Natrag

Polemika

Povodom antinaučnih stavova albanskog književnika

KADARE I NAUKA

Ismail Kadare, najveći albanski enverovski književnik, poznat i kao pesnik i kao prozni pisac, pokušavao je više puta da se bavi i naukom, albanologijom, ali unutar tračnica koje im je odredio Enver Hodža. Kao i svi drugi albanski albanolozi, i on je tražio dokaze da su Albanci autohtoni, Iliri, pa i Pelazgi, zatvarajući oči pred svačim što je to negiralo. Tako je i on dao svoj značajni doprinos da se Albanci indoktriniraju autohtonomanijom, iliromanijom i pelazgomanijom, u očitoj brazdi ekstremnog nacionalizma, šovinizma i racizma prema susednim i najudaljenijim narodima.

Piše: Prof. Dr Kaplan Burović, akademik

Kad je stigao u Pariz, tobože kao politički emigrant, izjavio je preko lista LE MONDE da su Albanci jedan rasistički narod. Pošto je bio svestan toga, očekivalo se da on okrene stilus i počne da govori i piše naučnu istinu, onako kako je, kako su je otkrili i dokazali renomirani svetski albanolozi i kako su je to najzad priznali i sami najveći albanski albanolozi, akademici prof. dr Ećrem Čabej, prof. dr Aleks Buda (Presednik Akademije nauka Albanije) i prof. dr Šaban Demiraj (Posle smrti Profesora Bude drugi presednik Akademije nauka).

U očitoj suprotnosti sa onime što se od njega očekivalo, on je nastavio da služi stvari enverizma (albanska verzija stalinizma), da indoktrinira svoje Albance, pa i ceo svet, autohtonomanijom, iliromanijom i pelazgomanijom. Ne samo preko njegovih "studija", već i preko "književnih" dela i ličnog stava.

Tada sam i ja izašao iz zatvora i stavio u ruke njemu i celom svetu moje albanološke studije i delo KO SU ALBANCI ?, kojima sam nedvosmisljeno i nepobitno dokazao da Albanci nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, kamo li na Kosmetu, da nemaju nikakve veze ni sa Ilirima, kamo li i sa Pelazgima. Moje albanološke teze, iako od Albanaca nazvane od samog početka "crne teze", odmah su počeli da ih usvajaju svetski naučnici, pokoji srpski, pa - mukotrpno - i pokoji albanski. Istovremeno, enverovci su organizovali mobing i satanizirali su me kao, do mene, nikoga drugo, ni oni ni ma ko drugi na svetu. Kadare im je i prethodio.

Iako su albanske "demokratske" vlasti zabranile i samo spominjanje mog imena pozitivno, a objavljivanje mojih dela i privatno mi zabranile (Godine 2009. su mi sred Tirane spalili čitav tiraž četiri tek objavljenih dela !), iako su ove albanske vlasti mobilizirale sav svoj ološ, lumpen proletere Albanije i njene dijaspore po svetu, da me sataniziraju najprljavijim psovkama, uvredama, lažima i svakakvim falsifikatima, morbidnim izmišljotinama i pretnjama (Preko interneta su mi očitali i opelo, pa su - isto tako preko interneta - potražile i svog junaka, koji će doći u Ženevi, gde živim, da me ubije !), moje albanološke teze su iz godine u godinu usvajane sve više i više ne samo od svetskih naučnika, već i od samih Albanaca. Jedan profesor Universiteta u Tirani izjavi preko medija: "Činjenice kojima vlada akademik Kaplan Resuli su jako interesantne i žao mi je što će on, za kratko vreme, 100 odsto demantovati tezu da su Albanci poreklom Iliri. Mi ne možemo demantovati ono što kaže on. Zabezeknuti smo od činjenica koje nam pretstavlja".

Albanac dr Ardian Kljosi (Pokoj mu duši !) položi i svoj život u odbrani mojih teza. Drugi su se persekutirali i persekutiraju se svakako, otpuštali se sa posla, pa su se primorali i da napuštaju svoju domovinu Albaniju.

U borbi protiv mene i mojih albanoloških teza albanske vlasti su pozvale u pomoć i rekrutovale sve staliniste sveta, ne samo eks-"socijalističkih" zemalja, već i one kapitalističkih, posebno srpsko-crnogorske i makedonske titoiste. Preko medija svojih oni izjaviše da je najveća greška Envera Hodže što me nije likvidirao fiički, ubio. Proglasiše me i najvećim neprijateljem albanskog naroda od kad ga poznaje istorija. Što je stina, nije mali broj i onih koji su ustali i u moju odbranu. Posebnu zaslugu za ovo imaju srpski književnik Radovan B. Milić sa njegovim delom SVETSKI RAT PROTIV JEDNOG ČOVEKA - Akademik Burović disident Br. 1 sveta, Kulturno-istorijski centar Srpska Kruna, koji me proglasi za Srpskog viteza i SPC, na čelo sa Gospodinom Mitropolitom dr Amfilohije Radović, koja me dekorisala zlatnom medaljom Sveti Petar II Petrović - Njegoš.

Što su se više usvajale moje teze, utoliko su više besneli enverovci, koji su rekrutovali da urlaju protiv mene i one Albance, koji nemaju pojma o čemu se radi, koji i ne znaju šta je to autohtonija, ko su Iliri i ko su Pelazgi. Posebno neki zvanični "albanolozi", koji svojim imenima postavljaju i zvanja profesor, doktor, pa i akademik, ali - sem psovki - nikakav drugi dokaz protiv mojih teza ne prilažu.

Svesni svoje nemoći, da se na naučnom planu ne mogu obračunati sa mnom, ovi albanski profesori, doktori nauka i akademici, ne samo što pozivaju sve tri albanske akademije nauka da mi se suprotstave i dokažu da su oni, Albanci, autohtoni, već da su i genealoški sledbenici Ilira i Pelazga. Koliko da se zna, do danas ne samo što se nijedna od tih akademija nije oglasila, već nijedan njen član, u ime svoje akademije, nije ni pisnuo. Naprotiv, ne samo obični albanski albanolozi, već i doktori nauka, profesori universiteta i akademici, sve više i više usvajaju moje albanološke teze, pa uzimaju i smelost da to javno iskažu preko medija. S najvećim poštovanjem ja ističem ovde imena albanskih istraživača dr Ardian Kljosi, Ardian Vehbiu, Fatos Ljubonja, Mustafa Nano, Olsi Jazedži, Paskal Milo i drugi.

Moje albanološke teze su prevedene i objavljene ne samo na sve značajnije jezike sveta, već i na one najmanje. Mom delu KO SU ALBANCI ? učinjeno je i drugo izdanje. Sprema mu se i treće, jer se na sve strane sveta traži, pa i tamo - u dalekoj Australiji.

I gde je stiglo - učinilo je svoje.

Stiglo je i u ruke Ismaila Kadare i - eto: Ovaj Kadare, koji je pretendirao da su mu Albanci autohtoni, Iliri i Pelazgi, sada napada albanologiju, nazivajući šovinistima one koji brane ideju da je albanski jezik jedan drevni jezik. Preko svega on otvoreno brani i austrijskog akademika, prof. dr Gustava Mejera (Čije je ime sigurno naučio iz mog dela !), koji je dokazivao da je albanski jezik jedan jezik došljaka na Balkan iz srednjeg veka. Pogledajte njegove intervjue i dopise, knjige, koje je objavio poslednjih godina : Kadare govori i piše o Kosmetu, ali nigde ne spominje ni autohtoniju, niti Pelazge i ni Ilire. Je li moguće da ih je zaboravio, ili su mu iz Tirane naredili tako ?! U očekivanju sam da prihvati i moju tezu da Albanci, na teritoriji eks-Jugoslavije, ne samo što nisu meštani, već nisu ni nacionalna manjina. Kako sam dokazao pomenutim delom, na teritoriji Srbije, Makedonije, Crne Gore i Grčke, Albanci su DIJASPORA.

U pomenutom mom delu, među dokumentima, činjenicama i naučnim argumentima, kojima dokazujem da Albanci nemaju nikakve genealoške veze sa Ilirima, naveo sam i HRIŠĆANSTVO. To sam neosporno i dokazao, što detaljno možete videti tamo, na strani 135, drugog izdanja.

Godine 2006, ni godinu dana pošto je Njujorški Universitet, pod naslovom THE STANCES OF KAPLAN BUROVICH ABOUT THE ALBANOLOGICAL PROBLEM, ESPECIALLY ON THE ORIGIN OF THE ALBANIAS, učinio pozitivan odjek mojim albanološkim tezama, Ismail Kadare je objavio knjigu IDENTITETI EVROPIAN I SHQIPTAREVE (EVROPSKI IDENTITET ALBANACA), koju su mu odmah preštampali albanski sajtovi Albanije i njene dijaspore. Tamo doslovno piše : " krishterimi shqiptar ishte më i moçëm se ai sllav..." (hrišćanstvo Albanaca bilo je starije od onog slovenskog...)

Po Akademiku Čabeju Albanci su iz Rumunije prešli Dunav i stigli u oblast Mat današnje Albanije, u X veku naše ere. Sigurno da iz Rumunije nisu došli kao hrišćani, već kao pagani, mnogobožci. U Mat su oni našli Slovene-Srbe, koji su još 548. godine posle Hrista zauzeli grad Durrhachium i nazvali ga Drač. U X veku Sloveni su bili hrišćanizirani i u Srednjoj Evropi, kamo li na Balkanu i u Albaniji. Tako su ovi Albanci došli u kontakt sa hrišćanizmom u Mat, preko kontakta sa Srbima i drugim hrišćanima, koje su našli u toj oblasti. Od Srba su i primili hrišćanstvo, što nam svedoče mnoge činjenice: srpska terminologija njihovog hrišćanstva, srpska lična imena, pa i prezimena, srpska toponimija albanskog prostranstva. Albanci su i u katoličanstvo prešli preko Srpske Biskupije u Baru i srpskih biskupa. Srpski biskupi su i bili ti koji su hrišćanstvo ovih Albanaca propagandirali i branili oralno i pismeno, perom, pa i oružjem u ruci. Sloven Petar Buzuku je autor prve knjige na albanskom jeziku, dok je Srbin Petar Bogdan najveći autor stare albanske književnosti. Falsifikujući mu ime u PJETER, Albanci pretendiraju za njega da je bio Albanac, iako im je on ostavio i na pismeno da je bio Srbin. Srbo-Sloveni su bili i biskupi Franjo Bjelić sa Petrom Budi, koje Albanci isto tako albaniziraju i za koje, kao i za Skenderbega, pretendiraju da su bili Albanci.

Pretendiranje Kadarea da je hrišćanstvo Albanaca starije os hrišćanstva Slovena vezuje se sa poznatim antinaučnim pretendiranjem ovih Albanaca da su genealoški sledbenici Ilira. Ja sam pretstavio svetu preko mojih studija 15 dokumenata, činjenica i naučnih argumenata da Albanci nemaju veze sa Ilirima. Jedna od tih činjenica je i hrišćanstvo ovih Albanaca, koje se ničime ne vezuje sa hišćanstvom Ilira. Sve do XVII veka Albanci nemaju nijednog biskupa, do dana današnjeg nemaju nijednog sveca, pa - i nijednu najobičniju crkvicu. Sve crkve Albanije su ili srpske, ili grčke, pa i vlaške, samo ne i albanske. Sa žaljenjem iznosim ovde da istorija Balkana poznaje Albance kao rušioce crkava, na čijim su temeljima i čijom su građom gradili džamije. A pod zastavom Envera Hodže oni porušiše i džamije, pa nam počeše da se busaju u prsa i kao prva ateistička zemlja na svetu. Sve je ovo rezultat plitkosti, površnosti verskih osećanja kod ovih Albanaca, koji su i dan-danas više pagani negoli hrišćani, ili muslimani, što jasno izražavaju i kroz njihov svakodnevni život.

Ismail Kadare je jedan od onih Albanaca koji su rušili crkve i manastire, džamije i tećea, obrio bradu popovima i hodžama, monasima i dervišima, hapsio ih i busao se u prsa za svoj ateizam. Njegov zahtev da se svi Albanci prevere u katolike ne izvire od njegovog srca (Između ostalog i zato što on i nema srca !), već od njegove lične političke i rasističke ambicije da mu se dodeli Nobelova Nagrada. Kakav je sam - on misli da su i oni koji dodeljuju tu nagradu.

Kako vidimo, u poslednje vreme i sami su Albanci konstatirali, usmeno i pismeno, da je Ismail Kadare književnik, i to enverovski, ali ne i naučnik. U nauci on nije ni primirisao. Njegova duša, od vremena zatrovana enverizmom, nesposobna je da ga se otrese. Rob od mladosti - kao takav će i umreti.

podeli ovaj članak:

Natrag