Đerđ Soroš, planetarni berzanski mešetar, isplatio novac "na ime otpremnine", kako bi korisnici njegovih donatorskih dolara u Beogradu imali jedan "održivi projekat" od koga će u budućnosti moći da žive. Na ovu ideju, Soroš je došao nakon teških optužbi koje su se sručile na dugogodišnju predsednicu Fonda za otvoreno društvo Sonju Liht i neke njene saradnike.

Ličnosti koje su se žalile Sorošu na stanje u beogradskom ogranku njegove fondacije nisu bile "neprijatelji demokratije i humanosti" kako bi neko u prvi mah pomislio, nego zaposlenici Fonda za otvoreno društvo u Beogradu.

Tih nekoliko žena su tokom jednog susreta sa svojim mecenom u Mađarskoj, ispričale sve što Soroš do tada nije znao o poslovnoj politici svoje beogradske filijale. Tada je ovaj prvoborac globalizma (koji je u međuvremenu i sam počeo da sumnja u globalizam), odlučio da u stilu velikog i plemenitog gazde učini gest dobre volje prema Fondu za otvorenu društvo u Beogradu, pa je u ime "minulog rada" dao veliku sumu novca za otvaranje Srpske kablovske mreže (SBB).

Na taj način je konačno raskinuo svaku vezu sa ovdašnjim brlogom lokalnih klanova, korupcijue, lažnog demokratskog čistunstva i drugih neoboljševičkih fenomena od kojih se, verovatno, i sam gadio.

Dobra okolnost za Đerđa Soroša bila je i činjenica da je njegova misija u ovom delu Balkana već bila završena. Ergo, "paket" sa poklonom je bio predat na upravljanje ovdašnjem Fondu za otvoreno društvo, a sama Sonja Liht je "demisionirala" tako što je formirala nekakav Fond za političku izuzetnost, kojim i danas upravlja propagirajući ljudska prava, političku korektnost, rodnu ravnopravnost i slična opšta mesta koja se čak i u Srbiji podrazumevaju.

Na taj način je i bez Soroša nastavila da deluje, zajedno sa nekim srodnim organizacijama koje uporno traže "denacifikaciju Srba" (mada ovde nema ekstremista ni manje ni više nego što ih ima jedna Velika Britanija ili Francuska), kao stalni tužilac srpske nacionalne stvarnosti, pa je u ime toga, nedavno, dobila i orden Legije časti od Francuske države.

Ali, priča o Srpskoj kablovskoj mreži, koja se otvorila kao zao duh iz boce, pokazala je da su naslednici Sonje Liht jedno bahato, gramzivo, primitivno i neuko pleme, kojim bi njen Fond za političku korektnost svakodnevno mogao da se bavi umesto što traga za "nacifikovanim Srbima".

Istovremeno, Srpska kablovska mreža kojom je Đerđ Soroš praktično isplatio promotere građanskog društva u Srbiji, predstavlja jedan nepatvoreni bastion pljačke srpskih korisnika, i najbolji primer kako funkcioniše mašinerija novog svetskog poretka u odnosu na male zemlje i male narode.

Dok je sedište Srpske kablovske mreže (SBB) u Beogradu bilo u prvobitnom poslovnom prostoru, (Beogradska ulica), na vidnom mestu je bilo istaknuto upozorenje da niko, pod pretnjom otkaza ne sme korisnicima da saopšti gde se nalazi direktorova kancelarija!

Naravno, upozorenje je bilo postavljeno tako da ga vide i zaposleni i korisnici, kako bi svima bilo jasno da je na snazi zakon ćutanja. A nezadovoljnih i opljačkanih korisnika bilo je i onda i danas dovoljno da bi svaka ovdašnja vlada morala da interveniše jer je reč o interesima desetina hiljada građana.

Sadašnji direktor Srpske kablovske mreže, Dragan Šolak, ima kancelariju koja zauzima polovinu šestog sprata u ulici Kralja Petra u Beogradu i skoro nikada nije u njoj. Njegovi radnici, na desetine njih, rade u prostorijama manjim od 30 kvadratnih metara. Srpska kablovska mreža (SBB) zakupljuje od Telekoma link od 20 gigabajta, a deli ga kao link od 40 gigabajta, kako bi stalo što više korisnika. To izaziva stalne havarije i "pucanje veze", pa mnoštvo korisnika SBB svakodnevno nema televizijski signal.

Zbog ovakve sumanute trke za zaradom, a na štetu i preko interesa građana, svaka vlada u svakoj civilizovanoj državi zaustavila bi ovakvo kriminalno delovanje jedne korporacije, ili bi naterala tu korporaciju da plati ogromne sume odštete. Na žalost, to nije slučaj u Srbiji.

Tačan broj zaposlenih u Srpskoj kablovskoj mreži je 768, a većina radnika ima tretman kao najamna radna snaga sa mizernim platama i svakodnevnim skandaloznim kršenjem i radnih i ljudskih prava. Njihove afričke plate kreću se od 25.000. do 29.000. dinara, a nadoknada za takozvani topli obrok u iznosu od 150 dinara dovoljna je da svaki od zaposlenih dnevno ima na raspolaganju impresivnih šest dinara kojima treba da održava "radnu energiju". Upadljivo je da su, uprkos tome, plate male i povlaštene menadžerske elite desetostruko veće.

Čudno kako Sonja Liht i njen Fond za političku izuzetnost (šta god to značilo) ne podigne svoj robespjerovski glas i zaštiti na stotine mladih ljudi od surove pljačke i eksploatacije, pa na konkretnom primeru, u kompaniji od koje verovatno i ona živi, pokaže koliko su joj na srcu ljudska, građanska i ostala prava.

Kad već nije bilo ni Helsinškog odbora za ljudska prava , niti pramajke novooverene demokratije Sonje Liht i njenog izuzetnog fonda da zaštiti unajmljenu sirotinju u SBB, potlačeni su sami počeli da deluju: nedavno se desila krađa čak 700 modema, sprave sa kojom svako može sam sebe uključiti na kablovsku mrežu, izgoreo je i računski centar pod nepoznatim okolnostima.

Ako srpska vlada nema načina da zaustavi ovu mašinu za čerupanje građana, imperija će se samo srušiti delovanjem iznutra. Tu neće pomoći ni proglašeni zakon ćutanja o ličnim primanjima i kretanju direktora, niti će pomoći danonoćno praćenje zaposlenih putem video nadzora, prisluškivanja telefonskih razgovora i drugih oblika savremene torture.

Američka Agencija za istraživanje porekla novca uspela je u Ljubljani da preuzme sva relevantna dokumenta o delovanju Šolakove imperije, pod raznim imenima, prevarama, utajama poreza, prtanja novca, adruge službe su istraživale i druge kriminalne aktivnosti ove hobotnice, počev od ubistava, ucena, pretnji...

Vučićev kartel je u tesnoj poslovnoj vezi sa Šolakovim kartelom. I ako se u javnosti stvara predstava o sukobu Vučićevog i Šolakovog ganga, to je samo pokazna vežba za lakoverne građane.

Glosa

Dogovor o večnom miru i prijateljstvu Vučićevog i Šolakovog kartela je za sada održiv. Oba kartela su pod skutom Đerđa (Žorža) Soroša. Nije ni čudo što srpsko pravosuđe ne procesuira Šolakove prevare i kriminal. Kada smaknu Vučića, Šolak će zaštiti kriminal i zločine Vučićevog ganga. Ali...

A1

Jarić doveo Soroša mlađeg

Malo je poznato odakle potiče poznanstvo Aleksandra Soroša, mlađeg sina Džordža Soroša i Vučića.

Veza Aleksandra Soroša sa Srbijom u „neformalnom" smislu počinje sa „druženjem" Aleksandra sa MARKOM JARIĆEM, bivšim košarkašem. Marko i Aleksandar su dugogodišnji drugovi i Aleksandar je Marka vodio sa sobom na brojne VIP žurke po svetu.

Veze Aleksandra Soroša u Srbiji su i Jugoslav i Bojan Karić.

Da bi Vučića držao „pod kontorolom" Džordž Soroš je organozovao da tada još maloletni Danilo duži period provede kod Karića u Belorusiji, kao „zalog u krvi".

Za vreme boravka kod Karića, Danilo je „navučen" na narkotike i permanentno je rađeno na tome da mu se uništi psiha.

A 2

Hronologija mahinacija

"SBB - Srpske kablovske mreže" najveći su operator digitalne i analogne kablovske televizije i širokopojasnog interneta u Srbiji.Osnovane su 01.09.2000.godine. Današnji osnivač, sa kapitalom 25.537.578.444,35 dinara, je u vlasništvu „Adria Serbia Holdco" B.V. iz Holandije. Taj iznos kapitala 27.08.2014.godine prenet je u celosti od prethodnog vlasnika dela: „Adria Bidco", doo iz Beograda, koji je preuzeo vlasništvo dana 06.03.2014. godine (APR BD 19341/2014) od „Adria Cable" B.V. iz Holandije.

Kapital se umanjivao usled dugogodišnjeg iskazivanja gubitaka u poslovanju, koji su kumulirano do kraja 2014. godine dostigli 24,4 milijarde dinara, pa je preostali kapital, ne računajući gubitak/dobitak iz 2015. godine, za koje APR nije još objavio rezultate, preostao u iznosu od samo 1,17 milijardi dinara. Veoma je interesantan upis dana 11.07.2014. godine založnog prava Unicredit banke na 100 odsto udela društva. Taj upis založnog prava na ime obezbeđenja po osnovu sindiciranog ugovora o kreditu Unicredit banke Srbija ima i založno pravo na trgovačkim žigovima SBB i Total TV.

Postavlja se pitanje kada Unicredit banka ima založno pravo na sto odsto udela u društvu, da li će i dalje iskazivanje gubitaka obezvrediti te udele.

Na drugoj strani, postavlja se pitanje šta predstavlja imovinu SBB u iznosu od 436 miliona evra, u tolikoj izuzetno visokoj vrednosti koja pokriva 31. decembra 2014. godine preostali sopstveni kapital od samo 9,5 miliona evra i obaveze od 426,5 miliona evra? Tu imovinu čini: procenjena vrednost goodwil-a u iznosu od, čak, 23,8 milijardi dinara, ili 194 miliona evra, zatim 12 milijardi dinara neotpisana vrednost objekata i opreme, što čini dodatnih 97 miliona evra, i ostala imovina (obrtna i druga) u iznosu od 145 miliona evra.

Centralno pitanje je na čijoj imovini je procenjen goodwil u toliko visokoj vrednosti ikako duži niz godina se iskazuje gubitak u poslovanju, koji je u 2014. godini dostigao, čak, 15 odsto ukupnog prihoda, a da se preostali sopstveni kapital sveo na samo 2,19 odsto vrednosti ukupne imovine, dok su obaveze prema povezanim preduzećima iz inostranstva, dostigle skoro 98 odsto tako iskazane vrednosti ukupne imovine.

Vrlo je interesantno kako se formira godišnji bilans ne holandske firme, sadašnjeg vlasnika SBB, uz toliko visoko iskazani goodwil i tako visoko obezvređen sopstveni kapital, kada Međunarodni računovodstveni standardi, koji se i u Srbiji i u Holandiji primenjuju više od petnest godina, obavezuju podnosioca godišnjeg obračuna, da prikaže realno stanje imovine. Iz svega iznetog proizlazi da država Srbija i njena Komisija za sprečavanje pranja novca, posebno istoimena komisija u Sastavu Narodne banke Srbije, treba da obrati posebnu pažnju na ovaj tzv. telekomunikacioni giganti i njegove procene vrednosti imovine.

Mediji su 2.04.2016.objavili da Dragan Šolak, preko svoje bliske saradnice Viktorije Boklag, stoji iza ofšor firme „BL. Media Group Limited" na Britanskim devičanskim ostrvima, prema istraživanju Međunarodnog konzorcijama istraživača (ICIJ)

Sadašnji zakonski zastupnik SBB je Goran Vasić, direktor, a registrovan je drugi zastupnik Saša Cunder, državljanin Republike Slovenije.

SBB ima pored ćerki firmi i registrovan ogranak za govorne usluge u Beogradu, čiji je zakonski zastupnik Marko Marković, ogranak SBB Solutions (kablovske komunikacije) čiji je zakonski zastupnik Srđan Tomašević, ogranak Kablovske televizije čiji je zakonski zastupnik Aleksandar Đurović i još 19 registrovanih ogranaka u većim mestima Srbije.

A 3.

„Pusti da novac radi za tebe"

Kolokvijalni naziv u srpskom jeziku za sva pravna lica koja upravljaju tuđim novcem je „investicioni fond", mada postoji bitna razlika između onog ko samo upravlja tuđim kapitalom u dogovoru sa klijentom (na engleskom „Equiti firm") i onog ko samostalno odlučuje kako će se plasirati tuđ kapital (na engleskom "private equiti fund").

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane