Natrag

Stav

VELEIZDAJA

Branko Dragaš

Odustao sam od pisanja ekonomskog teksta.Ne mogu da pišem o ekonomiji u trenucima kada psihopata na vlasti u Vašingtonu uništava našu državu.Na stranicama ovog lista svi mi, koji ovde pišemo, osam godina neprekidno opominjemo srpsku javnost da je na čelo države došao manijakalni šizofrenik, konvertit, hulja i veleizdajnik, koji je dobio zadatak da uništi Srbiju.

Doveden je na vlast da uništi sve što je srpsko i da tako, konačno, Srbi budu kažnjeni zato štu su vekovni remetilački faktor na Balkanu, koji nerviraju, svojom neposlušnošću i borbom za suverenost i slobodu, sve velike sile.

Prisustvujemo završnici jednog paklenog plana krstaša i kauboja. Ko je kriv? Albanci? Tramp? Merkelova? Vučić? Neko drugi? Moramo da budemo brutalno otvoreni i iskreni i da priznamo da smo krivi - mi, Srbi i građani Srbije. Niko drugi.

Za sve što nam se dogodilo u drugoj polovini XX veka, naročito od devedesetih godina do danas, krivi smo mi sami, jer nismo razumeli svetske istorijske procese i nismo imali nacionalnu elitu koja je bila sposobna da odgovori na izazove novog istorijskog doba.

Već sam, godinama unazad, pisao da je srpska inteligencija, čast pojedinim izuzecima, podanička, kukavička, jajarska, prodana, malograđanerska, nesposobna, kalkulantska i pokvarena.

Ona je glavni krivac što smo dospeli u ovakvo žalosno stanje naše istorijske propasti da gubimo narod i teritorije. I taj proces naše istorijske propasti će se nastaviti, sve dok ne dobijemo srpsku nacionalnu elitu koja će biti spremna da se ujedini, pobuni, odupre i suprostavi dosadašnjim negativnim tendencijama.

Nacionalna elita mora da razume duh novog vremena i ona svojim ličnim primerom treba da pokaže za kakvu Srbiju se borimo i koga narod mora da sledi, ako hoćemo da se izbavimo iz ove istorijske nesreće, koja može da se završi, bolja varijanta, sabijanjem svih Srba u Beogradski pašaluk ili, što je najgori scenario, potpunim nestankom Srba kao naroda.

To je put na kome se sada nalazimo. Ko to ne vidi, jer je zadojen samorazarajućom mržnjom prema svome narodu ili je dobro plaćen da izvršava naredbe naših vekovnih neprijatelja, taj je politički idiot.

Poseban problem predstavljaju oni, koji, nažalost predstavljaju najveći deo našeg naroda, jer su apatični, ravnodušni, politički nepismeni, jer su konformisti, hedonisti, sebični, skorojevići i gledaju samo svoje lične interese, jer neće da se zameraju, povodljivi su, lakoverni i koji misle da ništa ne može da se uradi da se zaustavi ova nacionalna nesreća, koji čekaju da neko za njih uradi ono što oni moraju da urade i koji se nadaju da će svoj život da prožive bez trzavica, napora i žrtvovanja, dok Srbija nestaje, propada i dok Srbi biološki izumiru.

Bilo je u našoj hiljadugodišnjoj drevnoj istoriji mnogo teških trenutaka, kada smo bili poraženi od moćnih imperija, okupirani, kada je genocid činjen nad naši narodom, ali ti naši preci su imali nepokolebljivu volju i želju da se bore za slobodu, nezavisnosti i suverenitet svoje države. Naši preci su znali da nam je državnost nužna da sačuvamo narod, identitet, kulturu i veru.

Nacionalna država je bila jedini garant opstanka našeg naroda. Kada su naši preci junački ginuli, sve od plemenite dinastije Svevladovića, Drvanovića, Nemanjića, kneza Lazara, Karađorđa i vojvode Mišića, kada su polagalali svoje živote za slobodu naroda, to su činili iz razloga da bi mogao narod sam da se organizuje, da brani teritoriju i državu, da brani svoj drevni identitet, kulturu, običaje i veru.

Nisu oni molili strance da dođu da vladaju njima, kako to rade današnji izdajnici i bednici na vlasti, a kada su puzali pred moćnim velikim silama, Nemanja ili knjaz Miloš, radili su to da bi zaštitili narod i da bi dobili makar mali predah i vreme za nastavak borbe za slobodu naroda.

Kada je ustanik Toma Vučić Perišić, banditske naravi i razbojničke pohlepe, grabio materijalna bogatstva za sebe i kada je postajao veliki gazda, on nije prodavao nacionalne interese i nacionalne resurse Turcima, uzimajući proviziju za sebe, kako to rade današnji nitkovi na vlasti, nego je potkupljivao turske begove i paše, davao im zlatne dukate, da mu predaju sela i gradove, kako bi srpska država vratila teritorije koje su joj od pamtiveka pripadale.

Zamislite despota Stefana Lazarevića, despota Đurđa Brankovića ili vojvodu Putnika da ih turski sultan ili austrougraski car postavi na stolicu ispred sebe, kao nevaspitano urlično derle, koje neprestalno laže i svima pravi probleme, kako je Tramp postavio prestravljenog Dramosera na stolicu ispred njega, ponižavajući ga i praveći ga budalom da mora da potpiše nešto što nije ni pročitao, jer taj navijački lakrdijaš i prevarant, zgubidan i zamlata, klovn bez trunke smisla za humor, koji ne zna da se ponaša, koji je zadivljen što se nalazi u ovalnom kabinetu, ne zaslužuje ništa drugo nego da se sa njim svi sprdaju i da ga omalovažavaju.

Nije problem da se tako oni ponašaju prema građaninu Aleksandra Vučića, političkom konvertitu i nepopravljivom lažovu, jer to je onda njegov lični problem, ali kada oni ponižavaju predsednika Srbije, koja je u dva velika klanja bila sveznik Amerike i čiji je narod masovno ginuo braneći evropsku kultiru i slobodu, onda je to nepošteno, primitivno i nedostojno.

Naravno, krivicu što je baš poludeli Vučić predsednik Srbije snosimo svi mi, Srbi, građani Srbije, koji smo dozvolili da ovakav psihopata bude na toj državnoj funkciji i da nas on, zajedno sa one tri nepismene, pokvarene i podle njuške, koji su stajali sa strane, predstavljaju pred Imperijom u rastrojstvu, koja je preuzela, zbog političke kampanje Trampa, da rešava kosovski čvor.

Sporazum koji je potpisan u Vašingtonu je potpuno besmislen. To je nevažeći međunarodni pravni dokument, koji ništa ne znači, jer je u njemu takva papazjanija političkih gluposti postavljena da to može da uđe u anale gluposti međunarodne politike.

Mada je ucenjeni Vučić pokušao da slaže čitavu svetsku javnost da je to bilateralni sporazum između Beograda i Vašingtona, nije mu ta prevara pošla za rukom, jer ga je Grenel odmah demantovao i sopštio je da Amerika ništa nije potpisala. Pošto niko iz američke administracije nije stavio svoj potpis, onda ovakav sporazum nema nikakav značaj. Predsednik Srbije nije smeo, prema odredbama Ustava i Zakona o predsedniku republike Srbije, ništa da potpiše, jer to nije u njegovoj nadležnosti.

Znači, potpis predsednika Srbije na sporazumu, takođe, ništa ne znači. Sporazum nema nikakvnu međunarodnu pravnu snagu. Kako Srbija mesecima nema Narodnu skupštinu i kako nema izabranu Vladu, to samo potvrđuje moj stav da je potpis predsednika Srbije ništavan i da nema nikakvo međunarodno pravno dejstvo.

Već sam pisao o Bečkoj konvenciji i objasnio sam da potpis Vučiča ništa ne znači. Pogledajmo kako glasi član 46. Bečke konvencije: „Propisi unutrašnjeg prava o nadležnosti za zaključenje ugovora.

Jedna država se ne može pozvati na činjenicu što je njen pristanak da bude vezana ugovorom izražen na taj način što se narušava odredba njenog unutrašnjeg prava u vezi sa nadležnošću za zaključenje ugovora, kao na slučaj manljivosti, osim ako ova povreda nije bila očigledna i ne odnosi se na neko pravilo unutrašnjeg prava od suštinskog značaja;

Povreda je očigledna ako je objektivno jasna za svaku državu koja u tom pogledu postupa prema uobičajenoj praksi ili dobronamerno." Vučić nije potpisao ugovor, nego Sporazum, za koji nije bio nadležan da potpiše, čime je narušio unutrašnja prava u vezi sa nadležnošću.

Povreda je očigledna i zato njegov potpis ništa ne znači. Sporazum je ništavan i prema članu 49., koji ima naziv PREVARA i glasi: „Ako je država PREVARNIM PONAŠANJEM druge države, koja pregovara, navedena da sklopi ugovor, može da se pozove na prevaru kao uzrok koji PONIŠTAVA njen pristanak da bude vezana tim ugovorom."

Znači, da pojasnim zavedenim neznalicama, predsednik SAD i njegova administracija, koja je pregovarala između Beograda i Prištine, ali koja nije htela ništa da potpiše, jer dobro znaju ove međunarodne odredbe, prevarnim ponašanjem, pritiscima, ucenama, stvaranjem atmosfere linča, zastrašivanja, prećenje hapšenjem, koje se najavljivalo pred njegov dolazak u SAD, postavljanjem predsednika Srbije na stolicu za optužene, čime ga unapred proglašavaju za okrivljenog u lažnom, kafkijanskom procesu, čitavom staljinističkom dekoracijom, stajanjem činovnika Imperije kao dželata oko optuženog, sve je to bitno uticalo da neuračunljivi, uplašeni i nedorasli predsednik Srbije potpiše neki sporazum, mada nema nikakve nadležnosti po Ustavu da to uradi.

Nakon rušenja Uzurpatora, Vlada narodnog spasa neće da prizna Vašingtonski sporazum, kao i sve druge ugovore i sporazume koje je potpisala veleizdajnička vlast, nego će se pozvati, između ostalih članova, i na ovaj član, koji definiše prevarno ponašanje administracije SAD.

Pored ovoga što sam naveo, prevarna radnja se dokazuje i time što je u Sporazum uneto toliko gluposti da je to postalo komično. Kakve veze ima pregovori o ekonomskim odnosima Beograda i Prištine sa Hezbolahom, Izraelom, 5G mrežom, snabdevanjem gasom i prebacivanjem ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim?

Pošto je sve to stavljeno u ovaj nakaradni Sporazum, onda to dokazuje da se Tramp i njegova administracija služila prevarama, kako bi ostvarili svoje političke namere. Sporazum je po članu ove Konvenicije ništavan.

Sledeći član koji negira ovaj Sporazum je član 50., koji govori o korupciji predstavnika države i glasi: „Ako je izražen pristanak država da bude vezana ugovorom posledica korupcije njenog predstavnika direktnim i nedirektnim delovanjem druge države koja učestvuje u pregovorima, prva se država može da pozove na tu korupciju kao uzrok koji poništava njezin pristanak da bude vezana tim ugovorom."

Možemo da navedemo na stotine dokaza od trenutka kada je poslušni mekušac Vučić doveden na vlast i da dokažemo da je direktnim i nedirektim delovanjem administarcija SAD omogućila Uzurpatoru da se nelegalno bogati, da pljačka državu i narod, da organizuje kriminalne grupacije za trgovinu oružjem i drogom, da krade izbornu volju građana i mnogo toga drugoga, onda je potpuno jasno da je Vučić korumpiran, da nema nikakvu nadležnost i da je njegov potpis na Sporazumu ništavan.

Nakon pada Uzurpatora, njegovog hapšenja i suđenja, Vlada narodnog spasa će tražiti poništavanje ovog kriminalnog i prevarantskog Sporazuma, jer je u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Član 51. Konvencije govori o prislili na predstavnika države i glasi: „Izraženi pristanak države da bude vezana ugovorom, koji je posledica prisile izvršene na njegovog predstavnika, činima i pretnjama upravljenim protiv njega, bez ikakvog je pravnog učinka."

Na stotine dokaza postoji da Brisel i Vašington u kontinuitetu vrše pritisak na Vučića, da mu prete, da neprestalno pišu o njegovom hapšenju, da ga ucenjuju, ponižavaju, vređaju, da sve čine da ga, putem prislile, dovedu u poziciju da bude uplašen, neuračunljiv i da potpisuje svakakve podmetnute gluposti, što jasno pokazuje da njegovi potpisi nemaju nikakvo pravno dejstvo.

Nijedan razuman, normalan i kulturan predstavnik suverene države ne bi dozvolio da ga Makron onako ponizi na proslavi 100 godina završetka Velikog rata, u kome je stradalo 1.247.256 Srba, niti bi dozvolio da ga bahati i nevaspitani građevinski preduzimač Donald Tramp postavi na optuženičku stolicu ispred sebe, radi svoje marketinške političke promocije za novembarske izbore.

Pravi srbski državnik ne bi pristao da ode u Pariz i Vašington, jer bi branio dostojanstvo države i naroda.

Na kraju, član 53. glasi: „da su ništavni ugovori koji su suprotni opštoj imperativnoj normi opšteg međunarodnog prava (ius cogens)". Vašingtonski sporazum je suprotan imperativnoj normi opšteg međunarodnog prava i kao takav je ništavan.

Zbog toga što je potpisao ovaj sporazum, Vučić mora da bude smenjen sa funkcije predsednika države, mora nova vlast da ga uhaspi i da mu se sudi za veleizdaju države i nacije.To vreme dolazi. Milo Đukanović gubi vlast. Neka se spremi Vučić. Vreme je za svođenje računa.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane