Natrag

Stav

KAPITALIZAM

Branko Dragaš

Savremeni kapitalizam je zarazila opasna i neizlečiva bolest.Proglašena pandemija je samo ogolila vešto prikrivanu i strogo čuvanu istinu o propasti savremenog, neoliberalnog kapitalizma bez ljudske duše.

Zaključavanje građana, prislilna vakcinacija, uterivanje straha svakodnevnim izveštajima o broju umrlih, nametanjem obaveznog nošenja maske, lobotomiranje i medijska manipulacija, samo su pokušaji neoliberalnog kapitalizma da nekako opstane. Ali, sve je to uzalud. Neoliberalni kapitalizam mora da propadne.Takav otuđeni i neljudski sistem eksploatacije, kolonizacije, manipulacije i debilizacije društva više nije moguć.

Odnosno, moguć je samo ako se pobije većina stanovništva planete, ako ostane da vlada šizofrena i sebična manjina, koja će, opštom robotizacijom i veštačkom inteligencijom, da dobije uslužne mašine robove za ostvarivanje sopstvene dokolice.

Problem koji se javlja, u ovakvoj bolesnoj i perverznoj strategiji reptila prema ljudskom rodu,što neće više biti ljudskih očiju koji im se dive i koji imaju strah od njihove pojave. Roboti ne znaju da se dive i nemaju osećaj straha.

Usamljenost i otuđenost će ubiti vladare sveta, koji nas danas vode, usled nezajažljive pohlepe i lične praznine, u potpuno uništavanje ljudskog roda.Prvi put u istoriji čovečanstva imamo takav politički i ekonomski sistem koji je okrenut protiv čoveka i prirode na čitavoj planeti.

U ranijim istorijskim epohama bilo je bolesnih manijaka i sumanutih ludak, koji su želeli da pokore čitavu planetu, koji su uspeli da postanu veliki osvajači i da zauzmu velika prostranstva zemlje, ali oni, ipak, nisu bili svemoćni da ovladaju čitavom planetom, nego su bili ograničeni samo na jednu teritoriju, bez obzira koliko velika ta teritorija bila.

Neoliberalni kapitalizam je danas ovladao gotovo čitavom planetom i preti da potpuno uništi čovečanstvo.Suštinski problem njegove propasti se nalazi u samom njegovom, unutrašnjem sistemu funkcionisanja, koji stvara permanentne društvene krize i razara same osnove društva.

Kada su ljudi sa gvozdenim oružjem došli da porobe vinčansku civilizaciju, koja nekoliko hiljada godina nije znala za rat, sukobe i ubijanje predstavnika iste vrste, onda su ti banditi, razbojnici, nitkovi i osvajači nosili nešto u sebi što Lepenci i Vinčanci, naši drevni preci, nisu imali.

Nosili su u sebi tešku bolest zvanu - pohlepa! Gramziv čovek je u središte prirode i sveta postavio sebe. Smatrao je da sve mora da bude podređeno njemu i njegovim prohtevima.Tako je uništena prvobitna zajednica. Koja se oslanjala na simbiozu života između čoveka i prirode.Egocentrični manijak je uništio prirodnu meru odnosa snaga između sebe i prirode.

Sebe je postavio na prvo mesto i počeo je da, na sve moguće načine i prevare, pokorova i porobljava prirodu, sve u nameri da je što više iskoristi za ispunjavanje svoje zjapeće praznine. Pogrešan smer kretanja civilizacije je nastao onoga trenutka kada je ubijen ili porobljen poslednji Vinčanac i kada je krvavi ratnik,ubica, osvajač, pljačkaš, kolonizator i eksplatator počeo da uzima za sebe ono što mu ne pripada.Tako je ubijena zajednica.

Proždrljivi nasilnik je napastvovao prirodu, naslađujući se njenim životnim sokovima i plodovima.Bahato je uzimao sve ono što mu nije pripadalo i bacao bi sve što nije mogao da proždere.Razvio je tako vrednosno uverenje da mora što više da otme za sebe, to ga je ispunjavalo i bolje se osećao, makar sve to što je oteo mu nije ni trebalo,ne može sve sam da proždere, ali ga ispunjava sama spoznaja da sve to,ipak, pripada samo njemu, da je njegovo i da ima toliku moć nad pokorenom prirodom i porobljenim ljudima.

Tako se taj deformisani čovekoliki napasnik izdvojio od ostalog životinjskog sveta, jer je postao masovni ubica sopstvene vrste i opasni zlikovac koji uništava prirodu oko sebe.

Nije poznato u ostalom životinjskom svetu da neka životinja, neki vođa krda ili čopora, masovno uništava pripadnika svoje vrste, niti je poznato da je spreman, zbog plena ili ženke, potpuno je razlog nebitan, da izvrši masovni zločin nad svojom vrstom.

Životinje nisu tako svirepe, zle i okrutne kao čovekoliki nasilnik.Ni životinje zveri, koje love i ubijaju druge životinje, nikada ne ubijaju više od onoga što toga dana mogu da pojedu.I one znaju da poštuju prirodnu meru i sklad.

Zli čovek nema nikakvu meru i spreman je da sve uništi samo da bi pokazao svoju moć i bahatost. Kako je egocentrični čovek sebe postavio u središte sveta, kako je sebe ubedio da mu je sve dozvoljeno, da nema Boga i da mu više niko ništa ne može, da je profit i prisvajanje osnovno merilo vrednosti, da je njegov individualizam vrhunsko načelo, onda je udaren temelj komercijalne civlizacije, koja je svoj besmisao dosegla sa savremenim neoliberalnim kapitalizmom.

Problem današnjeg kapitalizma je nastao iz probuđene pohlepe čoveka, koji se više nije mogao da obuzda i koji je, uništavajući zajednicu, uspeo da biološki upropasti i prirodu oko sebe.

Austrijski ekonomista Jozef Šumpeter je pretskazao propast kapitalizma koji, eksponencijalno se šireći po svetu, nanosi štetu društvenim pretpostavkama na kojima počiva.Danas je to vidljivo. Ogromna šteta je naneta društvu i više nema povratka. Civilizacija je dovedena na sam rub ponora .Čovečanstvo je pred nestankom.

Jedini način da se čovečanstvo spasi je krah kapitalizma i stvaranje jednog novog sistema, koji će počivati na drugim civilizacijskim osnovama. Moramo se vratiti Bogu, opštem dobru, zajednici, porodici i novom sistemu društvenih vrednosti.

Taj novi sistem moramo da osmislimo i uspostavimo. Društveni sistem moramo da stvorimo koji će najbolje da izrazi ljudsku prirodu. Možemo da se ugledamo na drevnu Vinču. Nikakve reforme postojećeg neoliberalnog kapitalističkog sistema ili restart tog nakaradnog sistema nam nisu potrebne, jer nam ne mogu da pomognu da se spasimo.

Mora da se izgradi potpuno novi društveni sistem.Marks je svojevremeno napisao da se kapitalizam rodio lijući krv i prljavštinu kao posledicu primene sile i tlačenja.Prokletstvo pohlepe i jagme je ujedinilo politiku, posao i nasilje.Opšte dobro je zanemareno.

Aristotel je branio vrlinu, koja se odnosila na opšte dobro i zajednicu, napadajući koristoljublje, privatno bogaćenje i korupciju u društvu. Nažalost, prosvetitelji su vrlo pozitivno govorili o kocki, špekulisanju i zabavi kao korisnim podsticajnim preduslovima građanskog društva.

Monteskje je 1748.godine hvalio trgovinu kao civilizacijsku snagu koja prevazilazi varvarstvo, ublažava agresiju i uljuđuje običaje.Bernar de Mandevil,Dejvid Hjum i Tomas Pejn smatraju da se opšte dobro podstiče ako se na racionalan način slede vlastiti interesi.

Adam Smit je 1776.godine pisao da se ne potiskuje ljubav pojedinca prema samome sebi.Prosvetitelji su udarili osnove potrošačkoj revoluciji i alavom konzumentizmu izmanipulisanog pojedinca.Nakon 250 godina došli smo do kraja takvog kapitalizma.

Danas je svakom pametnom čoveku na planeti jasno da kapitalizam više nije u stanju da odgovori na narasle društvene probleme i jasno je da savremeni kapitalizam nema nikavu viziju kako će društvo da izgleda u budućnosti.

Otuda, naša kritika sadašnjeg neoliberalnog kapitalizma mora da počne od temeljnog negiranja njegovih pogrešnih sistemskih načela funkcionisanja društva,ali moramo, istovremeno, da iznesemo novi društveno-ekonomski sistem vrednosti, koji više odgovaraju prirodi oslobođenog čoveka.

Već godinama iznosim u javnost moje mišljenje da mi ne živimo, uprkos bombastičnoj i agresivnoj propagandi upravljača sveta, niti u ekonomskoj, niti u zdravstvenoj krizi, nego da je glavni uzrok svih naših nedaća - duhovna kriza savremenog društva.

Kada rešimo duhovnu krizu čovečanstva, onda će nam mnogo biti lakše da postavimo politički i ekonomski sistem. Bez moralne obnove u društvu, bez postavljanje zajednice i opšteg dobra kao vrhunanarnog principa, ne možemo da se izvučemo iz sadašnjeg beznađa, apatije, ravnodušnosti i propadanja.

Pred ovom generacijom se nalazi veliki istorijski zaokret, koji mora da se izvede ako želimo da biološki opstane čovečanstvo. Zato je interesantno živeti u ovom dobu. Mnoge generacije pre nas su sanjale da dožive vreme kada će sve maske lažnog kapitalizma da padnu.Mi smo to doživeli.

I tako, optimistički i agilno, treba da pristupimo našem dobu. Nema razočaravanja i odustajanja. Sada se vidi ko je dorastao istorijskom vremenu, a ko je politički idiot i civilizacijski debil koji ne shvata šta se oko njega dešava.Svojim javnim delovanjem i nastupanjem pokazujem svakom čoveku kojim putem treba da se kreće.

Glavna bitka se danas vodi za izgubljene i zalutale ljudske duše.Duhovna obnova društva mora da bude naš prioritet. Sve ostalo je besmisleno i nebitno.Sve ostalo mora da bude podređeno ovoj glavnoj našoj borbi. Ko to ne razume, neka se ne bavi javnim radom. Ko ne shvata da se ne borimo lično za sebe i stranku mediokriteta, kojoj neki pripadaju, nego da se borimo za izgubljenu i zapostavljenu zajednicu u nama,taj ne razume ovo novo doba.

Sami ništa ne možemo da uradimo. Ni snaga neke stranke ne može da spasi čovečanstvo. Potrebni su timovi dobrih i stručnih ljudi, koji imaju energiju, volju i želju da budu deo istorije. Ako se ovo razume, onda je potpuno smešno kada neko kao rešenje nagomilanih civilizacijskih problema nudi sebe.

To je groteskno. JA ništa više ne znači u poplavi drugih, beznačajnih, proračunatih i pokvarenih JA, koji sve rade samo iz svog ličnog JA interesa i koristi. Ako hoćemo novo društvo, onda mora svako od nas da se promeni.Moramo iz korena da se promenimo. A koren za svakog čoveka, kako je Marks pisao, mora da bude drugi čovek.Humanistička načela i principi zajednice moraju da budu put našeg izbavljenja.

Dobri, iskusni, pošteni, vredni i kulturni ljudi moraju da uzmu život u svoje ruke. Oni moraju da se udruže i pokažu da nije sve izgubljeno, da ima rešenja i da možemo da se spasimo iz sadašnje tragedije.

Kada se taj duh podigne, uhvati i shvati od strane većine, kada većina čovečanstva se prosvetli i probudi, onda nam je sve mnogo lakše.

Kada uspemo da se uzdignemo u duhovnu i moralnu vertikalu, kada živimo usaglašeni sa njenim principima dobra i mere, onda je mnogo lakše da stvorimo novi politički i ekonomski sistem.

Godinama unazad iznosim kakav nam sistem treba i nudim konkretna i operativna rešenja. Politički sistem mora da se bazira na neposrednoj ili direktnoj demokratiji, gde će glas građana neprekidno ostati u njihovim rukama, gde neće biti profesionalnih parazita političara, poslanika i odbornika, gde politika neće više da bude profesionalna delatnost, nego ćemo stvoriti meritokratsko društvo kompetentnih i sposobnih ljudi, koji će, jedno kraće vreme, raditi za potrebe zajednice, to će biti njihova moralna obaveza, uz dnevnu kontrolu izvršenja njihovog javnog rada od strane građana.

Nema više prenošenja glasačkog prava odlučivanja na političare, nego će to građansko pravo, da svako u zajednici bude biran ili da bira, trajno ostati u rukama građana.

Nema više ustupanja svojih građanskih prava nekome posredniku, jer u neposrednoj demokratiji više nema nikakvih posrednika. Tako će građani kontrolisati izvršnu vlast i neće joj dozvoliti, kao u primeru današnje posredničke demokratije, da otuđeni centri političke moći donose odluke umesto građana.

Novi ekonomisti sistem će se bazirati na korišćenju prirodnih,obnovljivih izvora, koji će omogućiti da se priroda regeneriše i da se ponovo obnovi, jer više nijedan ekonomski program neće moći da zaživi ukoliko ugrožava prirodu i zdravlje čoveka.Profit neće biti više merilo svih vrednosti, nego zaštita prirode i zdravlje čoveka.

Sve to možemo da postignemo u doba digitalizacije i veštačke inteligencije. Imamo priliku, prvi put u istoriji civilizcije, da oslobodimo čovečanstvo carstva nužnosti obaveznog rada i da ga što više približimo carstvu slobode.Cilj treba da nam bude slobodno društvo i pametan,dobar, požrtovan, ispunjen i kreativan čovek koji zna da se smeje i igra.

Kapitalizam je propao. Bacimo ga na smetište istorije, jer ćemo tako da spasimo čovečanstvo od opasne zaraze.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane