Natrag

Pogled iz Moskve

Iz govora ruskog lidera Putina na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu

Zapadna Evropa i Rusija moraju da budu zajedno

Putin: Uzrok nestabilnosti globalnog razvoja su nagomilani socijalno-ekonomski problemi. Lično sam slušao stavove vodećeg evropskog političara, Helmuta Kola, koji je govorio da ako evropska kultura hoće da se sačuva i da ostane jedan od centara svetske civilizacije, onda Zapadna Evropa i Rusija moraju da budu zajedno. Teško je ne složiti se sa tim. Današnja situacija je očigledno nenormalna

***

Može se očekivati da karakter političkih aktivnosti u svetu postane agresivniji, uključujući pritisak na one zemlje koje ne prihvataju ulogu poslušnih upravljanih satelita. Moramo se boriti za stvaranje uslova za ostvarivanje dostojnog životnog standarda za svakog čoveka. Moj prvi princip za budućnost je: čovek mora imati udobne uslove života. Stan/kuću i dostupnu infrastrukturu: saobraćajnu, energetsku, komunalnu. Drugi; čovek mora biti uveren da će imati posla, koji će mu pružiti stabilno rastući prihod, dostojan životni standard i pristup mehanizmima obrazovanja tokom celog svog života;Treći princip je: čovek mora biti uveren da će dobiti kvalitetnu i efektivnu medicinsku pomoć, kada je to potrebno, da će mu sistem zdravstvene zaštite u svakom slučaju garantovati pristup savremenom nivou usluga. I četvrto: nezavisno od prihoda porodice, deca moraju imati mogućnost da dobiju dostojno obrazovanje i da realizuju svoj potencijal.

TREĆI izazov, a tačnije, otvorena pretnja, sa kojom se možemo sudariti u ovoj novoj deceniji - to je dalje zaoštravanje celog kompleksa međunarodnih problema. Jer, nerešeni i rastući unutrašnji socijalno-ekonomski problemi mogu nekog da podstaknu da traga na koga bi mogao da svali krivicu i da ga optuži za sve nevolje i tako preusmeri razdraženost i nezadovoljstvo svojih građana. I mi to već vidimo, osećamo da se povećava gradus spoljnopolitičke, propagandne retorike.

Može se očekivati da i karakter političkih aktivnosti postane agresivniji, uključujući pritisak na one zemlje, koje ne prihvataju ulogu poslušnih upravljanih satelita, korišćenje trgovinskih barijera, nelegitmne sankcije, ograničenja u finansijskoj, tehnološkoj, informacionoj sferi.

Ostvarivanje dostojnog života za svakog čoveka

Takva igra bez pravila kritično povećava rizik od jednostrane primene oružane sile - eto u čemu je opasnost: u primeni sile pod ovim ili onim izmišljenim izgovorom. To povećava verovatnoću od pojave novih kriznih žarišta na našoj planeti. Sve su to stvari, zbog kojih moramo biti zabrinuti.

U isto vreme, poštovani učesnici foruma, bez obzira na to klupko protivrečnosti i izazova, mi moramo, svakako, da očuvamo pozitivni pristup budućnosti, moramo da sačuvamo privrženost stvaralačkim perspektivama.

Bilo bi naivno predlagati neke univerzalne čudotvorne recepte za rešavanje navedenih problema. Ali, pokušavati da se dođe do zajedničkih pristupa, do maksimalnog približavanja pozicija, da se ukaže na uzroke koji dovode do globalne napetosti, svima nama je svakako neophodno.

Ponovo hoću da podvučem svoju tezu: fundamentalni uzrok nestabilnosti globalnog razvoja su pre svega nagomilani socijalno-ekonomski problemi. Stoga je danas ključno pitanje - kako formirati logiku delovanja, da se ne samo brzo obnove globalna i nacionalne privrede, njihove oblasti koje su pogođene posledicama pandemije, već da postignemo da ta obnova bude stabilna u dugoročnoj perspektivi i da ima kvalitetnu strukturu, da pomaže da se podnese teret socijalnih disbalansa.

Uzimajući u obzir već pomenuta ograničenja makroekonomske politike, dalji razvoj privrede će se u većoj meri zasnivati na budžetskim stimulansima, a ključnu ulogu će igrati državni budžeti i centralne banke.

U razvijenim zemljama, kao i u delu zemalja u razvoju, mi već zapažamo takve tendencije.

Povećanje uloge država u socijalno-ekonomskoj sferi na nacionalnom nivou, očigledno zahteva veliku odgovornost i tesnu interakciju između država i u pitanjima od globalnog značaja. Na različitim međunarodnim forumima se stalno čuju pozivi na inkluzivni rast, na stvaranje uslova za ostvarivanje dostojnog životnog standarda za svakog čoveka. Sve je to ispravno i razmatranje takvog našeg zajedničkog rada je apsolutno potrebno.

Savršeno je jasno da svet ne može da ide putem stvaranja ekonomije za milion ljudi ili čak za „zlatnu milijardu”. To je jednostavno destruktivna pozicija. Takav model je po definiciji nestabilan.

Nedavni događaji, uključujući migracione krize, to su još jednom potvrdili.

Sada je važno sa uopštenih konstatacija preći na dela, uložiti realne napore i resurse u snižavanje socijalne nejednakosti unutar pojedinih zemalja i u postepeno približavanje nivoa ekonomskog razvoja različitih zemalja i regiona planete. Tada ni migracionih kriza više neće biti.

Smisao i akcenti takve politike, pozvane da obezbedi stabilan i harmoničan razvoj, očigledni su. To je stvaranje novih mogućnosti za svakog, uslova za razvoj i realizaciju čovekovih potencijala, nezavisno od toga gde se on rodio i gde živi.

Okončana je epoha da se stvori centralizovani, unipolarni svetski poredak

Ovde ću istaći četiri ključna prioriteta, kako ih ja vidim. Verovatno neću reći ništa originalno. Ali ipak, pošto je Klaus dozvolio da iznesem poziciju Rusije, svoju poziciju, ja ću to svakako učiniti.

Prvo; Čovek mora imati udobne uslove života. To je stan/kuća i dostupna infrastruktura: saobraćajna, energetska, komunalna. I naravno, ekološko blagostanje, to se nikad ne sme zaboraviti.

Sem sa SAD i nekim zemljama EU Putin je uspostavio vrlo konstruktivne odnose sa najjačim zemljama sveta

Drugo; Čovek mora biti uveren da će imati posla, koji će mu pružiti stabilno rastući prihod, i s tim u vezi, dostojan životni standard. On mora imati pristup efektivnim mehanizmima obrazovanja tokom celog svog života - danas je to apsolutno neophodno - koji će mu omogućiti da razvija i gradi svoju karijeru, a po njenom završetku da dobije dostojnu penziju i socijalni paket.

Treće; Čovek mora biti uveren da će dobiti kvalitetnu i efektivnu medicinsku pomoć, kada je to potrebno, da će mu sistem zdravstvene zaštite u svakom slučaju garantovati pristup savremenom nivou usluga.

Četvrto; Nezavisno od prihoda porodice, deca moraju imati mogućnost da dobiju dostojno obrazovanje i da realizuju svoj potencijal. Takav potencijal ima svako dete.

Samo tako će biti moguće da garantujemo najefektivniji razvoj savremene ekonomije. Ekonomije u kojoj ljudi nisu sredstvo, nego cilj. I samo one zemlje, koje budu u stanju da obezbede napredak u navedene četiri oblasti (nisam naveo potpune definicije, već samo ono najvažnije), obezbediće sebi stabilan (održiv) i inkluzivni razvoj.

Upravo ti prilazi leže u osnovi strategije koju realizuje i moja zemlja, Rusija. Naši prioriteti su skoncentrisani oko čoveka, njegove porodice, usmereni su na demografski razvoj i očuvanje naroda, na povećanje blagostanja ljudi, na zaštitu njihovog zdravlja. Mi radimo na tome da stvorimo uslove za dostojanstven i efektivan rad i uspešno preduzetništvo, da obezbedimo digitalnu transformaciju kao osnovu budućeg tehnološkog razvoja cele zemlje, a ne malog broja kompanija.

Na tim zadacima nameravamo da skoncentrišemo napore države, biznisa, građanskog društva, da gradimo stimulativnu budžetsku politiku narednih godina.

U dostizanju naših nacionalnih ciljeva razvoja otvoreni smo za najširu međunarodnu saradnju i uvereni smo da bi kooperacija u pitanjima od globalnog socijalno-ekonomskog značaja pozitivno uticala na ukupnu atmosferu u svetskim poslovima, a uzajamna povezanost u rešavanju gorućih aktuelnih problema povećala bi uzajamno poverenje, što je danas posebno važno i posebno aktuelno.

Očigledno da je okončana epoha, povezana sa pokušajima da se stvori centralizovani, unipolarni svetski poredak. U stvari ta epoha nije ni počela. Bili su samo pokušaji u tom pravcu. Ali, i to je prošlo. Takav monopol je prosto po svojoj prirodi protivrečio kulturnoj, istorijskoj mnogolikosti naše civilizacije.

Realnost je takva, da su se u svetu oformili i pokazali zaista različiti centri razvoja, sa svojim samobitnim modelima, političkim sistemima, društvenim institucijama. I danas je izuzetno važno stvoriti mehanizam usaglašavanja njihovih interesa, da se mnogolikost i prirodna konkurencija polova razvoja ne pretvori u anarhiju, u niz dugotrajnih konflikata.

Stoga se moramo pozabaviti jačanjem i razvojem univerzalnih institucija, koje nose posebnu odgovornost za obezbeđenje stabilnosti i bezbednosti u svetu, za razradu pravila ponašanja i u globalnoj privredi, trgovini.

Više puta sam ukazivao, da mnoge od tih institucija danas ne preživljavaju svoje najbolje dane. Mi na raznim samitima stalno o tome govorimo. Te institucije su stvarane, naravno, u drugačijoj epohi, to je razumljivo. I da daju odgovore na savremene izazove, njima je možda, objektivno, čak i teško. Ali, hoću da podvučem - to nije razlog da se od njih odreknemo, ne predlažući nikakvu alternativu. Tim pre jer te institucije imaju ogromno iskustvo u delovanju i veliki, u mnogome nerealizovani potencijal.

Taj potencijal se mora, naravno, precizno prilagoditi sadašnjoj realnosti, ali svakako ga je rano odbaciti na istorijsku deponiju. Sa njim se mora raditi, treba ga koristiti.

Uporedo sa tim, naravno, važno je koristiti nove, dopunske formate interakcije. Ovde imam u vidu multilateralizam. Taj pojam tumače na razne načine, svako po svome. Bilo kao nametanje svojih interesa, davanje privida legitimnosti unilateralnim akcijama, kada drugima ostaje samo da klimaju glavom sa odobravanjem. Bilo da je to realno objedinjavanje napora suverenih država u rešavanju konkretnih problema u korist svih.

U ovom slučaju, možemo govoriti i o rešavanju regionalnih konflikata, i o stvaranju tehnoloških saveza, i o mnogim drugim pravcima aktivnosti, kao što je formiranje prekograničnih saobraćajnih ili energetskih koridora itd. i tsl.

Primeri saradnje država u rešavanju konflikta i problema

Poštovani prijatelji, dame i gospodo,

Vi razumete da tu postoji veoma široko polje za zajednički rad. Takvi multilateralni pristupi stvarno funkcionišu, to pokazuje praksa. Podsetiću da na primer, u okviru „Formata iz Astane” Rusija, Iran i Turska čine mnogo za stabilizaciju situacije u Siriji i sada pomažu uspostavljanju političkog dijaloga u toj zemlji. Naravno, zajedno sa drugim zemljama. Mi to radimo zajedno. I u celini sa uspehom, hoću to da podvučem.

Rusija je preduzela, na primer, aktivne posredničke napore da zaustavi oružani konflikt u oblasti Nagorno Karabah, u koji su bile uvučeni nama bliski narodi i države - Azerbejdžan i Jermenija. Pritom, mi smo težili da se pridržavamo ključnih dogovora, postignutih u Minskoj grupi OEBS-a, pre svega između njenih kopredsednika - Rusije, SAD i Francuske. Takođe vrlo dobar primer saradnje.

Kao što je poznato, u novembru je bila potpisana trilateralna Izjava Rusije, Azerbejdžana i Jermenije. I važno je što se ona, u najvećoj meri dosledno sprovodi. Uspeli smo da zaustavimo krvoproliće. To je najvažnije. Uspeli smo da zaustavimo krvoproliće, da postignemo potpuni prekid vatre i započnemo proces stabilizacije.

Sada pred međunarodnom zajednicom i, nesumnjivo, pred zemljama koje su učestvovale u rešavanju krize, stoji zadatak ukazivanja pomoći postradalim rejonima u rešavanju humanitarnih problema, vezanih za povratak izbeglica, obnovu porušene infrastrukture, zaštitu i obnovu istorijskih, verskih i kulturnih spomenika.

Ili drugi primer. Ukazaću na ulogu Rusije, Saudijske Arabije i SAD, kao i niza drugih zemalja, u stabilizaciji svetskog tržišta energenata. Taj format je postao produktivni primer interakcije država sa različitim, često čak sa apsolutno suprotnim ocenama globalnih procesa, sa svojim različitim pogledima na svet.

Zajedno s tim, naravno, postoje problemi, koji se tiču svih država bez izuzetka. Primer za to je - saradnja u oblasti izučavanja koronavirusne infekcije i borbe sa njom. U poslednje vreme, kao što je poznato, pojavilo se nekoliko varijanti tog opasnog oboljenja. I svetska zajednica mora stvoriti uslove za zajednički rad naučnika, stručnjaka, da bi se razumelo zašto i kako se dešava, na primer, mutacija koronavirusa, u čemu se među sobom razlikuju pojedini sojevi. I naravno, treba koordinirati napore celog sveta, na šta poziva Generalni sekretar UN, a o čemu smo govorili i na samitu Grupe 20 ne tako davno - treba objediniti i koordinirati napore celog sveta u borbi sa širenjem ove bolesti i u poveća-

nju dostupnosti danas toliko neophodnih vakcina protiv koronavirusa. Treba ukazati pomoć onim državama, kojima je to neophodno, kao što su afričke.

Imam u vidu povećanje obima testiranja i sprovođenje vakcinacije. Vidimo da je masovna vakcinacija danas dostupna pre svega građanima razvijenih zemalja, dok su stotine miliona ljudi na planeti lišeni čak i nade da dobiju takvu zaštitu. U praksi takva nejednakost može da predstavlja zajedničku pretnju, zato što će se, i to je dobro poznato, o tome se mnogo govorilo, epidemija koja nema granica, produžavati, nastaviće da postoje njena nekontrolisana žarišta.

Za infekcije i pandemije ne postoje granice. Zato moramo da izvučemo pouke iz sadašnje situacije, da predložimo mere, usmerene na povećanje efektivnosti sistema monitoringa pojave sličnih oboljenja u svetu, razvoja sličnih situacija.

Drugi važan zadatak, gde je neophodna koordinacija našeg rada - u suštini, koordinacija rada čitave svetske zajednice - to je očuvanje klime i prirode naše planete. Tu takođe neću reći ništa novo.

Samo zajedno možemo postići napredak u rešavanju takvih ozbiljnih problema, kao što je globalno otopljavanje, smanjivanje šumskog fonda, gubitak biodiverziteta, povećanje količine otpada, zagađenje okeana plastikom itd, naći optimalni balans između interesa ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine za sadašnju i buduće generacije.

Zapadna Evropa i Rusija moraju da budu zajedno

Poštovani učesnici foruma! Dragi prijatelji!

Sadašnji odnosi većine evropskih zemalja i Rusije nisu dobri, ali budućnost sveta je u konstruktivnoj saradnji ovde ide njihova slika

Svi mi znamo da se konkurencija, suparništvo među zemljama u svetskoj istoriji nije prekidala, ne prekida se i nikada se neće prekinuti. I protivrečnosti, sukobi interesa su u stvari takođe prirodna stvar za tako složeni organizam, kao što je ljudska civilizacija.

Ipak, u prelomnim trenucima to nije smetalo, nego je naprotiv podsticalo da se objedine napori u najvažnijim, zaista sudbonosnim pitanjima. Meni se čini da je sada upravo takav period.

Vrlo je važno pošteno proceniti situaciju, usredsrediti se ne na virtuelne, već na stvarne globalne probleme, na uklanjanje neravnoteža, kritički važnih za celu svetsku zajednicu. I tada ćemo, uveren sam, imati uspeha, dostojno ćemo odgovoriti izazovima treće decenije XXI veka.

Time bih završio svoje istupanje i želim da vam zahvalim na strpljenju i pažnji.

…………………

Klaus Švab: Mnogo Vam hvala, gospodine Predsedniče.

Mnoga pitanja, o kojima ste govorili, deo su naše diskusije ove nedelje. Osim ovakvih istupanja, mi organizujemo i rad ciljnih grupa. Ne ostavljamo po strani zemlje u razvoju, govorimo o razvoju veština i znanja za buduće generacije.

Gospodine Predsedniče, spremni smo za diskusiju, koja sledi, ali ja imam jedno kratko pitanje. To je pitanje, koje smo Vi i ja razmatrali kada smo se sreli u Sankt-Peterburgu pre 14 meseci. Kako vidite buduće odnose između Rusije i Evrope?

Vladimir Putin: Kao što znate, postoje stvari apsolutno fundamentalnog karaktera - to je opšta kultura. Najveći političari Evrope nedavne prošlosti, govorili su o neophodnsoti razvoja odnosa između Evrope i Rusije, ukazujući na to da je i Rusija deo Evrope. I geografski, i što je najvažnije, u kulturnom smislu, to je u suštini jedna civilizacija. Francuski lideri su govorili o neophodnosti stvaranja jednog prostora od Lisabona do Urala. Ja smatram, i već sam o tome govorio: zašto do Urala? Do Vladivostoka.

Lično sam slušao stavove vodećeg evropskog političara, bivšeg kancelara Helmuta Kola, koji je govorio o tome da ako evropska kultura hoće da se sačuva i da ostane jedan od centara svetske civilizacije u budućnosti, imajući u vidu sve probleme i tendencije razvoja svetske civilizacije, onda, naravno, Zapadna Evropa i Rusija moraju da budu zajedno. Teško je ne složiti se sa tim. Mi se pridržavamo upravo takve tačke gledišta i pozicije.

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan bez pomoći Rusije ne bi stigao do sporazuma i mira u ratu sa Azarbejdžanom.

Današnja situacija je očigledno nenormalna. Moramo se vraćati pozitivnom dnevnom redu. U tome su interesi Rusije, a uveren sam, i evropskih zemalja. Razumljivo je da je i pandemija takođe odigrala svoju negativnu ulogu. Smanjila nam se robna razmena sa Evropskom Unijom, iako je EU jedan od naših najvažnijih trgovisnko-ekonomskih partnera. Na dnevnom redu je i pitanje povratka pozitivnim tendencijama, i povećanje trgovinsko-ekonomske saradnje.

Evropa i Rusija su na tom planu, sa stanovišta ekonomije, apsolutno prirodni partneri, i sa stanovišta nauke, tehnologije, sa stanovišta prostornog razvoja evropske kulture, imajući u vidu da je Rusija, kao zemlja evropske kulture, ipak malo veća po teritoriji, nego cela ujedinjena Evropa. Rusija ima kolosalne resurse i kolosalni ljudski potencijal. Neću sada da nabrajam šta je sve pozitivno u Evropi, a što bi moglo ići u korist Ruske Federacije.

Ovde je važno samo jedno: međusobnom dijalogu treba prilaziti pošteno. Treba se osloboditi od fobija iz prošlosti, osloboditi se od korišćenja u unutarpolitičkim procesima svih problema, koji su nam ostali iz prošlih vekova, i gledati u budućnost. Ako uspemo da se uzdignemo iznad problema iz prošlosti, da se oslobodimo tih fobija, onda nas sigurno očekuje pozitivna etapa u našim odnosima.

Mi smo za to spremni, mi to želimo i mi ćemo tome težiti. Ali ljubav je nemoguća, ako je izjavljuje samo jedna strana. Ona mora biti uzajamna.

(http://kremlin.ru/events/president/transcripts/speeches/64938)

Preveo: Vladimir Kršljanin

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane