KiM

Aleksandar Vučić je u Dubaiu uzeo islamsku veru

Huška braću po veri na Srbe na KiM

Preteško stanje kosovskih Srba obremenjeno je neljudskom bezobzirnošću Aleksandra Vučića i, čini se, čak njegovom mržnjom naročito izraženom prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji kome se trudi da priušti sve ono najgore što uspe da osmisli. Baš onako kako je na početku pandemije rekao da će “morati da smisli nešto gore od Sajma”, to gore jeste opis života ovdašnjih Srba.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Vučić to ne može sam pa je svojim podanicima, koji čine lokalnu vlast, omogućio doslovce sve. A kako su to male sredine, to ni jedno zlo i teror koji traju godinama, nisu bezazleni.

Na onoj strani života, suprotnoj od vlasti i separatističke stranke Aleksandra Vučića, “Srpske liste”, narod je ostavljen i prepušten sebi. Bez ikoga ko bi stao u njegovu zaštitu, ili se za njega zauzeo, spontano se podelio u dve grupe. U jednu veću u kojoj su oni koji pre ili ne mnogo kasnije, odlaze sa KiM u potrazi za poslom kao uslovom da prežive i u onu manju koja trpi, nada se nekakvom poboljšanju i prilici da im se omoguće kakvi - takvi uslovi za život i ostanak tamo gde su i rođeni. Ove druge nedavno je izdalo strpljenje nakon maratonskog iščekivanja posla.

Početkom aprila prošle godine, na prozivke u Skupštini da u Srbiji nema dovoljno medicisnkog osoblja i da je vlast kriva što oni masovno napuštaju zemlju jer u Srbiji ne mogu da se zaposle, ministar zdravlja Zlatibor Lončar odgovorio je da ne postoji nikakva zabrana zapošljavanja, već da je zapošljavanje samo kontrolisano.

Ni jedno od ova dva nije tačno. Zabrana zapošljavanja ukinuta je tek 01. januara ove godine, an a snazi je bila od 2013. Što se kontrole zapošljavanja tiče, kontroliše se jedino da li su kandidati stranački podobni ili ne i to nije nikakava tajna niti novost.

Nekoliko dana kasnije Ministarstvo zdravlja Srbije raspisalo je konkurs za prijem u radni odnos u zdravstvenim ustanovama pa tako i onim na Kosovu i Metohiji gde je otvoreno radno mesto za 75 lekara i 200 medicinskih sestara i tehničara. Ovo je vlastima poslužilo da pokažu kako oni “brinu” o Srbima na KiM. Međutim rezultati konkursa nikada nisu objavljeni.

Umesto toga novembra meseca raspisan je novi konkurs koji se ni na koji način, u onome što je predstavljeno javnosti, nije odnosio niti povezivao sa aprilskim. Osim u tome da je i ovaj potonji probio zakonske rokove o objavljivanju konačnih rezultata.

Ovakav stepen samovolje i nepoštovanja jasnih zakonskih odredbi izrevoltirao je one koji su se poslu nadali ali ni izbliza toliko kao saznanje da će spisak primljenih kandidata biti objavljen tek nakon separatističkih izbora zakazanih za polovinu februara ove godine. Tada je svima postalo jasno da su posao dobili, kao i svaki put do tada, članovi rodbine, prijatelji, članovi “Srpske liste” a ne oni čijim porodicama od toga doslovce zavisi opstanak.

Spiskovi su objavljeni “stidljivo”, mimo propisa, u nameri da se sakrije rezultat koji nikoga nije iznenadio ali jeste ogorčio. Istaknuti se tek unutar zgrada zdravstvenih ustanova gde su bojažljivo fotografisani a onda privatno deljeni na društvenim mrežama da bi i to ubrzo postalo javno. Uz spiskove su detaljno navedena imena rodbinskih i prijateljskih veza, broj plate kako po članu porodice tako i porodično koje višestruko premašuju broj članova jer se mnogi “srodnici” nalaze na više platnih spiskova nasuprot kandidata koji su se prijavili a žive u višečlanim porodicama bez ikakvog primanja, ne retko i po dvadeset godina.

Nezadovoljstvo koje je gomilano nezajažljivom otimačinom predstavnika “Srpske liste” iz usta gladnih radi namirivanja kafanskih cehova, troškova “održavanja” ljubavnica pa i radi pukog rasipništva, iznedrilo je nešto što je istinski moglo da postane događaj od istorijskog značaja.

Tako je 05. marta u Pasjanu, organizovan prvi protest nezadovoljnih, bolje reći Srba ogorčenih zapošljavanjem isključivo po partijskoj rodbinskoj liniji u Zdravstvenom centru Gnjilane, ali i u obrazovanju, od dolaska Aleksandra Vučića na vlast.

Ni stranački, ni politički već narodni protest nije organizovan u većim centrima oko kojih se okupljaju Srbi na KiM poput Kosovske Mitrovice i drugih opština na severu, niti u Gračanici ili Štrpcu, iako je svuda ista nevolja pritisla narod, već u jednom malom selu u kome to niko nije očekivao. Verovatno je zbog toga i uspeo jer je iznenadio sve.

Iz dana u dan broj ljudi se povećavao i protest u Pasjanu počinje da privlači sve više pažnje u medijima. “Srpska lista” na lokalnom nivou počinje da preti i to veoma grubo, zahteva se od naroda da se ponaša u skladu sa interesima stranke a ne svojim ličnim potrebama te da ignoriše proteste.

Na protestu su iznete brojne nepravde, javnost saznaje da preko 80% zaposlenih ne prima ni punu platu i da je ta “privilegija” rezervisana tek za rodbinu i stranačke uposlenike, a da oko stotinak njih iz tog kraja čak nikada nije ni otišlo na posao. Ogorčeni Srbi najavljuju odlazak u Beograd i zahtev da razgovaraju lično sa Aleksandrom Vučićem i da ga upoznaju sa situacijom ako do sada nije upoznat. Upravo ta najava i jeste bila krajnja granica koju vlast može da podnese - odlazak u Beograd.

“Vi možete da pretite da ćete da gladujete, da protestujete danima, nikoga to ne zanima, ali ako obujete cipele i kažete ja idem tamo gde će me čuti, onda je to plafon i onda odjedanput primetite da vas čuju” kažu neki od Srba koji su u ovom protestu učestvovali.

Tračak nade koji se ovim protestom pojavio, ubrzo biva ugašen. Već posle prvog sastanka sa političkim predstavnicima, sve je stalo, bez ikakvog objašnjenja. Pretpostavlja se da su oni koji su protestovali dobili obećanja da će im problemi biti rešeni ako prestanu da se bune.

Desestak dana kasnije, tačnije 16. marta, kada je u Zdravstveni centar Priština sa sedištem u Gračanici na potpisivanje ugovora o zaposlenju došlo tridesetak aplikanata novembraskog konkursa, održan je novi i nešto masovniji protest i u Gračanici. Odavde je zatraženo je poništenje konkursa i smena direktora Kliničko bolničkog centra Bratislava Lazića.

Nezadovoljstvo je toliko eruptiralo da su protestanti medijima preko trideset minuta govorili o nepočinstvima i nepravilnostima u sprovođenju konkursa. Protestovali su mahom ljudi koji nemaju nikakva primanja ali su odbijeni uz navode koji ni malo nisu smetali tokom prijema nečijih rođaka na ta ista radna mesta. Odatle su najavili nove proteste pa i odlazak u Beograd i zahtev da razgovaraju sa Aleksandrom Vučićem.

Petar Petković, direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, u tom trenutku se našao na Kosovu i Metohiji uoči obeležavanja godišnjice martovskog pogroma. Istog dana je izrazio “razumevanje” rekavši da je normalno da ne mogu svi da budu zadovoljni konkursom za 40 radnih mesta na koji se prijavilo 250 kandidata. To jeste tačno ali nije to narod izvelo na ulicu već činjenica da je sprovođenje konkursa prepuno nepravilnosti i obiluje očiglednim i brutalnim kršenjem zakona što Petković ni jednom jedinom rečju nije prokomentarisao. A imao je šta da kaže.

Uredbom o internom i javnom konkursu za popunjavanje radnih mesta u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 2/2019), članom 20 predviđeno je i sprečavanje sukoba interesa.

“Pošto pregledaju prijave na konkurs, članovi komisije dužni su da daju pismene izjave o tome da li oni ili s njima povezana lica imaju privatni interes vezan za sprovođenje konkursa.

Član komisije kod koga postoji sukob interesa, izuzima se iz komisije, a zamenik člana nastavlja rad u komisiji. Ako sukob interesa postoji i kod zamenika člana, imenuje se novi član komisije”.

Umesto toga, kako direktor bolnice u Pasjanu reče “i naši rođaci moraju da rade”. Svakako da moraju, neupitno je, ali tek kada budu zaposleni oni koji ispunjavaju uslove predviđene zakonom a ne po rođačkoj liniji.

Petković je najavio otvaranje 40 radnih mesta koje je “obezbedila Vlada Srbije” da bi dva dana kasnije rekao da “nikome nisam ništa obećao jer pitanje zapošljavanja nije ni do mene, niti do ovih ljudi, niti se to radi na ulici, nego po propisima i zakonima”.

Obećanja nisujedino sredstvo kojima se vlast poslužila da uguši ove proteste. Učesnike je na razgovor pozvao “gradonačelnik” Gračanice, Srđan Popović ali su oni to redom odbili sluteći da se radi o prevari.

Magazin Tabloid je došao do saznanja da je te večeri, u duhu najcrnjih manira UDB-e a po nalogu Srđana Popovića, patrola takozvane “Kosovske policije” obilazila učesnika protesta bukvalno im odlazeći na kuću i upozoravajući ih da će biti uhapšeni kao organizatori protesta, ukoliko se budu pojavili na njima u buduće!

Kako se radi o prostom i nezaštićenom narodu, svesnom kakve sve probleme mogu da imaju ako se zamere lokalnim vlastima, mnogi su odustali od borbe za svoje parče hleba.

Nakon odbijanja da razgovaraju sa Popovićem odlučeno je da Petković razgovara pojedinačno sa svakim od učesnika protesta. Kako za naš list navode inicijativa je stigla “sa Kopaonika” od pravog “direktora” ne samo Kancelarije već svega srpskog što se mrda na Kosovu i Metohiji, Milana Radoičića.

“Svi su se nalazili u sali ali smo jedan po jedan prilazili Petkoviću da ispovedamo našu muku” kažu ovdašnji Srbi u razgovoru za Magazin Tabloid. “Dok smo mi govorili on je pisao nešto na nekom parčetu papira, pored imena i prezimena pisao je neke znake... verovatno je i to bacio čim je izašao odatle”.

Tog dana su protesti počeli da se osipaju. Deo njih je odustao uplašen pretnjama, deo otišao u Kosovsku Mitrovicu gde su tajno, a opet mimo konkursa za dodatna mesta koji još nije raspisan, potpisali ugovore o zaposlenju. O ozbiljnosti svega govori podatak da se potpisivanje ugovora obavljalo u jednom od gradskih kafića, navode sagovornici Magazina Tabloid.

Na kraju, kako su i najavili, Srbi su krenuli put Beograda da se nađu sa Acom Srbinom. Na žalost, od prevelikog srbovanja Aca nije imao vremena za ove mučenike za koje se bori kao lav, a koji su se zadužili da otputuju do Beograda, već ih je tamo primio Petar Petković sa kojim su, maltene, dan ranije već razgovarali u Gračanici. Nekoliko najava da će im nešto biti obećano i zajednička fotografija iz Palate "Srbija" sa Petkovićem je sve što su poneli sa ove "ekskurzije".

Tako su protesti koji su potekli iz nezadovoljstva naroda, pretvoreni u još jednu njegovu podelu. Usledilo je prostačko političko prepucavanje svojstveno članovima Vučićeve sekte, kako još Srbi na KiM nazivaju “Srpsku listu”. Ono što je moglo da postane istorijski uspeh, srozano je na istorijski promašaj.

No, i da se otvori dovoljno radnih mesta za sve kojima je posao potreban, ostaje činjenica da nisu poništeni konkursi na kojima su zaposleni kandidati sa trgovačkom i frizreskom školom koji su upravo radi tog konkursa dokupili privatno diplome medicinske škole kao i to da su zaposleni najpre oni sa rođačkom i političkom zaleđinom.

Nepotizam je samo vrh ledenog brega ukupnog bezakonja i kriminala koji je na Kosovu i Metohiji oformirao Aleksandar Vučić kako bi u šaci držao svakog ko može da bude bilo kakva prepreka izdaji Kosova i Metohije kojoj utire put od prvog dana dolaska na vlast a, bez sumnje, i mnogo, mnogo ranije.