Natrag

Razaranja

Šta se sve ispodešavalo nakon izlaska prethodnog članka iz ove rubrike

HLEBA, IGARA I JOŠ PONEČEGA

Šta se dešavalo na sednicama Naučnog veća Arheološkog Instituta? Šta je uradila Agencija za privredne registre? Na šta se zapravo odnosi izreka "hleba i igara"? Šta su orijentalni kultovi i kakva je njihova veza sa Velikim Orijentom Francuske? Šta su zapravo orgije? Kakva je međusobna veza Asteriksa i srpske arheologije? Šta se dešavalo tokom iskopavanja Kale Krševica? Šta se već deset godina dešava kraj ostataka carske palate u Sirmijumu? Šta se dešavalo u ludnici u Čurugu i napuštenom hotelu u Tivtu? Šta se dešavalo u istraživačkoj stanici Petnica? Ko je bio tamošnji duo fantasticus? Ko su bile zvezde "programa" na Karatašu? Zbog čega je arheologija otišla u tandariju?

Stanislav Živkov

Nakon članaka objavljenih u prethodna dva broja Magazina Tabloid, ispodešavalo se više veoma zanimljivih stvari. Tako su recimo usledili brojni telefonski pozivi što iz zemlje što iz okruženja pa su tako iz Novog Sada gde se Magazin Tabloid naveliko čita, čestitali na objavljenim tekstovima uz komentare da se konačno neko našao da napiše ko su i šta su zapravo arheolozi koji uglavnom reketiraju investitore. Potom je usledio telefonski poziv iz Zagreba gde se Magazin Tabloid očito čita, a komentar, nakon objavljivanja informacija o deoničarskim društvima u vlasništvu Arheološkog instituta je bio: mi ipak još nismo dotle došli!!!

Svoj kreativni doprinos dala je i Agencija za privredne registre i to tako što je uveliko onemogućila detaljnu pretragu pravnih lica uvođenjem dodatne verifikacije putem odabiranja krajnje mutnih i zrnastih slika na primer sa autom ili semaforom a zvanično je sve urađeno navodno zbog unapređenja sistema zaštite podataka koji su dostupni na sistemu web pretraga, postavljene su dodatne zaštitne kontrole koje onemogućavaju neautorizovanu masovnu pretragu i skidanje podataka koje nisu u skladu sa propisanim načinom pregleda i povlačenja dokumenata sa web portala za pretragu registara.

Uzbudljivi događaji dešavali su se i po raznim muzejima pa je recimo zabeleženo da su arheolozi naveliko kupovali Magazin Tabloid i išli uokolo govoreći: ljudi, sve je tačno svi podaci su provereni a veliko finale je usledilo u vidu maratonskih višesatnih sastanaka Naučnog veća Arheološkog instituta koji su proticali u međusobnim svađama i stalnoj dernjavi a jedino nije poznato da li je na njima prisustvovao izvesni Slaviša Perić, bivši direktor koga je na to mesto oktroisao pretprošli dugogodišnji direktor Miloje Vasić koji je od Instituta napravio privatnu prćiju, u stručnoj javnosti daleko poznatiji kao unuk i imenjak svog dede, najvećeg srpskog arheologa dr Miloja Vasića, nego po svom arheološkom radu, koji je za Institut uzurpirao više arheoloških nalazišta, totalno nekompetentan za poslove restauracije i sanacije arhitektonskih spomenika, inače duhovni otac sadašnjeg direktora Miška Koraća.

A rečeni Perić je inače ostao zapamćen po tome što uopšte ne govori nijedan strani jezik, kao i po tome što je u Institut iz Visokog najpre doveo svoju tadašnju sekretaricu a potom šatro preko konkursa i svoju kćerku!

Sve u svemu, brojne kolege su bile ogorčene saznanjem da uopšte postoje deoničarska društva u vlasništvu Arheološkog Instituta, a još više činjenicom da se od strane istog sistematski vrši pravo pravcijato svetogrđe fakat značajnog arheološkog lokaliteta ti njegovim najordinarnijim profanisanjem i to u vidu bespravne gradnje, uređenjem krajnje neprimerenih sadržaja koji se prodaju turistima iako sa arheologijom i spomeničkom baštinom nemaju nikakve veze, ali nebitno, čini se da su Korać i njegova bulumenta svesrdno primenili svojevremenu izjavu Brace Kertesa koji je rekao da nije važno da li su mere po zakonu ili ne, glavno je da daju rezultate, a u konkretnom slučaju, nema veze što je manje više sve obnovljeno napamet, nema veze što je sve to cirkus, glavno je da donosi lovu i da se još usput zamazuju oči neukoj široj javnosti.

Uostalom zamazivanje očiju i prodaja magle bilo je jedno od pravila još iz vremena Rimskog carstva!

Podsećanja radi, izraz Hleba i igara (latinski: panem et circenses, doslovno: „hleba i cirkusa" ili „hleba i igara") potiče iz satirične pesme rimskog pesnika Juvenala s početka 2. veka u kojoj se on žali na apatiju građana Rima, koji su zahvaljujući podeli besplatnog hleba i sve većim interesovanjem za gladijatorske igre i druge javne spektakle u organizaciji države, izgubili svaki interes za politiku i brigu o javnim stvarima, odnosno prepustili je vladarima i njihovim birokratskim klikama.

Danas se ovaj izraz često koristi kao popularna metafora masovnih medija koji sve manje služe javnosti, a sve više se vode za profitom kroz tzv. infotainment, odnosno insistiranje na trivijalnim i banalnim temama kao što su, sportska takmičenja, život „slavnih" ličnosti i rijaliti TV, a nasuprot ozbiljnih društvenih, ekonomskih i političkih problema društva.

Samo tako se može objasniti svojevremena serija napisa po raznoraznim medijima koji su navalili kao svinja na masnu krpu i redom svi naveliko razglabali o tome kako su Slobodni zidari Velikog orijenta Francuske održali tajni kongres u Srbiji u muzeju Viminacijum što je kao jako bitno a sve se poredilo sa scenarijem potpuno bezvezne knjige „Da Vinčijev kod" a tim povodom oglasio se neki Žan Stavrević, član Vrhovnog saveta Velikog Orijenta Francuske koji je izjavio kako je ponoćni masonski obred, odnosno francuski ritual slobodnih zidara održan u velikom šatoru napravljenom u Viminacijumu, te da je prisustvovalo tri stotine braće u keceljama.

Došli su iz Francuske, Srbije, Rusije, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, BiH, Belgije i Švajcarske. Sama vest je potom izazvala veoma zanimljive reakcije čitalaca. Neko je opravdano postavio pitanje kakav je to navodno tajni kongres ako se za njega zna?

Drugi čitalac je zatražio da se objave imena svih onih koji su dali dozvolu za ta ponoćna vršljanja po Viminacijumu kao i popis svih osoba koje su tim tajnim ritualima prisustvovale!!! Ipak neko je opravdano zatražio i sledeće a to je da se svakom od onih koji su odobrili održavanje ovog bizarnog skupa na arheološkom lokalitetu i to državnim parama doživotno zabrani bavljenje arheologijom i svako učestvovanje u rukovođenju bilo kakvim kulturnim dobrima, kao i političko delovanje te da se utvrdi poreklo lične i zajedničke imovine i sve što su oteli od naroda da bude vraćeno pa tada da krivično odgovaraju i da se adekvatno kazne.

Sve u svemu pokazalo se da je konspirativnost bila otprilike ravna onoj u Cosa Nostri, odnosno Našoj stvari koja je prava pravcijata kriminalna organizacija a svaka sličnost Velikog Orijenta je slučajna: tajna organizacija koja nije za sve i čiji se ciljevi ili program ne znaju sa sve nekakvim velikim majstorom 32. Reda, keceljama i ostalim cirkusima. Bolje da su sa sve keceljama otišli u neku narodnu kuhinju da gule krompir, barem bi bila neka korist i od majstora i od kecelja.

Doduše možda je čitava stvar odavno otišla u tandariju, jer se radi redom o sve samom velikim majstorima. Pa i "proslavljeni" bivši direktor Etnografskog muzeja Miroslav Tasić je naokolo delio vizit karte na kojima je pisalo: Miroslav Tasić, mason. Međutim ima nešto što bi tek trebalo detaljno proučiti. Naime odavno je u nauci poznato da su u rimskoj provinciji Gornjoj Meziji, koja inače obuhvata i Viminacijum, veoma prisutni bili razni orijentalni verski kultovi poreklom iz Azije među kojima se isticao mitraizam, odnosno kult indoiranskog božanstva Mitre koji je uživao veliku popularnost na teritoriji Rimskog Carstva do kraja njegovog postojanja.

Veruje se da su ga na područje Carstva doneli legionari. Prvi put se spominje krajem 1. veka, a vrhunac je dobio krajem 2. i početkom 3. veka kada poklonici Mitre, kome je dana titula "nepobedivo Sunce" (Sol Invictus) postaju i pojedini carevi, među kojima će biti i mladi Konstantin.

Mitraizam je, međutim, relativno brzo iščezao nakon što je u Carstvu službena religija postalo hrišćanstvo, tako da poslednji tragovi datiraju iz 5. veka. Kult je bio ograničen na muškarce, i uglavnom na legionare i vojsku, pa se veruje da je to jedan od razloga zašto se nikada nije proširio poput hrišćanstva. Rituali su se odvijali u specijalnim svetilištima gde je sveštenik ritualno klao bika. E pošto je u Viminacijumu već u okviru jedne od brojnih bespravnih gradnji sagrađen i niz podzemnih odaja, uopšte ne bi začudilo ako bi se pokazalo da je tamo uređeno i svetilište boga Mitre sa velikim reljefom Mitre kako ritualno kolje bika, a pošto je na kongresu masona bilo oko 300 učesnika taman bi bilo rešeno i pitanje prehrane u vidu pečenja vola na ražnju.

A o tome da je manje više kompletna srpska arheologija zasnovana na reinkarniranim tradicijama Rimskog carstva postaje potpuno jasno iz nastavka ovog teksta. Ko god je od starijih i mlađih čitalaca uživao u avanturama galskog strip junaka Asteriksa uvek je nailazio na karikaturalne prikaze raznoraznih orgija na svim nivoima drevnog rimskog društva a malo ko uopšte zna šta su i kako su nastale rimske orgije.

Orgija lat. orgia (u smislu tajnog noćnog kultnog susreta) je u ranijim dobima označavao razne rituale na proslavama u kojem se konzumiranjem alkohola, igrom i seksualnim komunikacijama postizalo ushićenje, ekstaza i zanos. Inače naziv Orgija ima tri tumačenja: odnosi se na tajne obrede posvećene bogovima, najčešće Dionisu, bogu vina, uživanja i pijanstva; zatim na razuzdano veselje, bučnu, raskalašnu zabavu u kojoj seksualno učestvuje više ljudi; kao i na terevenku odnosno, neobuzdanu, divlju pijanku. Današnji smisao je uglavno opis raskalašnog, neobuzdanog bahatog i razvratnog ponašanja, koje se u različitim socijalnim zajednicama na različite načine primenjuje.

Sve gore rečeno uveliko se odnosi na arheologe koji svojim ponašanjem, neradom i štetočinstvom sa jedne strane totalno kompromituju ugled struke bilo u muzejima, zavodima i ostalim ustanovama, a sa druge sistematski urušavaju značaj samih spomenika kulture i njihov dignitet. Da li bi u bilo kojoj iole normalnoj državi neko dozvolio gradnju majmunare usred kompleksa spomenika kulture? Da li je normalo praviti zabavni park ili diskoteku sa cajkama usred rimskog Foruma u Rimu, na atinskom Akropolju ili usred Pompeje?

Naravno da ne bi, ali kod nas je zato i to moguće pa još usred carske palate u Sirmijumu o čemu smo već pisali. Nad manjim delom lokaliteta carske palate u Sirmijumu je sagrađen tzv vizitorski centar, koji ima tri nivoa, na gornjem nivou se nailazi na galeriju, dok se u prizemlju nalazi ulazna platforma - prostori za prijem posetilaca sa suvenirnicom i kafeom.

Izgradnju ovog kompleksa zajedno su finansirali Ministarstvo za kulturu, Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj i grad Sremska Mitrovica. Ispostavilo se da je straćeno 300 miliona dinara da bi se trajno zaštitilo 300 kvadratnih metara mozaika i na stotine kubika temelja da bi na kraju u kompleksu radila - birtija! Naime, nakon nekoliko nedelja od otvaranja, stanari zgrada u blizini vizitorskog centra u Sremskoj Mitrovici poslali su peticiju gradskim vlastima žaleći se na buku u kafiću u Carskoj palati, gde narodnjaci trešte do zore.

Dok su se Mitrovčani pitali kako je zaštićeno kulturno dobro antičkog Sirmijuma postalo mesto za jeftine terevenke, iz zavoda za urnisanje spomenika su poručili da je to bio jedini način da se plate troškovi održavanja palate. Tokom prvih godinu dana od otvaranja kafića u Carskoj palati i do jednog dočeka Nove godine nije bilo nikakvih problema. Od tada, vikendom i praznicima, od muzike nije moglo da se spava.

Novokomponovana muzika treštala je do kasno u noć, a od buke su se tresli prozori na okolnim zgradama! S druge strane, stanari Pivarske ulice uputili su prijavu komunalnoj inspekciji i inspekciji za zaštitu životne sredine, a sa nemilim dešavanjima upoznali su i Ministarstvo kulture i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Žitelji tog dela grada tvrdili su da su se za pomoć nekoliko puta obraćali i mitrovačkoj policiji, ali im niko nije pomogao.

Naime, u nekoliko navrata pozivana je policija oko dva posle ponoći, ali kada je objašnjeno o čemu je reč, dežurni je spustio slušalicu. Posle je došla i patrola, policajac je izašao iz kola, rukovao se s nekim ispred birtije i otišao.

Kada su oko pet ujutru, nakon terevenke gosti počeli da izlaze, stanari su s prozora pitali vlasnika dokle će biti maltretirani, a on im je odgovorio da će raditi dokle hoće!

Doduše, u vizitorskom centru Carske palate, u čiju je izgradnju uloženo 300 miliona državnog novca, postoji kafić za turiste koji radi od devet do 17 sati. Ali gosti koji noću stvaraju buku i galamu nisu turisti već creme de la creme sremskomitrovačkog društveno-političkog života.

Iako su u Gradskoj upravi za urbanizam kazali da je propisano da radnim danima ugostiteljski objekti mogu da rade od sedam do 23, a leti od sedam do 24, nikome ni najmanje nije smetalo što lumperajke u Carskoj palati traju do zore.

Sve je to zapravo bilo kreativno tumačenje kapitalne izjave ex direktora pančevačkog Zavoda za urnisanje spomenika kulture Nikole Vlajića koji se proslavio izjavom kako funkcija čuva baštinu, a u slučaju carske palate u Sirmijumu za primenu se pobrinuo direktor tamošnjeg Zavoda za urnisanje spomenika kulture Ljubiša Šulaja inače nekadašnji kadar Jula, a danas ko zna koje stranke po redu, a da je to bio i zvanični stav Zavoda najbolje je potvrdila činjenica da su Mitrovčani svojevremeno imali jedinstvenu priliku da vide slike sa Fejsbuka na kojima opštinski čelnici u društvu Ljubiše Šulaje, direktora zavoda za urnisanje spomenika kulture, proslavljaju Novu godinu u Carskoj palati.

Šulaja se čak pohvalio da je vlasnik kafića po ugovoru obavezan da za održavanje palate plaća više od 100.000 dinara mesečno.

A Kafić "Carska Palata" ne silazi sa naslovnih strana po medijima pa je pre tri godine u njemu bilo vrlo živahno: OPŠTI HAOS! KRVAVI OBRAČUN U SREMSKOJ MITROVICI: Bajkerska banda odsekla uvo čuvaru zatvora, povređene 2 devojke! Detalji jezive tuče u Sremskoj Mitrovici: Flašom unakazili lice policajcu.

U pucnjavi u mitrovačkom kafiću "Carska palata" u noći između nedelje i ponedeljka teško su povređeni policajac V. N. i M. M., stražar Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici, dok su pevačice "Šarmeri benda" dobile površinske rane od rikošeta! Policajcu i stražaru unakažena su lica, a stražar je ostao i bez uha, dok je pevačice metak pogodio u noge!

Muk nadležnih za "deža vi" u Palati itd.... Ali ima tu jedno veoma važno pitanje na koje niko do sada, pa ni Šulaja nisu bili u stanju da daju ikakav odgovor a radi se o sledećem: i laiku je jasno da kada uđe u vizitorski centar odmah može videti da su zidovi antičke palate presečeni novom gradnjom zaštitnog paviljona, te da se njeni zidovi nastavljaju dalje prema istoku i jugu.

Elem nagradno pitanje glasi: šta se dešava na katastarskoj parceli br 4888/1 Ko Sremska Mitrovica ukupne površine 12546 kvadrata na kojoj se nalazio kompleks Pivare ispod koga se nalazio nastavak građevinskih struktura rimske palate a sama Pivara koja je imala spomenički značaj u kategoriji industrijske baštine je nakon privatizacije naprosto srušena a sada na istoj toj parceli nešto prekopava firma Sage d.o.o. iz Sremske Mitrovice a nikome ne pada da proširi zonu zaštite i organizuje nastavak ispitivanja i prezentacije??? Ali je zato najbitnije da se loče i ždere na svakom koraku.

Svima je dobro poznato da se grupa eminentnih arheologa koja se bavi proučavanjem Vinče danima nedeljama, mesecima, godinama, pa i decenijama sistematski opija, drogira i orgija po Vinči. Niko nikada neće saznati koliko je recimo do sada para pojela Vinča, koliko je jagnjića, prasića i ostalih životinja tamo okončalo svoje živote.. a za uzvrat ništa, čak se i kanalizacija sliva u kulturne slojeve lokaliteta...

Ni na fakultetu stvari ne stoje mnogo bolje pošto je i stručnoj a i široj javnosti odavno poznato da se arheološkoj zbirci sistematski sprovodi "trezvenjačka" kampanja pod nazivom „smrt alkoholu" a većina nastavnika imala je priručne bifee sa po 20 i više boca najprobranijih pića u kabinetskim ormarićima, a nekima ni to nije bilo dovoljno pa su imali otvorene račune u svim kafanama na putu od faksa do kuće!

Nikome takođe ni najmanje ne smetaju orgije i terevenke u Čurugu gde je odavno poznato da arheolozi banče sa osobljem i pacijentima ludnice o čemu se čak na sajtu ludnice navodi kako je "tokom tako dugog druženja i sjajnog gostoprimstva između arheološke ekipe i zaposlenih u Domu stvoren vrlo pozitivan odnos" a o tome šta se dešavalo u ludnici govore i brojni očevici koji su u više navrata zaticali arheologe i lekare kako zajedno žderu i piju tokom drugarskih večeri, organizovanih pod prozaičnim nazivom "grupne terapije".

Naravno terevenčilo se i u komšiluku pa je ekipica beogradskih arheologa predvođena izvesnim Đorđem Ćapinom provalila i uselila u zatvoren hotel u Tivtu, izbacila desetine kreveta na terasu, gde se ekipa arheologa i studenata arheologije nakon završenog rada svakodnevno opijala.

Sličnu bruku napravili su arheolozi pre desetak godina tokom arheoloških istraživanja lokaliteta Kale Krševica blizu Vranja za koja je i u stručnoj i u široj javnosti odavno poznato da su za decenijska iskopavanja lokaliteta redovno odvajana pozamašna sredstva, a odjednom je postalo preskupo angažovati pumpe radi održavanja niskog nivoa podzemnih voda pa je štednje radi lokalitet zatrpan.

Bilo bi zato jako zanimljivo videti ko je i kojim novcem svojevremeno platio pozamašan ceh koji je deo ekipe napravio organizujući terevenku u Vranju i to tako što je zakupljena birtija kraj gradskog bazena za kupanje za odabrano društvance koje je ubrzo pod dejstvom vatrene vode terevenku pretvorilo u hepening sa bacanjem svega i svačega u bazen i skakanjem u njega, a glavna tačka celovečernjeg programa bilo je jedenje lubenica i gađanje korama kupača u bazenu, tako da je čitava manifestacija u najmanju ruku podsećala na film Veliko ždranje! Tom prigodom bilo je i povređenih od srče kao i trovanja hranom. Uzgred, jedan od tadašnjih rukovodilaca projekta imao je pitoreskan nadimak „Viski" a jedan direktorčić ima takođe pitoreskan nadimak „Jim Beam"!!!

Odavno je poznato da je enormna konzumacija alkohola na terenu zaštitni znak kako arheologije uopšte, tako još više arheoloških iskopavanja, o čemu najbolje govori činjenica da je svojedobno autoru ovog teksta jedan slovenački arheolog na kongresu rekao da se vidi da nije arheolog jer ne pije!

Gotovo svi održani arheološki skupovi praćeni su pravim pravcijatim gastronomskih bahanalijama tako da su razni eminentni učesnici najčešće viđani u krajnje neeminentnim stanjima, odnosno kako mrtvi pijani spavaju za stolovima ili ispod njih, neke od učesnica viđene su uneređene, a jedna takva dama je nakon tečnog ručka viđena kako odlazi u obližnju šumu da bi usput pala i slomila kuk.

Inače, odavno je poznato da je već decenijama najvažniji kriterijum pri izboru mesta za održavanje godišnjih skupova Srpskog arheološkog društva, pre svega kvalitet gastronomske i alkoholne ponude pojedinog grada, a prema svedočenju očevidaca, brojni članovi ovog društva bi za svoje zasluge u uništavanju alkoholnih pića s pravom trebalo da dobiju počasne doktorate iz oblasti alkoholnih nauka a pre neku godinu, kada je skupština SAD-a održana u Pančevu, pojedinci iz Gradske uprave su rekli da jedino nedostaje čokoladna fontana pa da orgija bude kompletna!!!

Doduše sve ovo ni najmanje ne čudi pošto se još u mladosti studenti arheologije navikavaju na sve i svašta o čemu svedoči činjenica da je u istraživačkoj stanici Petnica godinama harao Duo Fantasticus u sastavu Igor Bogdanović i Andrej Starović zavodeći redom sve najlepše klinke, obećavajući im kule i gradove, koje bi čak upisivale arheologiju, da bi se potom javno hvalili šta su uradili, što pojedinačno, što utroje sa nekom žrtvom. Isti taj Bogdanović je bio i otac najmanje jednog vanbračnog deteta a i najbolji drug još jednog vunderkida Nenada Tasića slučajno sina akademika Nikole Tasića koga je pak supruga zatekla in flagranti na terenu na Židovaru!

A Bogdanovićevu ženu je nakon razvoda zaposlio upravo Nikola Tasić. A Nenad Tasić je pak tokom studija bio treći član trilinga čiji su ostali članovi bili dr Tatjana Cvjetičanin i izvesna Mira Ćera (Roksandić) a njih dve su pak među svoje zajedničke trofeje uvrstile i izvesnog Janju a kulminacija svega svakako su bila dešavanja tokom istraživanja rimskog lokaliteta Diana, odnosno Karataša u Đerdapu, kada je arheološka ekipa bila smeštena u barakama sa radne akcije a barake su se pretvorile u reinkarnaciju pravih rimskih orgija a još iz tog vremena potiče Tanjicino prijateljstvo sa Verom Bogosavljević Petrović, Verom Krstić i Elijanom Gavrilović koje su sve redom prispele u Narodni Muzej, a nakon odlaska Mire Ćere u inostranstvo Tatjana Cvjetičanin je nastavila da radi radnju sa mlađim Tasićem a o posledicama dejstva prekomerne količine alkohola mogle su se uveriti zvanice na svečanom otvaranju Narodnog Muzeja pošto je tada dr Tatjana Cvjetičanin na eks popila jedno 5- 6 čaša šampanjca nakon čega je počela naglas da viče!

Kao u poslovici spolja gladac a unutra jadac, iza „blistavog" lica arheologije krije se jedno drugo, daleko mračnije i tužnije lice upropašćene struke pošto je arheologija zakonom pretvorena u privatnu prćiju Arheološkog instituta, fakulteta, lopovluka, bahanalija i sveopšteg rasula dok su muzeji pretvoreni u stovarišta neobrađenog materijala koji na obradu čeka decenijama, a u nekim slučajevima i duže od jednog veka.

Gde je ono vreme kada su svi nalazi morali još na terenu da se dokumentuju? Prohujalo sa vihorom!!!

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane