Natrag

Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (49)

ZADRUGARSTVO U SRBIJI I SVETU

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Evo njegovih najnovijih istraživanja. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije uručena i MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Misija za spas sela

Zadruge su prepoznate kao najbolji oblik brzog zapošljavanja i razvoja manje privlačnih privrednih oblasti, a iskustva dobre regulative i prakse zemalja - članica EU iskorišćena su i prilikom priprema važećeg Zakona o zadrugama. Oživljavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin u Srbiji. Reč je o misiji za spas sela u Srbiji, pogotovu u brdsko - planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlja izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolju infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu, crkvu, kafanu i ostale potrebne infrastrukture zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina.

Poražavajuće je da od 4.709 sela u Srbiji - 1.200 su u fazi odumiranja. U 86 odsto sela opada broj stanovnika, u 2.000 njih nema pošte ni bankomata, čak 50.000 kuća je prazno i bez vlasnika, u 150.000 njih trenutno niko ne živi, 1.000 sela nema prodavnicu, 500 nema put, dve trećine nema dom kulture... Kada se govori o nestajanju sela u Srbiji treba istaći da je davne 1834. godine u ustaničkoj Srbiji 345 naselja imalo više stanovnika nego danas!

Naime, na osnovu analize uporedivih naselja od 2.441, ukazuje da će gotovo trećina danas i sutra imati manje stanovnika nego kada je Srbija naseljavana. Tada je stanovništvo bilo izrazito mlado, prosečne starosti od 20 i manje godina. Sada je u većini naselja - sela (jer po Ustavu Srbije u njoj ne postoji kategorija sela) ono je izrazito staro, u većini stanovništvo u proseku ima više od 60 godina!

Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički - strateški značaj. Savremeni svet se ne može zamisliti bez zadruga i zadrugarstva. Veliki su na berzama, trguju i uvećavaju svoj kapital, a mali moraju da se udružuju kako bi smanjili troškove proizvodnje, postigli veći stepen konkurentnosti u prodaji svojih proizvoda i usluga i uvećali zaradu. Jer, zadrugarstvo je danas svetski brend.

Ono u svetu predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje blizu milijarda zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija.

U društveno - ekonomskim uslovima poslovanja velikih trgovinskih sistema i njihovih lanaca, danas je lakše prodati 5.000 tona kvalitetnih proizvoda, nego 50 kilograma na pijaci. Savremeni svedok istorije udruživanja je i veliki bankarski sistem ,,Rajfajzen''. Svoju poslovnu genezu ta banka nalazi u Društvima za pomoć siromašnima, koja su u drugoj polovini XIX veka u Nemačkoj osnivana na inicijativu Fridriha Vilijama Rajfajzena, da bi zatim ta društva prerasla u prve kreditne zemljoradničke zadruge. Značaj zadružnog organizovanja naročito su priznale države EU, koje su razvojem zadruga rešile brojne probleme, pre svega, socijalne i ekonomske prirode.

Zadruge su prepoznate kao najbolji oblik brzog zapošljavanja i razvoja manje privlačnih privrednih oblasti, a iskustva dobre regulative i prakse zemalja - članica EU iskorišćena su i prilikom priprema važećeg Zakona o zadrugama, 2015. godine. Najveća slabost tog zakona je ta što on ne predviđa postojanje štedno kreditnih zadruga. Mi smo jedina zemlja u svetu koja to nema. Nekada je prva zadruga, koja je osnovana u Srbiji bila baš - ŠTEDNO KREDITNA!? DANAS IH NEMA, ZAŠTO, ZNAJU KREATORI AGROEKONOMSKE POLITIKE!

U odnosu na zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata, kada se u zadrugu unosila, imovina, novac, zemlja, kuća, životinje i sve što je zadrugar posedovao, pa i gubio - danas se unosi samo proizod da bi se prodao! Nacionalni program za preporod sela u Srbiji nije nikakva nova strategija za razvoj agrara. On predviđa hitnu akciju kako bi se zaustavili negativni trendovi u selima Srbije. Vreme će pokazati rezultate.

Zadruge imaju veliki potencijal za održivi privredni i društveni razvoj u Srbiji. Imajući u vidu međunarodna iskustva, jasno je da zadruge imaju različite privredne, ekonomske i društvene prednosti u odnosu na druge oblike poslovanja i organizovanja. Zadruge imaju veliki potencijal za stvaranje sigurnijih i održivih poslova, one funkcionišu kroz demokratski model uprave, gde članovi zadruge jednako učestvuju u upravljanju i imaju jednaka prava.

Kroz zadrugu se omogućava ponuda usluga boljeg kvaliteta.Takođe predstavljaju potencijal za oživljavanje poljoprivrede, ruralni i lokalni ekonomski razvoj, posebno uspostavljanjem neposredne veze između poljoprivrednih proizvođača i tržišta koje može da ostvari veću dodatnu vrednost osnovnim proizvođačima, uveća prihode i poveća sigurnost poljoprivrednika, što sve vodi većem ulaganju u poljoprivredu i smanjenju migracija.

Zadruge mogu pospešiti stanogradnju i rešavanje nerešenih stambenih problema velikog broja stanovnika, mogu akumulirati društveni (socijalni) kapital i podići nivo solidarnosti, društvenu reintegraciju ugroženih grupa, promociju socijalne pravde i ravnopravnosti u lokalnoj zajednici i društvu. Zadruge doprinose podsticanju zdrave konkurencije u privrednim granama u kojima su tradicionalno zastupljeni dominantni položaji velikih privrednih društava. U sklopu prednosti zadruga, posebno treba istaći i veoma značajnu otpornost i takozvanu elastičnost zadruga na udarce globalne ekonomske i finansijske krize. Zato udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali, kapital. Dakle, zadrugarstvo i u Srbiji predstavlja misiju za spas sela i države Srbije!

Najstarije - kućne zadruge

Najstariji oblik zadruga su kućne zadruge, koje su pre više hiljada godina nastale na krvnom srodstvu i zajedničkoj svojini. Ima ih kod Slovena, Germana i drugih naroda. Prvi poznati tržišni oblik zadruge - kolegije (collegium) bio je u Starom Rimu. Iz njih su nastajali cehovi i gilde (zanatska i trgovačka udruženja). Zadruge su kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale u njegovoj višoj fazi, sredinom XIX veka. Izvorno, to je pokret sitnog kapitala. Prve zadruge formirali su sitni robni proizvođači - zanatlije i trgovci, Kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije.

Zadruge danas u Srbiji

Vizionar novog zadrugarstva je Milan Krkobabić, prvo ministar za regionalni razvoj u Vladi Srbije, a sad ministar za brigu o selu. Od sredine 2017. do 2020. godine izmenjena je zadružna mapa Srbije, navodi analitičar Risto Kostov. Zahvaljuuči ideji Milana Krkobabića, tadašnjeg ministra za regionalni razvoj, danas za brigu o selu, da kroz razvoj zadrugarstva ujednači regionalnu razvijenost Srbije, zaustavi nestajanje sela, i poveća poljoprivrednu proizvodnju u zemlji, predstavljalo je zračak nade u ovim oblastima za razvoj zemlje. Jer, za protekle tri i po decenije agrar se razvijao po stopi od samo 0,45 odsto.

Važeća Strategija o razvoju poljoprivrede Srbije, do 2024. godine je predviđala godišnji rast od 9,1 odsto, ili u blažoj formi 6,1 odsto. Po onome što se dešavalo to su bile nerealne želje.

Prvi put posle sedam decenija, odnosno Drugog svetskog rata, država je odlučila da pomogne razvoj zadrugarstva i to bespovratnim novcem. Od jula 2017. godine kada je pokrenuta akcija ,,500 zadruga u 500 sela'', do pred kraj 2020. godine osnovano je u Srbiji oko 830 novih zadruga. Pored toga osnovane su i četiri složene zadruge, koje po radu liče na nekadašnje kombinate. U akciji ,,500 zadruga u 500 sela'' koja je pokrenuta sredinom 2017. godine pa do početka 2021. godine u obnovu zadrugarstva Srbije bespovratno je uloženo 1,7 milijardi dinara. Taj novac dobile su 152 stare i nove zadruge. To je značilo i pomganje u radu za 152 fabrike pod otvorenim nebom.- Novac je pomogao život 6.120 seoskih porodica ili oko 30.000 žitelja u selima.

Dakle, vraćen je zadružni duh u Srbiju! Imovina još nije jer je privatizovana. Kako to, to znaju kreatori privatizacije u Srbiji. Jer, zadruge su prvo utopljene u poljoprivredne kombinate, koji su preprodavani tokom privatizacije. Zajedno sa njima preprodavana je i privatna imovina, koja je već imala titulare! Dakle, oni su prevareni, a da li će im imovina nekada biti vraćena, teško je sad reći. Uostalom zna se da se zadrugama duguje blizu 300.000 hektara zemlje. Grubo računajući to je vrednost od oko dve milijarde dolara!

USKORO JAVNI KONKURS: Pola milijarde dinara za razvoj zadrugarstva.

Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj zadruga na teritoriji Srbije predstavljen je ove godine u nizu mesta Srbije, a ove godine je za te namene na raspolaganju pola milijarde dinara. Taj novac dobiće između 50 i 60 novih i starih zadruga.

Javni konkurs za dodelu sredstava biće raspisan uskoro, prednost će kao i do sada biti na nerazvijenim, pograničnim i brdsko-planinskim područjima, ali će komisija, kako je rečeno na konferenciji u Beogradu, kao i prethodnih godina voditi računa o ravnomernoj zastupljenosti čitave teritorije Srbije.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava predviđen za novoformirane zemljoradničke poljoprivredne zadruge je 7,5 miliona dinara, dok je starim zemljoradničkim poljoprivrednim zadrugama namenjeno do 15 miliona dinara, po zadruzi. Ministar zadužen za brigu o selu Milan Krkobabić kaže da je to dobra vest i za gotovo 35.000 poljoprivrednih gazdinstava u Beogradu koja će imati mogućnost da u okviru svojih zadruga konkurišu za podsticajna sredstva. "Želimo da se poljoprivrednici Beograda, pre svega nosioci poljoprivrednih gazdinstava udruže u zadruge, da taj mali, često i usitnjen posed, stave u funkciju i postanu deo zelenog prstena Beograda. Ideja je da zadruge budu nosioci svih aktivnosti.

Želimo da imamo pravi proizvod koji će biti cenjen na trpezama Beograđana, ali i da pokušamo da ga izvezemo", rekao je Krkobabić. Naglasio da su resursi poljoprivrede Beograda impresivni i dodao da na teritoriji prestonice postoji više od 140 sela, te da je namera da ona budu pristojna mesta za život. "Da imaju infrastrukturu i sve sadržaje koji su neophodni da jedno naseljeno mesto ima, ali i da ih, istovremeno, učinimo povezanim sa gradom", rekao je Krkobabić. Naveo je, da je poljoprivreda jedna od razvojnih šansi privrede Srbije, ali i njenog glavnog grada, u kome je dva miliona potrošača hrane. "Nema ni razvijenog turizma bez dobre poljoprivrede", dodao je Krkobabić.

Poljoprivreda je pre nekoliko godina prepoznata i kao značajna mogućnost razvoja Beograda. Kada je promenjen Zakon o glavnom gradu, Grad je preuzeo deo nadležnosti od Republike kada je u pitanju poljoprivreda, među kojima je i poljoprivredna inspekcija.Na grad je prešao sav zakup poljoprivrednog zemljišta, to jest da se kontroliše i zakup. Zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede rešeno je da poljoprivredno zemljište može da se iznajmljuje na period do deset godina kako bi oni koji ga iznajmljuju mogli da planiraju šta će da sade i proizvode.

Osim toga, ulazi se i u proces organizacije poljočuvarske službe, pregovaramo kako bismo mogli da dođemo i do toga da možemo da ulažemo svoja sredstva u protivgradnu zaštitu. Ono što se radi po pitanju infrastrukture prigradskih opština podstiče poljoprivredu. Za Grad Beograd poljoprivreda je važna, pa nauka predlaže da se u prestonici osnuje kancelarija koja će pomagati registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima da apliciraju za fondove Evropske unije, kao i oko pisanja projekata. Jer, Beograd, je posle Vojvodine, najveći poljoprivredni region u Srbiji.

On se prostire na 350.000 hektara, od čega je 277.000 poljoprivredno zemljište, naveo je gradski sekretar za privredu Milinko Veličković i dodao da obradivo poljoprivredno zemljište zauzima oko 237.000 hektara, te da se svake godine povećava. "U 2013. godini smo za podsticaje za poljoprivredu imali 20 miliona dinara i oko 22.400 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, za podsticaje za poljoprivredu imamo 180 miliona dinara i približno 35.000 registrovanih gazdinstava. To daje i obavezu da se vodi računa o poljoprivredi i poljoprivrednim proizvođačima", rekao je Veličković. Dakle, Grad Beograd poljoprivredu je svrstao na veoma visoko mesto na lestvici razvoja celokupne privrede grada.

Čovek zadrugarstva Srbije, koji nikada nije bio prvi čovek Zadružnog saveza Srbije, je eks profesor Poljoprivrednog fakutleta u Beogradu dr Miladin Ševarlić. On ističe da se danas pomaže osnivanje zadruga i ulažu značajna finansijska sredstva. Formiraju se specijalne i složene zadruge. To je dobro. Ali, to je pionirski korak, kaže on. To treba da bude proces dug nekoliko desetina godina da bi posle toga dao prve rezultate, kaže Ševarlić i iznosi svoju analizu: u trogodišnjem periodu (2017-2019) bespovratnim sredstvima potpomognuto je ukupno 152 zadruge, od čega je 148 novoosnovanih i starih zadruga i četiri novoosnovane složene zadruge - kojih u prethodne tri decenije nije bilo u našoj zadružnoj praksi; na osnovu javno dostupnih podataka na sajtu Ministra za brigu o selu, nije moguće razdvojiti novoosnovane od „starih" zadruga, izuzimajući četiri novoosnovane složene zadruge za koje bi trebalo uraditi detaljnije „studije slučaja" da li je njihova delatnost samo ono što nije delatnost njihovih članica (prerada, plasman pod zajedničkom robnom markom, marketing i druga istraživanja, ...) - kao što je to praksa u državama sa razvijenijim složenim zadrugama;

u tri dosadašnja godišnja konkursa zadrugama je raspodeljeno ukupno 1.653.171.560 dinara ili 14.069.545 evra donacija, što predstavlja samo trećinu godišnjih budžetskih sredstava koje Srbija izdvaja za troškove obezbeđenja migranata koji prolaze ili se određeno vreme zadržavaju i u prihvatnim centrima na našoj teritoriji;

nacionalno je zabrinjavajuće da je za tri godine država Srbija donirala samo jednu zadrugu na teritoriji pokrajine Kosova i Metohije, i to „staru" zadrugu u Zubinom Potoku (2018);

ako se nastavi sa ovako skromnim budžetskim donacijama, umesto u najavljivanom i već isteklom trogodišnjem periodu, Program doniranja „500 zadruga u 500 sela" realizovaće se tek po isteku prve decenije od njegovog početka realizacije. To jeste malo novca za posrnulo zadrugarstvo i agrar, ali je dobro da se krenulo pa neka traje!

budući da je 21. vek - vek ekonomije znanja, veliki je nedostatak, u odnosu na favorizovane inostrane ulagače, što država ne subvencioniše bespovratnim novcem barem po jednog stručnjaka sa sertifikatom da je osposobljen za rukovodioca zadruge barem tokom prve godine poslovanja novoosnovanih i tzv. složenih zadruga. Činjenica je da Program „500 zadruga u 500 sela" u Srbiji podstiče kampanju osnivanja novih zadruga sa razumljivom željom njihovih osnivača da dobiju bespovratna sredstva. Međutim, nedostaje analiza koliko je novoosnovanih zadruga postalo samo statistički broj u Agenciji za privredne registre, jer već naredne godine po osnivanju te zadruge prelaze u kategoriju „starih" zadruga i bivaju eliminisane iz mogućnosti dodele bespovratnih sredstava u narednom konkursu zbog „neaktivnosti" u prethodnom periodu!

Dugo smo čekali nacionalni IPARD program. I sad se sporo realizuje. Za to vreme, dok smo čekali našu administraciju da krene ,,domaći'' IPARD, najveći dobitnici u prethodnom periodu su građani Srbije mađarske nacionalnosti, čija je ekonomska održivost potpomognuta bespovratnim i povoljnim kreditnim sredstvima u iznosu od 165 miliona evra koje je obezbedila Vlada Mađarske! Uložila je u razvoj agrara Vojvodine!

Obzirom na demografsku devastaciju većine sela u Srbiji, neophodno je sa ranije, nerealne agrarno-političke platforme razvoja svakog sela preći na utvrđivanje kriterijuma, izbor i razvoj odabranih seoskih centara koji će pružati infrastrukturne, proizvodno-ekonomske i društveno neophodne usluge žiteljima većeg broja okolnih sela u pojedinim užim ruralnim celinama;

Pored zadruga koje prvenstveno treba da budu u funkciji otkupa, prerade/dorade i plasmana tržišnih viškova ekološki bezbednijih, kvalitetnijih i cenovno vrednijih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, posebnu ulogu imaju stručnjaci poljoprivredne savetodavne službe Srbije (PSSS), čiji je broj i raznovrsnost specijalizacija, nažalost, nedovoljan;

Uporedna analiza pokazatelja opterećenosti savetodavaca prema broju gazdinstava, obradivoj površini ili broju uslovnih grla stoke, ukazuje da sadašnji broj poljoprivrednih savetodavaca u Srbiji treba povećati za 4-6 puta odnosno za 10-12 puta da bi dostigli kadrovsku obezbeđenost Hrvatske savetodavne službe odnosno Kmetijsko pospešilne službe Slovenije!

Posebno nedostaju specijalizovani stručnjaci za rad sa mladim poljoprivrednicima, seoskim ženama, gazdinstvima specijalizovanim za domaću preradu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda po tradicionalnoj tehnologiji i seoskim turističkim domaćinstvima. Zato moramo više i brže da koristimo iskustva i primere dobre prakse iz drugih zemalja;

Vraćen zadružni duh

Na početku akcije ,,500 zadruga u 500 sela'', sredinom 2017. godine, u Srbiji je bilo više od 1.500 zemljoradničkih zadruga. Od toga oko 1.100 aktivnih. Do tada je Srbija bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga. Od tada do danas, za tri godine u razvoj zadrugarstva je uloženo oko 1,7 milijardi dinara bespovratnog državnog novca. Sa tim parama pomognut je razvoj 152 stare i nove zadruge. Taj novac pružio je boljitak za 6.120 porodica, odnosno za više od 30.000 žitelja u selima čiji rad i poslovanje su oslonjeni na zadrugarstvo. Uskoro se u 2021. godini očekuje novi konkurs po kome će oko 500 miliona dinara biti podeljeno zadrugarima širom Srbije.

Ova akcija treba da traje neograničeno. Treba da je usvoji i Parlament Srbije i da bude obaveza za svaku novu Vladu u Srbiji. Jer, samo ako bude dugoročno trajala sela koja imaju nadu za opstanak, imaće šanse i da ostanu. Cilj je da se kroz razvoj zadrugarstva zaustavi iseljavanje iz sela (za pola veka od 1950. do 2000. godine na prostorima Jugoslavije iz sela u grad je otišlo osam miliona ljudi)

Za takav proces u svetu je bilo potrebno oko 120 do 150 godina. Između ostalog ciljna grupa za ostanak na selu moraju biti mladi učenici njih oko 2.500 koji svake godine završe srednje poljoprivredne škole u zemlji. Jer, imaju početni kapital, zemlju od roditelja, država treba da im stvori samo uslove da ostaju na selu, da se da ubede mlade devojke da će im biti lepo na selu, da se žene, stvaraju porodice. Naravno to zavisi i od devojaka da li hoće da se udaju i žive na selu. A, to opet zavisi od toga šta ćemo im ponuditi na selu.

Jer, dok sada je to bio život koji niko nije želeo. Ako im ponudimo da u selu imaju isto sve kao i u gradu, onda će moći da biraju da li da ostaju ili da odlaze u gradove da se udaju, da budu podstanari, da - i siromašno da žive. Dakle, cilj je da selo opet postane mesto rađanja i života, a ne samo umiranja. Jer, u Srbiji je u 2020. godini umrlo blizu 115.000 žitelja, a rođeno je samo nešto više od 61.000 beba! Uz to poslednjih godine oko 60.000, pre svega, mladih, odlazi u svet, sa kartom u jednom pravcu. To znači u svet bez povratka. Poneko će se možda i vratiti, u trećem dobu kao što se dešava danas.

Dakle, za oporavak i opstanak sela, nužno je da se stvore i uslovi za razvoj stočarstva koje danas u BDP poljoprivrede učestvuje samo sa 31 odsto, što je na nivou nerazvijenih afričkih zemalja. Odnosno sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenog sveta! Tu Srbija zauzima visoku poziciju!

Dakle, kada se stvore isti uslovi života na selu kao i u gradu, očekuje se da se smanji taj odlazak i da se poveća poljoprivredna proizvodnja. Naravno, ako bude više stanovnika u selu, ako ih više bude proizvodilo hranu, uz primenu nauke. Jer, samo dva naša instituta iz Novog Sada i Zemuna, nude svake godine više od 1.500 sorti i hibrida raznih kultura, onim koji obrađuju njive. To su kulture koje na našim poljima, ali i u svetu, daju visoke prinose, naravno uz primenu agrotehnike i primenu nauke.

To je posebno značajno zbog toga, što smo mi uvek imali visoke i nerealne planove u agraru. To pokazuje i analiza poslednje tri i po decenije koja pokazuje da poljoprivreda ima prosečan godišnji rast od samo 0,45 odsto (važeća Strategija razvoja agrara od 2014. do 2024. godine je bila plan želja u kojoj je 200 eksperata na 145 strana napisalo da će poljoprivreda imati godišnji rast od 9,1 ili najmanje 6,1 odsto). To je bilo, nerealno, netačno i neostvarivo.

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji već decenijama se obavlja na oko 3,47 miliona hektara i njena godišnja vrednost se kreće između četiri i pet milijardi dolara. Retkost, kao što je to bilo 2020. godine je da pređe tu sumu i da bruto vrednost bude 5,8 milijardi dolara. Dakle, vrednost te proizvodnje je samo 1.000 dolara poo hektaru! Sa takvom proizvodnjom nema mogućnosti da se bude konkurentno u svetu. Jer, konkurenti imaju znatno više. Holandija 24.000, a Danska 17.000 dolara po hektaru.

Vrednost agrarnog izvoza u 2018. godini bila je 3,3 milijarde dolara, zatim 2019. godini to je bilo oko 3,62 milijarde dolara, a 2020. godine to nešto više od 4,1 milijarda dolara. Planovi i želje su da taj izvoz ne sirovina za proizvodnju hrane, što mi sad prodajemo u svetu, već proizvoda iz prerađivačke industrije, bude bar 10 milijardi dolara. Želje sa tim brojkama su se prikazivale u privrednim komorama još pre dve, tri, četiri decenije. Menjali su se političari i kreatori agrarne politike, želje su ostajale iste, ali se nisu ostvarivale.

Odnosno, planovi ostali samo kao želje na papiru i u fiokama i danas postoje. Nedovoljno je učinjeno da se one ostvare i u praksi. Zato obnova zadrugarstva u Srbiji nije posao za jednu Vladu, ili za jedno ministarstvo. To je društveni proces, koji da bi bio uspešan, mora da bude trajan! Jer, on treba da bude na onaj po ugledu u svetu, da donese bolji život na selu, a to onda da donese i veću proizvodnju, koje će doneti i veću zaradu i profit. Za to je potrebna realna i dobra agroekonomska politika, realna i ostvariva u praksi. A, ne samo prazne političke želje da bi što duže ostali na vlasti.

Tada ime seljak neće biti više pogrdno, jer do sada smo se njemu pominjući ime SELJAK, samo rugali, govorilo se kada je htelo nekom nešto pogrdno da se kaže. Nažalost to je bilo samo na ovim prostorima. Kada to bude obrnuto da neko poželi da bude seljak i da mu to donosi i blagodeti u životu, biće bolje i celoj Srbiji!

Zadruge nesporno i u Srbiji pomažu održivosti porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i seoskih zajednica. Država pomaže sa Programom „500 zadruga u 500 sela", ali relativno kasno i sa skromnim sredstvima. Ne upuštajući se u druge aspekte potpunije naučno-stručne analize pokazatelja navedenih u Tabeli 1. mogu se istaći sledeće konstatacije:

Da bi se osetio boljitak na selu Nacionalni tim za preporod sela Srbije predlaže nekoliko mera:

- Formiranje održivog Fonda za razvoj seoske infrastrukture;

- Posebni finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu;

- Ustupanje zemljišta u državnom vlasništvu, do 50 hektara, na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima. Nemaju pravu da ga otuđuju, ostaje njihovo sve dok na njemu proizvode hranu, predaju je zadrugama i ona im to isplaćuje;

- Dodela kuća pod najpovoljnijim uslovima onima koji žele da dođu da žive na selu i da obrađuju zemlju;

- Smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim i brdsko - planinskim područjima;

Uz to predlaže se i :

- Osnivanje Nacionalnog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih proizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode;

- Osnivanje državne Agrarne razvojne banke;

- Osnivanje Poljoprivredne komore Srbije;

ZADRUGE: nacionalizacija i privatizacija

Samo u Vojvodini, nacionalizacijom, posle Drugog svetskog rata, oduzeto je oko 700.000 hektara oranica. Ponajviše je bilo zadružne zemlje! Za ispravljanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemljišta, potrebno je da država izdvoji oko dve milijarde evra. Dosad je 120.000 hektara zadružne imovine čak i privatizovano!? Kako je mogla da se privatizuje imovina koja je imala titulara, odnosno vlasnika? Takva privatizacije u svetu je obavljena jedino u Srbiji! Za nju niko nije odgovarao ni juče, ni danas, videćemo sutra?

Ciljna grupa, srednje škole!

U radu Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, posebna pažnja i ciljna grupa treba da budu i svršeni učenici srednjih poljoprivrednih škola u Srbiji (kojih ima više od 60). Svake godine iz tih obrazovnih ustanova sa diplomom srednjih škola izađe njih oko 2.500. Cilj je da se posle stvaranja boljih i privlačnih uslova za život i rad na selu, to ponudi svršenim učenicima srednjih poljoprivrednih škola. Neka idu i neka studiraju oni koji žele, pa neka se vraćaju na selo, da primenjuju znanje i proizvode hranu, neka budu direktori zadruga, biznismeni. Roditelji im poseduju poljoprivredna imanja.

Oni koji hoće da idu i da studiraju, neka idu pa ako hoće da žive na selu, neka se vrate. Ostali koji hoće odmah posle srednje škole neka odmah ostaju na imanjima. Pošto im roditelji poseduju imanja, to znači da imaju sve uslove za početak biznisa na selu. Oni treba da budu glavna ciljna grupa onih koji vode borbu za opstanak i ostanak sela. Naravno, prvo da im se stvore uslovi, to ponudi, pa neka odluče da li će da ostanu na selu ili da idu. To važi i za muškarce i za devojke koji pohađaju srednje poljoprivredne škole. I ne samo te škole, već i svi drugi koji svoju budućnost budu videli u selu, da se bave poljoprivredom, turizmom, starim zanatima... Zavisno od regiona gde se nalaze da se opredele za intenzivnu proizvodnju, ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo, organsku proizvodnju, lekovito bilje, seoski turizam, starim zanatima... Pre nego što krenu to da rade neka se upoznaju i sa zapovestima za zadrugare koje im ovde dajemo.

Deset zapovesti za zadrugare

1.Radi sve preko Zadruge i na organizaciju zadrugarstva, jer je samo u zadrugarstvu spas čovečanstva i jedini put ka uspehu;

2. Zadrugarstvo udružuje sve ljude, bez obzira na veru i narodnost. Zato nijedan zadrugar ne treba u Zadrugu da unosi klasnu ili versku borbu, već treba da bude prema svakom ljubazan, nesebičan, iskren i predusretljiv;

3. Nikada neuobražavaj da si mnogo učinio za napredak zadrugarstva, već uvek i dalje radi kao da za njega nisi ništa učinio;

4. Samo zadrugarstvo radi u korist članova Zadruge. Pokoravaj se stoga zadružnim zakonima, pravilima i zaključcima;

5. Poštuj svoju Zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i ti srećan i zadovoljan biti

6. Ne ubijaj ugled Zadruge, već razvijaj zadrugarsku ljubav među zadrugarima, jer bez te osnove zadrugarstvo je uopšte nemoguće;

7. Ne čini nikada nikakve prestupe, već se pokaži da si primeran građanin i pravi zadrugar;

8. Raduj se svakom napretku svoga brata zadrugara, jer će i na tebe doći red. Zapamti da je zadrugarstvu cilj da preobrazi svet i oslobodi ga krize i nevolje;

9. Slušaj svaku zadružnu i dobru pouku, jer će ti ona doneti samo kristi i nikad štete;

10 Nikad ne zaboravljaj svoju dužnosti prema Zadruzi, jer će ti Zadruga doneti i za tebe i tvoje druge - zadrugare programe i neizmerne koristi i blagodeti;

Izvor: Zadružni kalendar ,,Glavnog saveza zemljoradničkih zadruga'' za prostu 1933. godinu;

ZABORAVLJENI ZADRUŽNI PRINCIPI

Komentar autora knjige ,,SUDBINA ODUZETE IMOVINE'' B. GULANA: Očito je da su ovi zadružni principi ,,zaboravljeni'' u trci za brzom zaradom. To je i najbolji dokaz da se još uvek privatizuje privatna imovina (zadružna). Postavlja se pitanje samo od sebe kako se može privatizovati već privatna imovina. Po tome smo jedinstveni u svetu!

Ko je naše biznismene ovlastio da privatizuju imovinu koja ima titulare: To se radi u trci za nelegalnim bogatstvom i pranjem novca, pa novi vlasnik kroz razne mahinacije i preknjižavanja dobija imovinu koja već ima titulara! Zaboravljeni su ovi zadružni principi koji važe u celom svetu! Prilikom privatizacije u Srbiji je i učinjena najveća greška kada poljoprivrednici, stočari i svi drugi koji se bave ovim poslom, prilikom privatizacije nisu postali vlasnici prerađivačke industrije. To je najveća greška privatizacije na ovim prostorima koja traje više od tri decenije.

Analitičari ističu da je sve to greška, ali namera koju su učinili novi srpski tajkuni i biznismeni. Pomenimo samo da su primarni poljoprivredni proizvođači, gradili tu indsutirji, ali nisu dobili njene akcije od onih koji su kreairali i stvarali ovaj program privatizacije. Da jesu učestvovali bi i u kreiranju cene od njive do trpeze. Ovako nije im problem da proizvedu, ali jeste da prodaju, a još veći da naplate svoj trud i znoj. Da su oni dobili akcije prerađivačke industrije. Da jesu, sami bi danas odlučivali o svojoj sudbini, ne bi bacali proizvode, dobijajući bi cenu koja bi u svakom trenutku pokrivala troškove, uticali bi na to da se ne uvozi ono što možemo sami da proizvedemo.

žJednostavno, odlučivali bi i svojoj sudbini. Ovako su postali najamni radnici na svojim njivama. U toj pljačkaškoj privatizaciji bez posla je ostalo više od 100.000 radnika, a Srbija sve češće od izvoznika hrane postala je njen uvoznik. Staje su prazne nema goveda, a samo 2019. godine za uvoz zamrznut svinjskog mesa je potrošeno 71 milion doalra, 2020. godine 58 miliona dolara.

Gde se nalazimo danas, najbolja potvrda je činjenica da smo pre tri decenije izvozili godišnje svinjskog mesa za 762 miliona dolara!!! Ili da smo 1866. godine u Srbiji na 1.000 stanovnika imali 1.300 svinja, dok je u to vreme Amerika na 1.000 stanovnika imala samo 800 do 900 svinja. Dakle, bili smo daleko razvijeniji od Amerike, Svetska organizacija za hranu FAO je decenijama upozoravala da će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik. To se i ostvarilo!

Zadruge u svetu predstavljaju ekonomsku okosnicu o(p)stanka na selu. Pored velikih ekonomskih potencijala, na selu u Srbiji se i danas teško živi. Sela se decenijama prazne, čak i gase i nestaju sa mape naše države. Od 4.700 sela nestaje njih 1.200. Dakle, svako četvrto.

Dobar deo kuća u brdsko planinskim selima liči na ruine. Mladi ljudi odlaze u potrazi za boljim i udobnijim životom, i to je proces koji dugo traje i koji ne može u potpunosti da se zaustavi, ne samo u Srbiji. I svet ima ruralne sredine, ali se to ne primeti ako se živi u njima. Jer, one su uređene za život u njima dostojan čoveka u XXI veku. Ali, zbog lošeg života u sredinama narod neće da ostaje u selima da živi. Sela u Srbiji je ukinuo čak i sam Ustav, pa po njemu nema nijednog više sela. Postoje samo naseljena mesta!

Zadrugarstvo u svetu

Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje blizu milijarda zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. U sklopu prednosti zadruga, posebno treba istaći i veoma značajnu otpornost i takozvanu elastičnost zadruga na udarce i globalne ekonomske i finansijske krize.

Najstariji oblik zadrugarstva u svetu su kućne zadruge, koje su pre više hiljada godina nastale na krvnom srodstvu i zajedničkoj svojini. Ima ih kod Slovena, Germana i drugih naroda. Prvi poznati tržišni oblik zadruge - kolegije pojavljuje se u Starom Rimu. Iz njih su nastali cehovi i gilde (zanatska i trgovačka udruženja). Zadruge su kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale u njegovoj višoj fazi, sredinom XIX veka. Izvorno, to je pokret sitnog kapitala. Prve zadruge formirali su sitni robni proizvođači - zanatlije i trgovci.

U definiciji o zadrugama postoji prilično nepreciznosti. Dok neki autori zadruge definišu kao preduzeća, drugi ih vide izričito kao udruženja. U svakom slučaju, korisno je upoznati se s pojmovnim određenjem o zadrugama, jer to otkriva i način na koji su se razlilčiti društveno - ekonomski sistemi, državna uređenja i sami zadrugari odnosili prema udruženju.

Trgovinski zakon donet je 1875. godine u Ugarskoj, koji je bio osnova za osnivanje zadruga u Vojvodini. Do Prvog svetskog rata, zadruge su definisane kao ,,društva koja imaju neograničeni broj članova, nastala da uz zajedničko vođenje poslova (preduzeća), a na temelju uzajamnosti unapredi kredit, privredu i gospodarski rad svojih članova''.

U važećem Zakonu o zadrugama Republike Srbije, koji je usvojen u Narodnoj Skupštini RS 29. decembra 2015. godine (čl 2) o pojmu zadruge je zapisano: Zadruga je pravno lice, koje predstavlja poseban oblik organizovanja fizičkih lica (u daljem tekstu): zadrugara) koji poslovanjem na zadružnim principima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne, kulturne i druge interese i koji upravljaju i kontrolišu poslovanje zadruge''.

(Nastaviće se)

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane