Višespratna Amerika

Sukob dve polovine američkog naroda

Avet građanskog rata nad Amerikom

Povodom nemira koji se dešavaju u SAD tokom prenosa vlasti sa Donalda Trampa na Džoa Bajdena, iznose se suprotna mišljenja. Jedni za podstrekivanje na ove nemire okrivljuju odlazećeg predsednika i pokreću u Donjem domu Kongresa besmisleni i okasneli impičment. Drugi u tome vide namerno „podmetanje" demokrata, iskusnih u svakojakim provokacijama.

Piše: Dmitrij Minjin

Tramp objašnjava sve što se dešava pravednim gnevom naroda i upućuje brojne apele pristalicama da se uzdrže od nasilja i bilo kakvog zauzimanja zgrada. Ipak, liberalni mediji ignorišu ove pozive, dodatno hraneći teorije zvere u vezi sa ovim događajem.

U stvari, svi su u pravu. Kao i u svakom velikom istorijskom događaju, i u sadašnjoj krizi američke demokratije i sistema vlasti generalno, isprepletene su i intrige, i spontane manifestacije nezadovoljstva velikog broja građana.

U suštini, ovo su vidljive manifestacije odavno predviđenog zalaska američke imperije. Na spoljnopolitičkom planu zalazak se oseća prilično dugo, ali sada su njegove metastaze počele da prodiru duboko u državu. Moguće je da to još nije klasična revolucija, ali znaci predrevolucionarne situacije, kada viši slojevi ne mogu vladati na stari način, a niži živeti na stari način, su vidljivi. I avet građanskog rata u SAD postepeno se uzdiže.

Događaji od 6. januara u Vašingtonu, koji su doveli do privremenog zauzimanja Kongresa i pogibije šest ljudi, ne mogu da se nazovu običnim neredima koji će brzo biti zaboravljeni.

Za očekivati je da na dan Bajdenove inauguracije 20. januara u Vašingtonu usledi „marš miliona", članova različitih milicija, koji se poistovećuju sa Minutašima iz vremena rata za nezavisnost, što rađa zabrinutost vladajuće klase. Dolazak 20.000 pripadnika Nacionalne garde u glavni grad do 20. januara, govori o ozbiljnosti situacije.

FBI je poslao vlastima američkih država informativno pismo u kome upozoravaju na pretnju od oružanih protesta po celoj zemlji, javlja CNBC.

Polarizacija američkog društva dostigla je kritičnu tačku koja se više ne može objasniti simpatijom ili antipatijom prema određenim političkim ličnostima. To potvrđuju i istraživanja javnog mnenja.

Više od polovine Amerikanaca smatra da se SAD nalazi usred hladnog građanskog rata, pokazuju rezultati ankete koju je sprovela kompanija Edelman, najveća svetska kompanija u ovoj oblasti. Edelman je 12. januara objavio barometar poverenja za 2021. godinu koji je pokazao da je poverenje u vladu i medije u SAD na rekordno niskom nivou. Od 33.000 anketiranih, više od polovine smatra da vlada i novinari namerno obmanjuju javnost.

Rezultati ispitivanja javnog mnenja koje je sproveo Pju istraživački centar govore da je 71% Amerikanaca ogorčeno zbog stanja u zemlji, a 66% je zabrinuto zbog toga. Samo 17% ispitanika osećalo je ponos.

Više od 75 miliona Amerikanaca dalo je svoj glas za Donalda Trampa, što predstavlja rekord za aktuelnog predsednika. Oko tri četvrtine od ovog broja veruje da su izbori falsifikovani. Rezultati istraživanja koje je uradila kompanija YouGov, pokazali su da je 45% birača-republikanaca podržalo juriš na Kapitol.

Džef Garin, sociolog blizak Demokratskoj partiji, piše da stvar nije samo u tome da se Trampov glasač veoma razlikuje od Bajdenovog glasača, kada je reč o mestu stanovanja i deomografskim karakteristikama. Njihovi sistemi verovanja se toliko fundamentalno razlikuju, da oni u suštini žive u „dve različite realnosti". To se odnosi na sve: od ekonomske politike od borbe sa korona virusom, imigracije, rasnih odnosa, socijalnih problema. „Ova unutrašnja odbojnost, nepoverenje i neprijateljstvo pokazuju stvarno neslaganje po pitanju toga kako treba upravljati zemljom, ko treba njome da upravlja i koju politiku treba slediti."

Istraživač Aron Sibarijum u knjizi „Američki cilj" upoređuje savremene Sjedinjene Američke Države sa vajmarskom Nemačkom pre dolaska Hitlera i nalazi zastrašujuće sličnosti.

Na primer, trećina svih demokrata i republikanaca su uvereni da političko nasilje može da bude opravdano. Broj ljudi ubeđenih da se sila može primeniti da bi se zaštitila „ispravna" politička mišljenja, porastao je četiri puta u poređenju sa 2017. godinom.

Ova statistika odražava brzinu i simetriju podele društva. Dolazi do „propasti onih normi koje su stvorene da bi pomogle ljudima koji imaju različite poglede da se sporazumeju. Postoji mogućnost da polarizacija postane mnnogo gora."

Magazin Njusvik konstatuje: „Ako se pogleda šta kažu Trampove pristalice i protivnici na društvenim mrežama i oseti taj nivo međusobne mržnje koji tako različite polovine američkog naroda pokazuju jedni prema drugima, nemoguće je osloboditi se misli da sledeći rat za SAD neće biti imperijalistički, već građanski."

Na američkim društvenim mrežama glavni je postao haštag (#) „Građanski rat 2.0".

U ovom građanskom ratu ne moraju obavezno da tutnje puške i oklopna vozila, iako će, uzimajući u obzir ogromnu količinu oružja u rukama stanovništva, biti teško izbeći sporadičnu razmenu vatre. U svakom slučaju, ovaj građanski rat će, verovatno, imati hibridni karakter. Informatički udari koje su do sada razmenjivali republikanci i demokrate neće biti ništa prema predstojećim zaglušujućim eksplozijama razotkrivanja i optužbi sa obe strane. Društveni protesti, povezani sa opštom krizom američke ekonomije, neizbežno će se politizovati.

Kao što je u Ukrajini odjednom postalo jasno da je njeno „zlatno doba" bilo u vreme vladavine Janukoviča, tako će se i u SAD mnogi uskoro sa nostalgijom sećati godina Trampove vladavine. Jer, ekonomske rezultate ostvarene pomoću njegovih ekonomskih zahvata, do početka krize sa kovidom-19, demokrate neće uspeti da ponove. Svi dolazeći problemi, sa pogoršanjem položaja građana, neminovno će se povezivati sa vladavinom demokrata.

Rat će se voditi i u sudovima. Tramp je na mitingu 6. januara obećao svojim pristalicama: „Republikanci treba da budu žešći. Republikanska partija prestaće da postoji ako to ne uradimo. Kada uhvatiš nekoga kako vara, možeš da igraš po potpuno drugačijim pravilima. Njih (demokrate) treba procesuirati u punoj zakonskoj meri."

U ovakvim prelomnim trenucima Americi je ranije često pomogao dvopartijski konsenzus i dogovor elita. Ipak, u uslovima hibridnog unutrašnjeg rata, kada se demokrate oslanjaju na svoju bezuslovnu pobedu, ne treba računati na kompromis.

A takve igre sa „nultim zbirom" su nemoguće. Abraham Linkoln je govorio: „Amerika nikada neće biti uništena spolja. Ako posrnemo i izgubimo našu slobodu, to će se desiti samo zato što smo uništili sami sebe."

Žestok odgovor republikanaca je neizbežan i bez Trampa. Vrh Republikanske partije, možda je već i otpisao Trampa, ali njima se uopšte ne dopada to što su demokrate ponovile sve predizborne trikove protiv odlazećeg predsednika i na izborima za Senat, naročito u Džordžiji. Naivno je verovati da će oni i dalje da se mire sa otvorenim spletkama protiv sebe.

Demokrate će morati sada da se bore ne samo sa desnim radikalizmom, već, imajući svu vlast i noseći na taj način svu odgovornost za stanje u zemlji, još i sa levim radikalizmom koji su sami porodili. Protiv njih će biti i jedni i drugi. Vek Demokratske partije može da bude mnogo kraći nego što se sada predviđa.

Prva lasta je već objavljena namera kongresmenke Republikanske partije Mardžori Tejlor Grin da 21. januara, dan posle Bajdenove inauguracije, započne proceduru impičmenta protiv njega, a u vezi sa kineskim i ukrajinskim aferama.

Ona, naravno, neće skupiti većinu, ali će inicirati niz sličnih optužbi, sve do postizanja novog rekorda.