Natrag

Postdemokratija

VUČIĆ JE NA KOLENIMA

Bilo je poslednjih godina više ozbiljnih i velikih protesta u Srbiji, koji su manje ili više plašili vlast, ali ovaj je drugačiji od svih i njegovi efekti će biti drugačiji. Zapravo već su se izdvojili jer je pred njima Vučić odmah poklekao. Na kolenima je i sad je samo pitanje ko će mu i čime zadati poslednji odlučujući udarac. To je bila sasvim neočekivana spontana eksplozija revolta protiv svega što nam se dešava, mada su povodi bili vrlo konkretne Vučićeve pretnje o proterivanju studenata iz Beograda i uvođenju policijskog časa. Od toga je odmah odustao, ali to mu nije pomoglo, jer nije to bio jedini razlog pobune, bila je to samo kap koja je prelila čašu sveukupnog nezadovoljstva. Ovaj protest je zapravo bio izraz nepristajanja na samovoljno i za građane ponižavajuće upravljanje državom, baš kao i korona krizom. I poruka da mu to više neće proći. Pitanje je samo gde će taj bunt i u kojoj formi ponovo izbiti, i koja će karika u lancu kojim smo okovani prva pući. Ja tipujem upravo na Vučića, tvrdi kolumnista Magazina Tabloid Mile Isakov, bivši potpredsednik u Đinđićevoj Vladi i ambasador Srbije u Tel Avivu.

Piše: Mile Isakov

Tako to obično biva, najveći problemi za sve diktatore sveta nastupali su u trenutku kad se on osećao najmoćnije i najsigurnije, a početak bi najčešće bio neočekivan, nekim naizgled beznačajnim povodom u odnosu na sva njihova zlodela. Najsvežije podsećanje je pobuna protiv Čaušeskua, koja je započela dok je on slavodobitno držao govor na mitingu kojim je slavio ubedljivu pobedu na izborima, sa preko 80 procenata glasova.

Povod za ove proteste bio je takođe obraćanje Vučića naciji, samo preko televizije, u kojem je osokoljen velikom pobedom na lažnim izborima zapretio narodu novim vanrednim stanjem i policijskim časovima preko celog vikenda. I nije to isprovociralo građane, koji bi i to podneli kao što su jednom već izdržali, koliko bahatost i ponižavajući ton obraćanja građanima, kao ovcama koje posle glasanja, treba vratiti u tor gde im je i mesto.

Pošto je ocenio da su građani bili neozbiljni i neodgovorni za vreme slobode koju im je velikodušno bio podario, zaključio je da će on morati da ih zaštiti od njih samih, pošto oni očigledno nisu u stanju da se staraju sami o sebi. "Moje srednje ime je odgovornost, tako da vam garantujem, računajte sigurno na zabranu kretanja od subote popodne do ponedeljka ujutro", reče sa prezirom i time, u roku od nekoliko sati, izvede desetak hiljada uglavnom mladih ljudi na ulice Beograda, Novog Sada, Niša i još nekih gradova, koji su po cenu da se zaraze opasnim virusom izašli da mu poruče da im je dosta, da više neće da trpe njegovo starateljstvo i manipulacije, začinjene lažima, zastrašivanjem i pretnjama.

Ta reakcija, koju u svom pobedničkom zanosu nikako nije očekivao, toliko ga je iznenadila i preplašila, da je odmah odustao i odrekao se srednjeg imena, kojim je sam sebe častio samo nekoliko sati ranije. Kakva je to odgovornost kad zbog nekoliko hiljada nezadovoljnih, odustaješ od mera za koje si uveren da su jedino rešenje za očuvanje zdravlja čitave nacije?

Ta neopevana kukavica, koja se godinam hvali kako se ničeg ne boji, (ko o čemu, kurva o poštenju), toliko se prepao da je morao da se vadi tako što je tvrdio da ga je od sveopšte zabrane kretanja, odvratila Ana Brnabić, koja se navodno usprotivila pooštravanju mera. ž

Naravno, svi znamo koliko on uvažava njeno mišljenje, ali ga je u toj laži ona sama odmah demantovala. Kada je sutradan saopštavala odluku kriznog štaba, da se ipak ne uvodi policijski čas, Brnabićka je saopštila da se ona lično potpuno slaže sa predsednikom, dakle da i ona veruje da je totalni karantin najbolji način da se zaustavi širenje virusa, ali da prihvata mišljenje ostalih članova Kriznog štaba koji su navodno bili protiv.

Toliko o odgovornosti i doslednosti predsednika države i premijerke, koji priznaju da nam serviraju mere u koje ni sami ne veruju. Naprotiv, znaju da je zabrana kretanja jedino rešenje, ali je neće uvesti zbog neslaganja tamo nekih lekara, kojima to nije nadležnost, a koje inače ič ne fermaju.

Jasno je da svi znamo da su odustali jer su se uplašili reakcije građana, ali znamo i da je njihova obaveza da urade ono što misle da je najbolje za zdravlje nacije, bez obzira na reakcije bilo koga, i da za to preuzmu odgovornost.

Uostalom Vučić je, samo dan ranije, upravo tako to i rekao, uvešću zabranu a vi mi posle sudite zbog toga. A odustao je čim se pred Skupštinom okupilo nekoliko hiljada ljudi, baš kao što je nekoliko dana ranije odustao od iseljavanja studenata iz domova, čim su izašli na ulicu.

Već po tome, po strahu koji su uterali u kosti neustrašivom Vučiću, što su ga naterali da odmah ustukne i učini im ustupke, ovi protesti su drugačiji od svih dosadašnjih. I oni su već obavili svoju misiju, tako da je potpuno besmisleno mudrovati o njihovoj daljoj sudbini, na osnovu toga što su obustavljeni čim su režim, ali i opozicija, pokušali da ih preotmu, ukradu i zloupotrebe.

I po tome su različiti od svih dosadašnjih, jer su proterali političare koji su pokušali da se infiltriraju i mudro se povukli i samougasili, kada su u njihovo ime ubačeni policajci u civilu i navijačke horde počeli da jurišaju na Skupštinu, dajući povoda i opravdanje žandarmeriji za nasilje. Ostaviše ih tako same na brisanom prostoru, neka se tuku međusobno. Oni koji sad lamentiraju nad sudbinom protesta koji su se uspešno već završili, ništa nisu razumeli. Sad više nije pitanje šta će biti sa ovim protestima, pitanje je kad je sledeći i konačni obračun.

Gradjani koji su izašli na protestna okupljanja odmah posle Vučićeve pretnje policijskim časom, postigli su svoj cilj i nasamarili sve one koji su se narednih dana počeli otimati o proteste. I one iz opozicije koji su pokušali da im se stave na čelo i onima koje je vlast zadužila da ih kompromituju i rasture.

Spontani autentični protest je već bio završen kad su mu se oni priključili, pokazana je rešenost i odlučnost velikog broja uglavnom mlađih građana, kojima je svega dosta i poslata poruka da ima mnogo onih koji su spremni da rizikuju i svoje zdravlje samo da se prekine sa lažima, pretnjama i zamajavanjem.

Taj samonikli jedini autentični protest, sa desetinama hiljada uglavnom mladih ljudi na trgovima Beograda, Novog Sada i Niša, uprkos koroni, obavio je svoju funkciju u tom trenutku i više se ne može ponoviti.

Poslao je dve jasne poruke, najpre da postoji veliko ozbiljno nezadovoljstvo upravljanjem krizom u Srbiji i da nikakve pretnje ni od države, ni od virusa, ne mogu više da uplaše ljude toliko da ih spreče da to nezadovoljstvo izraze i zatraže ozbiljne promene.

Drugo, da su svesni da je za sve što nas je snašlo odgovorna nesposobna i neodgovorna vlast i spremni da rizikuju i svoje zdravlje da bi zaustavli taj process koji državu pretvara u "mafijašku ludnicu", kako to reče članica Srpske akademije nauka i umetnosti, Isidora Žebeljan. Poruka je to da im je sve jasno, pa i to da se sve ne može rešiti na mah, jednim spontanim okupljanjem, ali da su spremni i da će ponovo izaći kad kucne pravi čas.

Ako Vučić nije shvatio te poruke, shvatili su njegovi skupo plaćeni savetnici i marketinški stručnjaci iz belog sveta, tako da sam uveren da će se on, po njihovim uputstvima, ponovo radikalno presaldumiti i pokušati da se preruši, kao što je to uradio kad je majicu sa likom Šešešelja zamenio plavom kravatom sa žutim zvezdicama.

Žrtvovaće i Srpsku naprednu stranku, koja mu postaje sve veći teret a potpuno nepotrebna, samo da bi on opstao na vlasti. Na kraju krajeva, on je sam dobio ove izbore, pa su tako i svi poslanici njegovi a ne stranački. Uopšte me ne bi iznenadilo da sad on formira nekakvu prelaznu, tehničku vladu, kao što je predlagala opozicija. Naravno, lažnu, na njegov način.

Biće to njegova lična vlada, koja neće biti stranačka, nego će sa brojnim takozvanim vanstranačkim ličnostima više da liči na neku tehničku vladu, a onda će i zaista da napusti svoje Naprednjake i predstavi se kao neutralni predsednik svih građana.

Tako će pokušati da stvori privid promena u duhu onoga što traži opozicija i što od njega očekuje Evropska unija, a zapravo će on, kao i do sad, da drži sve konce u svojim rukama i sam upravlja državom.

Obavešten da mu Parlament bez opozicije neće proći u Evropi, pokušaće da taj izborni falsifikat zabašuri formiranjem nove vlade koja će ličiti na ono što svi protivnici njegove vladavine traže, na neku prelaznu vladu, koju će nazvati, recimo, vladom nacionalnog jedinstva, umesto nacionalnog spasa, kako bi trebalo ne samo da se zove nego i da deluje.

Dakle, biće to novi pokušaj prevare, tako što će vladu sastaviti uglavnom od nestranačkih ličnosti, pa čak i pojedinaca iz nekih drugih, istinskih i lažnih opozicionih partija. Ne treba uopšte sumnjati da će se naći i takvi koji bi na to pristali, kao što su to svojevremeno izigravali Brnabićka, onaj doktor što fingira gradonačelnika Beograda, a nigde ga nema pa ni ime ne mogu da mu zapamtim, Tasovac i slični konvertiti.

Da bi sve izgledalo baš evropski, ponudiće on mesto u vladi i nekom Albancu iz preševske doline, nekom Mađaru i naravno Rasima, da izigrava Bošnjaka iz Sandžaka. Naćiće se tu i poneki akademik, umetnik, čuveni sportista i poneki tobož objektivni analitičar ili bivši diplomata. A biće tu mesta i za opozicione političke parazite tipa Čeda, Čanak i još neki otpadnici Demokratske i drugih stranaka koje se tako predstavljaju.

Sve što mu se zamera da fali Skupštini, potrpaće u vladu koju će on da kontrološi i vodi, nadajući se da će tako uspostaviti kakav takav balans. To, naravno, nije moguće, pa će Parlament ostati da štrči kao ruglo i sprdnja sa demokratijom, a vlada zaista postati prelazna, sa rokom trajanja kraćim od otvorene konzerve. A građani, sad kad su ga načeli, spremni ko zapete puške.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane