Natrag

Pogledi

VOJNI ASPEKT VAŠINGTONSKOG SPORAZUMA

Nesporno je da je gospodin Donald Tramp, Vašingtonskim sporazumom između Republike Srbije i Prištine, ostvario veliku stratešku pobedu i geopolitičku prednost koja će izazvati tektonske poremećaje i ozbiljno ugroziti ruske interese i rusku nacionalnu bezbednost. Tim potezom gospodin Tramp je dokazao da je veliki anglosaksonski lider i da je zaslužio da vodi taj svet u još jednom mandatu.

Stevan Zivlak

Naime, izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, znači povratak imperijalnih interesa i početak obnove anglosaksonskog globalnog carstva.

U zabludi su svi oni koji su smatrali da će britanska Kruna, odvajajući svoju sudbinu od ponovo naraslih kolonijalnih interesa ojačale Nemačke, prihvatiti ulogu samoizolacije i globalne marginalizacije anglosaksonskih imperijalnih interesa, koji su poslednjih vekova modelirali svetsku istoriju.

Naime, okupacijom i drobljenjem Jugoslavije , podivljali nemački Četvrti Rajh je , gazeći sve do tada postignute međunarodne ugovore i sporazume, krenuo jednostrano u surovi obračun sa srbskim narodom, uz put stvarajući male hibridne kolonije i započeo pljačku nacionalnih resursa bez uvažavanja ekonomskih i geostrateških interesa ostalih velikih sila.

Bilo je pitanje vremena kada će anglosaksonske elite odlučiti da odvežu svoj čamac od pomahnitale nemačke politike koja je dva puta u poslednjih sto godina izazvala stravične svetske ratove.

Primećuje se da Velika Britanija ubrzano obnavlja anglosaksonske geostrateške interese po čitavom svetu, a posebno na Balkanu, i Sredozemlju, koje je i danas ključ za globalnu kontrolu planete.

Sjedinjene američke države su deo anglosaksonskog sveta, u nekim segmentima i danas su britanska kolonija, te su svi spoljnopolitički potezi usaglašeni , s tim da one, kao najveća svetska vojna sila imaju dominantnu vojnu ulogu, dok je London zadržao neke druge aspekte kao što su obaveštajne operacije, tajne operacije, ekonomsku politiku itsl.

Geopolitičke kockice se slažu po modelu pred Prvi svetski rat, sledstveno tome, Anglosaksonska imperijalna politika smatra kao prirodni interes srbskog naroda da se opredeli na stranu svog anglosaksonskog strateškog saveznika u oba svetska rata, što ima svoju duboku logiku.

Hibridni globalni sukob je praktično počeo nemačkim napadom na Jugoslaviju, od tada traje nesmanjenom žestinom, a poslednji događaji u Belorusiji pokazuju da je bitka na prilazima Smolenska koji je ključ za pad Moskve, već počela.

Pre par godina, Ukrajina je sa uspehom ostvarila geopolitički značajan uspeh da se primakne blizu Staljingrada ( sada Volgograd ), te se NATO saveznici nalaze na položajima na kojima se nalazila vojska Trećeg Rajha početkom rata, negde 1942. godine. Značajne pobede nad ruskom armadom su postignute praktično bez ispaljenog metka, bitke se vode hibridnim metodima, pri kojima žrtve podnose slovenski narodi, a ogroman kapital sa osvojenih teritorija se prebacuje u zapadne finansijske centre moći, pretežno Nemačku.

Pošto je sve izvesnije da će u bliskoj budućnosti, najkasnije za par godina, hibridni rat koji se vodi na zapadnim granicama Ruske imperije, preći u otvoreni oružani sukob, javlja se veliki problem između sila saveznica, članica NATO pakta, na koji način obezbediti što veći ratni plen ukoliko se bude komadalo rusko imperijalno carstvo koje je potonulo u truli liberalizam.

Potpisom sporazuma u Vašingtonu, gospodin Vučić je prihvatio da se ubrzano izgrade saobraćajne infrastrukturne veze između Drača i drugih luka u Albaniji sa Nišem, koje obezbeđuju brzi transport trupa NATO pakta prema Rumuniji i Ukrajini. Ovaj pravac ne samo da skraćuje linije snabdevanja budućeg staljingradskog fronta za više od hiljadu kilometara, povezujući albansku obalu sa Rumunijom i dajući joj neophodnu strategijsku dubinu, već i omogućuje anglosaksonskim snagama da izbegnu iskrcavanje u Francuskoj ili Nemačkoj, te se na taj način povećava mogućnost da se u podeli plena anglosaksonci pojave kao nezavisni faktor od drugih NATO partnera.

Sa druge strane, relaksira se stanje na budućem poljskom geostrateškom pravcu, pošto je Baltičko more nepogodno za organizovanje masovnih iskrcavanja savezničkih trupa i organizovanje masovne logističke infrastrukture.

Za pobedu nad ruskim imperijalnim carstvom, potrebno je prikupiti više od deset miliona vojnika, da bi napadačke snage bile makar ravnopravne u kopnenim operacijama po ruskim prostranstvima. To je do sada u istoriji bio neuspešan pokušaj za sve imperijalne sile koje su to pokušavale, videćemo ubrzo kakav će uspeh biti NATO pakta u budućim dešavanjima.

Ukoliko anglosaksonci ocene da je kopneni rat sa Rusijom beznadežan, pravac Drač-Niš označava izuzetno značajnu liniju koja sprečava sa severa dalji prodor Četvrtog Rajha, a sa južne strane osmanlijske imperije koja se ubrzano stvara, te je taj pravac garancija obezbeđenja osnovnog anglosaksonskog interesa a to je sprečavanje kopnenog spajanja germanskih naroda sa islamskim zemljama.

Srbija je pred Prvi svetski rat bila u identičnoj situaciji, do mere da je Velika Britanija, potpisujući tajni Londonski sporazum 1915 godine, bez prisustva Kraljevine Srbije, obećala Srbiji da će dobiti veliki deo Vojvodine, Slavoniju, Dalmaciju, Bosnu i Hercegovinu i delove Severne Albanije, kao cenu savezništva.

Danas, za potpisivanje identičnog strateškog savezništva, Srbija je dobila olovku od gospodina Trampa, što se prikazuje kao veliki domet srpskog predsednika. Uveren sam, da bi se ozbiljnim pregovorima molo dobiti danas i više nego što je dobijeno Londonskim ugovorom.

Sigurno će Republika Srbija, kao anglosaksonska saveznica dobiti značajne investicije, posebno na strateškom pravcu između Drača i Niša i da će to značiti otvaranje novih radnih mesta, podizanje životnog standarda i određenu zaštitu od podivljalog nemačkog Četvrtog Rajha.

Problem koji nije dovoljno izučen je u činjenici da je Rusija, koja je vojno inferiorna, promenila svoje strateške planove, u smislu lakše i jednostrane upotrebe nuklearnog oružja u budućim oružanim sukobima. To vlasti Albanije treba dobro da prouče, pošto bi se u slučaju masovnih iskrcavanja anglosaksonskih trupa u albanskim lukama i njihov transport prema unutrašnjosti Balkana, albanske luke mogle biti izložene taktičkim nuklearnim udarima moćne globalne ruske raketne sile.

Da li će i Niš kao glavni saobraćajni centar biti izložen tim ruskim nuklearnim napadima, ostaje da se vidi , predlažem sa gospođom Zaharovom koju pljuju politički beogradski propagandisti bez ikakvog razloga i mere.

Dobra strana ovog sporazuma je u tome, da bi srpski narod dobio moćnu zaštitu anglosaksonskih saveznika od nemačke namere da srpski narod potpuno iseli sa nacionalnih prostora, da mu uzme istoriju, jezik i pismo i surovo kazni za neuspeh nemačkih imperijalnih interesa koji su se slomili u balkanskim gudurama u oba svetska sukoba. Politika EU prema srpskoj državi i narodu je potpuno iracionalna i preko mere osvetnička , bez imalo poštovanja za elementarna građanska prava građana srpske nacionalnosti u Hrvatskoj i Sloveniji koje su članice EU a koje otvoreno vode politiku eliminisanja srba starosedelaca sa svojih prostora.

Za ove geopolitičke igre koje se ubrzano odvijaju, srbska država nije spremna, ona nema ni svoju nacionalnu politiku, ni geopolitičku svest Kraljevine Srbije pred Prvi svetski rat, ni građansku elitu, o političarima ne treba trošiti reči, dok su antisrpski centri moći duboko ugrađeni decenijama u beogradsku svakodnevnicu i oni bez greške čine sve protiv srpskih nacionalnih i državnih interesa decenijama.

Minimum koji je trebala srpska vlast zahtevati od gospodina Trampa je da se potpiše strateško savezništvo a da za uzvrat anglosaksonske zemlje prihvate odredbe Londonskog ugovora iz 1915. godine i da se srbskom narodu vrate njegove istorijske teritorije, sve ostalo se ima smatrati nesposobnošću ili neznanjem srpskih pregovarača. Rizikovati nuklearne udare po trupama NATO pakta po centralnoj Srbiji u slučaju budućeg oružanog sukoba, a za uzvrat dobiti olovku, meni lično se ne čini dobrim dogovorom, bez obzira na druge dobijene benefite.

Na kraju, treba ukazati na veliki gest gospodina Trampa i njegove administracije, koja je protestantska, hrišćanska, koja je samoinicijativno, zahvaljujući upornoj diplomatskoj aktivnosti časnih episkopa SPC, unela odredbe o sudskoj zaštiti SPC i njene imovine na okupiranim prostorima, što je veliki gest koji im služi na čast.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane