Natrag

Nemačka

Da li će se prekinuti praksa da je svaki novi kancelar gori od prethodnog

Merkelova dobila naslednika

Većinski partner u Velikoj koaliciji, Unija, uspeo je posle mučnih natezanja da odredi zajedničkog kandidata za kancelara i naslednika Angele Merkel. Za neke je iznenađenje, a za druge je očekivano Armin Lašet dospeo na tu poziciju, ali neće imati ni malo lak zadatak da birače ubedi kako trebaju da glasaju za njega, a ne za sve popularniju kandidatkinju Zelenih. Nemačku očekuje vruće predizborno leto, a konačnu odluku o tome ko će biti kancelar može da pogura sve moćnija farmako-industrija.

Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

„Kocka je bačena, Armin Lašet će biti zajednički kandidat CDU-CSU na predstojećim parlamentarnim izborima”, ovim rečima je bavarski predsednik vlade i šef CSU-a Markus Zeder u utorak 20. aprila najavio svoj odustanak iz trke za to mesto. Ovim je potvrđeno ono o čemu se govorilo poslednjih godina, a to je da je Angelu Merkel na čelu CDU-a i vlade držalo samo saznanje kako je svaki potencijalni naslednik gori izbor od nje.

Koalicija CDU-CSU (popularno “Unija”) nedeljama se borila da nađe osobu koja bi u ovim turbulentnim vremenima mogla da joj obezbedi pobedu na saveznim parlamentarnim izborima u septembru. Problem je bio u tome što je Zeder daleko popularniji od Lašeta, čak i među biračima i članovima CDU-a. Drugi problem je bio što daleko veći CDU nije smogao snage da prevaziđe svoj ego i prihvati da po drugi put u posleratnoj istoriji manja sestra iz Bavarske daje zajedničkog kandidata za kancelara.

Lašet nema uporište među biračima CDU-a (svoje matične partije), a još manje kod pristalica CSU-a. On gubi popularnost i u Severnoj Rajni - Vestfaliji, pokrajini u kojoj je predsednik vlade - tamo je popularnost CDU-a u poslednje vreme u slobodnom padu. Čak je i veliki broj poslanika CDU-a u Bundestagu u anketama izrazilo spremnost da podrži bavarskog kandidata, ali je konačnu odluku donelo predsedništvo stranke, odnosno oni koje popularno zovu “Kardinalima” - neformalni centar moći na vrhu CDU-a.

Dve sestrinske stranke jednom su već bile zaratile oko izbora zajedničkog kandidata za savezne izbore. Bilo je to 1976. kada je stari politički vuk i predsednik bavarske vlade Franc Jozef Štraus uspeo da se nametne umesto još neiskusnog i slabo poznatog Helmuta Kola. Zeder je, po svojim rečima, želeo da izbegne ponovno deljenje Unije, pa se povukao i pre formalnih izbora u okviru obe partije pojedinačno.

Lašet je dosta liberalniji u odnosu na svog dojučerašnjeg suparnika. Potiče iz Severne Rajne - Vestfalije, pokrajine koja je nekada slovila za citadelu radničke partije SPD-a. Od kako su “crveni” počeli da se kreću ka centru političkog spektra u susret CDU-u, koji je krenuo malo u levo, razlike su se smanjile do te mere da birači nisu imali problem da svoje poverenje daju CDU-u.

Bavarska je tradicionalno veoma konzervativna pokrajina, pa je tako i Zeder konzervativniji od Lašeta, ali je teško proceniti tačnu političku poziciju na kojoj stoji, jer je često menjao kurs. Uprkos tome, većina izborne baze Unije ga je priželjkivala za kandidata za mesto kancelara i već je dobio nadimak “Kandidat srca”. Na kraju je podlegao u sukobu sa “Kardinalima”.

Lašet je zagovornik popuštanja anti-korona mera i time bi mogao da privuče sve one koji su nezadovoljni kriznim menadžmentom Angele Merkel i njenog tima. Nemcima je već dosta zatvaranja, mada su mere primenjene u ovoj zemlji među najblažima u Evropi. Kao i obično i sada prevagu odnosi pragmatizam koji nalaže da se što pre pokrene obamrla privreda.

Međutim, odluku o popuštanju ili zaoštravanju mera neposredno pred izbore neće doneti sama Merkelova, već će morati da postupa onako kako njen ministar zdravlja predloži pod pritiskom svemoćnog farmako-kartela. Ako popuštanja ne bude, ili ako ono ide isuviše sporo, Lašetu se smanjuju šanse da Uniju povede u pobedu. Ukratko rečeno: ove parlamentarne izbore može da odluči farmako-industrija.

Odmah po proglašenju Lašeta za zajedničkog kandidata Unije, ispitivanja javnog mnjenja su pokazala da će on imati velike muke da zaista i postane kancelar. Čak dve trećina glasača CDU-a smatra da je on loše rešenje, a isto to misli i 90 odsto birača CSU-a.

Po ispitivanjima javnog mnjenja obavljenim već 20. aprila Unija je pala na 21 odsto popularnosti, što je njen najgori rezultat do sada. Sa druge strane, partija Zelenih ima dosta popularnu ko-predsednicu Analenu Berbok koja je vešto iskoristila borbu oko prestola u Uniji da svoju partiju digne do magičnih 28 odsto podrške glasača čime je ona postala trenutno najjača partija u Nemačkoj.

Sukobi unutar Unije i slaba operativnost cele vlade odrazili su se i na rejting SPD-a, manjinskog partnera u Velikoj koaliciji koji se srozao na 13 odsto i samo je za jedan poen viši od podrške koju uživa opoziciona FDP (Liberali). I AfD se oporavlja posle prošlogodišnjih unutarstranačkih turbulencija i u stopu prati liberale i socijal-demokrate sa 11 odsto podrške u biračkom telu. Partija Levice je takođe stabilno iznad granice cenzusa i sada uživa podršku 7 odsto biračkog tela.

Po ovim rezultatima Unija će imati težak posao da posle narednih izbora formira vlast, a za to će joj trebati podrška još najmanje tri partije (SPD, FDP i Levica), ili da kancelarsko mesto prepusti Zelenima koji bi onda u koaliciji sa Unijom i još nekom partijom mogli da formiraju većinu.

Problem u saradnji sa Zelenima nije samo to što bi se predala fotelja kancelara, daleko je važnije pitanje da li je za nekada ekološku partiju Lašet uopšte prihvatljiv, nakon što se prilikom formiranja poslednje vlade oštro suprotstavio takvoj koaliciji.

U svakom slučaju Nemačka izvesno vreme neće na međunarodnom planu imati isti uticaj kao onaj koji je imala za vreme mandata Angele Merkel. Nestabilnost na unutrašnjem planu za sobom povlači smanjenje ugleda na međunarodnoj bini, a komplikovane koalicije raznih duginih boja samo će dodatno da zbunjuju strane partnere.

Iako liberalan, Lašet nije uvek delio iste stavove sa Merkelovom u vezi pojačanih migracija. Kao predsednik vlade industrijski najrazvijenije nemačke pokrajine, Lašet je znao da bi bez priliva stranih radnika nemačka privreda stala, ali je istovremeno kao nekadašnji pokrajinski ministar prosvete naučio da je integracijja pojedinih etničkih grupa skoro nemoguća. Zbog toga je on, na iznenađenje mnogih, odbacio stigmatizaciju Tila Saracina, političara koji upozorava na negativne posledice nekontrolisanog doseljavanja stranaca, rekavši da se treba zamisliti nad njegovim knjigama.

Kao ministar prosvete Severne Rajne - Vestfalije Lašet se zalagao za jaču integraciju stranaca kroz obrazovanje, ali je istovremeno nastavnom osoblju islamske veroispovesti zabranio da u škole dolazi u burkama i sličnim odeždama.

Što se odnosa Lašeta prema Evropskoj Uniji i njenom proširenju tiče ne treba očekivati nikakve velike promene u odnosu na politiku koju je sprovodila Angela Merkel, osim što bi on kao veliki zagovornik ljudskih prava mogao da dodatno usporava napredovanje Srbije ka EU dok se na zadovoljavajući način ne reše svi problemi na koje su Brisel i Berlin ukazali.

Njegov najozbiljniji kontrahent u borbi za mesto kancelara na septembarskim izborima Analena Berbok iz stranke Zelenih, sa druge strane, pokazuje šizofreno cepanje poznato iz vremena Joške Fišera koji je prvi nekadašnju partiju boraca za mir u svetu uveo u rat i to protiv Jugoslavije. Dok traži povlačenje svih američkih raketa sa nuklearnim bojevim glavama iz Nemačke, ona istovremeno pledira za stvaranje snažne vojske Evropske Unije koja bi bila u stanju da zameni američke trupe, ako Bajden nastavi Trampovu politiku povlačenja iz Evrope.

Tu je Lašet oprezniji, kao i po pitanju odnosa prema Rusiji, dok se Berbokova zalaže za prekid radova na izgradnji „Severnog toka 2” i konfrontaciju sa Kremljom.

Posmatrano kroz tu prizmu Lašet bi bio bolji kancelar od liderke Zelenih, ali još nisu sve karte otkrivene, zbog čega ne treba žuriti sa zaključcima. U svakom slučaju naredne mesece treba posvetiti pomnom proučavanju i jednog i drugog kandidata za mesto naslednika Angele Merkel.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane