O tome se ćuti

Kako je diktator na iskušenje stavio i Srpsku pravoslavnu crkvu

PATRIJARH PORFIRIJE

Pre početka pisanja ove kratke analize, moram odati priznanje gospodinu Brkiću glavnom uredniku cenjenog lista Magazin Tabloid, koji je još pre neki mesec nepogrešivo prorekao ime novog Patrijarha srpskog i time dokazao da ima odlične informacije ili direktnu vezu sa Duhom Svetim, da se malo našalimo. Ta činjenica ukazuje da se radi o veoma obaveštenom glavnom uredniku, sa odličnim poznavanjem situacije u našem društvu, te da cenjeni čitaoci mogu da se potpuno oslone na njegove procene, informacije i predloge kako prevazići civilizacijsku katastrofu u kojoj su se srpski narod i srpsko društvo našli.

Stevan Zivlak

Ukoliko pravimo malo detaljniju analizu, naći ćemo se pred slikom koja nije toliko povoljna za samozvanog diktatora i da on nema puno razloga za slavlje.

Pre svega, izbor Mitropolita Porfirija za Patrijarha srpskog je očigledno saborni dogovor episkopata, koji je uspeo da nađe izlaz iz ove na izgled bezizlazne situacije. Naime, prvi put u svojoj istoriji, SPC se našla pred krajnje teškom situacijom, a to je da je SA Sinod kome je uzgred davno istekao mandat, samim tim i legalitet, zajedno sa diktatorskom vlašću i diktatorovim poverenikom , da ne kažemo namesnikom, prokuratorom Crkve, gospodinom Selakovićem, otvoreno preuzeo odlučivanje o svim bitnim pitanjima i počeo otvoreno da ponižava našu Svetu Autokefalnu, Apostolsku Svetosavsku Crkvu.

Odlučili su da članove SA Sabora izlože velikoj opasnosti od zaražavanja, da održe sabor uprkos višoj sili izazvanoj pandemiji, otvoreno su se umešali u lobiranje za pojedine kandidate, i time prekršili do sada uspostavljenu praksu iz Brozovog vremena da to diskretno rade bezbednosne službe a da se na oko ne dira u autokefalnost SPC.

Na taj način gospodin Aleksandar Vučić je pokušao da zgazi dostojanstvo Svete Crkve, da je unizi pred narodom i da je na koncu razbije po nalogu kolonizatora.

Treba otvoreno reći da je postavljeni zadatak pred Diktatora, da se Patrijaršija srpska razbije na nekoliko autonomnih Mitropolija, a da se nakon toga Patrijaršija srpska uništi a sam Beograd dobije nekoliko eparhija . Time bi se koheziono tkivo svih južnoslovenskih naroda uništilo i podvelo pod vlast Vaseljenskog patrijarha koji je turski državljanin, a srbski narod vratio u prilike koje su vladale pod osmanlijama.

Podsetimo se samo na izjavu gospodina Vučića kada su počela dešavanja u Crnoj Gori, da je ta država oduvek imala autokefalnu crkvu, čime je direktno podržao svoga prijatelja gospodina Đukanovića u zločinačkom naumu da krene u konfiskaciju i rasprodaju crkvene imovine.

U našoj domovini, ubrzano su menjani i protivustavno stavljani van snage mnogobrojne odredbe Ustava, Zakona o crkvama, poreskim tumačenjima sličnim kao kod mučenih frilansera, uvedeni su surovi porezi na crkvene nekretnine, koji će takodje važiti retroaktivno, uvedeni su Zakonom o zaštiti podataka tkzv.crkveni poverenici koji će na zahtev države biti u obavezi davati sve podatke koje im budu zatraženi i tako dalje.

Na taj način je polako i podmuklo pripremana pravna podloga za obračun sa SPC i njenom ako ne potpunom devastacijom, a ono bar razbijanjem na što više beznačajnih mitropolija i eparhija.

državnim plaćenim propagandistima koji skoro svakodnevno se bave blaćenjem jerarhije, izmišljanjem raznih afera i tome slično ne vredi ni govoriti.

Sveti Arheresjski Sinod je odmah nakon iznenadne i čudne smrti Blaženopočivšeg Patrijarga g.Irineja, otpočeo sa kršenjem Ustava SPC, Mitropolitu dabrobosanskom g.Hrizostomu je oduzeto njegovo ustavno pravo da upravlja Beogradsko Karlovačkom Arhiepiskopijom, oduzet mu je pripadajući glas, a prilikom održavanja sinodskih sednica su po pravilu glasali protiv njegovih predloga.

Vrhunac loših odluka je bila odluka o smeštaju episkopata u Hotel Hilton, i održavanje Izbornog sabora na groblju u Kripti Hrama Svetog Save, koji je zapravo još uvek neosvešteno gradilište.

To je bio zahtev i uslov diktatora, da bi se tim satanističkim ritualnim činom dodvorio Satanističkoj Internacionali koja ga je i postavila i drži kao projekt uništenja Pravoslavlja i uopšte naroda srbskog.

U ovoj nadasve teškoj atmosferi, SPC je našla snage da Izborni Sabor ne samo održi u veoma nepovoljnom okruženju, već da ga efikasno i uspešno završi, učvrsti jedinstvo, omogući održavanje majskog sabora na kome će se izvršiti bitna postavljenja, te će SPC sa podmladjenim episkopatom i relativno mladim Patrijarhom imati pred sobom budućnost i vreme za dalji napredak svetovne organizacije.

Izbor Mitropolita Porfirija je najmanje loše rešenje, časni episkop Jefrem je odlukom bosanskog lobija prihvatio da bude kandidat znajući da neće biti izabran, već da bi u ime bosanskih vladika iskazao lojalnost jedinstvenoj crkvi.

Objektivno, najveći poraz je doživeo na ovim izborima Episkop bački Irinej, koji je dvadeset i više godina verno i odano služeći vlastima čekao svoj trenutak da zasedne na Tron Svetog Save.

On ne samo da nije izabran, već je doživeo da njegov vikarni episkop dobije na tajnom glasanju više glasova od njega, što je bio veliki udarac za njegovu sujetu. Da li će to izazvati i njegovu odioznost i osvetoljubivost prema novom Patrijarhu, ostaje da se ubrzo vidi.

Episkop Joanikije i episkop Grigorije su časno doprineli jedinstvu Crkve dajući pre Izbornog sabora prikladne izjave da ne smatraju da treba u ovom trenutku da budu izabrani.

Uprkos tim izjavama, pojavili su se kao značajni kandidati koji su dobili znatan broj glasova. To je znak da je veliki broj episkopa sa odobravanjem ocenio njihove dosadašnje aktivnosti i glasajući za njih odao im je priznanje.

Ti glasovi su znak da će SPC u budućem delovanju prihvatiti društveni aktivizam pojedinih episkopa, zabrinutih za sudbinu naroda, te je tim gestom Izborni sabor jasno odbacio diktatorove težnje i namere za potpunu pacifikaciju i potčinjavanje Crkve.

Najveća ličnost ovog Izbornog sabora je ipak po mojoj oceni, bio episkop sremski Vasilije, koji je nakon nečasnog postupka vlasti prema časnom episkopu Lavrentiju, u koga očigledno nisu imali poverenja i koji je dajući svoj glas episkopu bačkom , bio smešten u bolnicu ( dobrovoljno ili ne ). Episkop sremski Vasilije je uspeo da preko noći do ujutru, pripremi predsedavanje Izbornom saboru, obavi neophodne konsultacije sa delegatima i izuzetno efikasno, beskonfliktno i nadasve uspešno obavi glasanje i izbor za manje od tri sata.

Time je obavio istorijsku misiju u veoma osetljivom trenutku i samim tim dokazao da je jedan od najvećih živih i nadasve dostojnih episkopa naše Crkve.

Ne zaboravimo da on stoluje decenijama u Sremskim Karlovcima, gde vodi brigu o dva Dvorca Patrijarha srpskog, gde je i trebalo , da je bilo pameti, biti održan ovaj Izborni sabor, ili u Svetom Srpskom manastiru Krušedol, koji je i bio prvo sedište Patrijarha Čarnojevića prilikom Velike Seobe, a gde takodje postoje izvanredni uslovi za saborovanje.

Dostojnim vodjenjem sednice Izbornog sabora, Episkop sremski g.Vasilije je onemogućio namere da se srpski arhijereji posvadjaju na grobu Blaženopočivšeg Patrijarha g.Irineja, i da se time namere satanista ostvare.

Moja procena je da treba dati šansu Patrijarhu Porfiriju, moleći se za njega Gospodu.

Što se tiče Kosova i Metohije, njegovi su stavovi izuzetno čvrsti i tu nema bojazni da će on podržati gluposti sadašnje vlasti i veleizdaju koja je u toku. Na narodu je da to spreči.

Takođe po pitanju jedinstva crkve, situacije u Crnoj Gori, posebno u Makedoniji, njegovi stavovi će takodje biti čvrsti i proaktivni, siguran sam da će pred Republiku Makedoniju ubrzo biti ispostavljeni zahtevi za restituciju crkvene imovine , posebno imovine manastira Hilandara i Carskih Lavri Nemanjića, kao i imovine Pećske patrijaršije .

Najveće iskušenje pred koga će ga staviti sam Sotona će biti predlog Zakona o istopolnim zajednicama, koji će biti na dnevnom redu u martu, za desetak dana, a koji priprema, preklo gospođe ministarke Gordane Čomić. Stav prema tom pitanju će opredeliti ulogu novog Patrijarha u srpskoj istoriji, treba mu pomoći da tu prepreku dostojno savlada. Ukoliko podrži tu antihrišćansku rabotu, nemamo se čemu nadati od njega, ako izadje sa jasnim hrišćanskim stavom , pokazaće narodu svoju odanost Pravoslavlju. Uskoroćemo to saznati!