Natrag

Diplomatija

Stvari su počele da se menjaju u ovom 21. veku, makar na Bliskom istoku

Mir se potpisuje, rat se nastavlja

Još od stvaranja jevrejske države 1948, Izrael je bio izolovan od skoro svih država, na uglavnom muslimanskom Bliskom istoku. Mada je kasnije sa Egiptom i Jordanom sklopio mir, druge arapske zemlje su odlučile da ne priznaju izraelsku državu sve dok se ne ustanovi odvojena palestinska država na Zapadnoj obali i Gaza pojasu. Te je teritorije Izrael osvojio u ratu iz 1967. Tokom poslednjih godina sve su manje šanse da se stvori država Palestina, a sada su, 13. avgusta, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), savez sedam malih kraljevstva, emirata, odlučili da neće više da čekaju na Palestince. Taj događaj, većina sveta se slaže, nije samo lokalnog karaktera već ima veći značaj i izvan tog regiona. I dok svetska javnost pozdravlja dogovor između Izraela i Emirata, dve države ne kriju da se odlučno protive tom događaju. Radi se o Turskoj i Iranu, državama koje čak i nemaju arapsko stanovništvo, ali koje prete da će po mogućnosti upotrebiti i silu. Saudijska Arabija, svetski islamski lider, za sada "mudro ćuti". O ovom događaju piše Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog dnevnika Majami Herald

Milan Balinda

Zašto je dogovor između Izraela i UAE važan? Iako trgovinske veze između Izraela s jedne strane i Egipta i Jordana s druge nikada nisu procvetale, uprkos normalizaciji odnosa, očekuje se će biti drugačije sa UAE, federacijom sedam emirata.

Emirati, između ostalog, za razliku od Egipta i Jordana nisu učestvovali ni u jednom od šest ratova koji su se vodili protiv Izraela. Osim toga, grad Dubai je biznis centar regiona, a Abu Dabi, glavni grad Emirata, je nestrpljiv da se oslobodi isključive zavisnosti od nafte.

Čim je dogovor postignut uspostavljene su telefonske veze između "novih prijatelja". Uzgred, Izrael i UAE već su "ispod žita" sarađivali u mnogim sferama, kao što to sad radi i Saudijska Arabija, a pre svega na bezbednosnom polju jer svi oni imaju zajedničkog neprijatelja, zajedničku opasnost koja im preti iz Irana.

Većina stanovnika Irana su šiiti muslimani, a u ostalim zemljama regiona žive suniti i to je najveći razlog za krvoločna neprijateljstva. U Turskoj takođe žive suniti, ali njihov predsednik Redžep Tajip Erdogan ima carske pretenzije koje svi u regionu gledaju sa podozrenjem. Ankara bi, pod vlašću Erdogana, takođe htela da preuzme "islamski primat" od Saudijske Arabije, zemlje u kojoj se nalaze i Meka i Medina.

Zašto su se dogovorili baš sad? Emirati tvrde da su se dogovorili sa Izraelom u ovom trenutku da bi zaustavili izraelsko pripajanje značajnog dela Zapadne obale. To je iz Abu Dabia izjavio prestolonaslednik Mohamed Bin Zajed, princ koji de fakto upravlja Emiratima.

Analisti tvrde da je to izjava koja služi da se odobrovolji arapsko stanovništo, kako u samim Emiratima tako i u drugim zemljama, a da je pravi razlog pretnja iz Irana koji prestavlja opasnost za naslednu vladavinu UAE.

Abu Dabi se takođe plaši negativnih uticaja iz Turske i Katara. Emirati nemaju atomsko oružje, a nema ga ni Saudijska Arabija i u eventualnom sukobu sa Iranom, Izrael kao saveznik, a za njim i Amerika, nije na odmet. Mada će dogovor imati raznorazne pozitivne posledice, ipak se najviše radi o bezbednosnim pitanjima. Inače, dogovor je nazvan "Abrahamovo pomirenje", a po biblijskom liku Abrahamu koji je imao i dva sina: Ismaila i Isaka. Od jednog su nastali Arapi, a od drugog Jevreji.

Šta od pomirenja dobijaju Emirati? Abu Dabi će moći da razvije komercijalne, diplomatske i bezbednosne veze sa Izraelom, istovremeno tvrdeći da sve to rade zarad dobrobiti Palestinaca.

Ovaj dogovor, neki tvrde, sadrži i tajne delove, a u jednom od njih stoji da će Emirati moći da kupe najnovije američke lovce F-35.

Pre petnaestak dana u Izraelu se iznenada pojavio i američki general, šef generalštaba, za koga se ne zna zašto je tamo bio.

Moguće baš zbog dogovora između Jerusalima i Emirata. Osim F-35, radi se i o najmodernijim dronovima, a i drugom sofisticiranom, i skupom, oružju.

Vojni budžet Emirata iznosi 23 milijardi dolara godišnje i u stalnom je porastu. Od tog novca nekih 20 milijardi služe da se kupi oružje i oprema iz Amerike. Govori se da su Emirati idealni trgovinski partner jer imaju dubok džep i autokratski režim koji sve može da odluči u veoma kratkom vremenskom roku.

Dogovor Emirata sa Izraelom takođe može da pomogne Aby Dabiu da pročisti svoj ugled u Americi zbog učestvovanja u ogavnom Jemenskom ratu. Emirati takođe mogu da sarađuju sa novim prijateljom u tehnologiji i zdravstvenoj zaštiti, gde je Izrael lider na oba polja, a u vreme kada je borba protiv pandemije korone prioritet u svim zemljama. Očekuje se da će emiratska kompanija APEX našional investment izvoditi istraživanja o korona virusu sa izraelskom TeraGrupom.

Šta Izrael dobija? Uspostavljanje normalnih diplomatskih odnosa sa arapskim zemljama odavno je izraelski strateški cilj. Ovo bi mogao da bude početak talasa normalizacija sa zemljama u okruženju, a počevši sa Sudanom i Bahreinom. Tako makar misli i govori izraelski ministar obaveštajnih službi, Eli Kohen.

Inače, obe zemlje započele su svemirska istraživanja i Izrael je poslao rover na mesec, koji nije uspeo da se mekano spusti, a Emirati su poslali satelit koji bi trebalo da se okreće oko Marsa. Pre nekih pet godina više vlada zemalja Golfa pokazali su interes da od Izraela kupe njihov anti-raketni sistem Ajron dome, ali su se na kraju povukli od kupovine.

Emirati će možda i da ga kupe da bi se odbranili od mogućih raketiranja iz Irana koji je osam minuta raketno udaljen od Abu Dabia, odmah prekoputa Persijskog zaliva, preko tesnaca Ormuz. Sam dogovor bi možda mogao da pomogne i izraelskom premijeru Netenjahu koga u zemlji kritikuju zbog loših akcija po pitanju korone i koji se suočava sa više krivičnih dela korupcije.

Šta Palestinci imaju od ovog pomirenja? Na prvom mestu dobili su nešto što najverovatnije neće proceniti kao pozitivnu poruku - niko neće da čeka na njih da odluče da povuku pametne poteze.

Za mnoge Palestince, dogovor daje Izraelu beneficije mira bez da su morali da plate cenu u vraćanju nekih teritorija Palestincima. Malo je verovatno, a ipak uvek postoji nada, da će Palestinci da započnu ozbiljne pregovore sa Izraelom i na taj način postignu nešto za sebe.

Međutim, već desetina godina oni dobijaju novac za preživljavanje a za uzvrat od njih se očekuje da optužuju Izrael i da vrše terorističke napade, a kada je to moguće i masovne nerede.

Objava postignutog dogovora koja je stigla u četvrtak 13. avgusta iz Bele kuće iznenadila je ceo svet, uključujući i Palestince. Prvo su uspostavljene direktne telefonske veze, a slediće investicije, turizam, direktni avionski letovi, bezbednosna saradnja, telekomunikacije svih vrsta, tehnologija, energetika, zdravstvo, kultura, zaštita prirode...

To zvuči i lepo i korisno, ali Mahmud Abas, palestinski vođa koji želi rešenje dve države, kaže da je uspostavljanje odnosa izdaja od strane Emirata.

Palestinski političari tvrde da je to bila izdaja Jerusalima, Al-Aska džamije i palestinske borbe. Hamas se javio iz Gaze tvrdeći da je to bio udarac nožem u leđa. Hamas se zarekao da će nastaviti borbu do samog kraja. Ipak, tvrde eksperti, Emirati nisu mogli da donosu odluku o uspostavljanju diplomatskih i trgovinskih veza sa Izraelom bez da mu je Kuća Saudija namignula odobrenje.

Arabija bi to isto uradila, ali u ovom trenutku više im odgovara da to prvo uradi neko drugi. U ime tog nekog drugog, u ime Emirata, pregovarao je princ Mohamad bin Salman koji je, tvrdi se, saveznik Trampove administracije i koji je formirao solidno prijateljstvo sa Trampovim zetom Džeredom Kušnerom, Trampovim izaslanikom za Bliski istok. Pakistan, muslimanska zemlja, ali ne i arapska, takođe je svojevremeno pregovarao sa Izraelom, ali je od toga odustao.

Oštro protiv dogovora je Iran koji preti da će napasti UAE. "Emiratska velika izdaja palestinskog naroda... pretvoriće ovu malu, bogatu zemlju, koja veoma zavisi od bezbednosti, u legitimnu i laku metu ," objavio je iranski dnevnik Kajhan čijeg je glavnog urednika postavio Vrhunski vođa Ajatola Ali Kamenei.

Palestinci su žestoko protiv dogovora i tokom prvog vikenda od objave zauzeli su ulice na Zapadnoj obali, Istočnom Jerusalimu i Pojasu Gaze. Dogovor su nazivali "aktom izdaje", a uzvikivali su i druge anti izraelske i anti emiratske poruke.

Video snimci iz Ramale pokazuju scene sa protesta na kome Palestinci pale i gaze slike šeika Mohamada Bin Zajeda i Mohameda Dahlana. Dahlan je bivši palestinski lider Fatah pokreta u egzilu koji sada živi u UAE.

Inače, Dahlan ima srpsko državljanstvo koje je dobio negde između februara 2013. i juna 2014. Osim njega srpsko državljanstvo su dobili neki članovi njegove porodice i nekolicina saradnika.

Ukupno njih 11. Državljanstvo je dobio tokom zatvorenog sastanka srpske vlade koja je jedino izjavila da takva odluka donosi državi korist.

Za Dahlana se smatralo da će naslediti Jasera Arafata, ali je izgubio u trci protiv Abasa. Kasnije je optužen za korupciju i izbačen iz Fataha 2011. Bivši predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, dodelio mu je medalju Srpske zastave aprila meseca 2013. Srbija je, možda i posredovanjem Dahlana, otvorila ambasadu u Abu Dabiju avgusta 2013.

Protiv uspostavljanja diplomatskih odnosa između Jerusalima i Abu Dabija izjasnila se i Turska i to se veoma oštro izjasnila. Tursko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje u kojem podržava palestinsku administraciju u kojem je optužilo UAE za "hipokritsko ponašanje". "Dok izdaju palestinsku stvar zbog svojih uskih interesa, UAE pokušavaju da prestave da je to čin samo žrtvovanja za Palestinu," izjavilo je tursko ministarstvo spoljnih poslova.

S druge strane, nakon što je Aja Sofija pretvorena u džamiju, Turska je obećala da će "osloboditi Al-Aska džamiju". To bi značilo da bi morali da stignu u Jerusalim, stari deo grada, i izbace Jevreje da bi to uradili. To je obećao turski predsednik, a govorio je da će Turska takođe oživeti islam od Buhare u Uzbekistanu do Andaluzije u Španiji.

Povezujući promenu stanja Aja Sofije do Al-Aske u Jerusalimu ilustruju se Edrogenove ambicije koje su mnogo veće od samog obnovljanja islamskih molitvi u istorijskim džamijama i crkvama u Istambulu. Erdogan se usmerio na ceo region, čak i na dobar deo Mediterana.

Vladajuća turska AK partija zasniva se na Muslimanskom bratstvu i Turska je blizak saveznik Hamasa u Gazi. Hamas se takođe zasniva na Muslimanskom bratstvu. Turska traži veći uticaj u regionu koristeći slične grupe i zemlje, kao što je Katar i Vlada nacionalnog pomirenja iz Libije.

Nemačka podržava dogovor Izraela i Emirata. Nemački minitar inostranih poslova rekao je izraelskom kolegi Gabi Aškenaziju u petak, dan nakon što je sporazum objavljen, da pohvaljuje izraelsko odustajanje, makar u ovom momentu, aneksiju Zapadne obale. Sporazum i odustajanje od aneksije pozdravio je i egipatski predsednik Abdel Fatah al-SiSi.

Jordan je takođe izrazio zadovoljstvo. Inače, dogovor će zvanično biti potpisan za desetak dana (tri nedelje od dana kada je najavljen). A analitičari procenjuju da bi još nekoliko muslimanskih zemalja moglo da se dogovori sa Izraelom o uspostavljanju diplomatskih odnosa. Jedna od njih je Bahrein. Smatralo se bi Bahrein mogla da bude prva zemlja regiona koja bi uspostavila mir sa Jerusalimom. To malo kraljevstvo je pozdravilo dogovor Izraela i Emirata, a još prošlog decembra je primećeno da Bahrein "namiguje" Izraelu. U toj zemlji takođe živi mala jevrejska zajednica.

Oman bi takođe mogao da uspostavi zvanične miroljubive odnose sa Izraelom. Oktobra meseca 2018. izraelski premijer Benjamin Netenjahu otputovao je u Oman i sastao se sa Sultanom Kabus bin Saidom. Oman, kao i Katar, je svojevremeno imao izraelsku trgovinsku kancelariju, ali je ona zatvorena 2000. godine zbog palestinske intifade.

Maroko se nalazi na mogućem spisku budućih prijatelja. Postoji jevrejska zajednica u toj zemlji i Maroko se upinje da razvija srdačne odnose između Marokanaca i Jevreja.

Jedan kolumnista Vašington posta, David Ignacius, nedavno je tvrdio da su Maroko, Oman i Bahrein sledeće zemlje koje bi mogle da normalizuju odnose sa Izraelom. Inače, veze između Izraela i Maroka dosežu unazad do šezdesetih godina prošlog veka kada je Kralj Hasan II igrao glavnu ulogu u tim toplim odnosima.

Šimon Peres je posetio Maroko 1986, premijer Jisak Rabin i ministar spoljnih poslova Peres sreli su se sa Hasanom II 1993. Intifada iz 2000. pokvarila je međusobne odnose koji su se isuviše polako vraćali na prethodno stanje.

Već od 2003. poboljšanje odnosa je bilo vidljivije. A prošle godine sastanak između američkog državnog sekretara Majka Pompea i Kralja Mohameda VI opozvan je u poslednjem trenutko, a govorilo se da je tom sastanku trebalo da prisustvuje i Netenjahu. po tvrđenjima Maroko vorld njuz i izraelskog Kanala 12. Najverovatnije da je sastanak otkazan na zahtev Maroka koji nije hteo da izgleda da ta zemlja podržava Netenjahua pred izbora u Izraelu.

Poslednjih godina čini se da je Saudijska Arabija otvorenija prema Izraelu, a to dolazi iz nekoliko razloga. Prvo, Kući Sauda pretnje stižu iz Irana i proksi Saudijske Arabije vode rat protiv pro-iranskih snaga u Jemenu. Rijad se takoĆe protivi Muslimanskom bratstvu i ima loše odnose sa Katarom.

Prestonaslednik Arabije, Mohamed Bin Salman, koji de fakto upravlja zemljom, ima bliske odnose sa Trampovom administracijom i relativno pozitivno je komentarisao po pitanju mirovnog procesa sa Izraelom. Kraljevina neće da Turska preuzme ulogu glavnog pokrovitelja Palestinaca i tako odgura saudijski uticaj.

Postoje neke spekulacije da Izrael ponudi Rijadu nešto što Saudi ne mogu da odbiju i da se na taj naćin postignu normalniji diplomatski odnosi. Moguće je da se radi nešto oko Al-Askra džamije, ali sve su to za sada samo spekulacije.

Katar je već od ranije imao dobre trgovinske odnose sa Izraelom, ali ta zemlja ima turske trupe na svojoj teritoriji, a Katar je takođe u solidnim odnosima sa Iranom. Uzevši sve to u obzir, Katar je dobar kandidat da uspostavi i zvanične odnose sa Izraelom jer igra na kartu "mi smo dobri sa svima".

Osim ovih zemalja u izraelskom okruženju, Jerusalim bi hteo da se sporazume i sa Tunisom, Alžirom, Irakom, Libanom, Sirijom, pa i Pakistanom. Liban bi već bio u prijateljstvu sa Izraelom da nije Hezbolaha koja drži tu zemlju u šaci i igra na kartu Iranskog napada na Izrael.

S druge strane, razgovori između Izraela i Sudana već su u toku, ili makar tako potvrđuje nekoliko dobro obaveštenih izvora. To je potvrdio i Kartum rekavši da ima interes za mirovni sporazum sa Izraelom. Priča se da bi Sudan mogao da potpiše dogovor sa Izraelom početkom sledeće godine ako ne i do kraja ove. Sudan je dugogodišnji član Arapske lige, osudio je američki plan za mir na Bliskom istoku, ali da bi obnovio svoju ekonomiju Kartum želi da se, između ostalog, oslobodi od američkih sankcija koje su im nametnute kada je Sudan stavljen na listu zemalja koje sponzorišu terorizam. Te sankcije potiču još iz devedesetih godina prošlog veka kada je Sudan jedno kraće vreme bio domaćin Osame bin Ladina. Veruje se da je Sudan takođe prolazna stanica trase kojom Iran dotura oružje palestinskim teroristima iz Gaze. Veruje se da Izrael stoji iza vazdušnih napada u Sudanu, napada koji su uništili jedan konvoj vozila 2009. i jednu fabriku oružja 2012. Po svemu sudeći Sudan je procenio da bi im bilo bolje kada bi se našli na izraelskoj i američkoj strani umesto da nastave sa bezuslovnim branjenjem Palestinaca.

Četiri dana nakon što je objavljena normalizacija odnosa između Izraela i UAE, izraelski premijer dao je jedan intervju za TV mrežu Emirata. U ponedeljak 17. avgusta, u intervjuu bez presedana Netenjahu je za Skaj njuz Arabia, sa sedištem u Abu Dabiu, izrazio svoje uverenje da će primer pomirenja slediti i druge arapske zemlje, uključujući i Palestince.

U tom intervjuu Netenjahu je opisao Emirate kao "demokratsku" zemlju, mada su UAE jedna od zemalja sveta sa najmanje sloboda, po tvrđenju Fridomhausa. Rekao je da su Emirati veoma zainteresovani za masivne investicije u tehnologiju u Izraelu, a takođe je rekao da će Izraelci imati korist od jeftinih proizvoda koji se prave u slobodnoj trgovinskoj zoni Emirata. "To je podsticaj izraelskoj ekonomiji od koga će svi građani imati koristi," rekao je izraelski premijer.

U ovom trenutku mnoge su oči uprte u trojku Amerika-Izrael-Emirati kada se radi o razvoju vakcine protiv kovid-19 zaraze. Nesumnjivo da će komercijalni poduhvati te tri zemlje biti značajno prošireni. Primera radi, Izrael za sada investira nekih 24 milijardi dolara u Americi i uglavnom se radi o novim kompanijama zasnovanim na visokoj tehnologiji.

Očekuje se da će investicije iz Emirata, države sa dubokim džepom, teći kako u pravcu Izraela, tako u zajedničkim projektima i u pravcu Amerike. Ukratko radi se o dve stvari: strateška prednost i tehnologija.

Potom, postoji i nešto što se zove "islamizam" ili "politički islam". To je trans-nacionalni sadržaj koji je često pod okriljem Muslimanskog bratstva od koga mnoge zemlje Bliskog istoka strepe. I ne samo Bliskog istoka i ne samo muslimanske zemlje. Ta zajednička pretnja približila je Izrael sa konzervativnim vladama regiona.

Izrael ulazi u taj klub i sa svojim proverenim obaveštajnim kapacitetima Izrael je postao pridruženi član te grupacije. Osim toga tu je i tehnologija, uključujući i biotehnička, zdravstvena, odbrambena i tehnologija nadgledanja sajber prostora. UAE već su pre neku godinu kupili izraelsku špijunsku opremu da bi nadgledali svoje sopstvene građane.

Kako Izrael ima najnapredniju tehnologiju u regionu, a Emirati veoma duboki džep, pretpostavlja se da će Abu Dabi dostići novi nivo prosperiteta i međunarodnog prestiža. Uostalom, Emirati su već poslali svoj satelit u pravcu Marsa, što nije samo pitanje novca, već i tehnologije, nauke i školstva, univerziteta.

Saudijska Arabija može još malo da pričeka, ali niko ozbiljan ne sumnja da će i Riad pristupiti klubu visoke tehnologije na čijem se čelu sada nalazi Izrael. A već je zabeleženo kad se izraelski zvaničnici javljaju na telefon sa "shalom" i onda kad vide da je Arapin na drugom kraju žice, isprave se sa "salamu aleikum". Stvari su počele da se menjaju ou ovom 21. veku, makar na Bliskom istoku.

Antrfile

Begunci iz redova palestinaca

Viši komandant militarnog krila Hamasa, Izadim al-Kasam Brigade, pobegao je iz Gaze jer je navodno sarađivao sa Izraelom, javili su palestinski izvori. Al-Kasam je komandovao jedinicama ljudi-žaba i pobegao je čamcem izraelskih odbrambenih snaga. Sa sobom je poneo laptop kompjuter u kome su se nalazile "opasne tajne informacije" o jedinicama komandosa ljudi-žaba, takođe je odneo izvesnu količinu novca i neku špijunsku opremu. Po palestinskom izvoru informacija, još jedan visoki vojni oficir je nedavno uhapšen zbog saradnje sa Izraelcima.

Taj oficir, koji je identifikovan samo po imanu Mohamed, bio je zadužen za neke mreže komunikacija i trenirao je hamasove borce špijunskom umeću i anti-špijunskim tehnikama. Izvori tvrde da je počeo da radi za Izraelce još 2009. i pao je kad je njegov brat trebalo da preuzme novac, pretpostavlja se, od izraelske veze. Palestinski izvor informacija tvrdi da se vojno krilo Hamasa nalaz u stanju "bezbednosne histerije", a naročito nakon što je uhapšeno na desetina hamasovih članova tokom poslednjih nedelja.

Hamasove bezbednosne snage zaplenile su nekih 500.000 dolara i dosta elektronske opreme. Ispitivanje u Hamasu se nastavlja i postoji strahovanje da je znatan deo vrha militarnog krila upleteno u špijunsku mrežu. Skorašnji izveštaji arapskih medija tvrde da je Hamas otkrio zaveru saveznika Islamske države da izvedu seriju terorističkih napada u pojasu Gaze. Te ćelije većinom se sastoje od bivših članova militarnog krila Hamasa koji su napustili tu organizaciju da bi se pridružili Islamskoj državi.

Izvori tvrde da su neki osumnjičeni povezani sa Izraelom.

Istovremeno, izraelski lovci bombardovali su pojas Gaze kao odmazdu na palestinsko raketiranje Izraela. Tokom poslednjih nedelja Palestinci sa pojasa Gaze puštaju zapaljive balone (balone sa zapaljivim materijalom) i tako su izazvali preko 100 požara na izraelskoj strani.

Sa pojasa Gaze Palestinci takođe puštaju zmajeve sa istim namerama. Takođe, jedina električna centrala Gaze prestala je sa radom jer joj je Izrael uskratio gorivo kao odgovor na terorističke napade raketama, zapaljivim balonima i zmajevima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane