Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (193)

Pravosuđe pod esktremnom kontrolom mafije

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Reforma srpskog pravosuđa se sunovartila pod naprednjacima do samog dna.

Nezavisnost srpskih sudova i samostalnost tužilaštava načeta je još za veme Miloševića, kada je otpušteno 12 sudija Okružnog suda u Beogradu, koji su se protivili vlastima oko učešća sudija u pokrivanju izbornih krađa.

Tadašnji ministar pravde Tomislav Ilić iz Leskovca izjavio je da će problem u sudstvu rešiti tako što će u Beograd dovesti autobus sudija koji će nastaviti da sude!

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić izjavio je početkom godine, da Ustav Srbije mora da se menja kako bi pravosuđe dobilo eksternu kontrolu, jer su sudstvo i tužilaštvo, kako je rekao, postali "neodgovorna grana vlasti" i "zatvoreni sistem koji vodi račina samo o sebi".

Ilić je rekao da je Ministarstvo pravde tokom procesa evropskih integracija izgubilo ingerencije, i da su tužilaštvo i sudstvo postali dva potpuno zatvorena sistema, "po sistemu vrana vrani oči ne vadi''.

Problem, kako je rekao, vidi u tome što sudije biraju sudije, a tužioci biraju tužioce. Kao moguće rešenje naveo je primer Francuske.

"Mi imamo, dakle, u jednoj Francuskoj, gde u njihovom ustavu sudstvo i nije grana vlasti, nego autoritet, a sudije i tužioce postavlja predsednik države. E, a kod nas, dakle, umesto predsednika države, umesto, dakle, da recimo predsednik Vučić postavlja sudije, ovde imamo da oni koji sede sa kriminalcima u hotelu 'Šumadija' (to rade)", kazao je gospodin Ilić!

Upitan da li je to mešanje u nezavisnost pravosuđa, Ilić je rekao da je od političkog pritiska, za razliku od drugih pritisaka, "napravljena fama".

Bio je to probni balon državnog sekretara da šizofrenog Vučića, jednog od najopasnijih kriminalaca u današnjoj Evropi, ovlasti da i formalno bira sudije i tužioce, koje, inače, njegov kartel kontroliše i njima briše pod i tragove svojih zlodela.

U međuvremenu je Vučić od ''jakog čoveka na Balkanu'' proglašen za najopasnijeg kriminalca u Evropi. Stavljen je na poternicu Interpola. Na više je optužnica koje su protiv njega podneli američki federalni sudovi, kao i protiv članova njegovog kartela.

Ministartsvo finansija Srbije, preko Uprave za sprečavanje pranja novca, navodno, provera poslovanje 500 građana Srbije, po predlogu koji im je dostavljen iz američkog Ministarstva finansija.

Šta bi se desilo da je Vučić postavio sve sudije i tužioce u Srbiji, kao što su na sličan način imenovane sudije Ustavnog suda Srbije?

Podsetimo da je dolaskom na vlast Demokratske stranke, preko vlade Mirka Cvetkovića i predsednika Borisa Tadića, počela privatizacija pravosuđa, na najbestijalniji način.

Ministarka pravde Snežana Malović, bez položenog pravosudnog ispita, sa mesta činovnika u Ministarstvu pravde Srbije, postala je prvi čovek ministarstva.

Sa svojim ljubavnikom, tadašnjim tužiocem za organizovani kriminal Miljkom Radosavljevićem, ''udružila je rad i sredstva'' sa srpskim tajkunima i ''kontroverznim biznismenima''.

Demokratska stranka je preko ministarke Malović sprovela ''reformu'', tako što je preko neustavnog (re)izbora sudija i tužilaca, otpustila više od 700 sudija i tužilaca. Ova divljačka seča sprovedena je uz pomoć kartoteke o članstvu u DS-u i ''arhivskim fondovima'' Bezbednosno informatgivne agencije. Sve novoizabrane sudije bili su članovi i agitatori Demokratske stranke!

Nijedan neizabrani sudija i tužilac nisu pozvani na razgovor, niti im je saopšteno zašto nisu moralni i podobni za funkciju koju su obavljali, neki i po 35 godina.

Sigurno da neki nereizabrani nisu smeli da ostanu u pravosuđu, ali je taj reizbor morao da bude javan, da se svakom ''sumnjivom'' dokaže da je kriv, da ima pravo da se brani. Većina optužbi protiv nereizabranih sudija i tužilaca bile su lažne, što govori da se nekoliko sudija ubilo od stida i srama, a oko 200 njih je ubrzo umrlo, od stresa koji je kod njih proizvela odluka o otpuštanju s posla.

Ustavni sud Srbije, u tadašnjem sastavu, poništio je odluke Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva o nereizboru i naložio da svi budu vraćeni u sudove i tužilaštva.

Vučić je nastavio ''trasom'' DS-a, pa su svi čelni ljudi tužilaštava i sudija postali članovi Vučećeve mafije.

Da podsetimo, Ljubivoje Đorđević, čija diploma pravnog fakulteta je sporna, na ovom mestu je više od deset godina. On je kum Nenada Kovača, zvanog Neša Roming, čoveka koji se pominje u krivičnim radnjama u više optužnica koje su protiv balkanske i Vučićeve mafije podignute u Sjedinjenim Državama.

Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je ''najjače'' osnovno tužilaštvo u zemlji, po teritoriji koju pokriva svojom nadležnoću, kao i po brojnosti zamenika tužioca.

Opet moramo pomenuti ulogu Nataše Krivokapić iz Podgorice, koja je tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Njena zlodela će se dugo proučavati.

U njen kabinet je kum Nikola Petrović ulazio kao u javnu kuću. Izdavao je naređenja, direktive, smernice ko da se od njegovih ''klijenata'' koje je bio nameračio da opelješi, stave pod prismotru, na mere i da se on o svemu obavesti.

Gospođa Krivokapić voli da pijana igra na stolu, ali i u takvom stanju verno služi Vučiću.

Nekoliko stotina građana je procesuirano zato što su na fejsbuku loše pisali o Vučiću i njegovoj porodici.

Dana 7. avgusta 2020. godine Apelacioni sud u Beogradu je izdao saopštenje, povodom suđenja Aleksandri Janković Aranitović iz Šapca, koja je, nakon povratka sa lečenja iz Beča, koje je sama morala da plati, jer je prevarena od Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, uputila, navodno, pretnju Vučiću preko fejsbuk profila. Ona je nekoliko meseci provela u pritvoru na zahtev Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Apelacioni sud u Beogradu saopštava:

PRVOSTEPENA PRESUDA

Presudom Višeg suda u Beogradu K Po3 38/19 od 28. januara 2020. godine okr. Aleksandri Janković Aranitović je zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138, stav 3. KZ izrečena uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, te su joj određene mere bezbednosti.

Okrivljena je oglašena krivom što je 24. jula 2019. godine, na neodređenoj lokaciji, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, ugrozila sigurnost predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, pretnjom da će napasti na život i telo njemu bliskih lica, tako što je sa svog mobilnog telefona, putem interneta, na društvenoj mreži „Twitter", sa svog naloga postavila komentar preteće sadržine, usled čega je Ministarstvo odbrane RS podiglo mere bezbednosne zaštite predsednika Republike Srbije na najviši nivo.

PODNOSIOCI ŽALBE

Viši javni tužilac u Beogradu i branioci okrivljenih.

DRUGOSTEPENA ODLUKA

Apelacioni sud u Beogradu, nakon održane sednice veća, doneo je 3. jula 2020. godine rešenje Kž1 Po3 10/20 kojim je ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Po nalaženju Apelacionog suda, osnovano se u žalbi branilaca okrivljene ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u prvostepenom postupku jer tokom postupka nije izveden nijedan dokaz iz kog bi se na nesumnjiv način moglo utvrditi da je poruka koju je okrivljena objavila na svom „Twitter" nalogu izazvala osećaj ugroženosti predsednika Republike Srbije, oštećenog Aleksandra Vučića, tim pre kad se ima u vidu da se ispitani svedok (šef Vučićevog obezbeđenja, napomena redakcije) izjasnio da ne zna da li je štićeno lice (Vučić) o ovom komentaru obavešteno. Budući da u konkretnom slučaju prvostepeni sud nije dao razloge vezane za posledicu krivičnog dela, a koja bitna povreda je proistekla iz nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepena presuda je morala biti ukinuta.

Ovu odluku o ukidanju osuđujuće presude donelo je veće kojim je predsedava sudija Bojana Paunović, koja je bila i sudija izvestilac.

Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je žalbu na presudu Višeg suda u Beogradu, kojom je glavni urednik Magazina Tabloid Milovan Brkić osuđen na tri meseca zatvora, uslovno na godinu dana, da je, navodno, ugrozio sigurnost Nikole Petrovića, Vučićevog bivšeg kuma. Iako je Više tužilaštvo kao radnju izvršenja navelo nepostojeće reči u tekstu koji je predlođžilo kao dokaz, sudija Ljudmila Miljković je osudila Milovana Brkića. Tužilac je nezadovoljan kaznom, pa je po nalogu Nataše Krivokapić, podnelo žalbu, tražeći da se kazna, zbog nepostojeće radnje, poveća, ''zbog društvene opasnosti''!

Nikola Petrović vodi protiv urednika i Magazina Tabloid više od 40 sudskih sprova! Da podsetimo, 6. maja 2019. godine, uz pomoć policije, ministra Nebojše Stefanovića i bivše državne sekretarke Dijane Hrkalović, javna izvršiteljka, pokojna Jelena Aleksić zaplenila je, potpuno nezakonito, od privredenog društva Slobodna Štampa personalne računare zaposlenih, u kojima su bili lični spisi novinara, njihovi zapisi, fotografije. Petrović i njegova mafija je seirila. Ovaj presedan je zaprepastio i diplomatski kor, pa su ambasadori posetili srpskog predsednika, koji se pravdao da nije upoznat sa tom akcijom i da se Nikola Petrović ''otrgao kontroli''.

Tako javna izvršiteljka Tamara Lučić traži da se privredno društvo izjasni kada orjentaciono može da nastavi da pleni zaradu Milovana Brkića, u korist Nikole Petrovića!

Predlažemo da čitaoci pogledaju intervju Milovana Brkića na Youtube televiziji Danga info, na ovom linku ,u kojem, između ostalog, opisuje i zlodela Nikole Petrovića.

Koliko je srpsko pravosuđe u raljama i službi političke mafije, govori i slučaj pogibije francuskog navijača Brisa Tatona.

Viši sud u Beogradu je presudom 25. januara osudio 14 navijača Partizana na ukupno 240 godina zatvora zbog ''teškog ubistva'' navijača Tuluza, Brisa Tatona, na Obilićevom vencu u Beogradu 2009. godine, neposredno pred početak fudbalske utakmice Partizan-Tuluz.

Većem prvostepenog suda predsedavala je sudija Mirjana Ilić, koja je i donela skandaloznu presudu kojom su većina navijača osuđeni na kazne od po trideset godina zatvora!

U prvostepenoj presudi sud je, navodno, utvrdio da su osuđeni kao saizvršioci počinili krivično delo teško ubistvo, jer su 17. septembra 2009. godine u Beogradu na Obilićevom vencu, u stanju uračunljivosti, svesni svog dela i njegove protivpravnosti, pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju, ubili Tatona.

Presudu optuženima je, ustvari, izrekao srpski predsednik Boris Tadić, koji je, u obraćanju javnosti, i udvarajući se francuskim vlastima, saopštio da će navijači biti osuđeni na najtežu kaznu. Pred kamerama Tadićevih te-ve stanica roditelji nastradalog Tatona izjavili su da im je obećano da će svi punoletni navijači dobiti po 40 godina zatvora, a oni mlađi od 21 godinu biće osuđeni na po 20 godina robije!

Kakav predsednik države, takav nam i sudija: Mirjana Ilić je kćerka bivšeg udbaša, pijanica i propalica, željna potvrđivanja i napredovanja u službi. Sve dokaze koji su upućivali da zaključak da je nesrećni Bris Taton u bežanju od batina navijača Partizana, sam skočio preko žardinjera. Sudija je dobila zadatak od predsednika Tadića da mora u smrt da pošalje i deset mladih Srba, jer je đubre od čoveka zvano Boris Tadić unapred doneo, umesto suda, odluku o krivici.

Tabloid je u više nastavaka pokušavao da ukaže na činjenice koje optužnicu Višeg javnog tužilaštva protiv navijača dovodi u ozbiljnu sumnju, barem u kvalifikaciji da su umišljajno, svojim rukama, podigli Brisa Tatona i bacili ga preko žardinjera kod garaže, sa visine od preko šest metara. Taton je celog dana bio svestan, orjentisan i komunicirao je sa novinarima. Umro je nakon 12 dana u bolnici, zbog lošeg lečenja, a možda je i morao da umre, da bi Tadić mogao da pokaže svetu da je ''odlučan u borbi protiv nasilja". I to nasiljem...

Policijsko monitranje slučaja izvršio je tadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas

Pred većem Apelacionog suda u Beogradu branilac jednog od optuženih koji je dobio maksimalnu kaznu zatvora, priložila je kao dokaz, transkript razgovora i audio snimak razgovora građanke koja je, nakon pada Brisa Tatona sa trotoara, preko žardinjera, pozvala hitnu pomoć, odmah nakon Tatonovog pada, građanka čiji identitet je utvrdila beogradska policija, u informativnom razgovoru, a po nalogu tužioca, dala je izjavu u kojoj je opisala, do detalja Tatonov pad.

Iz transkripta razgovora, koji je branilac pribavila od Službe hitne pomoći u Beogradu, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, jedna građanka je u razgovoru sa lekarom ove službe je opisala da je videla nepoznatog muškarca koji je skočio preko žardinjere i da ga sa ulice vidi da je živ, i da sedi na asvaltu, navodeći da je, po njenoj oceni, pao sa visini od oko 20 metara! Služba je zabeležila broj njenog mobilnog telefona sa kojeg je zvala. Tako je i identifikovana i pozvana kao svedok u odeljenje kriminalističke policije.

Pred Apelacionim sudom u Beogradu, pred većem sastavljenim od sudija Savke Gogić, Mire Popović i Snežane Dimitrijević, održana je, počev od 24. oktobra, petodnevna sednica veća na kojoj su razmatrane žalbe 14 navijača Partizana i njihovih branilaca, koje su izjavljene protiv prvostepene presude.

Presuda je prvo bila ukinuta, pa je pod pritsikom preinačena, tako što je navijačima izrečeno ukupno 120 godina zatvora, dakle duplo manje od presude koju je izrekla sudija Ilić.

Branioci su mukotrpnom istragom pronašli izjave svedoka očevidaca koje su dali u policiji, neposredno nakon pada navijača Tatona. Dva svedoka su potvrdila da su videla mladića kako skače preko žandinjera. Nekoliko mladića je bilo stotinak metara iza njega. Niko ga nije gurnuo, a svedoci su kazali da ne znaju o kome je reč.

Policija je ove iskaze svedoka očevidaca sklonila iz spisa po nalogu tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa, koji je izlazio u sustet stranačkom kolegi Borisu Tadiću.

Branioci su priložili i nalaz sudskog veštaka koji je pobio nalaz obdukicije, navodeći da povrede Tatona zadobijene pri skoku nisu bile opasne po život, da nije gurnut, a da je operisan od aneurizme, bolesti koju je već imao, da ta operacija nije smela da se preduzme i da je on na taj način, praktično, ubijen.

Uzalud dokazi. Sudije Višeg suda Jasmina Vasović i Vladan Ivanković odbile su zahtev za ponavljanje postupka, koji je u Apelacionom sudu potvrdila Olivera Anđelković. Vasovićeva je odmah unapređena za sudiju Apelacionog suda, a potom za sudiju Vrhovnog kasacionog suda. Imala je nekoliko seksualnih odnosa sa Aleksandrom Vučićem.

A 29. maja Apelacioni sud u Beogradu saopštio je da je većem kojim je predsedavala sudija Milena Rašić, zamenica predsednika Apelacionog suda u Beogradu, preinačilo presudu Višeg suda u Beogradu i prvookrivljenog Dejana Puzigaću osudilo na kaznu zatvora od 13, umesto na 12 godina. On je bio u bekstvu i nakon povratkla u zemlju njemu je ponovljeno suđenje.

Sudije Milena Rašić i Olivera Anđelković su iz Obrenovca, dovedene su kao ''teška artiljerija'' DOS-a.

Nepravda učinjena čoveku, u Srbiji se ne ispravlja. Sudije mirne duše šalju na po 40 godina u zatvor one koji nisu učinili zločin!

Srpskom pravosuđu je potreban javan proces. Sve ove protuve treba javno suditi, pokazati njihove zločine i osuditi ih, da drugi delioci pravde ne budu izvršioci naloga bande iz vrhova vlasti, koja se udavara strancima, žrtvujući svoje građane.

Srbiju očekuju teški procesi Tadićevom i Vučićrevom kartelu, koji su opustošili zemlju, njene fondove, javna preduzeća, banke, pobili mnogo nevinih građana...

Sa sudijama koji su sada u sudovima, mogu se počiniti još veći zločini.

A na čelu Nataša

Nataša Krivokapić, javni tužilac, Tanja Vukićević, zamenik javnog tužioca, zamenici tužioca: Nataša Trninić, Nataša Dubak, Mirjana Jakovljević, Biljana Jakšić, Mirjana Emilija Milosavljević, zamenik javnog tužioca, upućena u Tužilaštvo za organizovani kriminal, Aleksandar Momčilović, zamenik javnog tužioca, upućen u Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Slobodan Nešović, Jasmina Paunović, Snežana Radojičić, Goran Rašić, Srđan Ružojčić, Jelena Biorčević Cerović, zamenik javnog tužioca, upućena u Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu, Radmila Jovanović, Ratko Marković, zamenik javnog tužioca, upućen u Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Miroslav Filipović, Vesna Staletović, Ivan Jevtić, Saša Drecun, zamenik javnog tužioca, upućen u Tužilaštvo za organizovani kriminal, Darko Đurović, Brankica Marić, Olivera Milojević, zamenik javnog tužioca, upućena u Više javno tužilaštvo u Smederevu, Jasna Banašević Simić, Nebojša Obradović, Irena Bjeloš, Stanislav Dukić, zamenik javnog tužioca, član Državnog veća tužilaca, Ivana Agatonović, zamenik javnog tužioca, upućena u Apelaciono javno tužilaštvo u Beogradu, Ana Borović, Sanja Đurić, Siniša Zorić, Miloš Samardžić, Milana Boričić, Aleksandar Isailović, Leposava Vujanović Porubović, Miroslav Simić, Ivana Jovanović, Ljiljana Mauković, Vesna Petrović, zamenik Nenad Stefanović, Branka Trifunović, Branislav Ilić, Bojana Savović, Jelena Belopavlović, Dragan Danilović, zamenik javnog tužioca, upućen u Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Aleksandra Đenadić, Bojana Đorđević, Gordana Mihailović Polovina, Zorana Ćurčić, Dragana Šormaz Dinčić, Milena Božović, Željko Jovanović, Snežana Nenezić, zamenik javnog tužioca, upućena u Republičko javno tužilaštvo, Ivan Sunarić, Ana Đuričić, Tatjana Mitrović, Danijela Kljajić, Ljiljana Komnenović, Miodrag Marković, Nataša Pavlica, Predrag Ćetković i Željka Nikolaidis, zamenik javnog tužioca.

SUD NA DROGAMA - ili kome je Olivera sklona

Prekršajni sud u Beogradu je postao leglo kriminala i nemorala, a predsednica suda Olivera Ristanović umesto da rešava nagomilane probleme, preti i podnosi disciplinske prijave protiv zaposlenih koji nisu po njenoj volji.

Šef svih pisarnica u Prekršajnom sudu Dragana Gobeljić, službenica Milačić Svetlana su više puta odlazile u SAD-e, gde su seckale i brale marihuanu, pri čemu je Prekršajni sud omogućavao višemesečno neplaćeno odsustvo, u vreme kada je priliv predmeta u sud bio najveći.

Navedene službenice su u sudu poznate kao beračice. Dok službenici koji rade u pisarnicama suda nadljudskim naporima pokušavaju da se izbore sa ogromnim prilivom predmeta u sud, trpeći pretnje i mobing predsednice Olivere i njene desne ruke Dragane Gobeljić, Olivera Ristanović, ranije kao sekretar suda, a sada kao predsednica, omogućava svojoj saradnici u mobingu i kriminalu Dragani Gobeljić višemesečno odsustvo iz suda, kako bi ista zaradila enormni novac.

Službenica Milačić Svetlana je u poverenju rekla kolegama da u Americi sa Gobeljićkom zarađuje veliki novac i da ih tamo čuvaju naoraužani ljudi, što će reći - mafija.

Nažalost, ovakvi službenici ogrezli u kriminal imaju naklonost predsednice suda. Protiv njih se ne podnose disciplinske prijave nego im se povećava plata, postavljaju se na šefovska mesta i na razne druge načine se izlazi u susret.

Tako je na nedavno održanom internom konkursu u Prekršajni sud u Beogradu primljena u stalni radni odnos ćerka službenice i "beračice" Milačić Svetlane, a nisu primljeni dokazani i vredni službenici koji po 5 i 7 godina rade na određeno vreme. Olivera gde će ti duša.

Takođe na navedenom konkursu u stalni radni odnos su primljeni službenici koji su u sudu poznati po tome što se nekontrolisano znoje i tokom cele godine šmrču, kao da su došli sa Himalaja, a nisu prehlađeni. Neki od njih i ne kriju svoju zavisnost.

Bivša službenica i šef ekspedcije Prekršajnog suda u Beogradu Ivona Janjić i nen verenik Nastić Nenad, još uvek službenik suda, godinama su trgovali na veliko sa heroinom i ko zna koliko bi to radili i šefovali u PREKRŠAJNOM sudu, da nisu uhapšeni od strane policije na delu.

Ivona Janjić je sklopila sporazum o priznanju krivice sa sudom, a protiv Nenada Nastića postupak je u toku, obzirom da je u pitanju povratnik, višegodišnji narkoman i iskusan trgovac heroinom, koji ne priznaje krivično delo.

Zašto predsednica Olivera sve ovo toleriše? Zbog koristi, novca, opojnih sredstava? Ili svega zajedno?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane