Natrag

Razgovor sa dr Filipom Vukajlovićem o zloupotrebama Fonda za nauku Srbije u dodeli sredstava projekta „PROMIS" (2)

Milioni za promašene projekte

Da li će novi ministar pokrenuti istragu o potrošenom novcu. „Mlađani" dobitnici projekata imaju mnoge zajedničke radove sa članovima Fonda za nauku koji su odlučivali o dodeli tih miliona. To su „kolhoz" radovi, a predsednik SANU Vladimir S. Kostić i akademik Đorđe Šijački su drastični primeri potpisivanja na tuđe stručne radove. Da li je to samo grubo i beskrupulozno prisvajanje tuđe intelektualne svojine, ili to postaje tragični presedan kojim se već masovno koristi ogromna većina u vrhu akademske zajednice Srbije. Projekat dobilo i sredovečno dete akademika Dejana Popovića. Snagu i moć složnih naučnih bračnih parova, opisuje dr Filip Vukajlović, naučni savetnik

Razgovor vodio: Jovo Vukelić, urednik sajta-bloga „Između sna i jave"

Dr Filip Vukajlović, naučni savetnik Instituta Vinča (u penziji), inače fizičar po struci je svojim senzacionalnim otkrićima uticao na kadrovske promene u Ministarstvu nauke pošto je otkrio da je bilo mnogo zloupotreba i nepravilnosti Fonda za nauku Srbije u dodeljivanju 9 miliona evra mladim naučnicima u Srbiji. To je bio i povod za razgovor s njim za TABLOID, pošto je ovaj ugledni fizičar opisao čak 49 od 57 slučajeva zloupotreba i nepravilnosti u dodeli sredstava projekta „PROMIS". o Postavlja se pitanje da li će Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i novi ministar Branko Ružić pokrenuti preispitivanje rada Fonda za nauku zbog ovih nepravilnosti i nezakonitosti u radu. Dodeljivali su dedama i bakama, sredovečnim ljudima velike novce, umesto mladim i talentovanim naučnim istraživačima?

- Ukoliko bude političke volje materijala za istragu ima dovoljno, jer sam prikupio glavnu dokumentaciju i voljan sam da je dostavim nadležnim organima. Saznao sam da se neki mladi naučnici koji se ozbiljno bave naukom bune, protestvuju, da su zgroženi saznanjima o tome kako su deljeni milioni. Celo rukovodstvo Fonda za nauku bi trebalo smeniti, ni krivična istraga, pri ovakvom radu, ne bi smela da izostane.

Kreatori Fonda za nauku Vladimir Popović, svemoćni, nedavno uklonjeni državni sekretar, premijerka Ana Brnabić i Milica Đurić Jovičić, v.d. direktorka Fonda za nauku Srbije su najodgovorniji za ovako rasipničko i nesavesno delenje državnog novca. o Članovi Fonda su znači raznim interesima i poslovima povezani sa licima kojima su dodelili projekte svaki vredan oko 200 hiljada evra?

-Evo primera u kome je akter general Vojske Republike Srbije, redovni član Srpske Akademije nauka, po imenu Miodrag Čolić. Po zvanjima i naučnoj biografiji većina bi se kladila da se radi o pravoj moralnoj i stručnoj gromadi. A meni se čini da njegov postupak, koji ću dalje opisati, zaslužuje osudu.

General i član SANU Miodrag Čolić, potpisnik desetina kolhoznih radova

General i akademik Miodrag Čolić je i aktuelni član Naučnog saveta Fonda za nauku, redovni član Odeljenja medicinskih nauka SANU, nekadašnji Načelnik Instituta za medicinska istraživanja VMA i nekadašnji član Nacionalnog saveta za naučno tehnološki razvoj Republike Srbije.

Akademik Čolić je progurao PROMIS projekat Sergeju Tomiću, 36 godina, svom ne baš mladom i "izuzetnom" đaku iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) sa kojim, prema Web of Science, potpisuje čak četrdeset (40) zajedničkih, većinom 'kolhoz', radova!

Sergej Tomić (INEP), đak generala Čolića dobio je projekat vredan 199.727,74 evra

Na nekim od tih radova se na spisku koautora pojavljuju ljudi s Tehnološko metalurškog fakulteta (TMF) i među njima sadašnji dekan tog fakulteta Petar Uskoković koji, zajedno sa bivšim dekanom istog fakulteta (i sadašnjom rektorkom Ivankom Popović), grudima brani i svim silama sabotira sve pokušaje da se protiv kolege Đorđa Janaćkovića pokrene punopravni postupak zbog dobro argumentovanih optužbi za neetičko ponašanje, pred Etičkim odborom Beogradskog Univerziteta. (Đorđe Janaćković je bivši dekan TMF i član Naučnog saveta Fonda za nauku koji odlučuje o svim projektima Fonda, kao i general Čolić.)

Nedavno je do mene dospeo i deo "supertajnog materijala" na kome su pobrojani svi učesnici dobitnih PROMIS projekata. Poslednje, počasno mesto na listi "mladih" učesnika projekta Sergeja Tomića: "NOVI IMUNOTERAPEUTSKI PRISTUPI ZA AUTOIMUNE BOLESTI KORIŠĆENJEM IMUNIH ĆELIJA MIELOIDSKOG SOJA POBUĐENIH NANOMATERIJALIMA", krasi ime dugogodišnjeg 'sinekurca' Miodraga Čolića, generala.

Miodrag Čolić ima 67 godina i trebalo bi da je već uplovio u mirne penzionerske vode. Penzija mu sigurno nije mala, da ne pominjemo obilni akademijski dodatak i sinekuru u Fondu za nauku. Ne mogaše ovaj akademik da ne zgrabi "još čašicu rakije" od ovih kreditnih para namenjenih mladima.

Đe će ti duša, đenerale srpski? Pročitaj đenerale (na 75. strani moje knjige) ono što o bitangama piše, pravi srpski akademik Milovan Danojlić i još uvek vojnik na srpskom etičkom frontu (u koji su se duboko uklinile zapadne đavolje falange) . Kad pročitaš i razmisliš, još nije kasno da to plaćeno mesto prepustiš nekom mlađem iz Instituta za primenu nuklearne energije (na primer, nekom ko porodicu izdržava).

Nije ovde kraj priče o Miodragu Čoliću. Neko površniji, od pisca ovih redova, bi verovatno propustio da primeti da je na spisku saradnika pomenutog projekta i Dušica Stojanović (duboko zagazila u šestu deceniju života), takođe naučna veteranka, sa Tehnološko metalurškog fakulteta (TMF) u Beogradu.

Stojanovićka, duboko u šestoj deceniji "štancuje" naučne radove kao čuvena singer-mašina sa bivšim Đ. Janaćkovićem i sadašnjim dekanom P. Uskokovićem

Proverom se lako može ustanoviti da Dušica ima koatorske radove, kako sa Đorđem Janaćkovićem (desetak na broju), tako i sa dekanom Petrom Uskokovićem (čak 41 rad na Web of Science). Zar iko može posumnjati da Janaćković (član Naučnog saveta Fonda) nije svim silama podržavao Sergeja Tomića, a da Čolić (takođe član Naučnog saveta Fonda) to isto nije radio kad su u pitanju bili Janaćkovićevi favoriti?

Pa Đorđe Janaćković i Miodrag Čolić su stari, u mnogim "naučnim bitkama" prekaljeni, borci i koautori.

Niko od medicinara nije zaslužio dodelu vrednih naučnih projekata

Poznato je da su najistaknutiji profesori sa Medicinskog fakulteta, neki od njih i članovi SANU interesno povezani i da čine jednu od najjačih lobističih grupa u srpskoj nauci. Koliko su oni dobili projekata, koji ne zaslužuju da budu nagrađeni?

- Teško je ne primetiti da je bezobrazno mnogo projekata, ovoga puta, otišlo na Medicinski Fakultetu Beogradu i na tzv. medicinske nauke. Za to je, po mom mišljenju, odgovorna ogromna, nezasluženo moćna, s naukom posvađana, intelektualno uskogruda i merkantilna grupacija Srpskog lekarskog društva koja je uzjahala i do neprepoznavanja srozala SANU.

Preko pozicija uzurpiranih u SANU medicina je, nezasluženo i drsko, zgrabila čak sedam „naučnih" PROMIS projekata u ukupnoj vrednosti od: 1.198.684,01 evra. Samo zbog ovoga Upravljački tim Fonda za nauku zaslužio je raspuštanje.

Projekte su dobili: Institut za medicinska istraživanja (2), Medicinski fakultet i njegovi instituti (3) i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije (2). Dobitnici su jedan muškarac i šest žena. Ova teška "rodna anomalija" je sitan problem u poređenju sa činjenicom da: niko od slavodobitnika ni približno nije zaslužio da se ovako vrednim naučnim projektima 'zakiti'. Samo na osnovu imena rukovodilaca projekata, kao i nepotpunog i površnog pregleda učesnika na tim projektima, moguće je bilo zaključiti da je ogromna verovatnoća da su u odabiru onih koji su "dostojni" da te dobiju skoro sigurno učestvovali: predsednik SANU Vladimir S. Kostić i akademik i dekan Medicinskog fakulteta Nebojša Lalić.

Vladimir S. Kostić je, po svemu sudeći, vrstan lobista, a to je svuda dobro plaćen posao

Ovaj poslednji (Lalić) je Kostića zadužio produžujući mu radni odnos na Medicinskom fakultetu posle 65 godine života, što nije uobičajena praksa na tom fakultetu. Pominjali smo koliko je Vladimir Kostić blisko sarađivao sa v. d. direktorom Fonda za nauku Milicom Đurić Jovičić u objavljivanju desetina zajedničkih naučnih (kolhoz) radova, a pred produženje svog radnog angažmana na Medicinskom fakultetu. Tako je najverovatnije Kostić lobirao da bogati projekat stigne pod okrilje njegovog saradnika Saše Filipovića

Da li se moglo desiti da Vladimir S. Kostić nije umešao svoje prste kako bi projekt dobila mlada, za naučna istraživanja slabo pripremljena, Jovana Bjekić (32), psiholog iz Instituta za medicinska istraživanja (IMI)?

- Lično mislim da ona: kao stručnjak za automatske analize teksta, za korišćenje električne struje radi odvikavanja mladih od preteranog konzumiranja hrane, kao suptilni poznavac problema seksualnih manjina i iskusni misionar za rad sa izbeglicama, bez intervencije iz 'srpskog naučnog generalštaba' nije imala ni promil šanse da konzumira ovakav projekat (mnogo više detalja o ovom dobitniku se može naći u mojoj knjizi: strane 92-101). Jovana je dobila da raspolaže sa 168.490,00 evra i da po mozgovima džara: „OD MOŽDANIH TALASA DO POBOLJŠANJA MEMORIJE: UNAPREĐENJE MEMORIJE PERSONALIZOVANOM FREKVENTNO-MODULISANOM STIMULACIJOM MOZGA."

Dr Jovana Bjekić, "psihološkinja", iz Instituta za medicinska istraživanja

Bjekićka je verovatno samo poslužila da se mesta na projektu domogne stari saradnik Vladimira S. Kostića iz Instituta za medicinska istraživanja dr Saša Filipović (60 godina). Za Filipovića i V. S. Kostića Web of Science pokazuje da imaju čak 15 zajedničkih radova u međunarodnim časopisima.

Dr Saša Filipović iz rodno neravnopravnog IMI, koji ima 4,3 puta više istraživača žena nego muškaraca

Slično i dosta pouzdano se može pretpostaviti da, bez Kostića i dekana akademika Nebojše Lalića, nije mogao proći 200 hiljada evra vredan projekat docenta Petra Milovanovića (36) sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Inače, medicinari sa Medicinskog i iz SANU, vidi se, jako vode računa o "svojima". Naročito o članovima svojih porodica. Ima li još sličnih slučajeva nepotizma?

- Ima, i oni pokazuju snagu i moć složnih naučnih bračnih parova, kao i čvrste sprege očeva i majki sa svojom decom u nezasluženom dobijanju projekata. Na ovom mestu ističem jedno karakteristično SANU porodično pregnuće sa kojim je i akademik-"čistunac" Dušan Teodorović, odavno upoznat.

Ovaj rad je potpisao dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, akademik Nebojša Lalić sa suprugom Katarinom.

Na istom radu je potpisan i akademik Petar Seferović sa ćerkom.

Rad potpisuje još desetina (nije jaja) nego koautora iz šest institucija. I većina njih nekom predaje i nekog uči i vaspitava. Ako neko misli da je ovo jedan slučajni primer, grdno se vara. Među PROMIS dobitnicima postoje još dva slična primera.

Na oba su po dva bračna para i na oba je potpisan po jedan "časni" akademik SANU i sa ovim činjenicama je upoznat 'akademik-istinoljubac' Dušan Teodorović, (koji se predstavlja u javnosti kao nepotkupljivi borac protiv nepravilnosti, neetičkih postupaka u nauci, plagijata, očiglednih kolhoznih radova, a ne vidi ispred nosa šta rade njegove najbliže kolege?). Koliko bi tek očeva i majki s decom i rođacima danas našli na zajedničkim radovima koje srpski budžet finansira?

Da li je moguće da na sve ove planski dogovorene interesne kombinacije niko ne reaguje i da se dozvoljava ovakvo očigledno pljačkanje državnog novca, dobijenog iz inostranog kredita?

- Da, za sada niko ne reaguje. Evo još jednog skandaloznog primera. Dva tehnologa su nezasluženo dobili naučne PROMIS projekte. To su Pavle Spasojević (38 godina) sa Fakulteta tehničkih nauka u Čačku (sa 50 %) i iz Inovacionog centra (sa 50 %) Tehnološko metalurškog fakulteta (TMF) u Beogradu, koji je dobio preko 20 miliona dinara (169.706,55 evra) i Nikola Knežević (43 godine) koji je 'uknjižio' čak 23 i po miliona dinara (199.999,77 evra) iz Instituta Biosens u Novom Sadu. (U mojoj knjizi knjizi: PROMISk-19: TEŠKE PARE za LAKU NAUKU se detaljno govori mnogim nitima koje povezuju prof. Đorđa Janaćkovića i kandidate: Pavla Spasojevića i Nikolu Kneževića).

Nikola Knežević i Pavle Spasojević dobili su milionske sume novca za sumnjive projekte

S Đorđem Janaćkovićem su, kao 'nokat i meso', povezane i rektorka Ivanka Popović i Gordana Danilović Grković, član Upravnog odbora Fonda za nauku. Poslednja je Užičanka u direktnoj „zemljačko poverilačkoj" vezi s smenjenim državnim sekretarom za nauku Vladimirom Popovićem.

Miroslav Spasojević je i sina Pavla i ćerku Milicu uveo u zajedničke unosne poslove dobijanja inovacionih, a odskora i naučnih, projekata, pisanje kolhoznih radova

Preko Pavla Spasojevića, iz šljivorodnog Čačka i Pavlovog tate prof. dr Miroslava Spasojevića, moguće je locirati još jednog člana Fonda za nauku u liku prof. dr Snežane Bogosavljević Bošković.

Na projektu Pavla Spasojevića je upisana i njegova sestra i drugo dete prof. Miroslava Spasojevića - Milica Spasojević (sasvim "slučajno" odabrana iz Inovacionog centra Hemijskog fakulteta u Beogradu).

Porodična manufaktura: Milica Spasojević ubačena da deli pare sa bratom da ne bi zaostajala za tatom

Preostala četiri učesnika ovog projekta su iz Inovacionog centra Tehnološko metalurškog fakulteta u Beogradu.

Čačanska stoglava hidra za grabljenje miliona

Vi ste znači otkrili spregu poznatih akademika, profesora, čak i rektorke sa mlađim naučnim istraživačima zbog interesa oko objavljivanja stručnih radova i dobijanja projekata?

- Zamislite, PROMIS program nije bio predviđen za ljude koji se bave tehnološkim inovacijama. U mojoj knjizi detaljnije pišem o dosta sumnjivoj legalnoj mogućnosti da se Pavle Spasojević uopšte pojavi na PROMIS konkursu (videti knjigu, strane 83-88). Sada se vidi da su tadašnje sumnje bile više nego opravdane. Tehnološki inovatori se ne mogu svrstati u naučnike, osim ako nemaju 11 koautorskih radova na Web of Science sa 'rektorkom' Ivankom Popović.Ali, svrstani su u naučnike i dodeljene su im ogromne pare?!

Inače, Pavle Spasojević i Ivanka Popović su do sada bili zajedno potpisani na razna naučna dela i tehnološko-inovaciona bezmalo dvadeset (20) puta! Pavle Spasojević ima zajedničke (kolhoz) radove i sa svojim ocem prof. dr Miroslavom Spasojevićem i sa sestrom Milicom Spasojević.

Snežana Bogosavljević Bošković-čačanski stručnjak za brojlere prekvalifikovana da upravlja naukom: bogate sinekure u Fondu za nauku i Upravnom odboru Instituta "Vinča"...

Na Web of Science Pavle i Miroslav Spasojević imaju 12 zajedničkih radova. Tata Miroslav ima afilijaciju (pripadnost) Agronomskog fakulteta u Čačku (Univerziteta u Kragujevcu-UK) i Glavnog odbora Nove Srbije!? U brošuri o Univerzitetu u Kragujevcu (koja se može naći na internetu) piše da je on dekan tog fakulteta, a da mu je prodekan za naučno-istraživački rad, gle pukog slučaja, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković!? 'Do koske' naučnica i SPS socijalista, bivša ministarka poljoprivrede u prvoj Vladi A. Vučića i sadašnji član Naučnog saveta Fonda za nauku Srbije i odskora dobro plaćeni član Upravnog odbora najvećeg srpskog Instituta u "Vinči".

Postoji li mehanizam da se ponište odluke o dodeli ovakvih Projekata i da se oni proglase nevažećim?

-Sa pomenutom podrškom iz 'pozadine' nijedan tehnološki kandidat nije mogao propasti. Opisani konzorcijum tehnologa imao je, kao svog skoro najvažnijeg člana, upravnog odbornika Fonda za nauku-Užičanku Gordanu Danilović Grković, koja je u upravljačke orbite izbačena direktno iz Poslovno-tehnološkog INKUBATORA tehničkih fakulteta u Beogradu. Ona je master rad odbranila u svojoj 41 godini baš na FTN u Čačku.

Da li to važi da: kad si zemljakinja doskorašnjeg državnog sekretara Vladimira Popovića u Upravni odbor Fonda za nauku možeš dospeti i iz Inkubatora (mislim, Poslovno-tehnološkog) i sa master diplomom s velikom mukom stečenom u Čačku da bi se u poznim godinama te diplome stidela i krila je ko' zmija noge?

Ovaj projekat bi trebalo Spasojeviću i 'inovatorima' oduzeti. Jer samo veoma naivni mogu da poveruju da Spasojević više pripada FTN u Čačku nego Inovacionom centru TMF u Beogradu.

Da je drukčije, stavio bi on na svoj projekat bar jednog mučenika iz Čačka. No, izgleda da porodica Spasojević i tehnolozi sa Fakulteta tehničkih nauka u Čačku za stid i sram slabo mare.

Direktorka Fonda vreće novca deli kao Deda Mraz. Kome?

- Svako se može lako uveriti da su tri PROMIS projekta dodeljeni opet saradnicima sa Elektrotehničkog fakulteta, od kojih su dvojica dobitnika potekla iz istog gnezda u kome se 'ispilila' i 37 godina stara direktora Fonda Milica Đurić Jovičić, dok je treći dobitnik Marko Krstić, 36-godišnji kolega-direktor Centra za promociju nauke. Ostala dvojica osvajača su Andrej Savić (38 god) i Kosta Jovanović (33 god).

Marko Krstić je srećan, ali i zabrinut zbog dobijanja projekta: "Di ću ja s tolikim novcima"?

Ukupna vrednost ova tri projekta je čak oko 50 miliona dinara, odnosno 423.949,03 evra. Konstatujemo, Milica Đurić Jovičić nemilice je delila projekte svojima sa ETF.

Poređenja radi, napomenimo da je najveći i najstariji nacionalni naučni Institut u "Vinči", koji ima preko 700 zaposlenih i 345 doktora nauka, "osvojio" samo jedan biološki projekat od 196.556,95 evra. Ako je sve bilo pošteno, a nacionalni Institut u "Vinči"je prošao ovako jadno, onda bi trebalo preduzeti hitne korake da se on odmah zatvori.

Govorite o pravičnoj dodeli projekata, o poštenoj deobi sredstava za unapređenje srpske nauke. Da li je to moguće u ovakvim klanovskim vezama?

-Nije moguće. Projekat dobilo i sredovečno dete akademika Dejana Popovića. Razmatranjem radova ovih elektrotehničara, posle nekih nedoumica i kraćih dilema, sigurno dovodi do neobičnog otkrića da je projekat "osvojila" i 44 godine stara Ana Popović-Bijelić, ćerka akademika Dejana Popovića i njegove supruge Mirjane Popović.

Prof. dr Mirjana Popović, redovni profesor u penziji i ćerka prof. dr Ana Popović-Bijelić (44 god)

Ova srednjovečna osoba studirala je više od 6 godina Fakulet za fizičku hemiju (FFH), i dodeljeno joj je preko 130 hiljada evra za projekat koji treba da se bavi terapijom i dijagnozom oboljenja raka pomoću proteinskog hidrogela.

Ono što pada u oči prilikom recenziranja dobitnih projekata je nedostatak mere u samohvali, nemanje stida za očigledno švindlovanje i nesolidan rad skupo plaćenih recenzenata.

Ističete da je u toku ovih pregleda svih dobitnika uputno potsetiti se nekih najdrastičnijih primera prevara, da se ne zaborave i izgube u šumi svega što je napisano i obrađeno (47 srećnih PROMIS dobitnika). Da ostanu upamćeni i da se o njima pripoveda.

-Jedan takav 'đavolski' primer je prvi rad na spisku najcitiranijih radova Ane Popović-Bijelić, starije kćeri akademika Dejana i prof. Mirjane Popović. To je rad koji je citiran čak 108 puta i na kome je Ana glavni autor teksta.

Među šest autora imamo dva bračna para. Mirjanu i akademika Dejana Popovića, njihovu ćerku Anu i zeta Gorana Bijelića. Ovim radom je porodica inkasirala 4 x 108 citata, od kojih čak Aninih 108 u PROMIS pozivu, sigurno nisu bili zanemareni kada je odlučivano o dodeli stotina njiljada evra. Isti rad je još izlagan na mnogim konferencijama.

Da li slučajno, ili zbog bliskih drugarskih veza sa direktorom Fonda Milicom Đurić Jovičić, na ničim izuzetan Fakultet za fizičku hemiju (FFH) odoše još dva PROMIS projekta. Ukupna inkasirana suma FFH je 410.335,76 evra! Interesantno je i da su projekte dobila dva prodekana FFH (dr Ana Popović Bijelić i dr Igor Pašti), a da je treći dobitnik ženska osoba Milica Vujković, koja 2015. godine nije prošla na izboru za docenta u svojoj 32-oj godini, da bi u 37-oj istrčala na teren, da kao izuzetna mlada nada u zvanju višeg naučnog saradnika u trku pokupi preko 180 hiljada evra na PROMIS, kako izgleda, vešto naštelovanom ruletu.

Na spisku nagrađenih Projekata nalazi se Institut „Biosens" iz Novog Sada. Šta znate o toj naučnoj ustanovi?

-Ne smemo propustiti da pomenemo dve institucije, koje sa ozbiljnom naukom nikakve veze nemaju, a dobile su nezasluženo opet po dva projekta. Jedva pet godina starom, Institutu Biosens (Istraživačkom razvojnom institutu za informacione tehnologije biosistema) dodeljena su dva projekta vredna preko 370 hiljada evra da ih vode dva "mladića" opet u petoj deceniji života. Ovo se može nazvati brukom pa Institut Biosens dođe nešto kao Ekstrasens (nadrilekar).

Jedan od njih će predviđati efikasnost lečenja oboljenja raka pomoću nanomaterijala koji reaguju na spoljne stimulanse, Nikola Knežević, 43 godine - 200.000,00 evra, a drugi će se baviti kvantitativnom detekcijom bioaerosola u realnom vremenu, Branko Šikoparija, 41 godina - 178.064,50 evra.

Niti su ovo naučne teme, niti je Biosens mesto iz koga bi trebalo voditi istraživanja efikasnosti lečenja raka. Ovaj, ničim istaknuti i 2015. godine na brzinu sklepani institut, je već od aprila meseca 2017. godine realizovao projekt vredan 28 miliona evra, a šefovi instituta su se hvalili kako: „prerastaju u Evropski centar naučne izvrsnosti za poljoprivredu".

U goste im je dolazila i A. Brnabić i najavljivala gradnju nove poslovne zgrade. Da li su u pitanju poslovi Biosensa sa firmom Aseko, njenog brata? Kojim se to otkrićima mogu zakititi ovi još uvek samo naučni šegrti, gubarima slični kad su u pitanju fondovi države Srbije.

Da zaključim: Mnoge projekte sa ovog konkursa u iznosu od desetine miliona dinara (15 do 22 miliona) po projektu trebalo bi oduzeti, jer su dati mimo svih proklamovanih pravila i prekršene su najosnovnije forme, iz glavnog programskog akta da ih dobiju mladi i izuzetno talentovani istraživači. Takvih ovde ima manje od deset odsto!

Za Upravu Fonda čak su i penzioneri postali mladi istraživači!

1

Bitange zaboravile na obzir i stid

"Tako se u igri zamenjivanja istine i laži, u dugom procesu odustajanja od svih vrednosti i izvesnosti, stvorio jedan tip primitivnog nihiliste, kome ništa pod kapom nebeskom nije sveto, i koji ni sebe više ne uzima ozbiljno. On je okrenuo leđa svakom višem zakonu i redu, zaboravio obzir i stid, i radostan u svojoj izopačenosti, ponajviše izaziva neku čudnu nelagodu. Čini mi se da mu najbolje pristoji naziv bitange.

Ta reč kod nas nema preteško značenje, a pokriva i jednu vrstu moralne zapuštenosti i podivljalosti. Do juče ono i onako, danas ovo i ovako, a šta će i s kim sutra, videće već. Uvek na površini kako dolikuje peni. Nema veze i nema problema, lako ćemo i nije važno. Tako je kako je, i kako jeste, tako treba da bude.

Jer je društvo, bez sumnje, zagađeno svo

Njamu je čisto i svetlo jedino dno,

Dok najjači otrov i najgora štroka

Na nj padaju odozgo, s visoka...

Opomenuo nas je svojevremeno de Nerval...

Odlomak iz knjige M. Danojlića "Teško je buđenje"

2

Sprega

Izgleda da u radu vrha Fonda za nauku postoje krupni problemi. Kakav je vaš utisak?

- Istraživanje pristrasnosti u radu Fonda za nauku najbolje je započeti od provere kako je na mesto direktora Fonda došla Milica Đurić Jovičić (MĐJ). Opšte je poznato da su za njeno postavljanje, pored bivšeg rektora i profesora Elektrotehničkog fakulteta (ETF) Branka Kovačevića, najzaslužniji akademici Vladimir S. Kostić i Kostićev i Kovačevićev bliski prijatelj akademik Dejan Popović.

Milica Đurić Jovičić, v. d. direktorka Fonda za nauku

Ovaj svemoćni akademik je zajedno sa svojom suprugom i prof. Mirjanom Popović (ETF) "odgajio i vaspitao" Milicu Đurić Jovičić, sadašnju direktorku Fonda za nauku. Dejan Popović ima pet zajedničkih radova sa M. Đurić Jovičić, dok "naučni trio" Mirjana Popović, Vladimir S. Kostić i M. Đurić Jovičić na Web of Science imaju čak 10 zajedničkih radova. Čudo od stvaralaštva!

Knjiga PROMISk-19: TEŠKE PARE za LAKU NAUKU se može kupiti u knjižari: Plavi krug, Majke Jevrosime 2/A, 11103 Beograd, 011/3241 325; i u knjižari - antikvarijatu "Mala Akademija", Đure Jakšića br. 4, Beograd, 011/3282365.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane