Natrag

Pogled iz Moskve

Eksperti komentarišu predlog o smanjenju Oružanih snaga Rusije

Koliko je sati na satu Ministarstva finansija?

Ministarstvo finansija predstavilo je Savetu bezbednosti RF projekat reforme Oružanih snaga, zasnovan na optimizaciji budžeta, jednostavnije govoreći, usmeren na smanjenje troškova za vojsku. Prva stavka promena je smanjenje broja zaposlenih civila za 10%. Dakle, može se govoriti o smanjenju za sto hiljada ljudi. Zatim, sledi niz drugih inovacija koje takođe mogu da se posmatraju kao, blago govoreći, neadekvatne za sadašnja vrela vremena hladnog rata protiv Rusije. Potpuno je prirodno što su predlozi Ministarstva finansija izazvali oštru reakciju u društvu. Neke komentare jednostavno ne mogu, a da ne citiram.

Piše: Valerij Panov

„Štednja na armiji nije dobra, danas njena uloga raste, jer se oko Rusije pojavilo mnogo konflikata. Kao grom iz vedrog neba - predlažu da se smanji vojska. Ti ljudi ne shvataju šta rade", izjavio je za sajt ura.ru bivši načelnik protivavionskih raketnih jedinica vojske RF, general, vojni ekspert Sergej Hatilev.

„Ovim predlogom Ministarstva finansija trebalo bi da se pozabavi Državno tužilaštvo, jer njihove ideje ugrožavaju odbrambenu sposobnost i bezbednost naše zemlje", rekao je za časopis Pogled vojni ekspert Konstantin Sivkov, komentarišući projekat reforme Oružanih snaga koji je predložilo Ministarstvo finansija.

Ovim povodom razvila se burna diskusija i na društvenim mrežama. Generalno, strasti su se ozbiljno rasplamsale, što je primećeno i u Kremlju, pa je portparol predsednika RF, Dmitrij Peskov, odlučio da malo smiri diskusiju. „Još nisu donete nikakve odluke o ovome, može se voditi stručna rasprava, ali ova pitanja još nisu u fazi donošenja odluka", rekao je on. Ipak, malo je verovatno da je time uspeo da smanji strasti.

Tema armije i svega što je sa njom u vezi, i nekad u Rusiji, kao i u SSSR-u, i opet danas u Rusiji, izaziva najveću pažnju naroda. Svi, tačnije apsolutna većina odlično razume da naš život u miru, odnosno naše blagostanje, pre svega zavisi od stanja Oružanih snaga. Tako je bilo od pamtiveka, a tako je, na žalost, i ostalo.

Samo za poslednjih sto godina, ruski narod (odnosno svi narodi i narodnosti na teritoriji Rusije) preživeo je dva svetska rata, građanski rat, niz lokalnih vojnih sukoba, od kojih je svaki mogao da preraste u rat protiv Rusije da nije ostvarena pobeda ili nametanja mira. Ne podržava narod slučajno, zbog „lepih reči", ruskog predsednika Vladimira Putina.

Posle teškog perioda ekonomskog pada, kao i raspadanja Oružanih snaga do stanja gotovo potpunog gubitka borbene sposobnosti, preporod zemlje počeo je upravo od preporoda vojske i mornarice. I tek kad je borbena sposobnost zemlje bila obnovljena, Rusija je počela svoj napredak. Spremnost Rusije da se odupre bilo kojem agresoru, pokazano je učestvovanjem u sirijskom ratu na strani zakonito izabrane vlasti i na njenu molbu.

Superiornost u vojnoj nauci, tehnologiji, u vojnoj izgradnji generalno, uključujući vojno-industrijski kompleks, bili su jasno pokazani na testiranju najnovijih tehnologija i oruža, između ostalog i hipersoničnog i laserskog, kao i tokom međunarodnih vojnih vežbi „Kavkaz - 2020". I sada nam predlažu da zbog nekakve prividne „optimizacije" odjednom izgubimo naš razvoj i dostignuća?

U Ministarstvu odbrane su se izričito izjasnili protiv predloga Ministartva finansija za optimizaciju budžeta putem reformi Oružanih snaga. U ovom ministarstvu su istakli da su broj i struktura Oružanih snaga određeni na osnovu kompleksa zadataka za obezbeđivanje bezbednosti države. „Formiran je stabilan i održiv sistem popunjavanja kadra koji je izbalansiran u pogledu broja radnih mesta na kojima rade vojna lica i civilni stručnjaci", piše u saopštenju Ministarstva odbrane u kome potpuno osnovano smatraju da predlog Ministarstva finansija za smanjenje broja zaposlenih ne bi imao nikakve ekonomske efekte, jer se sredstva za plate za zaposlena vojna lica izdvajaju za realan broj. Takođe se ističe da bi realizacija predloga Ministarstva finansija značajno pogoršala materijalno stanje i socijalni status vojnih lica.

Što se tiče uštede državnog budžeta usled prelaska na civilnu službu vojnih lekara, pravnika, stručnjaka za materijalno-tehničko obezbeđenje i drugih kategorija zaposlenih u vojsci koji, kako tvrdi Ministarstvo finansija, ne ispunjavaju neposredno borbene zadatke, treba znati da bi, bez razvoja sistema pozadinskog materijalno-tehničkog obezbeđivanja i bez potrebnog medicinskog obezbeđenja, odbrambena sposobnost i borbene mogućnosti Oružanih snaga bile dramatično ugrožene. Vojnik ne razmišlja kada dobije borbenu naredbu. Civil će još i porazmisliti da li je treba ispuniti ili ne. Uzgred, on može i da odbije da je ispuni i niko nema pravo da ga za to krivi.

Još jedan način štednje koje Ministarstvo finansija predlaže je povećanje roka za korišćenje odeće ili njena zamena novcem. (Da li to znači da će se čarape nositi godinama?) Ovo ministarstvo takođe predlaže obezbeđivanje hrane za zaposlene na ugovor samo prilikom odlaska na teren i na borbenom dežurstvu.

Prema mišljenju zamenika ministra odbrane Dmitrija Bulgakova, održavanje vojske „uopšte nije najveća stavka troškova. Prosečna plata u vojsci je 40-50 hiljada rubalja. Ako se to pomnoži sa 100 hiljada ljudi, dobija se ušteda koja nije veća od 5 milijardi godišnje. A to može negativno da se odrazi na borbenu spremnost armije. To može da dovede do nepotpunog sastava borbenih jedinica.

A ako ih popunite, neće biti dovoljno ljudi u pozadini i opet ćemo doći u situaciju kada je, na primer, trebalo prikupljati posade brodova kako bi se izašlo na more." Dodaću da radni dan oficira, zastavnika, traje, kako se kaže u armiji, „od mraka do mrklog mraka".

A govore i: skinuo kaiš i - rasuo se. Bez obzira na to, optimizacija troškova za amriju uključuje i predlog da se ukine godišnja indeksacija vojnih penzija za 2% u odnosu na inflaciju, kao i da se poveća staž na 25 godina, što bi bio neophodan uslov za ostvarivanje penzije.

U ovaj staž, prema predlogu Ministarstva finansija, ne bi ulazilo studiranje na visokim vojnim školama. Sada ono ulazi u staž koji je, inače, 20 godina, nakon kojih je moguće ostvariti 50% penzije. Na taj način, period potreban oficirima za penziju, povećava se ukupno za deset godina! Štaviše, nedvosmisleno je da izbacivanje iz staža, kako godina provedenih na osnovnim studijama na visokoj vojnoj školi, tako i postdiplomskih studija, predstavlja udar na vojnu nauku. „Danas je smanjeno interesovanje ruske omladine za vojne nauke. Broj kadrova koji su se direktno bavili pitanjima vojne nauke, u Ministarstvu odbrane, veoma se smanjio. A vojna teorija i praksa danas doživljavaju revoluciju. Od tradicionalnih oblika oružane borbe, svet prelazi na ranije nepoznate oblike, zasnovane na hibridnom pristupu", istakao je K. Sivkov.

Ranije je dosta kritika izazvao predlog budžeta Ministarstva finansija za smanjenje troškova za državni program naoružavanja za 5% u periodu 2021-2023. Sada su se u ministarstvu Antona Siluanova dohvatili i vojnika.

Čak i takav liberal, kakav je prvi čovek Računske komore Rusije Aleksej Kudrin, stao je u zaštitu rashoda za odbranu, izjavivši da smatra da je njihov optimalni nivo BDP-a od 2,8-2,9%, onda kada je projektom budžeta bilo predviđeno njihovo smanjenje na 2,5% BDP-a u 2023. godini. „Planira se sniženje udela za nacionalnu odbranu sa 2,7% BDP-a na 2,5% u 2023. godini. Kolege, gotovo da ću se pretvoriti u zaštitnika Ministarstva odbrane i troškova za vojsku.

Zato što smanjenje sa 2,7% na 2,5% predstavlja prilično veliko smanjenje", rekao je Kudrin na zasedanju komiteta Državne dume za budžet. Voleo bih da verujem u njegove dobre namere, ali smeta mi jedna stvar. Godine 2011, kada su vojsci prilično povećali plate, i shodno tome, penzije, upravo na predlog Kudrina, tada još ministra finansija, zakonom je uveden tzv. koeficijent smanjenja. Rezultat te, u svetu neviđene „optimizacije", bio je da je suma za penzije ograničena 54%, istina, uz obećanje da će se povećavati svake godine za 2%.

U početku su je povećavali, zatim su zamrzli sva povećanja. Danas vojni penzioneri dobijaju 73,68% od sume koju je država dužna da im isplaćuje. Zbog „korekcija" za inflaciju. Generalno, veteranima koji su časno odužili svoj vojnički dug rugaju se više nego poštenim radnicima.

Predlog o izbacivanju iz zakona normi o povećanju vojne penzije svake godine za 2% u odnosu na nivo inflacije, to je, u suštini, takva „finta", kao i u slučaju penzionera koji i dalje rade: vojnim penzionerima takođe se predlaže ukidanje indeksacije penzija. Priprema Ministarstvo finansija i inovaciju kada je staž u pitanju.

Analogije radi, možemo da navedemo situaciju sa reformom starosne granice za odlazak u penziju, kada je ona bila produžena i za muškarce i za žene. Sa vojnicima predlažu da se vratimo upravo na tu priču: povećati pravo odlaska u penziju sa 20 na 25 godina. Ali, ne zaustavljaju se samo na tome. Godine studiranja na visokim vojnim školama, u ministarstvu Siluanova, ponavljam, predlažu da se ne uzimaju u obzir. A to je minus od oko pet godina.

Osnivač Asocijacije pravnika bezbednosnih institucija „Straža", Oleg Žerdev, smatra da u ovom slučaju postoji direktna protivrečnost sa zakonima „O statusu vojnih lica" i „O vojnoj obavezi i služenju vojnog roka". Ekspert je istakao da odmah nakon polaganja zakletve kadeti započinju studije i počinju da ih privlače kako patroliranje i bezbednost, tako i rešavanje drugih zadataka vojne službe.

Reći ću i to da nijma poveravaju informacije koje predstavljaju kako vojnu, tako i državnu tajnu, jer to zahteva obrazovni proces, npr. podaci o savremenom oružju itd.

Sada Zapad, pomoću svojih satelita i pograničnih država, pokušava da izazove lokalne vojne konflikte duž cele zapadne i južne ruske granice, stvarajući svojevrsni luk nestabilnosti. Predlagati smanjenje armije u takvim uslovima, to je u najmanju ruku nepromišljeno.

Mislim da bi se moglo govoriti o nekompetentnosti celog ministarstva. A ako uzmemo u obzir da, samo u Evropi, NATO vojska po brojnosti više nego trostruko nadmašuje rusku, to za ocene predloga Ministarstva finansija mogu da se upotrebe i druge reči. Štaviše, primećujemo da u rukovodstvu ovog ministarstva već decenijama sede iste osobe. Krajnje je vreme da počnemo da im postavljamo neprijatna pitanja...

U vezi sa predlozima Ministarstva finansija, jedan od komentara na društvenim mrežama učinio mi se najkarakterističnijim za trenutno stanje u društvu. To je, u suštini, glas naroda. Korisnik G, napisao je (citiram original): „Ministar finansija ima, takoreći, 11 zamenika, od kojih su dva prva (kao što se može videti, nisu mogli da odrede koji je prvi). I to samo u glavnom Ministarstvu finansija. Dodajte tome ministarstva finanasija u svakom subjektu RF. I još podređene organizacije. Zaista sumnjam da bi oni, da se nešto desi, krenuli sa oružjem u rukama da brane Otadžbinu..."

Ovaj nepoznati komentator predložio je gde naći izvor novca koji nedostaje Ministarstvu finansija. Krajem septembra prošle godine, prvi zamenik ministra finansija Tatjana Nesterenko izjavila je da se u državne zvaničnike u Rusiji ubrajaju svi radnici državnih i opštinskih organa. „Njih ima oko 2,4 miliona... To je 3,3% od broja zaposlenih u privredi", dodala je ona.

Paradoks: u specifičnom i apsolutnom smislu, broj činovnika državnog sektora premašuje pokazatelje iz vremena Sovjetskog Saveza, uz značajno manju privredu, sa ogromnim porivatno-korporativnim sektorom, i praktično kontinuiranom digitalizacijom menadžerskog rada. (Uzgred, u Ruskom carstvu je, 1913. godine, bilo samo 252,9 hiljada državnih činovnika, a u SSSR-u ih je 1985. bilo 2,03 miliona.)

Primećujemo da prosečna plata federalnih državnih službenika iznosi 126 hiljada rubalja (podaci za 2019. godinu). Ako bi se danas smanjio fond plata za 10%, istovremeno na posao „na daljinu" uputio najveći broj činovnika i sprovela optimizacija broja zaposlenih, moglo bi da se dogodi, mišljenja su stručnjaci, da direktna ušteda bude i do 20 milijardi rubalja.

Da ne govorimo o smanjenju indirektnih troškova, kao što su oni za struju, vodu, komunalije, saobraćaj, itd. Ponovićemo, ušteda na smanjenju Oružanih snaga biće oko pet milijardi rubalja. Ali, naše bankare i finansijere (a oni su u većini liberalno orijentisani), ruke počinju da svrbe na pomen armije, gde vojnika, odnosno ljudi u uniformi, ima oko milion i 100 hiljada. Ali, činovnici - oni su „sveti", oni su njihovi po duhu. A vojnici - zar su oni stranci?

U vezi s tim, zanimljivo je pitanje: od kad je Ministarstvo finansija postalo glavno u reformi Oružanih snaga? Uvek su se tako ogromnim i složenim poslom bavili vojnici i političari. Računovodstvo se uključivalo kasnije, kada je bilo potrebno da se izračuna „debitni kredit". A sada, izgleda da kola računovodstva idu ispred vojno-političkih konja. Ali, sa takvim pristupom ne može se daleko stići.

Ideja Ministarstva finansija o smanjenju broja Oružanih snaga Rusije i njihovom finansiranju, nije dobro promišljena; takva „sitna štednja" podseća na situaciju iz devedesetih, smatra deputat Džravne dume, šef grupe za prijateljstvo između parlamenata RF i Sirije, prvi zamenik predsednika „Borbenog bratstva", Dmitrij Sablin.

On je, takođe, istakao da predsednik SAD Donald Tramp govori o izdvajanju 2,5 triliona dolara za razvoj oružanih snaga, a na ruskim granicama gomilaju se NATO snage. „Vreme je da se započne sa reformama koje ponižavaju i vređaju naše vojnike, oficire i generale", ne bez sarkazma primetio je deputat.

I dodao: „Ima ona šala o dečaku koji je zamenio očev nož za moderni sat. Otac ga je pitao: „Šta ćeš da uradiš ako našu kuću napadnu, ako budu pretili tvojoj majci i sestri? Da li ćeš da izađeš i kažeš: „U Moskvi je sada šest sati?" Želim da pitam: koliko je sati na satu Ministarstva finansija?"

1

Izbori u Sjedinjenim američkim drežavama

Rotkvica nije slađa od rena

Ko god da pobedi na predsedničkim izborima, Ameriku više povezati ne može. O tome piše ruski analitičar Vladimi Mališev, u tekstu koji je napisan pre izbora za prvog čoveka SAD-a

Piše: Vladimir Mališev

Izbori u SAD održavaju se 3. novembra. Prema svim istraživanjima javnog mnjenja, kandidat Demokratske strane Džo Bajden vodi, a aktuelni predsednik Donald Tramp očajnički se trudi da ga stigne. Prema sociološkom istraživanju časopisa The Hill i konsultantske firme Harris, u ključnoj državi, Pensilvaniji, 51% birača spremno je da glasa za Bajdena, a za aktuelnog predsednika bi glasalo 46%.

U drugoj ključnoj državi, Mičigenu, za demokratu bi glasalo 54% birača, a za Trampa - 43%. A na Floridi, u kojoj rezultati glasanja neretko određuju ishod izbora, Tramp i Bajden su izjednačeni - za njih je spremno da glasa 48% anketiranih.

Pre četiri godine kada su sociolozi gotovo isto tako bili ubeđeni u pobedu Hilari Klinton, sajt Stoletie je predvideo Trampovu pobedu, što se, bez obzira na sve prognoze stručnjaka, na kraju i dogodilo.

krhkosti bilo kakavih prognoza danas, svedoči činjenica da je 17. oktobra iz predizbornog Bajdenovog štaba stiglo upozorenje da predsednik Tramp „još uvek može da pobedi na izborima" i da su izjednačeni u nekoliko kolebljivih država

Ali, glavni problem nepredvidivosti ishoda izbora je taj što Amerika danas preživljava jednu od najdubljih kriza u svojoj istoriji, njeno društvo je veoma podeljeno, kao nikad do sada, i ta podela može imati najnepredvidljivije posledice.

Duboka podela

Tako misle i sami Amerikanci. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja koje je uradio Associated Press i istraživački centar NORC pri Čikaškom univerzitetu, 85% registrovanih birača smatraju Ameriku politički podeljenom, a samo 15% anketiranih je odgovorilo da demokratija u SAD dobro funkcioniše.

Eksperti ističu da moguće nepriznavanje rezultata izbora od strane jednog kandidata, može da dovede do gubitka legitimiteta sledećeg predsednika SAD u očima javnosti.

Više od 28 miliona Amerikanaca već je glasalo u ranom glasanju na specijalno otvorenim glasačkim mestima, ili putem pošte. Pritom, agencija primećuje da putem pošte aktivnije glasaju birači Demokratske strane. Mnogi smatraju da će upravo rano glasanje biti „mina" koja će eksplodirati posle 3. novembra i koja će dati mogućnosti onome ko izgubi da odbije da prizna rezultate izbora.

Donald Tramp stalno kritikuje glasanje putem pošte, na kojem insistiraju demokrate, pozivajući se na korona virus. Na svom Tviteru, Tramp je upozoravao da takvo glasanje može da se pretvori u masovno falsifikovanje u korist demokrata.

Sa svoje strane, Bajden je kritikovao Trampove tvrdnje da će glasanje putem pošte biti praćeno neregularnostima, i nazvao ih je razlogom za neslaganje sa rezultatima izbora, zbog čega će predsednik-gubitnik možda morati silom da se izbacuje iz Bele kuće, uz pomoć vojske.

A Tramp ne isključuje mogućnost da ishod predstojećih izbora odredi Vrhovni sud SAD, kao što je to bilo 2000. godine. „Mislim da će stvar doći do Vrhovnog suda", prorekao je Tramp 23. septembra, prilikom susreta sa državnim tužiocima u Beloj kući.

„Ova predizborna kampanja u SAD - jedna je od najtežih i najtvrdokornijih - piše italijanski Đornale. „Moguća masovna zloupotreba glasova poslatih putem pošte može da odloži proglašavanje konačnih rezultata izbora, i zato tokom noći 3. novembra možda neće biti konačne „presude". To se posebno tiče Džoa Bajdena. Kandidat koji hoće da pobedi Trampa i izbegne komplikacije nakon glasanja, mora se nadati pobedi sa velikom razlikom. Ali, glasanje 2016. pokazalo je da u jako podeljenoj zemlji to nije uvek moguće..."

Imaginarno „rusko mešanje"

Tokom predizborne kampanje ponovo je na površinu isplivala tema „ruskog mešanja". I, dok su tokom kampanje 2016. demokrate optuživale Trampa da „šuruje sa Rusijom", ovoga puta je, naprotiv, aktuelni predsednik iskoristio ovu temu da bi udario na suparnike, optuživši ih za fabrikaciju te kampanje, nazvajući je „lažnom".

„Naredio sam da se u potpunosti otkriju svi dokumenti koji imaju veze sa najvećim političkim prestupom u istoriji Amerike, kakav je laž o Rusiji", napisao je predsednik na Tviteru.

„Kada svi dokumenti i računi budu konačno otvoreni, zemlja će shvatiti da FBI i CIA ne samo da su znali da izajve o šurovanju Trampa sa Rusijom predstavljaju prljav politički trik, već da su i učestvovali u ovoj manipulaciji", primetili su na Fox News-u.

Glavna tema u predizbornom okršaju, kada je reč o spoljnoj pretnji, sada je postala Kina, kao i uvrede koje su kandidati razmenjivali međuosobno.

Tako je Tramp, govoreći na Floridi, rekao da je Bajden inferiorniji po intelektualnim sposobnostima od ruskog predsednika Vladimira Putina, kineskog predsednika Si Đinpinga, kao i severnokorejskog lidera Kim Džong Una. Bajden je, pak, nazvao svog protivnika „Putinovim štenetom". On je optužio američkog lidera da ne može da kaže ruskom kolegi bilo šta „o nagradi za glave američkih vojnika". Bajden je mislio na lažnu vest Njujork tajmsa u kojoj se tvrdilo da je, navodno, Rusija bila u dosluhu sa teroristima u Avganistanu i kobajagi im nudila novac za ubistvo vojnika američke armije.

Kome koriste protesti

Tramp je više puta dokazivao da je sposoban da profitira iz najtežih situacija, i nije isključeno da bi to mogao da ponovi.

Jedan od najozbiljnijih problema koje je uspeo da okrene u svoju korist su antirasni protesti u SAD pod imenom Black Lives Matter- BLM (Životi crnaca su važni) do kojih je došlo nakon što je policajac ubio Afroamerikanca Džordža Flojda.

Malo kome se dopalo da gleda kako nasilni demonstranti pale automobile, policijske stanice i pljačkaju prodavnice. „Levičari pokušavaju da unište naše nasleđe, kako bi ga zamenili represivnim režimom koji će samostalno kontrolisati. Oni ruše statue, skrnave spomenike i uklanjaju neistomišljenike (...) Oni ne vole našu zemlju", s patosom je izjavio Tramp.

On kaže da je jedini način da se obustave neredi, ne samo korišćenje sile, već i borba protiv uzroka koji do njih dovode. Obećava da će se pozabaviti ekonomskim blagostanjem manjina, da će rešiti problem nejednakog pristupa medicinskim uslugama i da će reformisati policiju. Tramp izjavljuje da su jednaka prava - jednaka prava, ali da je zakon iznad svega. Na taj način je uspešno zaradio dodatne poene. Prema anketi sprovedenoj u Viskonsinu, nakon tri meseca protesta, broj onih koji podržavaju pokret BLM smanjio se za 13%, a onih koji imaju pozitivan stav prema policajcima se - povećao.

U svojim izjavama, Tramp kao da pita: „Koju varijantu bi ti odabrao - neslogu, haos i anarhiju levičara koji su uz Bajdena, ili jednake mogućnosti, stabilnost i pravdu koji su uz mene?"

„U nekim socijalističkim zemljama imaju najniže cene lekova, tako da je jedino što mi je zajedničko sa socijalizmom to da hoću da vidim njihove cene kod nas. Osim toga, naša zemlja nikad neće biti socijalistička država", izjavljuje on.

Majstor populizma

Tramp aktivno koristi i čisto populističke trikove za koje je veliki majstor. Tako je, u direktnom prenosu, pomilovao zločinca Džona Pondera koji se u zatvoru okrenuo Bibliji i pridružio hrišćanskom radiju, i osnovao organizaciju koja pomaže bivšim zatvorenicima da krenu pravim putem i reinteigrišu se u društvo itd. Zatim je upriličena svečanost na kojoj je državljanstvo SAD dobilo pet migranata. Predsednik im je čestitao ulazak u „američku porodicu". Kao, Amerika je zemlja u kojoj ima mesta i za kriminalce, ali samo ako se poprave, kao i za migrante. To je zemlja gde prihvataju proteste, ali samo mirne i zakonite. To je zemlja gde policajci spašavaju ugrožene živote, ali pružaju odlučan otpor onima koji narušavaju poredak.

Hvali se Tramp i svojim „uspesima" u spoljnoj politici. Obećavši da će okončati period neprekidnih ratova na Bliskom istoku, predsednik je počeo da vraća kući američke trupe, ili je samo stvorio privid da ih vraća.

Za vreme Trampovog predsedničkog mandata, Amerika, bez obzira na ogroman vojni budžet i ratnu retoriku, zaista nije započela nijedan rat. Takođe, on je kao „pomirio" Izrael sa arapskim zemljama. Za sada su to samo UAE i Bahrein, ali priča se da će im se uskoro pridružiti i Sudan i Saudijska Arabija. Trampa su čak nominovali za Nobelovu nagradu za mir, i to dva puta: za pomirenje Arapa sa Izraelom i za sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i nepriznatog Kosova.

Posle prolećne recesije, postepeno su počeli da rastu prihodi kompanija iz infrastrukturnih sektora ekonomije, što po pravilu prate pozitivne promene u ekonomiji. Uslužni sektor takođe se podiže na noge, nivo nezaposlenosti početkom jeseni počeo je da se smanjuje, doduše beznačajno: sa 14,7% u aprilu na 10% u julu.

A ako Tramp uspe da postavi svog čoveka u Vrhovni sud, tamo će biti šest „republikanskih" sudija, što je apsolutna većina, jer ukupno ima devet sudija Vrhovnog suda. U toj situaciji predsednik će moći da utiče na najvažnija pitanja američke politike, a najvažnije - više se neće bojati sporova koji mogu da nastanu u vezi sa rezultatima glasanja.

A šta biračima obećava Džo Bajden? Jedne novine su analizirale nastup Trampa i Bajdena tokom predizborne debate, i sa iznenađenjem su otkrili da oni svojim biračima nude praktično iste stvari, kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici, samo svaki od njih smatra da će to raditi bolje od onog drugog.

Stoga se može zaključiti: koji god od njih dvojice da pobedi, agresivni politički kurs SAD na međunarodnoj areni se, faktički, neće promeniti. Sankcije i ucene neće nestati.

Kraj unipolarnog sveta

„Ovo su najvažniji izbori u istoriji naše zemlje. Oni odlučuju možemo li spasti američki san ili ćemo dozvoliti socijalistima da unište našu sudbinu", izjavio je Tramp na kongresu republikanaca.

On je zaista u pravu kada je reč o važnosti predstojećih izbora. O sudbini sveta se odlučuje u SAD, smatra istaknuti ekonomista, predsednik Ruskog ekonomskog društva S.F. Šarapova - Valentin Katasonov. „Danas vidim tri osnovna centra moći u Americi", rekao je na svom Jutjub kanalu Pereprava-TV.

Prema njegovim rečima, prvi predstavlja težnja Donalda Trampa da se obnovi stara dobra industrijska Amerika. Drugi čine banke sa Vol strita koje su zainteresovane za očuvanje starog svetskog poretka finansijskih tajkuna. I, na kraju, treći centar moći je tzv. Silikonska mafija, koja je uplela u svoje mreže ne samo SAD, nego i ceo svet.

Njeni najistaknutiji predstavnici su Majkrosoft, Fejsbuk, Epl, Gugl, Amazon. Poslednji centar, prema tvrdnji Katasonova, izražava interese „duboke države", odnosno onih koji „žele da izgrade postkapitalizam sa elektronskim koncentracionim logorom, ne samo u Americi nego i u celom svetu."

Pobuna sa nepredvidljivim posledicama

Od njihove međusobne borbe zavisi kojim putem će na kraju krenuti Amerika, a ne od besnih svađa Bajdena i Trampa.

Na kojeg predsednika se kladi ova „duboka država" postaće poznato u novembru. Osim ako pandemija, duboki raskol američkog društva i ekonomska kriza ne dovedu u SAD do pobuna sa nepredvidljivim posledicama, na šta mnogi upozoravaju.

Na primer, poznati politikolog Sergej Markov smatra da će izbori u SAD dovesti do uličnih nereda i mogu da dovedu zemlju na ivicu građanskog konflikta. Prema njegovoj prognozi, prvi rezultati glasanja govoriće navodno o pobedi aktuelnog predsednika Trampa. A kroz nekoliko dana, nakon prebrojavanja glasova poslatih poštom, za pobednika će biti proglašen Bajden. Naravno, Tramp njegovu pobedu neće priznati, nakon čega će situacija postati nepredvidljiva.

Trampove pristalice žive u provinciji i ne boje se zaraze novim korona virusom. A pristalice Bajdena žive u velikim gradovima, izbegavaće javna mesta i okupljanja i glasaće putem pošte, objasnio je svoju prognozu politikolog.

Takođe, prema njegovom mišljenju, birači neće biti sposobni da odluče o pobedniku. „Na ulice gradova izaći će naoružane i polunaoružane Trampove pristalice i protivnici Trampa. Počeće sukobi", predviđa on. „Zemlja će se naći na ivici građanskog rata. Dalje je nemoguće racionalno predviđati."

Ali, u svakom slučaju, najvažnije je sada nešto drugo - sa unipolarnim svetom je zauvek gotovo. Kina, prema poslednjim podacima, već je pretekla SAD po svom BDP-u, i bez obzira na to koliko se upinjao američki establišment, pređašnja apsolutna hegemonija Vašingtona nije moguća, ko god da dođe na vlast.

A za Rusiju, ko god da sedne u predsedničku fotelju u SAD, situaciju u potpunosti može da opiše naša poslovica: Rotkvica nije slađa od rena.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane