Natrag

P(l)ikovi

Vučićeva “glava na panju” nikom nije potrebna, ona treba da se leči ili...

Zatvor je spas za njega i Srbiju

Krajem ove ili početkom sledeće godine biće održani vanredni parlamentarni i redovni predsednički izbori na kojima će opozicija imati šanse da pobedi Srpsku naprednu stranku i Aleksandra Vučića. Tako pričaju samo naivni optimisti i lažljivi provokatori. Normalni ljudi znaju da naprednjački kartel nikad neće dozvoliti da se održe izbori na kojima je moguć njegov poraz. Diktator je istinu i pravdu iz državnih institucija isterao na ulicu. Sa ulice će mu se vratiti. O pobuni, kao jedinom realnom načinu za oslobođenje Srbije, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Istorija je zabeležila stotine primera oslobodilačkih buna. kojima su diktatori obarani s vlasti. Neki su padali usled dvorskih zavera, neki posle ustanka naroda ili ratnih poraza. Malo koji je preživeo. Većina je s vlasti otišla na onaj svet; često tuđom, a ponekad i svojom voljom i rukom. Tirani su svrgavani na sve moguće načine, ali nijedan nije pao na izborima.

Ne zna se kakav će biti politički kraj Aleksandra Vučića, ni kad će se desiti, ali sigurno je da do njega neće doći mirnim putem. Neće, jer je tako izabrao Vučić. Sam je odredio cenu vlasti: „Mogu da mi odseku glavu na panju, ali vlast ne dam!" Taj patološki stav, izrečen u retoričkom zanosu, svakodnevno dokazuje u praksi.

Vlast brani svim sredstvima, pa i brutalnim nasiljem. Na šta je spreman, Vučić je pokazao prošlog jula, kad je na građane, koji su mirno protestovali pred zgradom Narodne skupštine, poslao združene odrede policije, kriminalaca i stranačkih batinaša.

Po njegovom naređenju, ljudi su prebijani, hapšeni i pritvarani. Uspaničeni diktator prosuo je krv po beogradskom asfaltu. Na tome neće stati, toga su svesni svi koji se sećaju Slavka Ćuruvije i Olivera Ivanovića.

Vučić zna u šta se upustio, kakvu ulogu je sam sebi dodelio i čega treba da se plaši. To je naučio još pre dvadesetak godina, na tuđim fatalnim greškama. Zorana Đinđića je optuživao da se okružio kriminalcima, da pljačka Srbiju i plen deli sa svojim kumovima. Kad je Đinđić streljan, Vučić je tvrdio da je mafija ubila svog premijera.

Sad, kad se osvrne oko sebe, Vučić vidi Vladimira Bebu Popovića, Gorana Vesića, Čedomira Jovanovića i ostale opskurne aveti iz Đinđićeve ekipe. Tu su i ostali simboli postpetooktobarske tragedije. Tu je Ljubiša Buha Čume, šef surčinske mafije, s kojim Vučić kontaktira preko svojih kumova Gorana Veselinovića i Petra Panića.

Njihove susrete u restoranu "Reka" nisu zabeležili samo operativci BIA, nego i dve strane službe.

Tu je i Zlatibor Lončar, za koga je Vučić 2002. godine govorio da je, po nalogu Dušana Spasojevića Šiptara, pripremio otrov, koji je Ljilja Buha sipala u "fantu" svom mužu Čumetu. Na kraju, ali ne manje bitno, značajnu ulogu i danas ima Vojislav Šešelj.

- Ko se mača lati, od mača i gine - rekao je mitropolit Amfilohije u govoru posle opela nad Đinđićevim odrom u Hramu Svetog Save.

Kad je to čuo, Vučić se rasplakao. Od sreće. Amfilohijevo citiranje biblijske istine shvatio je kao potvrdu svojih optužbi protiv Đinđića, "najvećeg kriminalca u Srbiji". I sad mu suze krenu na oči, ali od straha, kad god se seti upozorenja na ono što čeka svakoga ko se mača lati.

Kako i ne bi, kad voli da vitla mačem, maljem, čekićem, Sarapom, Vučićevićem, Marićem i ostalim tupim predmetima, kojima udara po svakome ko mu zasmeta.

Vučić je Srbiji je naneo stostruko više štete nego Đinđić. Sam sebe je kriminalizovao, pa sad drhti od straha. To vide svi u njegovoj sviti, pa namerno podjaruju paranoju. Posle nekog zvaničnog događaja, kad se isključe kamere, Vučić ima običaj da se zadrži kod domaćina, prija mu laskanje i podmićivanje.

Uživanje mu često prekraćuje Beba Popović, koji ga trza alarmantnim sms porukama: "Izložen si, čuvaj se". Prestravljeni diktator odmah menja lokaciju.

Strah mu pothranjuju i ostali ortaci iz kartela. Od Ane Brnabić i Aleksandra Vulina, pa do Luke Kebare i ostalih picopevaca, koji su dobili ministarske i poslaničke mandate, svi imaju potrebu da prizivaju ubistvo Aleksandra Vučića.

Da bi ugodili njegovoj morbidnoj želji da tako privlači sažaljenje lakoverne publike, oni licitiraju atentatima i atentatorima. Za pozivanje na ubistvo njihovog šefa optuživali su anonimne korisnike društvenih mreža, lidere opozicije, nepodobne novinare, razne intelektualce i umetnike.

Naravno, na tom spisku su i urednici i novinari Magazina Tabloid, koji uporno ponavljaju da Vučiću žele da živi sto godina, a i to će biti malo da odsluži zatvorsku kaznu kakva bi bila adekvatna količini i vrsti njegovih zločina.

U širenju paranoje naročito se ističe Vojislav Šešelj.

- Aleksandru Vučiću je ugrožen život. Smeta Amerikancima, koji žele da završe pitanje Kosova, pa oni već spremaju naslednika iz srpske opozicije. Prvo žele, još odavno, da sruše Vučića. Preti mu trovanje. Trebalo bi da na sastanke u inostranstvo šalje svoje izaslanike, jer postoji velika opasnost da prilikom boravka izvan naše zemlje bude otrovan - tvrdi Šešelj.

Takvim pričama Šešelj odrađuje zadatke, gazdi Vučiću daje na značaju i predstavlja ga kao ljutog zaštitnika Kosova. Usput, posredno ga podseća na Doktora Smrt, specijalizovanog za pripremu koktela u stilu Bordžija.

Vučić je uveren da mu takve budalaštine, kojima se predstavlja kao žrtva, donose političku korist. Istovremeno uživa i pati u toj atmosferi, od koje normalni ljudi samo pate.

Otkad je dograbio vlast, Vučić je uradio sve što je mogao da bi zaustavio i ugušio proces demokratizacije Srbije. Napravio je stranački mehanizam za proizvodnju izbornih prevara. Zaposlene u javnom sektoru koristi kao sigurne glasove.

Pod pritiskom, svi, pa i članovi njihovih porodica, moraju da glasaju za SNS. U sličnoj poziciji su radnici u privatnim preduzećima, čiji vlasnici su ucenjeni i izloženi torturi naprednjačkih reketaša. Svi izbori, koji su održani u poslednjih osam godina, obeleženi su najprljavijim primerima pritisaka, pretnji, podmićivanja i falsifikovanja rezultata. Postoji milion dokaza kršenja zakona, ali tužilaštvo i sudovi ne reaguju, i oni su deo zločinačke naprednjačke mašine za prevare.

Osnovno javno tužilaštvo u Pančevu u novembru 2020. godine odbacilo je krivičnu prijavu protiv nekoliko članova Opštinske izborne komisije Alibunar, koja je podneta zbog falsifikovanja rezultata glasanja na izborima, održanim krajem juna. "Nisu ispunjeni elementi bića krivičnog dela koje se gone po službenoj dužnosti", navodi se u rešenju koje je potpisala zamenica javnog tužioca Slavica Crveni Bubnjević. Samo u Vučićevoj Srbiji neko tužilaštvo može da se proglasi nenadležnim za krađu izbora. Zamenica tužioca je u obaveštenju navela i da "nisu prikupljeni dokazi koji bi potkrepili navode krivične prijave".

- U Alibunaru smo dokazali sve, od ucena, pritisaka, podmićivanja i drugih već standardnih metoda, kojima se služi SNS. Dokazali smo malverzacije sa glasačkim listićima, zapisnicima, glasanjem van biračkih mesta. Takođe, nije nam dozvoljen uvid u izborni materijal. To veče, kad je trebalo da izvršimo uvid u izborni materijal, u prostorijama se nalazila velika grupa huligana, a zgrada je bila opkoljena velikim brojem policajaca. Sve smo momentalno prijavili policiji i tužilaštvu. Zahtevali smo da zaštite izborni materijal, odnosno izbornu volju građana. Ništa od toga nije urađeno. Tužilaštvu smo dostavili sve dokaze: snimke, zapisnike, izjave svedoka... Po "hitnom postupku", posle pet meseci dobili smo odgovor da ono ne goni po službenoj dužnosti počinioce krivičnog dela falsifikovanja izbornih rezultata i uputilo nas da pokrenemo privatnu tužbu. Republička izborna komisija i Upravni sud takođe nisu postupili u skladu sa zakonom. Na našu prijavu odgovorili su po tačkama na koje se prijave i ne odnose, ignorisali su suštinu i dokaze, a igrali su se i sa rokovima. Za sve postoje pismeni dokazi - kaže za Magazin Tabloid Predrag Belić, predsednik Grupe građana "Sloboda".

Naprednjački lopovi kradu glasove, naprednjački tužioci i sudije ih štite, a onda Vučić kreira predstavu u stilu "Držte, lopove". Tobože, plaši se da će na prevaru, krađom sledećih izbora, biti oboren s vlasti. Za širenje te idiotske tvrdnje izabran je narodni poslanik Vladimir Đukanović.

- Nemam dilemu da ćemo izgubiti naredne izbore. Ne zbog toga što nas narod neće. Poraz će biti isforsiran brutalnom krađom, koja će prethodno temeljno biti pripremana kroz brojne pritiske i zahteve od stranog faktora, posebno oko izbornih uslova - tvrdi Đukanović.

Lopovi se ne plaše da će biti pokradeni, već plasiraju takve besmislice kako bi homogenizovali svoju bandu. Samo združenim snagama mogu da se odupru zakonu i pravdi, pa i spoljnim pritiscima da se unormalne izborni uslovi i spreči krađa glasova. Za opstanak na vlasti neophodno im je da nastave s prevarama, s pritiscima na birače.

Kad ne bi smeli da angažuju eskadrone batinaša i da zloupotrebljavaju policiju i pravosuđe, u rekordnom roku Vučić bi potonuo na Šešeljev nivo, nestao bi s političke scene. Da bi to odložio, svim snagama guši sve slobode, naročito medijske. Od nepostojećih, a onoliko najavljivanih atentata Vučić se stoput više plaši gubitka kontrole nad medijima.

Slobodna reč ga plaši više od metka, konopca ili cijanida. Kako to izgleda u praksi, videlo se nedavno na Televiziji Pink, kad ga je pukovnik Slavko Nikić optužio da je izdajnik. U jutarnjem programu, iznerviran pričom Milovana Drecuna, Nikić je ustao i šokiranom Predragu Sarapi rekao da ga više ne zove u emisiju: "Zovite ove svoje izdajnike na čelu sa Aleksandrom Vučićem".

"Vučić - izdajnik!" Takva istina na Pinku nije emitovana osam godina. Naprotiv, skrivana je stotinama sati programa u kome je učestvovao lično izdajnik, plus desetine njegovih jurišnika kakav je i Drecun.

Istina, koju je izrekao Nikić, odjeknula je kao bomba. Eksplodirala je i Ksenija Vučić. Okružena s dvadesetak uniformisanih članova Pinkovog obezbeđenja presrela je Nikića na izlazu iz studija. Unela mu se u lice i zasula ga salvom uvreda i pretnji. Nikić je, kako je opisao u intervjuu za You Tube kanal Slavija Info, mislio da neće živ izaći iz zgrade. Ipak, verbalni napad nije prerastao u fizičko nasilje.

Bes, koji je iskalila njegova bivša supruga, Aleksandar Vučić je reprizirao sutradan, dopunivši ga optužbama protiv Slavka Nikića. Vučić je lažima i uvredama pokazao koliko ga boli što su čak i gledaoci Pinka dobili šansu da čuju da ga ratni vojni veterani smatraju za izdajnika Kosova i Metohije.

Ako je jedna rečenica bila dovoljna da izbezumi diktatora, može samo da se zamisli koliko on strahuje od otvaranja medija. Kad bi, umesto kvalifikacije koju je Nikić izrekao u ljutnji, na televizijama s nacionalnom frekvencijom bilo omogućeno objavljivanje konkretne kritike političkih i poslovnih avantura Vučića, piramida njegovih laži bi se urušila kao od šale.

Osim opasnosti od istine, njega plaši i to što bi oslobođenje medija pokazalo da postoje ljudi koji ga se ne plaše. A, on vlast održava upravo na te dve tačke oslonca, na lažima i strahu. Bez toga, svi bi videli da je car go, ne bi uspeo da mlitavu sramotu skriva Sarapom, Drecunom i sličnim smokvastim pojavama.

Slavko Nikić je planuo u studiju Pinka, a Nada Gogić je bljesnula u Radio-televiziji Srbije. U skladu sa tragikomičnim sloganom Javnog servisa "Vaše pravo da znate sve", na internetu je objavljen snimak intervjua s Ivicom Dačićem.

U pauzi, dok su emitovane reklame, kamera je zabeležila trenutak kad je voditeljka pitala predsednika Skupštine da li želi da mu postavi pitanje o sukobu Dušana Bajatovića i Zorane Mihajlović, i sugerisala mu je da, ako hoće, može da govori o Draganu Đilasu. "Neću, to su amateri", odgovorio je Dačić, dokazujući da je najuspešniji profesionalac na srpskoj političkoj sceni.

Vučić je odmah pokrenuo istragu ne bi li otkrio ko je pustio snimak na društvene mreže, da svi vide kako i voditeljke RTS-a učestvuju u kampanji protiv opozicionih političara.

Pored toga, diktatoru nije bilo drago što je Dačić odbio ponudu da napadne Đilasa.

A, upravo Đilas najveće nade polaže u oslobađanje RTS-a pred sledeće izbore. Na osnovu nekoliko značajnih signala iz Brisela, predsednik Stranke slobode i pravde stekao je uverenje da će na Vučića biti izvršen pritisak da državne medije, pre svih RTS, otvori za predstavnike opozicije.

Po Đilasovoj računici, to će biti dovoljno da opozicioni blok osvoji vlast u Beogradu. Za početak, dovoljno. Kalkulacija je jednostavna. Istraživanja pokazuju da SNS podržava 30 odsto ispitanika. Isti procenat podržava opoziciju. Kad bi RTS objavljivao makar deo kritike režima, istina bi prevagnula na pravu stranu, protiv SNS-a.

To zna i Vučić, zato neće dozvoliti da se Đilas, Jeremić, Obradović, Nogo i ostali opozicionari na RTS-u pominju u bilo kom kontekstu osim dosadašnjem, koji se svodi na brutalnu kampanju kompromitacije.

- U gostovanju na Prvom programu RTS-a predsednika Narodne Skupštine Ivice Dačića celokupna srpska javnost je mogla da vidi i čuje kako su zaposleni novinari Javnog servisa potpuno u službi vlasti. Mučno je bilo slušati snishodljivost koju je pokazala novinarka javnog servisa, a još strašnije je bilo to što se jasno moglo čuti kako je čitava agenda gostovanja unapred pripremljena.

Mi, svi građani Srbije, plaćamo pretplatu RTS-u kako bi oni bili nezavisni od dnevne politike i kako bi u interesu svih nas mogli da objektivno izveštavaju javnost. Dakle, iako dobijaju desetine miliona evra naših para, čelni ljudi Javnog servisa su napravili očigledne dogovore sa Vučićevim režimom i nacionalno dobro su stavili u njihovu službu.

Ovo je ujedno i poruka međunarodnoj zajednici o tome da su građani Srbije pod potpunom okupacijom i da se preko besomučne kampanje, kojoj bi i Gebels pozavideo, održava bukvalno ropski položaj naroda - tvrdi Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta.

Parović je precizno istakao dve osnovne karakteristike Srbije i srpskog društva. Srbija je okupirana, narod je porobljen.

Okupator nikad nije poražen glasačkim listićima, baš kao što ni robovi nikad nisu dobili priliku da se oslobode na demokratskim izborima. To ne mogu da očekuju ni robovi u okupiranoj Srbiji, ni obični građani, a ni lideri opozicionih stranaka.

Poslednji izbori, koje je lažirao prošlog proleća, otkrili su Vučićevu osnovnu nameru da na političku scenu instalira svoje, podobne opozicionare. Uspeo je samo sa Aleksandrom Šapićem, ali i njega je odmah potrošio, uvukavši ga u vladajuću koaliciju. Svi ostali eksperimetni su propali, verovatno zauvek.

Šešelj je uništio sam sebe. Čedomira Jovanovića je stigla prošlost iz bazena u Šilerovoj. Sergej Trifunović i Saša Radulović su precenili svoje mogućnosti i potcenili visinu cenzusa od tri odsto.

Zoran Živković i Nenad Čanak nisu ni imali šanse. Nije uspeo ni Vučićev pokušaj da progura paraudbaške i podzemne aveti poput Pavla Bihalija i Milice Zavetnice. Ipak, neke od njih namerava da reciklira i iskoristi za prljave poslove na razbijanju prave opozicije. Branislav Lečić, Balša Božović i njihovi moralni dvojnici iz "žutog preduzeća" zaduženi su za rovarenje u Demokratskoj stranci, a mnogo širu zonu dejstava ima Miloš Jovanović, predsednik Demokratske stranke Srbije.

Jovanović gruva po svakom opozicionaru koji se zameri Vučiću. Diktatoru je korisniji takav megafon, koji se predstavlja kao lider opozicione stranke. Međutim, slaba vajda, Jovanović je loš izbor, ne može da dobaci. Ne može ni da odgovori na pitanja koja su mu postavljena na portalu vaseljenska.net.

- Da li je tačno, Miloše, da ste francuski državljanin, da imate francuski pasoš i da glasate na francuskim izborima? Zašto u javnosti o supruzi govorite da je Francuskinja, a ne Vijetnamka? Ako nju gledate samo po državljanstvu, onda ste i Vi Francuz, a ne Srbin. Da li je tačno da sa udruženjem građana koje ste registrovali na ime supruge Leticije Erike tesno sarađujete oko gradnji novih zgrada po Vračaru sa Goranom Vesićem? Kako komentarišete što su odbornici DSS u Skupštini opštine Grocka glasali da se potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović proglasi počasnim građaninom opštine Grocka? Pošto ih niste iksljučili, logično je da podržavate taj akt. Zašto ste dozvolili da Vam letke za gradsku kampanju plati SNS? Obojica dobro znamo da postoje i slike i snimci iz Gradskog odbora DSS na kojima se vide kutije s lecima na kojima piše "SNS Zemun". Zašto nikad niste pozvali na bojkot kosovskih izbora? Zašto aminujete državnu politiku na Kosovu i Metohiji. Zašto ste ćutali o vladi Srpske liste s Tačijem, Haradinajem i Kurtijem? Zašto danas ćutite da je struja na severu Kosova prešla u ruke Albanaca? Kad već volite da prepričavate privatne razgovore iz kafane, naravno lažno, što ne ispričate da li je istina što se priča po vračarskim kafanama da ste unajmili privatnu detektivsku agenciju da Vam prati suprugu jer sumnjate da Vas vara? Kakav je osećaj sedeti na Pinku, u "Hit tvitu" i sa Acom Lukasom polemisati o geopolitici? - pitao je, između ostalog, Milan Tatarin.

U nezavidnoj poziciji, pritisnut sa svih strana, Aleksandar Vučić nema drugog rešenja nego da vlast, a samim tim i opstanak na slobodi, brani svim sredstvima. Prinuđen je da koristi kriminalce, batinaše, medijske kerbere, korumpirane tužioce i sudije, lažne opozicionare. U njegovom politikantskom i mafijaškom kontejneru nema nikoga ko bi mogao da mu bude od koristi na fer i poštenim izborima. Naprosto, sloboda i Vučić ne idu zajedno. Ili sloboda, ili Vučić.

Normalni građani Srbije - a takvi su u uverljivoj, ali tihoj većini - više ne mogu i nemaju pravo da trpe tiraniju i da čekaju nekog drugog da im donese slobodu. Robovi moraju da dignu glavu i oslobode državu, pa da diktatoru omoguće fer i pošteno suđenje, na kome će odgovarati za sve zločine. Za Srbiju, a i za Vučića bi bilo najbolje da do promena dođe mirnim putem. Njegova "glava na panju", koje je spreman da se odrekne pre nego vlasti, nikome nije potrebna. Naprotiv, njoj je potrebno lečenje, a Srbiji sloboda.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane