Natrag

Razaranja

Kakva je međusobna veza bizarnog udruženja građana Europa Nostra i udruženja anarhista

Pseudozaštitarska čajanka u salonu u Francuskoj 16

Kako je roman Preopterećenje nakon 40 godina ponovno aktuelan. Kakva je međusobna sličnost udruženja Sekvoja klub i Europe Nostre. Kakva je međusobna sličnost udruženja Snaga i svetlost narodu i Nedavitelja Beograda. Ko su sve eminentni "stručnjaci" Europe Nostre i kakve su njihove stručne reference. Kakvi su sve njihovi dvostruki kriterijumi. Zbog čega nikome ni najmanje ne smeta urnisana vizura zgrade u Francuskoj 16. Kako se izvesna Sneška Kvadlig Mihailović nalupetala govoreći o atinskom Akropolju i gradnji hotela. Šta nastaje kao rezultat mešanja baba i žaba odnosno Europa Nostre i Serbia Nostre.

Stanislav Živkov

Među brojnim romanima američkog pisca Artura Hejlija (Arthur Hailey) koji su svi odreda prevedebi i objavljeni kod nas u poslednje vreme veoma je aktualan roman Preopterećenje u kome se izvesna nevladina organizacija Sekvoja klub zvanično bavi zaštitom čovekove sredine i bori se protiv gradnje termoelektrana dok u isto to vreme njihov najbliži saradnik, inače predvodnik ekstremne levičarske nevladine organizacije Snaga i svetlost narodu sistematski sabotira iste te elektrane podmećući ekspoziv.

Ovaj roman napisan pre 40 godina sa zaista preslatkim protivprirodnim bludom između raznoraznih NVO, kao da je oživotvoren u veoma sličnom protivprirodnom bludu između sve samih domaćih štihova, odnosno NVO Europa Nostra i udruženja uličara i anarhista "Ne Davimo Beograd" pri čemu oni prvi sistematski lažu i obmanjuju neuku javnost po plaćeničkim medijima.

Dok sa druge strane anarhisti i uličari kao brinu i kukaju zbog makar čega a zapravo je problem u tome što su najureni iz brojnih uzurpiranih prostora pa recimo nema više gay žurki u Geozavodu, nema Mikserhausa i Miksališta a takođe više ne mogu da pod izgovorom" oslobađanja" javnog prostora upadaju gde god im padne napamet.

Sve u svemu našla se ekipa redom sve samih štihova da se bori za navodnu zaštitu i sprečavanje navodne devastacije kulturnih dobara pri čemu apsolutno niko od svih njih pojma nema o čemu govori, a sa samom zaštitom imaju veze koliko i Hitler sa demokratijom!

U svakom slučaju što se tiče NVO Europa Nostra, potrđuje se pravilo da riba smrdi od glave jerbo predsednica iste NVO izvesna Subotić dr Irina, inače penzionerka a po profesiji kunsthisteričarka koja je nakon veoma "briljantne" karijere prepune skandala i promašaja tokom koje se ni pod tačkom razno nikada nije bavila zaštitom graditeljskog nasleđa i, nakon što je izbegla zatvor zbog mućki oko obnove Narodnog muzeja u Beogradu koji je čak htela da ukine i to tako što bi ga podelila na Arheološki muzej i Muzej Kneza Pavla.

Sada je naprasno u cvetu starosti samu sebe proglasila za eminentnog stručnjaka za zaštitu spomenika kulture pošto joj je eto naprasno postalo veoma interesantno da se bavi angažovanjem civilnog sektora u zaštiti i promovisanju kulturnog nasleđa.!!!!

Doduše to ni najmanje ne čudi jer je Subotić dr Irina ostala najviše zapamćena po tome što se uvek petljala u sve i svašta, pod uslovom da dnevnice, avio kartu i smeštaj u hotelu plati neko drugi!

Stoga ni najmanje ne čudi činjenica da je dotična čak i potpredsednica i član Upravnog odbora panevropske organizacije Europa Nostra što u profesionalnim krugovima ne znači apsolutno ništa, jer u krajnoj liniji niko normalan nema druga posla pa da sluša nedotupavno trtljanje i laprdanje kojima ova bizarna NVO davi sve oko sebe!

Naravno Subotić dr Irini jako je bio potreban i pravi pravcijati jurišni odred u vidu njenog najodanijeg i najeksponiranijeg epigona, odnosno izvesne Višnje Kisić, takođe kunsthisteričarke čak sa zvanjem mastera kulturnog menadžmenta i politike što opet ne znači apsolutno ništa, jer je to zvanje zapravo ekvivalentno diplomi četverogodišnjih studija istorije umetnosti (sve generacije istoričara umetnosti imaju pravo da podnesu zahtev za dodelu zvanja mastera koja se naplaćuje oko 1700 dinara) što u prevodu znači da svi sadašnji masteri lepo mogu da svoje skupo plaćene diplome mastera iskoriste umesto WC papira!

tome da dotična pojma nema o čemu govori najbolje govori stupidarije koje je o samoj sebi sročila na web sajtu Evrope Nostre jerbo je navodno motivišu ideje humanijeg, pravednijeg i raznolikog sveta i korišćenje nasleđa radi razumevanja među ljudima i podsticanja pozitivnih društvenih promena - koje su okosnica rada Europa Nostre!

Ima tu još jačih igrača pa je tako tu izvesni Milan Popadić takođe kunsthisteričar koji se poput Kisićke ispilio na potpuno izmišljenoj katedri za heritologiju na Filozofskom fakultetu pri čemu nikome nije jasno šta na srpskom jeziku uopšte znači heritologija a o tome da je to najobičnije prodavanje magle najbolje govori njegovo baktanje sa pojmovnim određjenjima problema baštine, tumačenjem istorijskih i savremenih modela baštinskih praksi, istraživanjem problema baštine i baštinjenja, te traganjem za činiocima koji preobražavaju vrednosti prošlosti u vrednosti savremenog doba a uz sve to trudeći se da sledi dobru humanističku tradiciju, Popadić čak i piše o tome.

Naredni štih u ovom udruženom zločinačkom udruženju je izvesna Katarina Živanović , arheolog ispileo iz inkubatora Tasić dr Nenada, koja navodno ima petnaestogodišnje iskustvo u upravljanju arheološkim nalazištima i muzejima, razvoju kulturno-turističkih proizvoda, edukaciji u muzeologiji, kreiranju muzejskih postavki i izradi menadžment planova za kulturna dobra na Listi svetske baštine.

Naravno Živanovićka se baktala i sa uključivanjem zajednica u proces interpretacije, zaštite i korišćenja kulturnog nasleđa jerbo po njoj uspešno planiranje razvoja nasleđa navodno zavisi od odgovora na pitanje "šta i za koga radimo, ali još važnije zašto i sa kim to radimo".

Elem Živanovićka je za sobom ostavila trajan dubok štetočinski trag u vidu totalno razbucanog Narodnog muzeja u Kikindi, sa temeljno razbucanim zbirkama i Majmunfestom kao glavnom muzejskom manifestacijom!

Naravno pošto je za sabotiranje svih mogućih radova po direktivi uličara i diletanata bilo potrebno napraviti pravu ofanzivu, krenulo se najpre sa pisanjem bizarne peticije kojom se tražilo obustavljanje radova na izgradnji gondole koja bi povezala Kalemegdansku tvrđavu i park Ušće i sve to zbog krajnje smešnih razloga pa se tako navodilo sve i svašta.

Recimo činjenice da se Kalemegdanska tvrđava od 2015. godine nalazi na tzv. Tentativnoj listi Unesca i da bi mogla da se nađe na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine što opet ne znači apsolutno ništa u smislu zaštite spomenika kulture jer se i pored statusa spomenika na Unescovoj listi, neki od naših spomenika sistematski uništavaju upravo od strane same službe zaštite pa su tako u Studenici doslovce išmirglane i isšlajfovane mermerne fasade, okolina zakrčena nakaznim pratećim objektima a za sve to je služba zaštite dala saglasnost.

Ista je stvar sa crkvom u Sopoćanima gde freske neometano trule i propadaju zbog prodora vlage a sama njihova zaštita, za šta je još 1970, godine pripremljen projekat malterisanja fasada, je sprečena i projekat nikada nije realizovan jer je tadašnji rukovodilac radova prethumna Olivera Kandić pretila samoubistvom!

Pre 12 godina su temeljno sanirane 4 crkve u Pećkoj Patrijaršiji pri čemu je sprečen dotok vlage iz temelja oko kojih se nalazilo 200 kubika što betona što kanala punih vlage a nedavno su upravo po projektu Republičkog Zavoda ponovo izbetonirani kanali i ponovo sprovedena vlaga u temelje!

Druga stvar je da status spomenika na listu Uneska ne znači apsolutno ništa a i sami kriterijumi po kojima se dodeljuje ovaj status su krajnje dubiozni jer se svakako ne mogu u isti koš trpati najpoznatiji svetski spomenici poput Akropolja u Atini, Maču Pičua u Peruu ili Angkor Vata u Kambodži, sa nekakvom zapuštenom, velikim delom neistraženom i iskrpljenom tvrđavom poput Kalemegdana!

čemu se zapravo radi? Radi se o prostoj činjenici da su na beogradskoj tvrđavi najvidljiviji njeni najkasniji slojevi, dakle austrougarski i turski bedemi, ispod i iza kojih tek gde gde proviruju starije faze. Dalje, Donji grad Beogradske tvrđave je i dalje presečen proburaznicom Donjogradskog bulevara a spoljni bedem Donjeg grada je doslovce uklješten između ove džade i željezničke pruge čije se uklanjanje planira još od sredine osamdesetih.

Arheološka istraživanja i restauratorski radovi su vršeni sporadično a malo je poznato da ni do danas nije tačno poznata osnova tvrđave zbog čega su se arheolozi i arhitekti godinama prepucavali! Uostalom Tvrđava je tokom svoje istorije dograđivana, pregrađivana, rušena popravljana i prepravljana uvek u skladu sa tehnikama i materijalima i u stilu koji je u tom trenutku bio savremen.

To je bilo moguće jer nije postojala organizacija Europa nostra da koči progres. A najgore od svega je činjenica da u Europa nostri uglavnom pojma nemaju o čemu govore, pa se tako konstatuje kako se zbog gradnje stanice gondole Kalemegdan, gde na oko 1000 metara kvadratnih prostora treba da se ubuši u više od 8 metara duboke arheološke slojeve Beogradske tvrđave od praistorije do XIX veka, a pojma nemaju da pored arheoloških istraživanja treba izvesti i zemljane radove, radove na stabilizaciji terena i osiguranja iskopa!

Predviđeno bušenje 75 šipova, 11m visine i 60cm prečnika od strane izvođača radova i investitora, dodatno je uzbunilo sve koji se zalažu za očuvanje Beogradske tvrđave.

Bušenje šipova je invazivna metoda, koja bi uništila sve arheološke slojeve, što je apsolutna izmišljotina Višnje Kisić i ostalih trabanata koji namerno prećutkuju činjenicu da je pre počinjanja bilo kakve gradnje na području kulturnog dobra, obavezno izvođenje zaštitnih arheoloških istraživanja kako bi se znalo šta se nalazilo na dotičnoj lokaciji i tek na osnovu nalaza pristupiti izradi glavnog arhitektonskog projekta.

A upravo su sprečena arheološka istraživanja jednom već istraženog prostora! A što se tiče samog bušenja, nikome iz Europe Nostre nije palo na pamet da se malko raspita šta i kako se radi u svetu. Pošto smo mi po pravilu vrlo neobavešteni o svemu, evo kratkog obaveštenja o tome kako je projektovan i sagrađen novi Muzej Akropolja.

Nakon što je određena lokacija izvršena su detaljna arheološka istraživanja, određen je deo arheološkog lokaliteta koji se prezentuje, koji je potom privremeno zatrpan dok je drugi deo uklonjen radi početka gradnje te je prema projektu prezezentacije određen konstruktivni sistem prema kojem su kroz zatrpane ruševine doslovce izbušene duboke bušotine u koje su pobijeni šipovi i izgrađeni armirano betonski stupovi i dalje nastavljena gradnja da bi se tek nakon otvaranja muzeja prezentirali sačuvani ostaci ispod armirano betonske ploče a između nosećih stubova muzeja.

Naravno nestručnjaci Europa Nostre nastavljaju sa trabunjanjem pa trtljaju o tome kako bi stubovi žičare dominirali vizurama koje bi trebalo da budu zaštićene kao jedinstveni element kulturnog dobra od izuzetnog značaja a kada je već reč o vizurama očito je da imaju dvojne pa čak i trojne kriterijume jer im ni najmanje nije zasmetala pasarela koja povezuje Karađorđevu ulicu i Kosančićev venac a kada je već reč o vizurama takođe im je apsolutno nepoznato da se opet na atinskom Akropolju prislonjen na severni zid tvrđave nalazi lift za invalide kojim je omogućen njihov dolazak na sam plato i nikada se niko nije bunio što je lift postavljen niti je iko kukao zvog navodnog uništenja vizura Akropolja!

Naravno likovi iz Europa Nostre u svom bunilu neometano luptaju svašta: Predeo i njegove vrednosti se analiziraju kao morfološke i parkovske, bez ključnih istorijskih i kulturnih slojeva koje ga čine specifičnim i vrednim pri čemu uopšte nije jasno kako je moguće analiza nečega što je većim delom pod zemljom i ne zna se kako uopšte izgleda?

Naravno kako bi se stvari dodatno iskomplikovale Europa Nostra se našla i da komentariše studiju procene uticaja, inače još jednu uvezenu glupost jer se uopšte ne vidi o kakvom se uticaju radi.

Kakve međusobne veze imaju kulturna dobra i kulturni predeo, šta su nekakvi atributi i vrednosti, kakve veze imaju karakteristike, vizure i njihove funkcije sa činiocima životne sredine i načinima na koji će lokacije za gradnju žičare, kao i načini i gabariti gradnje, dodavanje nove bučne i prometne funkcije uticati na istorijske slojeve, socio-kulturni karakter i vrednosti kulturnih dobara i kulturnog predela!!!

Očito je da su opet dvostruki kriterijumi u pitanju, odjednom se govori o bučnoj funkciji žičare a nikome ne smeta stalna buka koja dolazi ne samo sa okolnih saobraćajnica već i sa Novog Beograda!

Opet se laprda o karakterističnim vizurama a nikome ni najmanje ne smeta činjenica da je sama predsednica Europa Nostre, Subotić Dr Irina unakazila vizuru Francuske ulice dogradnjom velikih tavanskih badža na potkrovlju zgrade u Francuskoj 16 pri čemu niko nikada nije formulisao uslove i mere za sprečavanje, smanjenje i otklanjanje štetnih uticaja na ovaj kulturni predeo!!!

Dalje diletanti iz Europa Nostre opet mešaju babe i žabe i nejasno je kakve veze imaju uticaj projekta gondole, stečene vrednosti životne sredine sa činjenicom da je Beogradska tvrđava kulturno dobro od izuzetnog značaja?

Naravno posebna su priča nebuloze koje Europa Nostra kao predlaže da se sprovedu a sve to redom nema veze niti sa mozgom, niti sa zdravim razumom a još je više zanimljivo da Europa Nostra uopšte nema ni aktivnu ni pasivnu legitimaciju da se petlja u stvari za koje uopšte nije kompetetna niti za isto to može tražiti da bude stranka u postupku jer sve to sa njom niti ima ikakve veze niti je se u krajnjoj liniji tiče.

Naime predlaže se preispivanje svih upitnih dokumenata, mera i dozvola izdatih u procesu planiranja gradnje žičare, kako to kulturno dobro od izuzetnog značaja ne bi bilo ugroženo navodno nezakonitim i neadekvatnim odlukama.

Pri tome jedino ostaje nejasno ko i sa kakvim pravom to traži jer raznorazne ulične anarhističke bande poput Ne davimo Beograd i grupa salonskih diletanata okupljenih oko čajanki u saloonu Subotić Dr Irine, svakako su poslednji koji bi imali ikakva prava da se petljaju u stvari zaštite spomenika kulture.

Dalje, predlaže se priprema detaljne studije uticaja na nasleđe projekta gradnje žičare i to ni manje ni više od nezavisnog kompetentnog tima stručnjaka, verovatno se pri tome misli na tim koji bi formirali najnezavisniji i najobjektivniji mediji, uličari i Subotićkin saloon.

Dalje se predlaže ulaganje potrebnih napora i stručnosti u uspešnu nominaciju Beogradske tvrđave na UNESKOVU listu svetske baštine naravno uz ulaganje neophodnih resursa u unapređenje njenog trenutnog stanja, umesto u njeno degradiranje, misleći pri tome da upravo te resurse pruži i naplati Europa Nostra pošto očito da osim njih niko drugi nije stručan!

Jako je zanimljiv i predlog po kome se predlaže obezbeđivanje SISTEMSKOG istraživanja, konzervacije, restauracije, održavanja i prezentacije Beogradske tvrđave, kako bi se unapredila svest o njenom značaju i povećala njena atraktivnost.

Očito da su sastavljači ovog pamfleta totalno nepismeni jer ne razlikuju babe od žaba jer neko istraživanje može jedino biti sistematsko a rešenje nekog problema može biti sistemsko, pri čemu je očito da bi upravo Europa Nostra po svaku cenu želela da upravo ona vodi sve ove poslove i dobro ih naplati!

Jako je zanimljiv i predlog po kome se predlaže pronalaženje adekvatnije, jefitinije i manje invazivne alternative žičari, kao što su pešački/biciklistički most ili sistem eko-čamaca.

Naravno ovde su opet po sredi ekološke baljezgarije i to napamet jer očito svi redom predlažu stvari o kojima pojma nemaju pa tako ne znaju ni kolika bi bila cena gradnje nekakvog pešačkog ili biciklističkog mosta između Kalemegdana i Ušća.

A naravno nikome ni najmanje ne smeta što bi se još više narušila kako kažu tradicionalna silueta tog dela Beograda i vizure na Kalemegdan koje će daleko više poremetiti bilo kakav most nego planirana gondola jer su kablovi ipak daleko tanji i od najtanje mostovske konstrukcije koja osim samog mosta zahteva i nekakve pristupe, rasvetu, vetrobrane za pešake jer je svaka gradnja pešačkog mosta kojim se po hladnom, vetrovitom vremenu ili kišurini i vejavici ne bi moglo prolaziti u najmanju ruku predstavlja totalni autogol otprilike kao neoruhirurg koji sam sebi operiše mozak?

U krajnoj liniji postoji i žičara za dovođenje posetilaca na Ljubljanski grad pa se ipak nikada niko nije bunio zbog njenog postavljanja!

Dalje se spominju nekakvi eko čamci, zna li neko šta je to uopšte i kako se sa čamcima može leteti sa Tvrđave. Doduše moguće je da će Subotićka i Kisićka u najskorije vreme izmisliti i specijalnu vrstu letećih eko tanjira pa će se tako naći svoje na svome!

Dalje se predlaže obezbeđivanje transparentnog i participativnog donošenja odluka uz obavezno učešće stručnjaka i građana u procesu planiranja i odlučivanja o investicijama koje radikalno menjaju istorijski pejzaž grada. Da li to znači da bi se odlučivanje o krajnje stručnim stvarima prepustilo ulici i uličarima da o tome odlučuju?

Očito da se ovde očekuje aktivno učešće što Ne Davitelja Beograda predvođenih Dobricom Veselinovićem i ostataka žutog preduzeća predvođenih Markom Bastaćem kako bi se stvar definitivno upropastila do kraja.

Poslednji predlog je zaista biseran jer se predlaže tretiranje kulturnog nasleđa kao ključnog resursa za održivi razvoj Srbije i traži se da se osigura da nasleđe koje je zajedničko dobro svih građana ne bude ugroženo i žrtvovano zarad kratkotrajnih investicija i profita što je opet najobičnija populističko anarhistička floskula jer je raznoraznim propalitetima, samozvanim stručnjacima i stranim plaćenicima okupljenim oko nevladinog sektora najlakše da sami sebe proglase zaštitnicima opšteg interesa, pozivajući se pri tome na dobra svih građana a sve samo kako bi sebi dobro napunili džepove.

Pošto sve ovo očito nije moglo da prođe, dovučena je čak nekakva pravnica, navodna stručnjakinja za čuvanje kulturne baštine po imenu Sneška Kvadlig Mihajlović koja se takođe nalupetala kao Maksim po diviziji govoreći o navodno nesuđenoj gradnji hotela blizu Akropolja. k

Koja je sprečena potpisivanjem peticije a stvari su sasvim drugačije pošto je u vreme najveće ekonomske krize data dozvola za gradnju više velikih hotela od kojih je jedan sa 10 spratova najpre sagrađen da bi naknadno ista dozvola bila ukinuta i sada predstoji rušenje gornja dva sprata hotela Koko Mat (više o tome: da bi nakon svega toga visina novih zgrada sa prethodno dozvoljenih 34 bila smanjena na 21 metar, a to je traženo peticijom koju je potpisalo 23000 ljudi!

Krajnje je vreme da se i tužilaštvo za organizovani kriminal i Savet za borbu protiv korupcije ozbiljno pozabave delovanjem štetočinske nevladine organizacije, pardon udruženja građana EVROPA NOSTRA SRBIJA sa matični brojem 17679317 koje je osnovano 8.1.2007 a donelo statut 27.3.2011, sa PIBom 104909157 i šifrom delatnosti 9499, tim pre što je prema opisu u APR-u delatnost ovog bizarnog udruženja Delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja a o tome da je ovo, baš kao i oblast ostvarivanja ciljeva udruženja tj podizanje svesti o značaju kulturne baštine veoma isplativa delatnost o čemu najbolje govori činjenica da Evropa Nostra ima čak 9 računa u bankama, verovatno kako bi se diverzifikacijom na sve te račune ne bi privukla pažnja sumnjivim novčanim transakcijama.

Stoga bi Tužilaštvo za organizovani kriminal trebalo da proveri kompletan platni promet na sledećim brojevima računa u bankama počevši od 2007. godine kako bi se ustanovilo na čijem je sve platnom spisku Evropa Nostra: 205-0000000117421-32, 160-0050100285662-77, 840-0000019668763-06, 160-0054000034706-60, 160-0000000406672-29, 205-0000000346885-49, 160-0054000030972-10, 160-0000000358756-23 i 160-0054000034714-36. Bilo bi jako interesantno videti i ko sve, osim predsednice udruženja Subotić Dr Irine sa jmbg 2702941715151 ima pravo potpisa i podizanja novca sa svih ovih računa!

Naravno kako bi stvar bila kompletnija postoji i izvesno podjednako štetočinsko udruženje građana Naša Srbija (Serbia Nostra) sa sedištem na adresi Radoslava Grujića 11 gde je takođe i sedište nepostojećeg Društva konzervatora Srbije čija je jedina aktivnost proslava dana zaštite spomenika kulture sa koktelom.

Elem predsednik ove eminentne NVO je izvesni Lukić Miladin sa jmbg 0607956710032, inače štetočina i neradnik Republičkog zavoda, najpoznatiji po gradnji nakaznih konaka i klozeta po manastirima i još nakaznije crkvetine kraj Filmskog grada. A bio je i dva puta smenjen kao pomoćnik ministra kulture! Inače Serbia Nostra ima svega dva računa u bankama: 205-0000000317688-49 i 205-0000000066936-70 što verovatno znači da se mnogo manje krade!

A podsećanja radi upravo u vreme Lukićevog prvog izigravanja pomoćnika ministra kulture za kulturnu baštinu, započet je ceo koruptivni skandal sa prvim projektom rekonstrukcije Narodnog Muzeja, upravo istog onog koji je njegova tadašnja predsednica Upravnog odbora Subotić dr Irina htela da ukine a i Lukić i Subotićka su do lakata bili umešani u lopovluk i korupciju.

Sve u svemu jedna stvar je sasvim jasna: kada se saberu 2 i 2 uvek se dobije 4 što u prevodu izgleda ovako: Europa Nostra + Serbia Nostra = Cosa Nostra!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane