Natrag

Na nišanu

Lagao je sve i svakog, svakog dana je obećavao nemoguće, ali je sve ispunio samo sebi, rođacima, kumovima i članovima kartela

Dečko koji obećava usran i upišan

Aleksandar Vučić je najbogatiji političar u Evropi. Na računima i u sefovima stranih banaka ima nekoliko milijardi evra. Nezvanični je vlasnik dvadesetak kuća, stanova i imanja širom sveta, od Italije, Francuske i SAD do Urugvaja. Sve što ima, stekao je lažima. Građanima je obećavao ekonomski prosperitet, bolju budućnost, med i mleko. Što je obećavao glasačima, ispunio je sebi, svojim rođacima, kumovima i partijskim i poslovnim ortacima. Zahvaljujući beskrupuloznom laganju i praznim obećanjima postao je najbogatiji vladar najsiromašnijeg naroda.

Milica Grabež

Svi političari lažu, ali niko kao Aleksandar Vučić. Dok se ostali političari trude da laži uviju u oblande, Vučić laže brutalno i agresivno. I ne trudi se da prikrije prevare, da ih učini prihvatljivijim i realnijim. Samo sipa. Kad bude uhvaćen u jednoj, on doda tri nove laži. Bez ikakve odgovornosti prema onome što izgovara, neprestano laže, čak i kad nema nikakvu političku korist.

Na spisku Vučićevih neispunjenih obećanja ima svega, svih vrsta prevara i to u tolikim količinama da ih nije moguće sve nabrojati. To nije ni potrebno. Za uvid u Vučićevu patologiju dovoljno je istaći primere, koji dokazuju pravilo, zasnovano na njegovoj potrebi da laže uvek i o svemu.

Kad se predstavljao kao neprikosnoveni borac protiv kriminala i korupcije, obećavao je da će uhapsiti Mlađana Dinkića. Još kao radikal, Vučić je u Skupštini optuživao Dinkića za pljačku Srbije, pretio mu je hapšenjem i pokazivao zatvorsko odelo s brojem 0001. U predizbornoj kampanji 2012, kao zamenik predsednika Srpske napredne stranke, Vučić je ponavljao optužbe:

- Mlađan Dinkić je umešan u kriminalna zamešeteljstva i lopovluke. Opljačkao je Nacionalnu štedionicu. Dinkić je najveći pljačkaš i lopov u istoriji Srbije, a bivša vlast mu je dala imunitet zbog pljačke sa čarapom na glavi. Kad dođem na vlast, uhapsiću Dinkića.

Iste optužbe za lopovluk iznosio je i na račun Ivice Dačića, a uz njih je dodavao i odgovornost za ubistvo radikala Ranka Panića.

- Srpsko pravosuđe je prestalo da postoji kad je Dačić oslobođen odgovornosti za korupcionašku aferu "Kofer". Nije odgovarao ni za ubistvo Ranka Panića. Ni bog ne može da me natera u vladu sa Socijalističkom partijom Srbije. Dačić je osvedočeni lopov i lažov - govorio je Vučić u maju 2012.

Dva meseca kasnije, Dačić je postao predsednik vlade u kojoj su ministarska mesta dobili Vučić i Dinkić. Posle sledećih izbora, Vučić je postao premijer, Dačić ministar, a Dinkić se povukao u senku, odakle upravlja poslovima sa šeicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Svi Dinkićevi saradnici, umesto u zatvoru, sede u Vučićevoj vlasti.

Vučić je, pripremajući se za dolazak na vlast, obećavao da će poništiti sve sporazume, koje je s Albancima postigao pregovarački tim predvođen Borkom Stefanovićem. Obećavao je da će ukinuti finansiranje 200 agencija i nevladinih organizacija. U istom stilu, zaklinjao se da će rešiti 24 sporne privatizacije, kojima je "žuto preduzeće" opljačkalo Srbiju.

Kad je došao na vlast, ne samo da nije poništio nijednu stavku iz pregovora s Albancima, nego je potpisao Briselski sporazum i oko 140 pratećih dokumentata, koji su utvrdili državnost nezavisnog Kosova i predali svu privrednu, telekomunikacijsku i infrastrukturalnu imovinu Srbije. Pored toga, kršeći Ustav Srbije, ukinuo je pravosudni sistem na Kosovu.

Istu sudbinu su imala i ostala obećanja. Umesto 200, danas se iz republičkog budžeta finansira 340 raznih fantomskih agencija i nevladinih organizacija. Lično je Vučić naredio da se ukine Radna grupa Ministarstva unutrašnjih poslova koja je vodila istragu 24 sporne privatizacije.

Projekat "Beograd na vodi" Vučić je promovisao u aprilu 2012, a koristio ga je i u kampanji dve godine kasnije, pred sledeće izbore. Iako je najavio da će biti raspisan tender za taj projekat, od toga nije bilo ništa. I sva ostala obećanja, vezana za visinu uloga lažnih stranih investitora, obim posla i rokove, sve je bilo prazna priča.

- U brojkama, horor-bajka izgleda ovako: centralni deo kompleksa biće izgrađen do kraja 2016. godine; „Beograd na vodi" gradiće se na oko 90 hektara; na tom prostoru objediniće se više od 400 sadašnjih katastarskih parcela; izgradnja će trajati između šest i osam godina; kompleks od oko 2.000.000 kvadrata poslovnog i stambenog prostora praviće se u šest faza; tokom izvođenja radova otvoriće se 200.000 radnih mesta; svaki uloženi dinar vratiće se petostruko; za pripremu radne površine za početak gradnje potreban je ulog od oko 2.000.000.000 evra; u projekat će biti uloženo oko 3,5 milijarde evra; kvadrat stambenog prostora u izgradnji će koštati 130 evra; vrednost kompleksa, kada bude završen, procenjuje se na više od osam milijardi evra; od taksi za građevinsko zemljište Beogradu će ostati više od 450 miliona evra; kod starog železničkog mosta biće podignut hotel visok 210 metara, koji će postati nova reperna tačka u Beogradu, dok će pored Brankovog mosta biti podignut još jedan objekat visoke spratnosti; iz objekata koji su predviđeni za rušenje biće iseljeno oko hiljadu vlasnika i njihovih porodica; za ovaj projekat Srbija se neće zadužiti nijednim evrom kredita... - govorio je Vučić.

Pre nekoliko dana, opet pred izbore, najavio je početak izgradnje kule, koja je trebalo da bude završena do kraja 2016. godine.

Mnogo efikasnije je rušio, nego gradio. U izbornoj noći 24. aprila 2016. godine, nepoznati banditi su, u saradnji s policijom i beogradskim komunalnim službama, srušili dvadesetak kuća i poslovnih zgrada u Hercegovačkoj ulici, u naselju Savamala, koje je obuhvaćeno projektom „Beograd na vodi". Banditi pod fantomkama hapsili su slučajne prolaznike, oduzimali im lične dokumente i telefone. Usled pogoršanja zdravstvenog stanja, nešto kasnije, preminuo je čuvar Slobodan Tanasković, koji je bio uhapšen prilikom rušenja.

- Nadležne službe će za desetak dana saopštiti ko je rušio u Savamali i po čijem nalogu. U tim događajima je učestvovalo između devet i 11 maskiranih osoba, a ne 30, kako se navodilo u medijima - rekao je Vučić 29. maja 2016.

Deset dana kasnije dodao je da „iza onoga što se desilo u Savamali, a što je vrlo neprijatno, urađeno je nešto veoma loše, iza toga stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu i oni će snositi odgovornost i krivičnu i sve druge odgovornosti".

- Nisam tužilaštvo ni policija, pa danas neću da govorim o detaljima. O tome će govoriti tužilaštvo i policija. Da li će to da urade za tri ili više dana, to je njihova stvar - rekao je Vučić 9. juna.

Prošlo je više od četiri godine, tužilaštvo i policija nisu obavili svoj posao, a Vučić je zaboravio na slučaj „Savamala" i na pokojnog čuvara.

Isti epilog dobilo je i Vučićevo obećanje da će pronaći počinioce i nalogodavce ubistva Olivera Ivanovića. Posle stravične kampanje, koju su vodili Srpska napredna stranka i njena kosovska filijala tzv. Srpska lista, Ivanović je ubijen 16. januara 2018. godine.

- Ubijen je čovek koji je roditelj, suprug i koji nikada nije pozivao na sukob Srba i Albanaca. Bez obzira na političke razlike, lično upućujem saučešće porodici Ivanovića i svim Srbima. To je napad na porodicu Ivanović, sever Kosova i Srbe u celini. Ovaj akt je za državu Srbiju teroristički i tako ćemo se prema njemu odnositi. Od organa Euleksa zahtevamo da organi Srbije učestvuju u istrazi ubistva. Pronaći ćemo ubicu ili ubice, to sam jutros obećao supruzi Olivera Ivanovića - rekao je Vučić tog danas, posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.

Početkom juna 2019. godine, Vučić je rekao da „možda imamo ime atentatora na Olivera Ivanovića" i da će „za dve nedelje izneti konkretne dokaze ko je izvršio i naručio ubistvo".

Od tada, Vučić je istragu usmerio na zaštitu Milana Radoičića, za koga se veruje da je organizator atentata, zbog čega je kosovsko tužilaštvo raspisalo poternicu za njim. Vučić je više uspeha imao u političkom spletkarenju. Ivanovićeva Građanska inicijativa „Sloboda demokratija pravda" ušla je u koaliciju sa Srpskom listom, čiji potpredsednik je Radoičić, a Milena Popović, koja se predstavlja kao Ivanovićeva udovica, dobila je posao u Vladi Srbije i mesto na listi poslaničkih kandidat Srpske napredne stranke.

Kroz celu političku karijeru, Vučić se dosledno odnosio prema svim svojim žrtvama, političkim i ostalim. Nije pravio razliku između Olivera Ivanovića, Slavka Ćuruvije ili nekog anonimnog nesrećnika. Ni za koga nije mario, ali sve jje pokušao da iskoristi u propagandne svrhe.

Sredinom marta 2017. godine u fabrici „Goša" u Smederevu obesio se Dragan Mladenović. Usled besparice, zbog kašnjenja plate, Mladenović nije mogao da prehrani sebe i teško bolesnog sina, pa je, u očajanju, prekratio muke. Tri nedelje kasnije, Vučić je posetio „Gošu". Na ulazu u fabriku dočekao ga špalir aktivista SNS-a, koji su mu aplaudirali.

- Radnicima će zdravstvene knjižice biti overene posle sednice Vlade Srbije. Ukoliko bi vlasnik „Goše" odustao, pa želeo da se dogovori sa državom, tada bismo, kao država, imali zakonsko pravo da povezujemo radni staž i rešimo pitanje socijalnog i penzionog osiguranja. Onda bi ostala briga u budućnosti i kako da se napravi mogućnost da rade i zarađuju, jer nekada su odavde izlazila po tri teretna vagona dnevno. U narednih 15 dana razgovaraćemo s vlasnicima - rekao je spasilac Vučić.

Dva meseca kasnije, „Goša" je zatvorena, a radnici izbačeni na ulicu, da tamo gladuju. Vlada Srbije ništa nije preduzela da ih zaštiti, samo je, dve godine kasnije, organizovala licitaciju za prodaju preostale imovine te fabrike u stečaju.

Pored takvih situacija, kad je primenjivao tzv. krizni marketing, Vučić se isticao i megalomanskim obećanjima u kojima je najavljivao dolazak najvećih svetskih kompanija, koje će pokrenuti srpsku privredu.

- Uskoro će biti otvorena fabrika „Magna" u Odžacima, početkom novembra „Boš" u Šimanovcima, „Mercedes" ulazi u „Ikarbus" i u FAP, a finska SISU stiže u Smederevo - rekao je Vučić 30. septembra 2013. na Pinku.

„Magna seating" je zaista otvorila pogon u Odžacima, a poslovanje su obeležili brojni štrajkovi nezadovoljnih radnika. Sve ostalo je brutalno slagao. Najviše se potrudio oko prevare s „Mercedesom".

- Danas je veliki dan i ponosni smo na povratak „Mercedesa" u Srbiju, što predstavlja važan signal ponovnog rasta srpske industrijske snage. „Srpski Mercedes" je naš ponos i dika" - rekao je Vučić 9. mara 2014. godine, kad je s gradonačelnikom Beograda Sinišom Malim i nemačkim ambasadorom Hancom Vilhelmom posetio fabriku „Ikarbus" u Zemunu, gde je pozirao sa znakom „Mercedesa".

Godinu dana kasnije, kad je postalo jasno da od tog posla nema ništa, Vučić je novim lažima demantovao stare.

- Nikad nisam rekao da će „Mercedes" kupiti „Ikarbus". Ja sam bio na otvaranju, kada je bio direktor „Mercedesa" zajedno sa mnom, na otvaranju pogona koji je trebalo da predstavlja i koji danas predstavlja strateško partnerstvo između „Mercedesa" i „Ikarbusa", a ne privatizaciju i kupovinu od strane „Mercedesa" - vadio se Vučić u Skupštini u julu 2015. godine.

Partnerstvo koje je Vučić najavio kao „ponovni rast srpske industrijske snage" dovelo je do propasti „Ikarbusa". Firma s istorijom dugom sto godina, početkom ove godine dotakla je dno. Hale su prazne, nema posla, a radnici nekoliko meseci ne dobijaju platu.

- Do kraja juna biće izgrađena fabrika aviokomponenata u Pančevu, u saradnji s „Mubadalom", za proizvodnju delova za „Boing" i „Erbas" - najavio je Vučić 12. decembra 2013. godine.

Prema tom planu, pančevačka fabrika „Utva avioni", čiji je većinski vlasnik država, trebalo je da bude prodata kompaniji „Mubadala" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pregovore je vodio Siniša Mali, koji je tvrdio da je završena fizibiliti studija i da će ceo posao biti obavljen do kraja 2014. godine. Predstavnici „Mubadale" su dva puta dolazili u Pančevo, ali od ugovora nije bilo ništa.

Posle toga, Vučić je najavio da će „Utvu" kupiti italijanski proizvođač aviona „Pjađo", čiji je većinski vlasnik „Mubadala". Na kraju „Utva" nije uvrštena ni na spisak 17 strateški bitnih kompanija, tako da svaki poverilac ima mogućnost da prinudno naplati dugovanja. što firmu vodi u stečaj i bankrot.

Istu sudbinu doživeo je i posao s finskom kompanijom SISU, čiju investiciju je Vučić prvo najavljivao za smederevsku „Gošu", da bi u maju 2014. rekao da je „potpisan Memorandum o razumevanju između SISU i pribojskog FAP-a, tako da će u septembru početi proizvodnja u FAP-u". Dve godine kasnije, FAP je pušten u stečaj, a imovina mu je otišla na aukciju.

Vučić je lagao i o poslovanju s arapskim „Etihadom", kome je prodao JAT.

- Prvo ćemo objaviti ugovor sa „Fijatom", a zatim i sa „Etihadom", to će se desiti vrlo brzo - rekao je Vučić 12. maja 2014, ali oba ugovora su do danas ostala obavijena mračnim i skupim tajnama.

Početkom 2015. godine Vučić se hvalio poslovnim uspesima „Etihada", koji je, navodno, „već počeo da zarađuje, ostvario je dobit od 2,7 miliona evra". Krajem te godine, država je otpisala 22 miliona evra dugovanja „Etihada". Građani Srbije do danas otplaćuju dugove „Etihada", koji je samo iz budžeta dobio više od 70 miliona evra, a ne zna se koliko iznose ostale olakšice za njegovo poslovanje.

Kako s Arapima, Vučić je tako poslovao i sa Kinezima. Svaku prodaju javnih resursa kineskim kompanijama predstavljao je kao veliki uspeh. Kineske firme su u Srbiji razvile nekoliko pogona prljave industrije, zakonima zabranjene u svim evropskim državama. Uništen je eko sistem u Smederevu, a to čeka i Zrenjanin, gde se, na plodnim banatskim oranicama, gradi fabrika za proizvodnju automobilskih guma.

- Ima puno ideja o kojima razgovaramo sa Kinom. Od sitnih stvari, kako, na primer, da u narednih šest meseci rešimo pitanje izvoza svinjskih nogu, papaka i svega onoga što se kod nas baca ili ne koristi u dovoljnoj meri. Pa do toga da ih zamolimo za fabriku električnih autobusa i električnih automobila, pošto oni rade prototip letećih automobila. Hajde da probamo da nešto od toga napravimo u Srbiji - rekao je Vučić 18. septembra 2018. u razgovoru sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, najavljujući da će u taj posao uključiti i „svog brata" šeika Muhameda Bin Zajeda.

Nekoliko dana kasnije, Vučić je već razradio celu ideju i odlučio da fabriku letećih automobila napravi u beogradskom naselju Borča. Rekao je da će u Borči, u saradnji s kineskim kompanijama, podići industrijski park u kome će se zaposliti 10.000 radnika. Nije ga pokolebalo ni to što Borča, kao i 70 odsto Beograda, nema čak ni kanalizaciju, a kamoli ostalu infrastrukturu potrebnu za izgradnju fabrike.

Papci su ostali u Vučićevom okruženju, a od letećih automobila Srbija ima samo dronove s kojima Televizija Pink snima mitinge SNS-a.

Izgradnju pruge Beograd-Novi Sad-Budimpešta najavio je u martu 2015, godine, kad je s kineskim ambasadorom pozirao pored prvog metra pružnih pragova. „Pruga od Beograda do Budimpešte biće završena i puštena u saobraćaj do kraja 2018. godine", slagao je, ni trepnuo nije. U tom kontekstu, obećao je da će izgradnja pristupnih saobraćajnica za beogradsku železničku stanicu Prokop biti gotova do kraja 2017. Tako je u aprilu 2016. obećao da će do avgusta biti otvoren aerodrom Ponikve.

Vučić nije izbegavao ni da laže unazad, za ono što je očigledno i svima poznato. Ni u toj disciplini nije birao teme, lagao je o svemu.

U aprilu 2017. godine, gostujući na Televiziji Hepi, tvrdio da je da „Nemačka nije aktivno učestvovala u bombardovanju Srbije 1999, samo je to podržala".

Kao da ljudi ne znaju koliki su im računi i porezi, Vučić je pričao da Srbija ima najniže poreze i PDV u regionu. „Porodiljska prava su kod nas izraženija nego u Nemačkoj, tamo posle tri ili šest meseci morate na posao", rekao je u avgustu 2016, a sve porodilje u Srbiji znaju i kakva su im prava i dodaci.

Bez imalo srama, Vučić je tvrdio da je 2015. izgrađeno 29 brana na vodotokovima. Toliko brana je, možda, izgradio njegov kum Nikola Petrović za potrebe svojih mini hidroelektrana, ali s tim ne bi trebalo da se hvali.

Najskuplja lažna obećanja Vučić je upućivao penzionerima. Na predizbornom skupu u zemunskoj hali „Pinki", lider SNS-a izjavio je da „penzionerima garantuje stečena prava, koja neće biti umanjena, bez obzira na to kakve reforme nova vlada bude primenjivala".

- Kakve god reforme preduzmemo, što god da se zbiva, dragi prijatelji, imajte u vidu jednu stvar koju vam garantujem, penzioneri će biti poslednji u čija će prava bilo ko smeti da dira u državi. Bolje sa naše grbače da se skida sve što može, a penzionerima nema šta da se uzima. U penzije ne dam da se dira. Kada bismo u ta prava dirali, ne bi napravili problem samo penzionerima, nego i državi - obećao je Vučić tada.

Obećanje, siromašnom radovanje. To radovanje je trajalo šest meseci, kad je Vlada Srbije usvojila tzv. mere za ozdravljenje ekonomije, kojima su smanjene penzije i plate u javnom sektoru. Vučić je tom odlukom oštetio penzionere za oko 700 miliona evra i izazvao nesagledivu štetu koja se i dalje stvara.

Penzioneri, koji zbog smanjenja penzija nisu mogli da plaćaju račune, danas su izloženi progonu javnih izvršitelja. Više od 700.000 penzionera dobija samo trećinu penzije, ostatak plene Vučićevi javni uterivači dugova.

Nije moguće nabrojati sve izjave kojima je Vučić ponižavao inteligenciju građana. Opušteno, kao da zaista veruje u svoje budalaštine, tvrdio je da „ni u jednom javnom preduzeću nema ljudi zaposlenih preko stranke". U Elektroprivredi Srbije udomilo se više od 10.000 naprednjačkih parazita, a, u različitim količinama, ubačeni su i u ostala javna preduzeća i državne institucije. Objavljene su hiljade dokaza i priznanja pojedinaca, koji su posao dobili preko Srpske napredne stranke, ali Vučić je uveren da je njegova laž jača od istine.

kakvom patološkom lažovu je reč, najbolje govori on sam.

- Ja sam jedini koji nikoga ne vređa, ni o kome ne govori loše. Ja govorim samo o fabrikama i infrastrukturi. Ja teško izričem obećanja. Vi dobro znate da ja nikada ne obećavam u prazno i da nikada ne volim da pred izbore obećanjima kupujem biračku volju - rekao je Vučić za Tanjug u martu 2017.

Lažov bez konkurencije, u političke svrhe, kupujući birače, 22. aprila 2016. godine, u vreme predizborne tišine, najavio je da će „ubica Jelene Marjanović biti uhapšen u narednih 48 sati". Nije mogao da se uzdrži od upotrebe tuđe smrti u vlastitom marketingu.

Jedina konstatna u Vučićevoj politici je - laž. Sve što je obećao, slagao je.

Krajem 2011, kad se pripremao za izbore, rekao je da će „ako posle šest meseci vladavine Srpske napredne stranke ne bude bolje, sam će pokupiti pinkle i otići iz politike". Posle ovih osam godina, država je porobljena, opljačkana i ponižena. Umesto u obećano zlatno, Srbija je vraćena u kameno doba. Vučiću, ipak, ne pada na pamet da pokupi pinkle i ode. Na građanima je da ga prinude na to, da s trona ode na optuženičku klupu, pa na robiju.

A.

Ponizio je i ''političkog oca''

Aleksandar Vučić celog veka lažima hipnotiše i ponižava građane Srbije. Bezbrojnim prevarama uništio je sudbine miliona ljudi. Sve što je obećavao drugima, ispunio je samom sebi. Stekao je novac, status i moć.

Nije birao sredstva za realizaciju svojih spletki, ali treba mu priznati da je uspešno varao i svoje najbliže saradnike, kao i normalne ljude. Od marta 2015. do Sretenja 2017. godine, javno i uporno, pravio je budalu od Tomislava Nikolića. Svom „političkom ocu" obećavao je drugi predsednički mandat.

- Neću da budem kandidat za predsednika Srbije, to me ne zanima - ponovio je Vučić sto puta, da bi na kraju najurio Nikolića kao da je šugavo pseto.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane