Natrag

Do koske

Ekonomija straha, neizvesnosti i krize

PRELOM U EKONOMSKOM RASTU

Neosporno je da će napad korona krize imati negativne efekte na našu privredu i društvo.Samo se postavlja pitanje jačine negativnog uticaja, dubine i dužine nastale krizne faze.Prema našim „odgovornim" političarima na vlasti kod nas „neće biti pada bruto proizvoda, već ćemo „imati najvišu stopu rasta u Evropi od 1% ili nula", „bićemo najbrže razvijena ekonomija u Evropi"(Vučić). Dobro bi bilo kad bi tako bilo, a nije. Potpuno zavarana ostvarena stopa rasta početkom 2020., pre nastanka „virusne krize". PredsednikVučić, premijerka i ministar finansija nam najavljuju procvat srpske ekonomije (biće jedna od najuspešnij u Evropi!), što je svakom građaninu jasno da je reč o najbesmilenijoj laži. Olako obećani rast BDP-a, plata, izvoza i boljeg života opisuje profesor dr Slobodan Komazec, vodeći srpski ekonomista

prof. dr Slobodan Komazec

Samo za početak da navedem podatak da je prosečna stopa rasta u periodu 2009-2019. bila svega 1,5%. Sa takvom decenijskom (dugoročnom) stopom rasta trebalo bi stotinu godina da dostignemo srednje razvijene privrede EU, ali ni one neće do tada stajati u mestu.

Prema procenama svetskih finansijskih institucija (MMF, Svetska banka i dr.) kriza će oboriti stopu rasta u gotovo svim državama u svetu. Prema Svetskoj banci pad privredne aktivnosti u svetu u 2020. se očekuje sa minus 5,2%, evrozone 3,6%, a EU čak 7,4% (umesto planiranog rasta od 1,2%). Pri tome Nemačka, Italija, Francuska i dr. ušle su u dublju recesiju između 6% i 10% ( a to su naši glavni spoljnotrgovinski partneri).

Usled delovanja zatvorene ekonomije, potpunog zastoja u privrednoj aktivnosti i „socijalnog distanciranja" , pokidanih privrednih veza i odnosa (koji se sporo i samo dugoročno obnavljaju), pada potrošnje i suzdržavanja od investiranja, stopa privrednog rasta u Srbiji 2020. po proceni svetskih institucija kretaće se od minus 2,5% do minus 3,5%, pa čak i do minus 4%. Zastoj u spoljnoj trgovini, prilivu investicija, padanje stope zaposlenosti, suzdržavanje od potrošnje, veliki poslovni, finansijski i politički rizici su faktor produbljivanja i produžavanja krize.

Dakle, pod produženim delovanjem kriznih faktora, njihove sinhronizacije, velikih rizika i neizvesnosti, pada stope rasta u EU privredama, naša privreda (zbog izostanka prave podrške u antikriznoj politici države) ulazi u sledećim mesecima u sve dublju krizu. Kriza će tek kulminirati uz dostizanje dna krize krajem godine. Recesija i prava retardacija u razvoju u 2020. kretaće se između 2,5% i 3,5%.

Naša statistika, kako se vodi može to da „ispegla" do potrebnog nivoa. Tako se u krizi 2008-2009. negativna stopa privrednog rasta kasnije snižavala sa početnih minus 6,1% na minus 3,5%, a zatim na minus 3,1% da bi konačno bila „korigovana" i danas se prikazuje sa 2,7%. Statistika naknadno može da čini čuda, Ovo se posebno odnosi na našu kreativnu statistiku.

Budžetska magla i skrivalice

U nastaloj krizi najveći problem će se javiti kod budžetske politike. Budžet (republički i konsolidovani) ulazi u najdublju krizu do sada. To je prava „crna rupa" naše makroekonomije i „zategnuta prava praćka" novog udara dugoročne krize.

Da vidimo pravu sliku našeg budžeta. U planu budžeta za 2020. ušlo se sa deficitom od 20 milijardi dinara (0,3%). Rebalansom budžeta deficit je povećan na 349 milijardi (6,9% BDP). Rebalans je pravljen uz pretpostavljeni privredni rast od 1,8%, dok će stvarni pad biti od 3-3,5%.

Ako se obračunaju sve isplate iz budžeta (bez kontrole, rasipanjem sredstava, neodgovorno, bez uvida odgovornih institucija i javnosti, dakle nezakonito) budžetski deficit je u periodu januar-mart 2020., dakle bez udara Korone, narastao na 50 milijardi, a do kraja maja 2020. na 263 miljarde dinara.

To znači da će do kraja ove godine (posebno zbog pada prihoda od PDV iz uvoza od 90-100 milijardi dinara, pada drugih poreskih prihoda i doprinosa, stagnacije u privredi i zbog porasta nezaposlenosti) umesto planiranog pada javnih prihoda u ovoj godini od oko 70 milijardi to će iznositi gotovo 250 miljardi dinara. Uz stvarno visoki rast budžetskih rashoda (koji će tek „isplivati" u javnost) budžetski deficit realno raste na preko minus 450 milijardi dinara.

Zbog pada BDP od 1,4 milijarde evra (sa 45,9 na 44,5 milijarde evra) budžetski deficit raste na 8,6-10% bruto proizvoda. Sada treba u to uračunati i dospele obaveze iz kredita za budžet od 5,1 milijardu evra, ali i druge brojne preuzete obaveze.

Kako će se do kraja ove godine isplaćivati penzije i brojna socijalna davanja, a kako plate u javnom sektoru?

Sredstava za ovaj nivo penzija neće biti.

Za šta će posegnuti ovi finansijski i ekonomski diletanti i neznalice?

Znaju samo da troše tuđe, uzurpiraju odlučivanje o javnim sredstvima i realnim dobrima, a da stvaraju bogatstvo i uređenu i efikasnu privredu i društvo - to im je velika nepoznanica.

Finansijski i privredno-socijalni problemi i suprotnosti su se dugo kumulisali dovodeći do tačke socijalne eksplozije, ugušene i onesposobljene domaće privrede, ogromne pljačke i odliva kapitala, kolonijalnog položaja prema stranom kapitalu i prave finansijske kolonizacije.

Iskra velikog nezadovoljstva i bunta leti ovim prostorom kao „sveti plamen" tražeći zapaljivu smesu dubokih promena u društvu okrenutih čoveku, zajedništvu, stvaralaštvu, znanju i poštenju.

To je taj istinski preokret koji se mora učiniti. Budžet je prenapregnut ii nalazi se pred budžetskim slomom ili pucanjem, a država upravo uvedena u stanje nesolventnosti.

Begstvo iz ove budžetske vratolomije je u ogromnom rastu javnog i spoljnog duga, ali i u brojnim „kombinacijama" u izvršenju budžeta - sve do zloupotrebe primarne emisije. Planirano (naknadno) zaduženje budžeta u ovoj godini iznosi preko 7,5 milijardi evra, što će pogurati javni dug do 70% BDP, a spoljni do 90%.

Ovde je potrebno navesti, zbog brojnih zloupotreba i gotovo privatizacije budžetskih rashoda, da je po Indeksu otvorenosti budžeta (ili transparentnosti) Srbija u poslednje vreme sređena od maksimalnih 100 na svega 40 i nalazi se na najnižoj stepenici lestvice u regionu (iza je samo BIH).

Učešće javnosti u kreiranju budžeta i izvršenju ocenjeno je najgore - samo sa 2, a svetski prosek je 14. Sve je to ambijent za brojne zloupotrebe, moguću korupciju i u osnovi razaranje budžeta kao najvažnijeg instrumenta makroekonomske i razvojne politike.

Konsolidovanim budžetom, a to je 42-44% bruto proizvoda, raspolažu kao privatnom svojinom samo dva čoveka (predsednik Republike , koji to ne sme po Ustavu i ministar finansija), bez bilo kakve kontrole i odgovornosti. Svih devet budžetskih principa su obesmišljeni. Stoga se budžet uvodi u ogromnu krizu izvršenja obaveza i sistma finansiranja.

Tako se ne vodi, niti sme voditi budžetska politika.

Uz sve navedeno ni završni račun (izvršenje budžeta) se ne usvaja svake godine, tako da se ne vidi da li postoji zloupotreba sredstava, nenamensko korišćenje ili čak zloupotreba diskrecionog prava Vlade ili ministarstava, a time i njihove odgovornosti.

Kompleksni negativni uticaji korona virusa na virulentnu nacionalnu ekonomiju

Nastala kriza, čiji vrhunac se tek očekuje do kraja godine, ima snažno delovanje na bankarski sektor i njegovu politiku, spoljnotrgovinske i platnobilansne odnose, nezaposlenost, domaće i strane investicije, nacionalnu potrošnju i ogromno socijalno raslojavanje društva. Sve to treba posebno istražiti.

Privredni i politički sistem stvaraju krizu i sve više ispoljavaju svoje slabosti i potrebu njihovog potpunog reformisanja. U tom sistemu domaća privreda je napuštena i zapuštena. Domaća privreda i razvoj nemaju nužnu podršku, ni centralne, ni poslovnih banaka, ali ni države. Pri tome se centralna banka pretvorila u običnu menjačnicu, a država u mrežu kriminalizovanih institucija i praktično stalno pljačkanje privrede.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane