Stav

SVETLO

Branko Dragaš

Najavio sam u prošlom tekstu da ću da pišem o Klausu Švabu i švabizmu, ali zbog niza spleta događaja, koji pogađaju našu nesrećnu svakodnevnicu, svakoga dana sve više, dublje i teže, zbog prave papazjanije koja nastaje u našoj javnosti, gde su se pomešale parole, politički diletantizam, neznanje, tupost, podmetanje, pokvarenost, demagogija, lenjost i, na prvom mestu, najvažnije i najbitnije, lični interesi, jer sve se, na kraju kraje, radi isključivo je iz nekog svog ličnog interesa, dok je Srbija i narod poslednja rupa na političkoj svirali, primoran sam, na liniji ličnog dostojanstva i moralnih načela, da progovorim o opasnom političkom stanju u kome se nalazimo, koja nas može da dovede u još veće neprilike i nevolje.

Moramo da progovorimo otvoreno, surovo i istinito, jer to je jedina slamka našeg spasa. Svako zabijanje glave u vlastite probleme i konformizam, neće pomoći ni okupiranoj državi, niti porobljenom narodu.

Šta je cilj našeg javnog delanja? Zašto pišem ove redove? Zašto nastupamo u javnosti? Lična promocija? Taština? Borba za vlast?

Jedini cilj našeg javnog delovanja, koji danas ima smisla, mora da bude rušenje totalitarnog političkog sistema, oslobađanje države od unutrašnje okupacije i oslobađanje naroda od dužničkog ropstva. Sve drugo, izvan ovog cilja, pretstavlja novu političku prevaru. E, o toj novoj prevari i pišem.

Kako postavljeni ciljevi određuju sredstva delovanja, onda nema trulih kompromisa, prenemaganja, podmetanja i zamajavanja u ostvarivanju našeg cilja-rušenja totalitarnog političkog sistema. Pogledajte na javnoj sceni, koliko ljudi pričaju o ovom temeljnom cilju našeg opstanka? Budite iskreni. Vrlo malo.

Na nacionalnim frekvencama, koje su sve pod kontrolom Uzurpatora, to ne sme da se pomene. Na društvenim mrežama, vrlo retko možete da pronađete prosvećenog čoveka koji iznosi rešenja kako da se sruši totalitarni politički sistem i kakav novi politički sistem moramo da izgradimo.

Na društvenim mrežama se, nažalost, najmanje o tome priča. Društvene mreže su zatrovane teorijama zavere, tajnim društvima, tumačenjima, prepričavanjima, svedočenjem, analiziranjima, prežvakavanjem jednog te istog, dodavanjem svojih fantazija, izmišljanjima, ličnim promocijama, ludilima šizofrenih pojedinaca, željnih vlasti, pažnje i nečije ljubavi, svega ima na društvenim mrežama, ali nema onog što nam je najvažnije-rešenje!

Nema predloga rešenja izlaska iz naše tragedije. Zašto nema predloga rešenja? Pa, nema zbog toga što je najteže dati rešenja.Oni koji su svakodnevno u kreativnim poslovima, to najbolje znaju.

Ako hoćete da date kvalitetna rešenja, onda morate mnogo da učite, čitate, znate, da imate veliko radno iskustvo i da, na osnovu svega toga, možete ponudite ozbiljna rešenja.Rešenja daju kreativni ljudi, kojih ima, prema nekim naučnim analizama, svega tri odsto u društvu. Svi ostali su oni koji slede, slušaju i reprodukuju ono što su čuli.

Društvene mreže su demokratizovale javno mnjenje, to im se mora priznati, uspele su da razbiju laži totalitarnog režima, ali njihov problem je što su otišle na drugu stranu i sada se rasplinju u rastakanju zlodela totalitarizma,dok se u aktivnom radu na rušenju takvog političkog sistema gotovo ništa ne radi.Ne radi se, jer se ne znaju rešenja.

Okretanje u krugu i hvatanje sopstvenog repa ne može da nas izvede iz velike nacionalne tragedije.Trenutna situacija u društvu se može da objasni kao - opšte zasićenje. Razlog? Nema nove političke ideje. Nema iskoraka.

Umorili smo se slušajući jedne te iste, prazne priče. Sve znamo o tajnim društvima, zaverama, dubokoj državi, Trampu, Bajdenu, upravljačima sveta, satanistima, pedofilima, silovateljima, ali niko ne zna kako ćemo sutra da živimo bolje, kako da se lečimo i kako potomci da nam se školuju?

Na ključna pitanja, za svakog normalnog čoveka u društvu, nema nikakvih odgovora. Zar nije važnije pitanje kako povećati plate i penzije, nego pitanje da li nesposobni Tramp priprema na internetu neka virtualna hapšenja duboke države?

Narkotizovanom željom da se pronikne u tajne sveta i da se sve prati i zna, tračanjem, prepričavanjem, ogovaranjem, ćakulama i olajavanjem, ne može da se osvoji sloboda i oslobodi društvo unutrašnje okupacije.

Za naše oslobođenje potrebna je svest slobodnog čoveka. Ta svest mora da se uči, odgaja i neguje. Slobodna ličnost teži ka slobodi, dok rob traži boljeg gospodara. I to je suštinska razlika između mog javnog delovanja i ogromne većine onih koji traže bolje gospodare. Moji javni nastupi, punih četiri decenije, usmereni su na rušenje totalitarnog političkog sistema, jer to je uzrok naše nacionalne propasti.

Ali, javnosti se nudi politika manjeg zla. Kada pitate građane, zašto ste izašli na nameštene izbore, jer je očigledno nemamo za koga da glasamo, odgovor je uvek isti - glasam za manje zlo. Ova glupost je kosmička. Zlo je uvek zlo. Nema manjeg ili većeg zla. Robovi glasaju za novog gospodara. Uvereni da više neće da budu robovi. Suština našeg spasa je da se sruši robovski sistem. O tome se, gospodo drugovi, radi. Šta to konkretno znači?

Šizofreni Uzrpator vlada jer smo mi kukavice. Dozvolili smo mu da vlada i robujemo njegovom ludilu. Posledice su gubljenje državnog suvereniteta i biološki nestanak nacije. To je cena našeg kukavičluka i konformizma. Kako ćemo to da objasnimo našim potomcima? Teško.

Nema opravdavanja i oprosta za one koji nisu bili dorasli istorijskom zadatku.Naši su životi zapravo beznadežno upropašteni i unapred osuđeni na prezir naših potomaka. Zapamtite, sve što radite danas je besmisleno. Jedini način da se lično spasimo je - pobuna! Jedini način naše katarze je - pobuna!

Pobuna protiv robovanja. Pobuna protiv totalitarizma. Pobunu ne može da izvede plaćena i kontrolisana opozicija. To je vraćanje na isto zlo. Kada bi danas opozicija ponovo došla na vlast, oni bi zadržali isti totalitarni politički sistem, ne bi prekinuli unutrašnju okupaciju, ispunjavali bi sve zahteve naših vekovnih neprijatelja, samo bi to radili kulturnije, sa više stila i ne bi bili tako prosti, primitivni i bahati kao sadašnja vlast.

Cilj opozicije je da dođe na vlast. Njen cilj nije da promeni totalitarni politički sistem. Srbiji treba, za siguran opstanak, promena totalitarnog političkog sistema. Znači, nema saradnje sa onima koji zadržavaju postojeći politički sistem, bez obzira da li su na vlasti ili opoziciji.

Nama su potrebni ljudi koji razumeju novo doba, koji vole Srbiju, koji žele da pomognu Srbiji i koji će svoje lične interese da podrede interesima Srbije. Precizniji da budem, svako može i treba da ostvaruje svoje lične interese, ali samo u sklopu interesa zajednice. Da li je ovo moguće? Apsolutno. Samo politički ološ, tajkuni i kriminalci ostvaruju svoje interese, dok Srbija propada. Otuda je potrebno promeniti politički sistem u korist zajednice. I to je nova politička ideja. Nije moja, nego politička ideja novog doba.

Živimo na prelazu iz elektronskog doba u doba veštačke inteligencije. Nove tehnologije mogu da budu u našoj funkciji i mogu da služe za oslobađanje čoveka, ali to savremeni čovek mora da shvati. Zato pišem ove redove i natapamo, jer najteže osvojeno utvrđenje je ljudska lobanja. Kako napredujemo?

U odnosu na pre nekoliko godina, mislim da se sve veći broj ljudi budi i počinju da shvataju šta mora da bude cilj političkih promena u društvu. Kurta i Murta su zlo. Oni ne mogu da donesu spas državi i naciji. Oni su relikt prohujalog vremena. Njihovo pojavljivanje u javnosti ima samo jedan cilj, da zlo nastavi da vlada. Zauzimaju javni prostor i ne dozvoljavaju da nove političke ideje dopru do naroda.

Zato je potrebno, shodno cilju koga smo postavili, da budemo odlučni u čišćenju Augijevih štala. Moramo da budemo brutalno otvoreni i iskreni i da ne dozvolimo novim prevarantima, opsenarima i demagozima da zavedu narod, jer ga oni odvlače od cilja rušenja totalitarnog političkog sistema.

Mnogo ima dupljaka na društvenim mrežama, koji rade na tome da se ništa ne promeni, prave čitavu konfuziju i tako omogućavaju Kurti i Murti da vladaju.Vreme je za velike obračune. Niko ne sme biti pošteđen razorne kritike javnosti. Sve nas koji nastupamo u javnosti, treba ocenjivati u odnosu na ciljeve koji su postavljeni. Tražimo da svako iznese svoja rešenja.

U odnosu na rešenja, možemo da sudimo o spremnosti da se suštinski menja sistem. Tražimo, dakako, da se garantuje ostvarivanje postavljenih ciljeva. Tako više pojedinac neće pretstavljati ništa. Gubi se to nesnosno i odvratno JA, gubi se voluntarizam političkih pigmeja,sprečava se pravljenje političkih klanova i očajnička u borbi za vlast.

Novi politički sistem - neposredne demokratije, sprečava profesionalno bavljenje politikom. Nestaju profesionalni političari, jer to je zanimanje koje je štetno po državne i nacionalne interese. Građani više ne prenose svoju volju odbornicima i poslanicima, nego njihovo pravo odluke i izbora ostaje trajno kod njih.

Nema potrebe da neko umesto njih glasa, nego oni sami glasaju i odlučuju o svim pitanjima vezanim za sudbinu zajednice. To znači da više nema odbornika i poslanika. Nema ni skupština, jer svi građani sačinjavaju skupštinu. Nove tehnologije nam to omogućavaju. Blokčejn tehnologijom građani mogu svakodnevno da kontrolišu nosioce vlasti i da ih trenutno menjaju. Tako politika više neće biti privilegija i unosan biznis, nego odgovoran, težak i značajan javni posao u interesu zajednice.

Javni radnici će imati dve ključne reference, koje ih kandiduju za državne funkcije: moralnu i stručnu. Biraćemo ih na godinu dana i posle toga više nikada neće imati mogućnost da se bave javnim poslom. Na taj način, sprečavamo monopolizaciju politike od strane privilegovane kaste političkih parazita.

Umesto vlasti jednog čoveka ili njegove stranke, državom upravljaju stručni timovi, koji su pod stalnim nadzorom i kontrolom javnosti. Stručni timovi ne mogu da se odcepe i otuđe od građana, ne mogu da se pretvore u tehnokrate, koji rade prema svojim stručnim uverenjima, jer će sve odluke da se mere od starne dobrobiti zajednice.

Na taj način se sprečava mogućnost da se nametne tehnokratski fašizam. Skladan razvoj zajednice mora da podrazumeva njeno moralno i humano uzdizanje. Briga za svakog čoveka, za prirodu i očuvanje prirodnog bogatsva za naša pokolenja postaju osnova novog društvenog uređenja, koje ne baštini kapitalističku pohlepu, alavost, bahatost, špekulaciju i manipulciju okupiranim društvom. Rađa se jedan potpuno novi svet.

Vraćamo se tamo gde je zapadne civilizacija pre 2.500 godina pogrešila smer kretanja. Vraćamo se pravo u dušu porobljenog, opljačkanog, prevarenog, izmanipulisanog i uplašenog čoveka, koji traži nove društvene odnose, jer u današnjim otuđenim odnosima ne može više da preživi.

Nalazimo se na raskrsnici epoha. I zato moramo da se uzdignemo iznad banalnosti svakodnevne politike. Verujem da je ovo put spasenja. Nova politička ideja, koja traži svoje sledbenike.

Pozivam sve vas, koji razumete ovakvu jednu političku ideju, da je širite dalje. Ako uspemo da je nametnemo i ostvarimo, živećemo u najbolje uređenom svetu.

Borba je tek počela. Sve što se dešava u društvu i svetu nam ide na ruku. Ljudi traže SVETLO iz ovog teškog mraka. Baklja je upaljena.