KiM

Vućićevi satrapi očistiće Kosmet od Srba

Munjeviti razvoj propasti

Jurišnici odbrambenog korpusa veleizdaje Kosova i Metohije koju sprovodi Vučić, na svaki se način upiru da odbrane takvu politiku. Mahom se to čini pominjanjem novca koji je "uložen" ili će tek biti. Logika kaže da je to sasvim prirodno. Oni koji su za novac prodali svetu srpsku zemlju na kojoj se još nije ni osušila mučenička krv surovo stradalih Srba, misle i očekuju da će motiv koji je njih vodio, i druge privući.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Da bi se sakrila slika o sveukupnoj propasti, nisu dovoljne samo priče najviših državnih funkcionera i medija o uspehu koji niko ne vidi. Neophodnao je da još neko gladnom narodu kaže da nije gladan, siromašnom koji gleda kako se režimlije bogate, da nije on siromašan nego oni, to što živi u strahu nije strah, a onome čije je sutra uništeno da je to najbolja budućnost koju mu je iko ikada obezbedio...

S obzirom da podrška onih koji slobodno misle redovno i iz razumljivih razloga izostaje, ona mora da dođe od podanika nižeg ranga, onih "bliže" nama, običnim ljudima.

Tako se dogodilo i ovaj put. Autore javno iznetih neoborivih činjenica o poslednjem spuštanju sečiva giljotine nad već obezglavljenu srpsku državnost na KiM, odnosno zaokruživanju predaje elektroenergetskog sistema Srbije u ruke albanskih separatista i hidrocentrale Gazivode, napao je predsednik Vučićeve "Srpske liste", stranke po svom profilu pro-albanski nastrojene, Goran Rakić.

Čovek koji kao potvrdu svog društvenog statusa doživljava sedenje za istim stolom i ispijanje pića na žurci kreatora prve masovne grobnice na tlu Srbije od progona nacističke Nemačke, "Radonjićko jezero", u kojoj su Srbi na zverski način mučeni i klani, Ramuša Haradinaja, saopštenjem za javnost sasuo je gomilu kleveta na sve koji su Vođina politička nepočinstva tih dana kritikovali. Inače, pripadnike mafijaških i zlikovačkih grupacija kosovskih Albanaca "Srpska lista" nikada do sada nije pominjala u poganom kontekstu u kakav stavlja one kojima je do očuvanja KiM stalo.

Zato ne zbog uticaja ni snage, jer ih nema osim da zadovolji sujetu, ovo saopštenje je važno jer je ustaljeni obrazac laži kojom se Vučićevi poslušnici služe na KiM sve vreme. Zato ga treba detaljno razobličiti.

Vrhunac jesu reči: "Nema te laži i bljuvotine Đilasovih podrepaša koji mogu da zasene pozitivne rezultate direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji".

Za svesne Srbe na Kosovu i Meohiji, ove reči proizvode identičan efekat kakav i ustaški malj nad logorašima u jasenovačkim mučilištima.

U prilog zasluga onog što je do sada učinio Marko Đurić, nekrunisani kralj tapšanja slobodnim stilom, Rakić u saopštenju pominje "stotine zaposlenih građana, hiljade stambeno zbrinutih, stotine poljoprivrednih gazdinstava, obnovljenih i renoviranih 45 crkava i manastira, prvo povratničko naselje Sunčana dolina, Rajska banja u Banjskoj, i oni istrpljeni udarci u Prištini, i sve to zarad srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", a to je u najamnju ruku degutantno.

Upravo u isto vreme, dok Rakić to izgovara, stotine zaposlenih pred izbore, i to protivno zakonu o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, dobija otkaze.

Uprkos ogromnom trudu i zalaganju na svojim radnim mestima, traženju veze i nadi da postoji makar mrva iskrenosti u već izlizanom političkom programu Vučićeve vlasti o borbi za opstanak Srba, od svojih šefova su čuli samo reči "od sutra nemoj više da dolaziš na posao, nema potrebe za tvojim angažovanjem" - bez imalo empatije.

Radna mesta do sada mogli su da nađu, pored malog broja onih koji su se najviše istakli u dosadašnjem angažovanju da se Vučićeva vlast na KiM održi, uglavnom najbliži članovi porodica nekog od funkcionera režima.

Stambeno su zbrinuti oni koji su mogli čelnim ljudima komisije za dodelu stanova da isplate 5.000 evra keša, na ruke. Bilo je nekoliko i onih koji to nisu učinili ali osim što je njihov broj gotovo zanemarljiv, i u tim slučajevima je i te kako postojao određeni interes.

poljoprivrednim gazdinstvima, tačnije o besprizornoj pljački sredstava namenjenih tom projektu a koja završavaju u džepovima članova i lokalnih funkcionera Vučićee "Srpske liste" takođe smo pisali u ranijim brojevima.

Kada Rakić pominje obnovu i izgradnju 45 crkava i manastira, bilo bi pošteno da navede za koliko od tih objekataj novac dala separatistička vlada kosovskih Albanaca? Za većinu, ako ne i za sve što je učinjeno, upravo je novac došao od njih ili su obezbedili veći deo iznosa.

Ne da bi Srbima olakšali život i stvorili uslove za opstanak, već da bi stekli što više argumenata u tvrdnjama da su pravoslavne crkve i hramove na Kosovu i Metohiji gradili Albanci a da ih je SPC preotela što ovih dana, takođe, sve glasnije čujemo.

Kod "povratničkog naselja" Sunčana dolina karakteristično je to da u njemu gotovo ni jedan povratnik nije dobio stan, već su dodeljeni iz interesa a jedan od njih je taj da tu uopšte nekoga bude jer zbog izolovanosti naselja, lokacije koja je i fizički jedna od najnepovoljnihijih u široj okolini, mali je broj onih koji žele da se tamo nastane.

Naravno, jedan broj stanova dobili su zaslužni članovima "Srpske liste" koji u svom vlasništvu već imaju najmanje dve nekretnine pa te u Sunčanoj dolini i ne obilaze. Za gradnju tog naselja morala je da bude dobavljena građevinska dozvola organa takozvane "republike Kosovo" i to preko jedne Nevladine organizacije, pa je time izgubljena sigurnost od albanske uzurpacije, što je ekstremno česta pojava.

Treba reći i da je naselje okrenuto u pravcu albanskog sela Čabre koje je smešteno iza jednog nenaseljenog brega odakle Albanci mogu neopaženo i nesmetano da priđu. To već i čine ali tek da bi posekli okolnu šumu u čemu ih niko ne sprečava. Tzv. "Kosovska policija" u koju je po Briselskom sporazumu Vučić integrisao pripadnike srpskog MUP-a, ni jednom se nije odazvala na pozive lokalnih Srba da spreči ili otera albanske šumokradice! Zbog dovoljne količine drveta napada Albanca na ovdašnje Srbe nema, ipak nad glavom ne prestaje da visi "nema, ali"...

Rajska banja u Banjskoj je jedan od najskupljih projekata na KiM koji za sve vreme izgradnje i nadogradnje, već godinama nije zaživeo na veliko nezadovoljstvo meštana kojisu se nadali da će nova radna mesta olakšati opastanaku ovom selu. Među simboličnim brojem zaposlenih tek je jedan mladić bio iz same Banjske. Zato je narod ubeđen da se svi ogromni projekti koje Vlada Srbije na KiM sprovodi, koriste samo za pranje para. Teško je ubediti ih u suprotno jer, prosto, za to argumenata nema.

A tek što se tiče istrpljenih udaraca u Prištini, to je sramota Marka Đurića koju niko od njegovih ne bi trebao da pominje! Pre svega, uopšte mogućnost da do tog hapšenja dođe stvorena je upravo politikom Marka Đurića. Udarci i poniženja koje je otrpeo u plemenski ritualnom iživljavanju kroz Prištinu, morali su da ga makar malo otrezne i trgnu.

Umesto toga Đurić je postao još ekstremniji u činjenu ustupaka i sprovođenju pro-albanske politike na KiM. Albancima nije uzvratio ni delićem za to poniženje ali je na Srbe slao poludivlje pripadnike Žandarmerije, očiju krvavih od mržnje zbog jedne jedine upućene kritičke reči u prolazu. Slučaj Filipa P. iz Kosovske Mitrovice.

Nakon što je Đurić naručio njegovo prebijanje, jer mu je dobacio iz bašte kafiće kraj koga je prolazio, kao od stene odvaljeni i naoužani pripadnici Žandarmerije golorukom mladiću su prvo prišli s leđa i tako počeli da ga tuku. Imao je sreću da se sve dešava baš tu pa su prišli gosti i sprečili da grupa izdresiranih, ko ih je sreo zna da nije preterano reći - zveri, od Filipa verovatno napravi invalida. Na okupljene goste pripadnici Žandarmerije su vadili pištolje i pretili im unezvereno, kao da su Amerikanci koji su se greškom našli u vijetnamskom selu a ne Srbi među Srbima.

Zanimljiv je i slučaj žene iz Novog Brda koja je na sav glas vikala Marku Đuriću udaljenom nekoliko metara od njega, tražeći zaštitu od ljudi lokalnog funkcionera SNS, Svetislava Ivanovića, koga je Đurić upravo postavio za lokalnog šerifa. Kao da hoda parkom kojim osim ptičijeg cvrkuta ništa drugo ne može da čuje, Đurić je ne trepnuvši odšetao od nje koja je vikala toliko da je nekoliko hiljada okupljenih ljudi ćutalo i čas gledalo u nju, čas u Đurića čekajući reakciju koje nije bilo.

Dakle vapaj su čuli baš svi osim njega. A ona je upozoravala da siledžija koristi njegovo prisustvo i da preti iza njegovih leđa. Time što Đurić ne želi da obrati pažnju na nju, podržava nasilnike i da tako ugrožava sve Srbe tog kraja. "Vi ćete biti krivi za sve" povikala je žena očajnički za Đurićem koji se već udaljio a nekoliko glasova iz gomile je povikalo "tako je" potvrdivši slaganje bojažljivim aplauzom, što je zabeležila jedna od televizijskih kamera.

Tako da udarci koje je Đurić otrpeo, u hapšenju koje je po svemu odavalo utisak isceniranog, nije nešto što mu ide u prilog posle udaraca kojima je obasuo kosovskometohijske Srbe.

U zanosu pljuvanja po nezakonito svrgnutim predstavnicima kosovskih Srba od strane Vučićeve vlade koja je Rakića nametnula na to mesto jer drugi nisu želeli da se prljaju, on na kraju svog saopštenja zaključuje:

"Sve u svemu, jedno je sigurno, da su narodu valjali, tu bi i ostali, ali je narod bio jasan, poslao ih je na svim izborima u prethodnih 7 godina na margine političke scene, što smo mi na Kosovu i Metohiji dočekali sa olakšanjem jer posledice njihovih štetnih političkih i diplomatskih aktivnosti još osećamo na svojoj koži".

Istini za volju, teško da ljudi iz "Srpske liste" mogu bilo šta da osete na svojoj već zadebljaloj koži. Međutim, ono što Rakić ne kaže je da on govori o kvazi-izborima "republike Kosovo" na kojima je učestvovao on, a na kojima mu je jedini oponent bio pokojni Oliver Ivanović.

Ne kaže ni to da ga narod nije birao jer je te izbore bojkotovao, već da su rezultati lažirani da bi zaživela administracija kosovskih separatista na prostoru na kome nikada ranije nije funkcionisala. Oni koje Rakić pominje, borili su se upravo protiv toga ali goloruki nisu mogli protiv sistema koji je Vučićeva vlada kontrolisala i imala na raspolaganju.

Tako je, zahvaljujući Rakiću, stranci "Srpska lista" i njenim članovima, i na severu KiM zaživela druga albanska država.

Efekti Đurićeve, to jest Vučićeve politike na KiM gledaju se na svakom koraku i u svakom segmentu života. Od ličnih dokumenata koja po važnosti postaju numizmatički primerak (bez realne važnosti), pa do najkrupnijih životnih pitanj i to ne samo budućnosti, već i prošlosti!

Zbog svega "dobrog" što je Vučić učinio za Srbe na Kosovu i Metohiji oni su digli ruke i od grobova i od kolevki.

Krajem avgusta navršilo se 20 godina od ubistva osmogodišnjeg Nikole Nikolića u Skulanevu kod Lipljana i ranjavanja nekoliko druge dece.

Tih dana, u progonstvu iz svog rodnog sela nedaleko odatle, Nikola se sa drugom decom igrao nedaleko od puta kada je Albanac iz mržnje skrenuo i zaleteo se automobilom u grupu dece. Nikola jedini nije preživeo.

Pred godišnjicu zločina Nikolini roditelji nakon kraćeg razmišljanja odbijaju da razgovaraju sa novinarom Magazina Tabloid i to iz straha od represije Vučićevog režima kome bi pomen zločina u javnosti mogao da izazove nezadovoljstvo koje bi se isprečilo u poniznom i pokornom odnosu odnosu prema Albancima.

Jedini glas koji je obeležio dve decenije ubistvo deteta koje se igralo, bili su jecaji neutešnih roditelja na groblju u selu pored Sitnice.

Oni nisu jedini. Na dan Grenelove i posete delegacije vlade SAD sa američkom korporacijom za međunarodni razvoj (DFC) Beogradu, Lozanka Radoičić majka Vladimira jednog od ubijenih graničara u reonu karaule Košare krajem septembra 1998. godine, zapisala je:

Sine oprosti, vašu krv su prodali i hramove Božje dušmanu predaju... U narodu se uveliko priča da će Srbija, zvanično, ostati bez tog dela teritorije. Srbija ostaje bez 15% svoje teritorije a u Srbiju dolazi još jedna banka. Banka Amerike... A sve za dobro Srbije.

Ostali ste još vi, sada kao vojska Gospoda, da Kosovo i Metohiju branite. Vi, od svih predstavnika vlasti zaboravljeni a dok je vas, Srbija će imati Kosovo i Metohiju.

Kakva je sadašnjost Srba na Kosovu i Metohiji verno je ilustrovao slučaj Ivana Kontića, monstruma koji je u Novom Sadu mladiću dok je leža bez svesti, lomio ruke a onda pokušao i vrat. Srbi sa KiM su se našli u strahu da bi Kontić mogao da se pojavi na severu pokrajine jer je ono postalo sigurno utočište za najteže kriminalce Vučićevog doba koji sada tim prostorom suvereno vladaju.

Policijski čas koje su uvele separatističke vlasti i dalje je na snazi iako je zvanična opasnost od virusa Kovid - 19 na severu KiM nestala, to jest već gotovo dva meseca nema novozaraženih. "Da smo Srbija ne bi smo imali policijski čas" kratko komentarišu demoralisani Srbi.

Čak i budućnost pokazuje svoje obrise. Preko pedesetoro dece, samo iz Kosovske Mitrovice, upisalo je srednju školu u nekom od gradova centralne Srbije. Naprasni gubitak dva školska odeljenja naneo je neizlečive posledice na želju preostalih Srba za ostankom.

Roditelji najčešće krenu za decom, pre ili kasnije a pogotovo kad odu u penziju. Koliki je ukupan broj dece koja ovako odlaze, niko ne želi zvanično da otkrije "a o studentima da i ne govorimo" kažu ovde.

Rakić je u pravu kada kaže da ni jedna laž ne može da ukalja rezultate koje je Đurić ostvario kao neko kome je Vučić poverio vođenje državne politike nad Kosovom i Metohijom.

Laž ne može, jedino istina može da pokaže koliko pogubno su svi skupa uticali na državu i narod koji su svojim, i životima svoje dece, branili ovaj deo Srbije.

Zastupati takve političare i govoriti pohvalno o njihovim rezultatima možda će u budućnosti definisati istorija ili psihologija a onda će i Vuk Branković i Stokholmski sindrom postati niži oblici moralnog i duševnog poremećaja naspram psiholoških metoda kojima Aleksandar Vučić vlada Srbijom u odsudnim trenucima.