Natrag

O tome se ćuti

Vučićeve medijske trupe rugaju se pretučenim građanima

Kad padne krv, pada i zločinačka vlast

Za nasilje nad narodom Aleksandar Vučić je angažovao policiju, Žandarmeriju, Specijalnu antiterorističku jedinicu i batinaške odrede. Za opravdavanje tog nasilja upotrebio je specijalne terorističke jedinice iz režimskih medija. Vučićev propagandi mehanizam prikrivao je zločine kriminalaca u uniformi i civilu i, istovremeno, iznosio najprljavije laži na račun žrtava. Na taj način mediji su na sebe preuzeli veću odgovornost u zajedničkom zločinačkom poduhvatu protiv vlastite države i naroda, nego „vrhovni komandant" i njegovi eskadroni smrti.

Predrag Popović

Strah čoveku kalja obraz često. Strah Aleksandru Vučiću, u nedostatku obraza, kalja pelene. To mu se često događa, ali nikad kao sedmog jula.

Spontani protest pred Skupštinom prerastao je u pobunu protiv diktatora. Kad je video šta se dešava, da je Beograđanima konačno puklo trpilo i da ta energija neće splasnuti sama od sebe, kao što je bilo na svim prethodnim protestima, Vučić je odlučio da upotrebi sva sredstva za odbranu vlasti.

Uspaničeni vladar poslao je na narod sve što je imao pod oružjem. Uniformisane policijske jedinice zajedno s kriminalcima u civilu. Zadatak je izvršen, građanski bunt je ugušen suzavcem, pendrecima, lisicama, „hamerima" i krvlju.

U demokratskoj državi, mediji bi sutradan objavili istinite izveštaje o dešavanjima na beogradskim ulicama.

U Vučićevoj Srbiji, mediji su pristali na saradnju sa zločincima. Izbrisana je razlika između direktora policije Vladimira Rebića i direktora Javnog servisa Dragana Bujoševića.

Udarce koje je delio uniformisani policajac Filip Šljukić, opravdavao je novinar u civilu Milomir Marić.

Gde je, s maskom na licu, nasilje počeo Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja, nastavila je Ljiljana Smajlović, zvana Ljilja Nevolja. Kao što su na demonstrante u Pionirskom parku nasrtali policijski konji, na Pinku se propinjao Predrag Sarapa. Režanje službenih pasa isto je kao urlanje mešanca Dragana J. Vučićevića.

Ulogu radiologa Gradimira Dragutinovića, koji odbija da leči povređene demonstrante, u medijima dele Dragoljub Petrović i Jugoslav Ćosić. Njih dvojica ne opravdavaju zločine, ali za njih okrivljuju i žrtve koje nemaju Sorošev sertifikat o političkoj podobnosti. Svaki od njih, u okviru svog formacijskog mesta, dao je pun doprinos nasilju nad građanima, istinom, pravdom i nadom u mogućnost normalnog života u Srbiji.

Vučićevi medijski specijalci vršili su asanaciju terena, pokušavajući da sakriju dokaze zločina njihovih uniformisanih saučesnika. Ni na jednoj televiziji s nacionalnom frekvencijom, kao ni u bilo kojem štampanom naprednjačkom biltenu nisu objavljeni snimci i fotografije policijske torture. Nijedan državni funkcioner nije se suočio s pitanjem o odgovornosti policajaca koji su prekoračili ovlašćenja i upotrebili prekomernu silu, niti o batinašima koji su izazivali nerede u loše režiranoj horor predstavi.

Uzalud su lagali, tviter-gerila je raskrinkala mnoge izvršioce zločina. Građani su objavili hiljade dokaza policijskog i parapolicijskog nasilja. Tokom prve dve ustaničke noći, značajan doprinos u tome dala je i Televizija N1. Posle toga, postupajući u interesu vrhovnika Vučića, reporteri te "američke televizije" preuzeli su rečnik Pinka.

Razlika je postojala samo u tome što je Pink sve demonstrante nazivao "šačicom huligana", a za N1 huligani su bili samo desničari, koji su protestovali pod srpskim zastavama i pesmama o Kosmetu. Združenim snagama uspeli su da amortizuju nezadovoljstvo građana, potroše energiju i ugase želju za otporom diktaturi.

Istakli su se svi pripadnici multimedijalnog diverzantskog odreda, ali njihov komandant je samo Ljilju Nevolju kandidovao za orden.

- Teško je biti bolji od Ljilje. Ona je sjajna. Ona se trudi da se služi logikom gvozdenih determinizama i zato je tako uspešna - pohvalio je Vučić ženu o kojoj je do juče govorio sve najgore.

Imao je dobre razloge da tako misli o njoj. Smajlovićka je uvek bila na strani jačeg, čak i kad je, tobože, podržavala opoziciju. Pre 20 godina, kad je Vučić prvi put bio na vlasti, kao ministar protiv informisanja, Smajlovićka je bila najuticajniji član kolegijuma Ćuruvijinog magazina Evropljanin. I tada se služila logikom gvozdenih determinizama iz kojih je izvlačila zaključke o tome šta i kako Slavko Ćuruvija treba da radi.

Ta logika je njega odvela na zaturenu parcelu na Novom groblju, a nju u pantenon srpskih predsednika. Da je sjajna i uspešna, mislio je Boris Tadić, kao što danas misli Aleksandar Vučić. Tadić joj je ispunio sve snove, dao joj je logističku podršku za izbor na mesto predsednika Udruženja novinara Srbije i postavio je na funkciju glavnog urednika Politike.

Ipak, njega je zadužila mnogo manje, nego Vučića. Nekad je mogla da bude Ljilja, sad je Nevolja. Glupan se zadovoljavao samo time da mu ne pravi probleme, a psihopata traži više, traži sve. To i dobija.

Krajem 2018. godine, kad su počeli protesti zbog razbijanja glave Borka Stefanovića, Smajlovićka je odmah skočila u pomoć Vučiću. Uporedila ga je s Emanulenom Makronom, koji je imao mnogo ozbiljnije muke sa "žutim prslucima", i zaključila da su nedodirljivi, neoborivi.

- Vučić je, možda u retoričkoj zapenušanosti, izgovorio: "Da vas dođe pet miliona, ja vas ne bih poslušao". Malo je reći da je to pogrešno, time možete da iznervirate neke nove ljude koji se potom priključe. Uvek su protesti opasni. Tu ima sličnosti između Vučića i Makrona. Oni su nesmenjivi, osim na ulici. Barem u narednih nekoliko godina. Ne možeš ništa Makronu, možeš samo da srušiš Trijumfalnu kapiju i da kažeš "silazi s vlasti". Ali, u stvari, ne možeš ništa, jer on drži sve institucionalne poluge. Dobio je izbore sa ogromnom većinom, kontroliše skupštinu. Slično je sa Vučićem, on ima potpuni mandat - tvrdila je Smajlovićka.

Subotnje šetnje, organizovane kao zabava za dokone i bezidejne opozicione politikante, brzo su izgubile smisao i snagu. Međutim, demonstracije koje su planule početkom jula ozbiljno su poljuljale režim. Kao Vučić, ustreptala je i Smajlovićka.

- Gde je sada, kada su protesti, doktor Zoran Radovanović da objasni da li se korona širi samo na izborima ili se širi i na protestima? Kako to da televizije na kojima se do juče prikazivalo da se korona širi zbog izbora, danas ne govore o tome da se korona širi na protestima - zaprepastila se Smajlovićka.

Njena gvozdena logika temelji se na mentalnom mulju psihopate u čijoj se službi nalazi. Vučić je pokušao da zaplaši protestante pričom o opasnosti od korona virusa. Upotrebio je isti matematički model, kojim je svojevremeno izdračunao da u Americi svakih deset sekundi pogine jedan perač prozora, što znači da dnevno strada 8.640, a godišnje 3.153.600. Sada je napravio još stravičniju računicu budućih žrtava izazvanih protestima.

- Na protestima se ne okuplja mnogo ljudi. Najviše je bilo prvog dana, ne više od 4.000 ljudi. To je malo, ali oni će, po svim parametrima, zaraziti čak 50.000 ljudi koronom. Eto, vidite li koliko je to opasno? - izračunao je genije iz Čipuljića.

Ako se njegov način projekcije štete primeni na izbore, rezultat je katastrofalan. Po Vučićevoj i Smajlovićkinoj logici, jedan građanin na protestu zarazi 12,5 ljudi u svojoj blizini. Na nedavno montiranim izborima glasalo je, prema izveštaju Republičke izborne komisije, 3.221.908. građana. Po Vučiću, to bi značilo da se zarazilo 40.273.850 ljudi, i to ne računajući nesrećnike koji su izašli na ponovljene i lokalne izbore. Pa, čak ni Velja Nevolja ne bi poverovao da je to moguće, on nije kao Ljilja Nevolja.

Smajlovićkinu gvozdenu logiku determinizma, prilagođenu široj publici, Vučić plasira preko svoje televizije Pink. Preko te imperije zla, koju je oteo Željku Mitroviću, Vučić je na celu Srbiju istresao sve svoje komplekse i karakterne deformacije.

- Da samo znate kako uhapšeni kukaju u policiji, eee.... Čim ih neko privede i pita zašto to rade, samo kukaju... - sa osmehom je rekao Vučić, rugajući se deci i omladincima, koje su prebili njegovi krimialci.

Preslab da se uzdrži od takve monstruoznosti, Vučić je blistao od sreće što uhapšeni demonstranti kukaju. Nije ni pomislio na to kako će kukati prestolonaslednik Danilo kad ga isti ovi ili neki drugi policajci privedu na saslušanje, da odgovara na pitanja o kriminalnim i poslovnim vezama sa Veljom Nevoljom i Acom Rošavim.

Danilov nerazdvojni drugar Aleksandar Vidojević, zvani Aca Rošavi, u policiji se vodi kao pripadnik kavačkog klana. Pre ili kasnije, prestolonaslednik će morati da policiji objasni prirodu svojih veza i otkrije saznanja o tom klanu. S obzirom od kakve je sorte, kukaće do nebesa.

Tako je kukao i jaukao knez Andrej Vučić. Jedan udarac žandarskog pendreka po leđima bio je dovoljan da svemoćni Andrej padne na kolena i zaurla od bola. I danas, pet godina posle tog incidenta, stanari zgrada oko Slavije imaju traume, progoni ih urlik mlađeg bate.

Stariji bata se sad ruga mukama zlostavljanih demonstranata. Radi to pred kamerama Pinka, u društvu svog taoca Željka Mitrovića. Smeju se, srećni su kao Aleksandar Mitrović kad je shvatio da neće biti kažnjen za ubistvo maloletne Andree Bojanić ili kao Milica Mitrović kad se rešila Ive Bodrožić.

Dok gledaju snimke prebijanja demonstranata, Vučić uživa kao uskršnje večeri 1999, kad je otvarao šampanjac da proslavi likvidaciju Slavka Ćuruvije. Drugu flašu je otvorio četiri godine kasnije, da proslavi odlazak na onaj svet Zorana Đinđića.

U retoričkoj zapenušanosti, kako je to opisala Ljilja Nevolja, Vučić nije mogao da se uzdrži ni od najprimitivnijih kleveta na račun ljudi koji su se usudili da mu se suprotstave. Izvređao je Petra Đurića, koji je rekao da je došao na demonstracije zbog svog oca, koji je umro od korone u zemunskoj bolnici, gde mu nije pružena pomoć.

- Evo kako je pre nekoliko dana Đurić proslavio smrt svog oca - najavio je Predrag Sarapa prilog u koji je ubačen i snimak iz nekog noćnog kluba u kome je Đurić stajao pored šanka, sa cigarom u ustima i čašom u rukama.

Sarapu, Mitrovića i Vučića nije zanimalo što je snimak nastao godinu dana pre smrti Đurićevog oca. Svesno su lagali, kako bi demonstranta prikazali kao nemoralnog prevaranta, koji u političke svrhe koristi porodičnu tragediju.

Vučić se posebno ostrvio na izvesnog Slobodana Petkovića.

- On laže da je poljoprivrednik. Ljudi, taj čovek nosi nadimak Sloba Robija. Niko ne dobija nadimke slučajno - rekao je Vučić.

Zapenušan, zanemario je činjenicu da njegovi najbliži saradnici imaju nadimke Slina, Doktor Smrt, Volin, Bizon...

Uostalom, Vučić je šampion i po broju nadimaka. U osnovnoj školi su ga zvali Hulja, u srednjoj Smrda, samo na fakultetu nije dobio etiketu, svi su ga se klonili. Kao nikom nikad, njemu se skandira "Vučiću, pederu" i "Vučiću, lopove", a svi mu tepaju da je picoust, žvalav, kilav, usran i upišan.

Iako je dobro opisan u tim nadimcima, to ne znači da diktator nije opasan. Spreman je da izvrši svako zlo. Voleo bi da može i sam, svojim rukama, da bije vezane demonstrante, da ih muči i kinji. Međutim, pošto je za to preslab, mora da se zadovolji verbalnim nasiljem, posle koga njegovi batinaši obavljaju prljaviji deo posla.

Kako izgleda taj scenario, na svojoj koži je osetio monah Antonije. U trećoj noći protesta, bivši monah valjevske Gračanice, koju je vlast potopila pre nekoliko godina, optužio je Vučića za izdaju Kosova i Metohije. U nadahnutom govoru, monah Antonije je istakao da ga ne zanima da li to Vučić radi zbog "vlastite genetike, nastale druženjem njegove mame s jednim kolegom Albancem".

- Vučić liči na pripadnika duhovnog stada Fahrija Muslijua. Nije bitno da li je Vučići original ili falš Šiptar, bitno je da njegova dela nanose štetu Srbiji, a koriste Šiptarima - rekao je Antonije.

U osvetničkom zanosu, Vučić je odgovorio koliko prljavim, toliko besmislenim uvredama.

- Na protestima se čuju patriotske pesme, a vodi ih raspop, raščinjeni monah, koji je protivnik srpske crkve, koji je izopšten iz srpske crkve i koji uništava srpsku crkvu - tvrdi diktator.

Za razliku od Aleksandra i ostalih Vučića, monah Antonije svake nedelje ide na liturgiju i ne pokušava, niti može, da uništi crkvu. Kao što sam monah kaže, crkve se ne može srušiti, ona je učenje svetih otaca. Na protestima, Antonije poziva episkope Srpske pravoslavne crkve "da se poprave, da ne slušaju velikoizdajnika i da mu ne daju ordenje kojim skrivaju njegovu izdaju Kosova". On poziva i policiju da ne bije decu, nego da se pridruži narodu u odbrani Srbije od "Vučića, Đilasa i ostalih pedera".

Ne slušaju ga ni tiranin, ni episkopi, a ni policajci. Presudu, koju je Vučić izrekao na Pinku, policajci u civilu su izvršili dva dana kasnije, kad su postavili zasedu kod Valjeva i uhapsili monaha. Poglavari SPC-a nisu reagovali, ne zanima ih sudbina brata u Hristu. Hapšenje je imalo za cilj da uplaši Antonija. Posle saslušanja, pušten je na slobodu, privremeno.

Kakav je Vučić vojskovođa, takvi su mu i vojnici, pa i Milomir Marić, komandir velike propagande laži Hepi televizije. Navikao da služi, Marić je i danas veran gospodaru Vučiću, kao nekad Miri Marković, Đinđiću i Tadiću.

U podrumu zgrade TV Hepi napravio je kupleraj za "Parove", a goru, političku vrstu prostitucije obavlja u studiju u prizemlju.

Rasterećen morala, Marić se odrekao i elementarnog ljudskog dostojanstva. Bespogovorno izvršava njegove komande, prati njegovo raspoloženje i uvek doda malo ličnog mirisa, da sve bude neprijatnije nego što mora.

Glavni urednik televizije čiji je vlasnik bivši pripadnik surčinskog klana Predrag Ranković Peconi brutalno se obračunava sa svim žrtvama naprednjačkog režima. Pred izbore se rugao opoziciji, čak i Pokretu za obnovu kraljevine: "Pa, za to se zalažu samo nepismeni manijaci..."

Marić ne vidi problem u tome da pljuje pokret koji podržava akademik Matija Bećković, koji je napisao više knjiga nego što su ih Vučić i Peconi pročitali.

Iz svog bunkera, u kome dovodi raznovrsne naprednjačke medijske snajperiste, od Marka Matića do Branka Raduna i Darka Trifunovića, Marić gruva po demonstrantima.

- Evo, policajcu su razbili lobanju. Palili su kola, tukli su se međusobno. Jesu li to mirni demonstranti? Koristili su noževe i bacali suzavac. Odakle njima suzavac da bacaju na policajce? - čudio se Marić.

U skladu sa strategijom vrhovnika Vučića, besomučno plasira budalaštinu da demonstracije u Beogradu predvode crnogorski kriminalci i ruski špijuni. Proteste predvodi, tvrdi Marić, neki Ranko Jurišić Crni, četvorostruki ubica. Rusi su u Srbiji formirali grupu "Laufer", čijih četrdesetak pripadnika je ubačeno među demonstrante.

- Rusija samo u Srbiji glumi veliku silu. Članovi ultradesničarskih organizacija "Obraz" i "Naši" odlazili su u Moskvu da se obučavaju za pucanje iz puškomitraljeza. Zašto se obučavali? Za ovakve proteste? Ako Srbija krene putem evrointegracija, ako reši Kosovo, ne treba više Rusija da je brani. Rusi trguju našom nesrećom još od devedesetih - govori Marić ono što Vučić misli.

Sve Vučićeve televizije s nacionalnom frekvencijom objavljuju laži o prirodi i učesnicima protesta. Nasilje na demonstracijama, kažu, vrše ubice i kriminalci. Delimično su u pravu. To se vidi na snimcima, koji su zabeležili kako policajac Ivan Rovčanin, naravno crnogorskog porekla, juriša na policijski kordon, baca kamenje i urla. Međutim, nijedna Vučićeva televizija neće i ne sme da objavi snimak na kome isti Rovčanin, deset minuta posle napada na kolege iz kordona, obara jednog demonstranta, staje mu nogom na vrat i hapsi ga.

Vučićeve specijalne medijske jedinice neće objaviti presudu kojom je jedan demonstrant osuđen na 60 dana zatvora zbog toga što se "povišenim tonom obratio policijskim službenicima Filipu Šljukiću i Bojanu Antiću". Demonstrant im je rekao: "Pičke pandurske, idite na Kosovo, jebem vam mamu pandursku".

Za sudiju Đuru Pavlicu to je bilo dovoljno da odredi maksimalnu zatvorsku kaznu. Kad se smeni vlast, Pavlicu treba postaviti da sudiju koji će voditi postupke protiv braće i ostalih Vučića. Ako bude na isti način određivao kazne, svi će dobiti po nekoliko miliona godina robije.

Beogradski Prekršajni sud je postao Vučićev preki sud. Po kratkom postupku, za samo nekoliko minuta, bez prisustva advokata, sudije određuju zatvorske kazne. Iako presude nisu pravosnažne, jesu izvršne. Uhapšeni, pretučeni, zlostavljani i osuđeni demonstranti ekspresno se prebacuju u zatvor u Padinskoj skeli, koji je već prebukiran.

U Vučićevom medijskom mraku niko neće videti da je Vladimir Mentus, doktor nauka, osuđen na 30 dana zatvora jer su policajci prijavili da im je opsovao mamu. U presudi se navodi da je okrivljeni "počinio teži prekršaj iz oblasti javnog reda i mira, te postoji osnovana sumnja da će prekršaj ponoviti".

Ne zna se koliko hiljada ljudi je širom Srbije uhapsila Vučićeva policija i kaznilo njegovo pravosuđe. U Novom Sadu, Čačku i Užicu traje lovna sezona na sve građane koji su bacali kamenje na postere s likom velikog vođe. "To su budale! Nisu shvatili da ih policija namerno pušta da sat-dva divljaju. Kroz to vreme ih snime kamere, identifikuju ih, pa ih onda hapse po kućama", tvrdi Milomir Marić, bez straha da, posle promene vlasti, može da počne potraga za njim i ostalim saučesnicima u zajedničkom naprednjačkom zločinačkom poduhvatu.

Mora se priznati, Marić i njegovi moralni dvojnici iz ostalih medijskih trupa hrabriji su od uniformisanih siledžija. Filip Šljukić je prijavio demonstranta koji mu je opsovao mamu, svedočio je protiv njega i proslavio presudu kojom je spakovan iza rešetaka. Nije očekivao da će presuda stići na Tviter.

Kad se to desilo, sa svog naloga Šljukić je skinuo profilnu fotografiju na kojoj pozira s kolegama u uniformama. Umesto nasmejanih pandura stavio je sliku dva deteta. Pošto se vest o njegovoj ulozi u torturi nad građanima proširila društvenim mrežama, Šljukić je ugasio svoj nalog. Bez griže savesti pristao je da nekome zagorča život, ali pod uslovom da ne bude otkriven.

Oskar Vajld je objasnio ljudsku prirodu: "Dajte čoveku masku i videćete kakav je". U srpskoj verziji, to bi glasilo: "Skinite masku policajcu i videćete bednika". Pod uniformom, s maskom na licu, policajci mogu da biju nedužne ljude, lome kosti i kidaju meso. Posle obavljenog posla, umorni od zla, odlaze kući, da poljube i zagrle suprugu i decu. Ali, kad im se skine maska, vide se samo beda i strah.

Vučićeve uniformisane i civilne batinaše od istine štite i ostali pripadnici medijskih eskadrona. Najgrlatiji su oni koji najbolje poznaju Vučića. Nekad davno, pisali su istinu o njemu, pa lojalnost dokazuju prekomernom upotrebom laži. Dragan J. Vučićević je svojevremeno dobro ocenio da je Vučić samo beznačajna "Šešeljeva podguzna muva".

Milorad Vučelić je tvrdio da Vučićeva pohlepa i sklonost ka izdaji truju kao stroncijum, nevidljivo ali smrtonosno. Sad su Vučićević i Vučelić zajedno, rame uz rame, pendrek uz pendrek, u istom medijskom kordonu koji brani Vučića od pravde.

Pored tih jurišnika, Vučić je upregao i diverzante iz dnevnog lista Danas i sa Televizije N1. Oni objavljuju dokaze policijskog i parapolicijskog nasilja, ali za izazivanje sukoba optužuju desničare "ekstremiste i huligane". Ne samo što takvim spinom aboliraju policajce od odgovornosti, nego uspešno sabotiraju proteste. Istu vrstu zadatka izvršava i tzv. Slobodna televizija, koja je pod kontrolom Saše Radulovića, predsednika pokreta Dosta je bilo.

- I mi, kao i policajci, radimo svoj posao i vrlo često smo u sukobima sa demonstrantima - izjavila je reporterka Slobodne televizije u razgovoru s jednim policajcem.

Uzalud se trude, i Vučić i njegovi policijski, kriminalni i medijski saborci. Vučić je prosuo krv na ulice Beograda i drugih srpskih gradova. On zna da je to najava konačnog kraja njegove diktature. Pljačku javnih resursa, korupciju, prevare i laži, sve to narod može da podnese. Ali, kad padne krv, pada i zločinačka vlast.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane