Natrag

KiM

Kako Srbe na KiM u pokornosti drži Vučićeva kamarila

Oranja drumova Saše Belog

"Politika" Aleksandra Vučića prema, i na Kosovu i Metohiji, je takva da se ni najviši državni službenici više ne pitaju ništa pred lokalnim moćnicima koji vode i organizuju sve poslove, naravno - državne.Novinari prepričavaju događaj kada je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, prekinut na pola izjave dok ga je snimala TV ekipa kod spomenika Svetom Knezu Lazaru, u samom centru severnog dela Kosovske Mitrovice. U neposrednoj blizini Đurića zaustavilo se vozilo iz koga je, kako se to kulturno kaže šef neformalnog centra moći, Milan Radoičić mahnuo rukom i viknuo "ajde, Markić, završavaj to" da bi Đurić odmah odmah prekinuo intervju i pošao sa njim.

Ivan Makismović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Teško je opisati zaprepašćenje koje je to izazvalo kod prisutnih s obzirom da sve to dešava na šetalištu kojim prolazi veliki broj ljudi u svako doba dana. Visoki državni službenik, predstavnik vlade za pitanje od najvećeg nacionalnog značaja - Kosovo i Metohiju, u potpunosti je podređen čoveku koji u tom trenutku nije obavljao baš ni jednu državnu funkciju!

Đurićeva politička impotencija se ogleda u tome što Radoičić nije jedini čovek kome je on podređen a da obavlja državnu funkciju nižu od one koju on sam vrši. Naime, čovek koji je faktički i najmoćnija ličnost iza Radoičića jeste njegova desna ruka, Saša Milošević Beli, kako je za Magazin Tabloid potvrđeno iz više izvora.

Svrha saradnje Miloševića sa Radoičićem jesu pretnje i ucene, tačnije kontrola svih zaposlenih u ostacima državnih institucija Republike Srbije na KiM, uglavnom u okviru prosvete, zdravstva, poneko predstavništvo Pošte kao i privremeni organi koji predstavljaju nekadašnje opštine likvidirane u korist separatističkih lokalnih uprava.

Na čelu PO Gnjilane, nalazi se upravo Milošević koji je na to mesto imenovan marta ove godine iako je sve vreme "čovek od akcije". Skupa sa učešćem u albanskim kvazi-institucijama vlasti koje su poverene Vučićevoj "Srpskoj listi", oni u potpunosti kontrolišu svakog Srbina i njegovu porodicu u Kosovskom Pomoravlju na način na koji to čine na celom Kosovu i Metohiji.

Naravno, shodno toj moći dostupni su im svi lokalni fondovi te se pronevere vrše na mnogo načina a za sve to postoji direktna saglasnost, očigledno i smernice, samog državnog vrha Srbije, to jest Aleksandra Vučića. Ovo potvrđuje činjenica da se država oglušila baš na svaku pritužbu i dojavu žitelja, od kojih su mnoge bile čvrsto argumentovane, i odbila da reaguje povodom nezakonitih radnji koje su postale sveprisutna praksa.

Ogorčeni Srbi ovog kraja za Magazin Tabloid otkrivaju kako je Zvonimir Vasić, direktor centra za socijalni rad Kosovska Kamenica, sa izmeštenim sedištem u Ranilugu, izrazio jaku želju da ostane na toj poziciji i nakon navršenih 65 godina kada bi po sili zakona morao u penziju. Da bi to mogao morao je da dobije odobrenje od "vrha", odnosno čelnika iako neformalnog ipak apsolutnog centra moći Saše Miloševića.

Uslov je bio da na spisak socijalnih korisnika ubaci članove SNS-a i Miloševićeve pulene. Tako se na tom spisku nalaze mnogi zaposleni u "Kosovskoj policiji" i prosvetni radnici, a cilj svega toga jeste što veći broj sigurnih glasova za Srpsku naprednu stranku, saznajemo u ovom kraju.

Upućeni u ove dogovore tvrde da je samo prošle godine, po tom principu, na spisak socijalnih korisnika dodato čak oko stotinak osoba, inače zaposlenih, što je protivno zakonu. Zaposleni u ovom centru nisu učesnici ovih ilegalnih dogovora već pošten svet koji je primoran da se povinuje volji lokalnih moćnika kako bi zadržao posao.

Strah naročito dolazi odatle što su najviši državni organi ignorisali sve zahteve da se zaustavi i spreči bezakonje u ovom kraju. Tako je budžet ove ustanove oštećen za oko 15 do 20 miliona dinara samo u toku prošle godine zbog čega bi moralo da se uključi i Tužilaštvo, s pravom smatraju ovdašnji Srbi.

Pored ovoga njih takođe boli činjenica da je od muzičke škole „Stevan Hristić" u obližnjem Stanišoru, koja postoji već 41 godinu, koju su pohađala izuzetno talentovana deca i iz nje izlazila kao izgrađeni muzički stvaraoci, napravljena "crna rupa" kulture i opšte svesti.

Naime, škola je pretvorena u privatnu instituciju u kojoj se poslušnima dodeljuju časovi, upošljavaju novi kadrovi bez ikakve potrebe pa je po nekoliko predavača na jednom predmetu zbog čega niko nema želju da "samo on radi" a direktori po smerovima vlasnici su diploma DIF-a, kažu, uglavnom kupljenih.

Ova škola, dok je vredelo pohađati je, brojala je gotovo 500 učenika koji su osvojili brojne nagrade na republičkim takmičenjima i muzičkim festivalima a sarađivali su i sa Beogradskom filharmonijom.

Uprkos tradiciji, simbolično uoči Vidovdana, nakon što je renovirana sredstvima Kancelarije za pitanja zajednica pri separatističkoj "vladi" na KiM, ova Muzička škola i Dom kulture ponovo su otvoreni 27. juna 2013. godine. Svečanosti povodom otvaranja prisustvovali su Srđan Popović, direktor Kancelarije za pitanja zajednica, gradonačelnik opštine Novo Brdo Bajruš Imeri i tadašnji direktor škole Saša Milošević. Jedan od zanimljivijih detalja koji su se pojavili nakon ovog uređenja, jeste natpis na pročelju "Music School", pa je tako na ustanovi koju pohađaju isključivo srpska deca, srpski natpis zamenjen engleskim.

Za istu školu sredstva za opremanje muzičkog studija i nototeke, sledeće godine izdvojila je i Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Škola je njegov glavni adut u kontroli naroda. Zapošljava koga hoće i kako hoće jer je u očiglednoj sprezi sa načelnicom školske uprave u Kosovskoj Mitrovici, Jasminom Dedić, članom "Srpske liste" i odbornicom u opštinskoj "skupštini" Kosovske Mitrovice po sistemu takozvane "Republike Kosovo".

"On zapošljava a ona na taj način sebi obezbeđuje glasove. Kad dođu izbori sledi dojava koji broj da se zaokruži i priča ide dalje" odmahujući rukom svedoče naši sagovornici već pomireni sa sudbinom da bilo šta može da uzburka duhove pravosuđa.

Ovakvo stanje primorava mnoge roditelje da svoju decu ispisuju iz škola na KiM i odlaze za centralnu Srbiju nadajući se minimumu dostojanstvenog života. Sve to boli ali ne iznenađuje.

Upućeni navode da je u Makrešu, selu u ovom kraju u kome Milošević živi, prodato dosta srpske zemlje u čemu je, kažu, posredovao upravo on. Na tom mestu izgrađeno je više vikendica čiji su vlasnici Albanci zbog čega se lokalni Srbi osećaju ugroženo.

"Napravio je kuću u Smederevu i kupio 3 stana u Jagodini, a to sa jednom platom ne može" izvlače logičan zaključak sagovornici Magazina Tabloid koji kažu da bi se razumelo kolika je propast nastala, treba pogledati širu sliku i ko sve sa kim sarađuje.

Srž ovdašnjeg problema jeste veza Saše Miloševića sa novopostavljenim igumanom manastira Draganac, ocem Ilarionom, nekadašnjim glumcem Rastkom Lupulovićem o kome je 2017. godine, u broju 391, Magazin Tabloid objavio pismo čitalaca pod naslovom "Orgijaši miljenici grešnog vladike Teodosija". Stanje je tada bilo užasno a ono što se ne popravi neminovno se kvari sve više pa je danas stvar mnogo gora. Ilarion je bio prva spona Miloševiću sa vlastima i onaj ko mu je omogućio da postane ovo što je danas, jedan od najmoćnijih ljudi Kosova i Metohije.

Njih dvojicu povezuje i glavni saradnik u poslovima u i oko manastira igumanu Ilarionu Mirjana Simijonović koju je narod prozvao "Ana Brnabić" zbog, kako tvrde, istovetnih seksualnih sklonosti za koje o. Ilarion vrlo dobro zna.

"Preko Ilariona je ova lezbejka odbornik u Skupštini opštine Novo Brdo i član privremenog organa. Korist je to što ih povezuje. Meni se čini, Bože me oprosti, da je u pitanju služba. Ono što je važno je da je narod u njihovim kandžama" kaže jedan od naših skromnijih sagovornika.

Iako je tek izašla iz srednje škole, Mirjana je uspela da izgradi autoritet i da se nametne narodu zbog čega veruju da je ona jedan od budućih "predstavnika Srba" ovog kraja, odnosno čelnik neke od struktura vlasti na lokalnom nivou i da je za to i pripremaju.

Njena snalažljivost i uticaj videli su se nedavno kada je početkom juna, na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić) posetio hram Svete Trojice u Partešu. S obzirom da ni jedni, pa ni ovi, predstavnici lokalnih vlasti na KiM iz redova SNS-a nisu verujući ljudi, nisu imali predstavu da im u goste dolazi jedan od najžešćih kritčara vlasti predstavnicima Patrijaršije, pa su pripremili doček što su bolje mogli.

Mirjana je, verovatno ne znajući za stavove vladike Atanasija, organizovala folklor i uređenje crkvene porte za tu priliku. Kako Mirjana "upravlja narodom, pita se za sve" pozvala je sav narod da dođe na službu kako bi doček bio što masovniji. Na njen poziv odazvali su se čak i oni koji jedva jednom godišnje dođu u crkvu.

Međutim, nekako se saznalo za narav episkopa Atanasija i tako je u subotu uveče, uoči slave, vršen žestok pritisak čak i na sveštenika da otkaže dobrodošlicu vladiki i zabrani mu posetu.

Nakon što su shvatili da se poseta episkopa ne može odložiti, i pored toga što su ga označili državnim neprijateljem jer kritikuje Aleksandra Vučića, "Srpsku listu" i kriminalne strukture na KiM, pokušali su da izdejstvuju zabranu besede nakon Liturgije, kako ne bi mogao da se obrati narodu jer su se bojali kritike vlasti. Ni to nisu uspeli pa ih je pred narodom ipak nazvao "šmokljanima" nakon čega su se razbežali, kažu oni koji su bili prisutni.

Sve vreme dok je trajala služba portom su se napeto šetali članovi grupe "Treća smena" koja je taj naziv dobila zbog "noćnih pohoda", razbojništva, obijanja kući i pljački koje vrše u Pasjanu, mahom nad srpskim porodicama.

Toliko je uticajan da "može da zabrani ljudima da spavaju sa ženama" kažu, valjda u šali. A ono što jeste zbilja je da se izdaju precizne naredbe u kojim prodavnicama može da se kupuje a u kojima ne, kao i u koje kafiće može da se izlazi a u koje ne. Naravno, sve sa ciljem da se što više novca slije u jednu kasu.

Oni koji se ne povinuju naredbama doživljavaju strahovita maltretiranja i teror na poslu. Vlasnici kafića takođe su pod ogromnim pritiskom jer one koji su "zabranjeni" poslušnici iz redova "kosovske policije" češće obilaze i gostima redovno naplaćuju kazne za parking čime ih odvraćaju odatle.

Vlast koju ovi ljudi imaju u svojim rukama ničim nije ograničena. Život kakav pod takvom vlašću živi narod, može se nazvati jedino terorom. Samo to što se teško može poverovati u takav kriminal, zadržava preostale Srbe da se ne isele jer se nadaju da će sve to proći. A traje već sedmu godinu i imalo je ogroman i poražavajući uticaj na sve koji su ostali, na više načina.

Oni koji se trude da realnije sagledaju stvari, ne veruju da nešto može da se promeni na bolje u dogledno vreme jer Saša Milošević "radi po direktivi iz Beograda i dato mu je sve, može čovek sve. Niko više ne misli svojom glavom, već on misli za sve nas. On prima ogromnu platu, njegova žena prima dve plate, njegova majka i otac primaju obe penzije, a ovima koje on zapošljava je "dovoljno" 15.000 dinara. Najnemoralnije ljude je Beli uzeo za saradnike, a poštene ponižava. To je suština. Čovek je mali Aca Vučić. Oni, u stvari, oponašaju Vučića..." zaključuje jedan od sagovornika Magazina Tabloid koji je, nakon svega što nam je ispričao, uspeo da se nasmeje. Hladniji osmeh od tog, i bez nade, teško da se može videti.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane