Natrag

KiM

Vučić nekažnjeno uživa u plenu koji grabi i od Srba na Kosmetu

Dovešće Albance i do Niša

Vučić je potpuno svestan da je postao jako omražen u narodu i to je konačno priznao. Ne samo sebi, već čitavoj srpskoj javnosti. Tokom predizborne kampanje za parlamentarne i lokalne izbore održane 21. juna, Srpsku naprednu stranku, promovisali su plakati i bilbordi na kojima se po prvi put nije našao lik Aleksandra Vučića. Sve što smo mogli da vidimo na njima bio je slogan "Za našu decu" ali ne i lik Vođe.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Sa tim priznanjem sebi, u Vučiću je porasla i odbojnost, pa čak i mržnja koju je i do sada osećao prema narodu čiji je predsednik, što nas je neminovno dovelo u stanje koje je moralo da kulminira nasiljem. A to već možemo da vidimo na ulici od brutalnih i nerazumnih mera opšte represije, pod izgovorom zaštite od pandemije, do reakcija na narodni protest koji želi da uguši u krvi i to dece a nakon slogana pod kojim je vodio poslednju kampanju. i nasiljem.

Vođi je to nasilje neophodno kako ne bi pao pravdi u ruke a ona bi mnogo toga imala da kaže, ako joj se pruži prilika. Osim njega to odgovara i širem krugu oko Vođe, a to su kao što znamo ne intelektualci već najokoreliji kriminalci koje je okupio kao najpouzdanije saradnike.

Kako bi zadržali poziciju, moć i povlastice koje im je Vođa omogućio u sistemu koji je i uspostavio sa njima i uz njihovu pomoć, lomljenje kostiju je najefektivniji metod. I tu nije bitno kome će polomiti kičmu, samo da do prevrata ne dođe.

Od razbijanja Jugoslavije Srbija ne može da se pohvali naročitom kažnjivošću odgovornih iz vlasti ni za teška krivična dela ali pod Vučićevom vladavinom sve je izopačeno u bahatost i legalizovani kriminal. To je i razlog zašto Srbi sa Kosova i Metohije ne dižu svoj glas iako su oni najviše pogođeni pogubnim potezima Aleksandra Vučića i veleizdajom južne srpske pokrajine.

Kud god se pogled i misao pruže, jedino što se u budućnosti nazire jeste nekažnjeno uživanje u plenu koji se prigrabi.

Tokom prvih protesta "1 od pet miliona" u Beogradu i drugim gradovima, i na Kosovu i Metohiji se pokušalo sa organizacijom sličnih protiv Vođinog režima. Ovaj put to nije tako.

Magazin Tabloid je pokušao da istraži šta se to dešava u razgovoru sa onima koji su ranije kako - tako vodili neke proteste ali sve na šta smo naišli je gotovo neprobojan zid ćutanja.

Tek jedan od bivših organizatora je progovrio i to više kao očajno reagujući nego sarađujući. Tako saznajemo da "više nema nikoga" ko bi pokrenuo protest.

Deo ljudi koji su ranije učestvovali u organizaciji učlanili su se u neku od stranaka lažne opozicije od Nove stranke, preko Saveza za Srbiju do Dveri... političke zaštite radi. Retki koji su spremni i koji su pokušali da pokrenu novi talas protesta, razočarani su neuspehom i, kao što se često dešava, iz nekakvog slepog inata odlaze kod Albanaca u potrazi za bilo kakvim poslom koji bi im omogućio pristojan život.

"Ovde su svi robovi, nema nikog da se pobuni" kaže jedan od nekadašnjih organizatora protesta na KiM.

Naravno, višegodišnje obmane lokalnih političara koji su od najgrlatijih zaštitnika interesa srpskog naroda postali udobno smešteni zagovornici albanskog separatizma, učinilo je da narod stekne utisak da se borba za pravedne srpske interese ne isplati nikako osim ako se oni ne prodaju. Slično je i ovo što se dešava danas.

"Neću ništa sa Srbima odavde da imam, pre ću sa Albancima. Prodaću kuću i idem odavde da se ne nerviram više. Niko, ama baš niko pet para ne da a svi bez posla!" kaže naš sagovornik koji je poslednjih meseci pretrpeo strašan pritisak od strane režimskih medija jer je želeo nešto da promeni zbog svih Srba ne samo koji su ostali na Kosovu i Metohiji već uopšte.

A mediji po prvi put imaju "opravdanu" situaciju u kojoj mogu da izveštavaju onako kako su za to plaćeni, što znači da promovišu ili režim Aleksandra Vučića i/ili albanske interese a da se to ne i ne primeti.

Naravno, reč je o virusu Kovid-19. Svakodnevno se iznose podaci koji govore o opasnosti od ove pandemije dok istovremeno šire mnogo veću i opasniju zarazu kroz upotrebu pojmova koji označavaju separatističke kvazi-institucije kao legitimne i legalne. Od "Nacionalnog instituta za javno zdravlje", "Ministarstva zdravlja" pa preko "Vlade Kosova" i drugih smeštenih u Prištini, do pojedinačnih predstavnika paralelnih albanskih vlasti kojima se bezrezervno veruje.

Strah se pothranjuje svakodnevno čime se sve drugo zasenjuje.

Tako je prema tabeli Evropske inicijative za stabilnost, izrađenoj na osnovu podataka dobijenih od Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ESI), u poslednje dve nedelje na KiM je došlo do velikog porasta broja inficiranih Koronavirusom. Ovi podaci govore da su Kosovo i Metohija prvi u Evropi po proseku novih slučajeva zaraze Kovidom-19 na 100 hiljada stanovnika je to 124 pacijenta zbog čega se razmatra i uvođenje vanrednog stanja!

Usled takve pretnje nastala je totalna panika jer osim zvučnih naziva "nadležnih institucija" Albanci na KiM nemaju ništa drugo. Ni stručno osoblje, ni opremu, ni kapacitete... Ukoliko dođe do pogoršanja, a nema nagoveštaja da će se nešto promeniti na bolje, bolest će ostaviti katastrofalne posledice ma kakva njena priroda zaista bila.

Zato ne treba da čudi što su novčane kazne pojačane zatvorskim pa će tako lakši prekršaji biti kažnjeni novčano od 8.000 evra, za razliku od minimuma tokom prošlog talasa koji je iznosio 1.000 evra, dok će teži prekršaji biti kažnjavani od dve do čak dvanaest godina zatvora!

Magazin Tabloid saznaje da se u albanskim sredinama već sprovodi otvoreno policijsko nasilje nad Albancima. Tzv "Kosovska policija" bez opomene prilazi svakoj većoj grupi, a to je svaka skupina u kojoj se nađe više od 5 ljudi, i odmah počinje sa batinanjem. Srbi koji žive u okolnim selima oko većih urbanih centara poput Prištine i Kosova Polja kroz koja samo prolaze do drugih srpskih sredina ili eventualno većih tržnih centara radi nabavke, ukratko kažu "polomiše ih"!

No, ovakva situacija pogodna je i za neke, ne baš popularne političke akcije, a naročito ako su one usmerene na ekspanziju albanskog uticaja.

Gotovo nespretno, manji broj medijskih redakcija javio je, dok je veći prećutao, vest da je delegacija "albanskih zvaničnika" sa KiM posetila opštine na jugu Srbije. Tačnije, 9. jula, opštinu Preševo posetili su tzv. "ministarka inostranih poslova i dijaspore Kosova" Meliza Haradinaj-Stubla i "ministar pravde Kosova" Seljim Seljimi kao i izvršni direktor Američke privredne komore na Kosovu i Metohiji, Arian Zeka. Oni su u ovoj opštini boravili zvanično što je bila prva takva poseta separatističke "vlade Kosova" opštinama Preševo i Bujanovac, dok je Medveđa izostavljena jer u njoj samo administrativno živi značajan broj Albanaca dok ih faktički ima tek oko 10%, što im naravno ne smeta da gaje pretenzije i ka ovom delu teritorije Srbije.

Predsednik opštine Preševo Šćiprim Arifi, koji se sreo sa ovom delegacijom, pojasnio je da do posete došlo "radi sinhronizacije politika, a posebno uključivanje u proces dijaloga, jer bi sporazum postignut između Kosova i Srbije bio nestabilan bez njih".

Stubla je naročitu važnost pridala potrebi da se zaustavi "diskriminatorsko, selektivno i namerno brisanje Albanaca Preševske doline iz civilnih registara, kao zdravstvenu i ljudsku nepažnju službenog Beograda prema Albancima sa tog područja".

Ovu istinski bezočnu laž nekoliko dana kasnije razobličiće njihov domaćin Arifi, zvaničnim dokumentom u kome se navodi da Albanci jug Srbije napuštaju usled loše ekonomske situacije (iako nije pomenuto ali ona vlada na ne samo na celoj teritoriji južne, centralne i istočne Srbije) te da zbog toga dolazi zbog brisanja iz registra o mestu prebivališta pošto, jednostavno, više ne stanuju tu.

Ipak, Stubla je najavila podizanje ovog problema "na najviši međunarodni nivo".

Ovakve posete koje će bez ikakve sumnje podsticati albansku teritorijalnu ekspanziju i hraniti njihove najluđe maštarije o otimačini srpske zemlje, omogućio je Briselski sporazum, čak nametnuo. Radi izbegavanja snažnijih reakcija i protivljenja takvoj politici, što bi moglo da ugrozi položaj Aleksandra Vučića i okonča njegovu vladavinu, one do sada ili nisu bile dozvoljene ili su se, u nekoliko navrata, odvijale u potpunoj medijskoj tišini kada je Srbija u pitanju.

Ovaj put poseta može da se posmatra i kao vraćanje duga Aleksandra Vučića kosovskim separatistima i vlastima Republike Albanije na čiji nagovor su Albanci ove tri opštine, posle dužeg niza godina bojkotovanja, izašli na izbore održane 21. juna.

Učešće i izlazak Albanca na glasanje odgovarao je Vučiću zbog što veće izlaznosti kako bi izbori bili legitmni čemu je ozbiljna pretnja bila najava bojkota. Ali nije odgovaralo samo njemu već još i više albanskim separatistima budući da je Vučić u nekoliko navrata do sada čak i javno izjavio kako će "Kosovo na celoj svojoj teritoriji dobiti nezavisnost" a da će to biti moguće ako Srbija "dobije makar nešto" pa su zato na poziv Albanci složno izašli na glasanje. Ono "nešto", kako se čini, ogleda se u podršci da on zadrži vlast.

Poseta predstavnika kosovskih separatista nije bio jedini dug koji je ubrzo vraćen. Kao što smo videli, konsultacije o formiranju nove Vlade Srbije počele su najpre sa predstavnicima izborne liste „Albanske demokratske alternative - Ujedinjena dolina" sa juga Srbije.

Arifi je na tom sastanku, u ime albanske zajednice, tražio rešavanje problema u ekonomiji i obrazovanju, a jedan od tih "problema",što nije zvanično navedeno, jeste i želja Albanaca da se njihova deca obrazuju iz udžbenika koji su u upotrebi u sistemu kosovskih separatista. Kakvo će to "obrazovanje" izgledati i kakve će stanovnike Srbije formirati, ne treba trošiti reči.

No, to su samo početni zahtevi. Sa verom u "Novu Srbiju" koju Vučić proklamuje, kako u dokumentu stoji, Arifi je ubeđen da će se pozitivno odgovoriti na njihove zahteve a u kom slučaju su oni zainteresovani za Ministarstvo lokalne samouprave, pomoćnika u ministarstvu privrede, državnog sekretara u Ministarstvu prosvete i predsednika Koordinacionog tela.

Drugim rečima punu kontrolu nad nesmetanim razvojem njihove zajednice, ekonomskom i ideološkom jačanju u smeru separatisanja i akcijama koje bi preduzimali da to i omoguće.

U izvesnom smislu ovo podseća na vlast koju su Albanci dobili na Kosovu i Metohiji nakon Drugog svetskog rata kada je i otpočeo konačan proces otimanja južne srpske pokrajine. Dokle se sa tim stiglo, imamo prilike da vidimo. Naravno da to svi, a naročito Vučić vrlo dobro zna ali ono što njega zanima jeste ostanak na vlasti, ne zemlja, ne budućnost, ne deca, sem svoje.

Da bi svoj cilj i ostvario on će dati sve ono što nije njegovo, ne samo zemlju. Zato ona deca koja na beogradskim ulicama protestuju protiv ovakve politike, ali ništa manja odgovornost nije ni na starijima, moraju da izdrže jer svrgavanje Vučića više nije pitanje poštovanja demokratije, Ustava, ekonomskog položaja ni ispunjenje modernih standarda života već gole egzistencije i opstanka srpskog naroda.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane