Dežurna

Pokret Oslobođenje zahteva proterivanje američkog ambasadora Entoni Godfrija iz Beograda

CRVENA LINIJA VUČIĆEVE IZDAJE

Prošle nedelje sam, zajedno sa saradnicima i aktivistima pokreta Oslobođenje, u ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu odneo pismo u kojem obaveštavam ambasadora Godfrija da je, zbog svojih skandaloznih i uvredljivih javnih nastupa, za srpski narod postao persona non grata, odnosno nepoželjna osoba, navodi u autorskom tekstu za Magazin Tabloid gospodin Mlađan Đorđević, predsednik pokreta Oslobođenje.

Mlađan Đorđević, predsednik pokreta Oslobođenje

Na kapiji ambasade su nas uredno obavestili da su „dobili instrukciju” da ne primaju nikakva pisma od nas. Iako bi bilo vrlo zanimljivo saznati kako obezbeđenje stranog diplomatskog predstavništva već unapred zna ko dolazi da im preda pismo (i šta dolazi da im preda, sudeći po odbijanju prijema), neću se zadržati na tome. Pismo smo ipak predali, uz malo kreativnosti.

Zašto smo se odlučili na ovaj, po mnogima radikalan potez? Zato što nismo više mogli da gledamo ambasadora Godfrija, kako u maniru kolonijalnog upravnika, dostavlja listu želja šta vlast u Beogradu mora da učini, dok se on kao aristokrata na safariju šetka Srbijom i uživa u gurmanlucima, slikajući se po restoranima, čardama i etno-kućama.

Jedan dan mezi ćevape, drugi dan daje izjave kako „SAD žele da vide pravno obavezujući sporazum Srbije i Kosova zasnovan na međusobnom priznanju”. Jedan dan jede komplet lepinju, drugi dan direktno ugrožava suverenitet i teritorijalni integritet zemlje domaćina. Jedan dan krka sarmice, drugi dan gazi Ustav Srbije i dostojanstvo građana ove zemlje.

Ovo nije prvi put da Godfri daje slične izjave, niti je prvi put da ima diplomatske gafove: setimo se samo obeležavanja godišnjice proboja logoraša iz Jasenovca, kada je položio venac na Starom Sajmištu i zatim u govoru (i na društvenim mrežama) naglašavao stradanje Jevreja, Roma i Slovena, upadljivo izbegavajući da pomene srpski narod kao žrtve ustaškog režima u NDH, zbog čijeg stradanja je primarno i ustanovljen pomenuti dan sećanja.

U svakoj zemlji, ovakvi stavovi i stalni „gafovi” (mada nijedan od njih nije slučajan) bili bi osnov za otkazivanje gostoprimstva stranom diplomati na osnovu Bečke konvencije. Nažalost, Srbiju trenutno vodi kukavički i podanički režim izdajnika, koji to nikada neće učiniti. Neće poslati ni protestnu notu. Ni sa američkim, ni sa drugim ambasadorima koji daju slične izjave i ponašaju se kao kolonijalni upravnici u Srbiji: nemačkim, francuskim, pa čak i norveškim.

Vučićev režim je, uostalom, i ključni deo jednačine za priznanje Kosova. U Godfrijevom intervjuu za „Politiku” na koji smo reagovali, ambasador je prepun hvalospeva prema politici Aleksandra Vučića, divnoj ekonomskoj klimi u Srbiji, američkim investicijama, regionalnoj privrednoj lokomotivi, ekonomskom tigru.

Nakon reda pohvala, ambasador iznosi zahteve. Pored ustupaka po pitanju Kosova i Metohije, tu su i mini-Šengen (Velika Albanija) i energetska diverzifikacija, što u praksi znači odaljavanje Srbije od Rusije. Sve ove tačke zasnovane su na Vašingtonskom sporazumu, koji je Aleksandar Vučić potpisao u septembru prošle godine u Beloj Kući, ponizno se savijajući pred Donaldom Trampom, u zamenu za šaku pažnje i milovanja po glavi koje je tamo dobio. I jedno penkalo iz suvenirnice Bele Kuće.

Podsetiću da je prilikom potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, upravo Vučić dao saglasnost da se u dokumentu nađe odredba o međusobnom priznanju Izraela i Kosova. Uostalom, u pregovorima je telefonskim putem učestvovao izraelski premijer Netanjahu (koliko god se Selaković i Vučić sada pravili blesavi i optuživali Izrael oko priznanja Kosova - svima je jasno da ih je Vučić direktno pozvao da priznaju ilegalno otcepljenu srpsku pokrajinu).

Sada, kao direktnu posledicu tog sporazuma, gledamo isti recept sa Grčkom. Vučić naravno sve vreme ima na umu naredbu da potpiše pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, pa priprema teren za to: srpskom narodu će lakše da poturi taj sramni akt ako predstavi da su svi naši prijatelji i saveznici već priznali Kosovo. Zato radi potpuno istu stvar sa Grčkom, a onda će pred domaćom javnošću krivicu za priznanje svaliti na grčku državu i grčki narod. Uostalom, Ana Brnabić je pre samo dve nedelje bila na Delfi forumu u Grčkoj i tamo istakla da je „Prespanski sporazum (potpisan između Grčke i Makedonije) model za rešavanje odnosa Beograda i Prištine”. Prespanski sporazum su, podsetiću, potpisale dve suverene države, a kao rezultat njega, Makedonci su morali da menjaju svoj ustav. To se sada i nama sprema.

Zato Vučić i odbija da se izjasni o tzv. rusko-nemačkom non-pejperu, koji se prošlog meseca pojavio u nemačkom političkom magazinu Cuerst. Radi se o prvom dokumentu ovakvog tipa koji je povoljan po Srbiju, jer predviđa povratak pokrajine u okrilje Srbije, doduše u specijalnom statusu i na 99 godina - uz značajan nivo samouprave, autonomije, pa čak i međunarodnog subjektiviteta, ali i uz važne ustupke Srbiji, poput povratka 999 pripadnika snaga bezbednosti na Kosovo i Metohiju, u skladu sa odredbama rezolucije 1244.

Lično smatram da ni taj predlog nije savršen i da je protivustavan, ali ne mogu poreći da donosi mnogo više od onoga što je ranije nuđeno Srbiji. Očigledno je pisan sa namerom da se poštuju određeni principi međunarodnog prava, koji su u prošlosti često narušavani na štetu naše zemlje.

Vučić se do sada izjašnjavao o svim non-pejperima: slovenačkom, Serverovom, Makronovom, pa čak i tzv. albanskom koji se pojavio samo u medijima u Tirani i Prištini pre desetak dana - a samo o rusko-nemačkom nije. Zato što mu kvari dogovor koji je napravio u Vašingtonu. Da omogući nezavisno Kosovo, u zamenu za ostanak na vlasti i dalju neometanu pljačku Srbije.

Zašto ova vlast ne iskoristi podršku, nikad viđenu u skorijoj istoriji, i ne pozove svojih 700 hiljada članova koje navodno SNS ima, kao i sve ostale građane, na jedan veličanstven miting za podršku opstanku Kosova i Metohije u Srbiji, ali i podršku državnom rukovodstvu u borbi za suverenitet? Zato što bi im to bilo samo teret o vratu - jer se oni ni ne bore za suverenitet. SNS neće da iskoristi svoju organizacionu i brojnu snagu za nacionalne ciljeve, ali će zato vrlo rado da je iskoriste za obračun kriminalnih struja unutar stranke. Članstvo se diže na noge kada treba osuđivati Nebojšu Stefanovića, ali ne i onda kada treba braniti Kosovo.

Umesto Vučićevog i SNS-ovog izjašnjavanja o non-pejperu, ponovo nam je poturena Ana Brnabić. Ona je na sastanku lidera zemalja Zapadnog Balkana u Briselu izjavila da bi takve inicijative mogle da „uzdrmaju teško postignutu regionalnu stabilnost”. Dakle, po premijeru Srbije, poštovanje suvereniteta Srbije će uzdrmati regionalnu stabilnost?!

Naravno, druga priča se priča pred domaćom publikom. Upitana o ovom non-pejperu u formi poslaničkog pitanja od strane nezavisnog poslanika Vladana Glišića, Brnabićka se prošle nedelje u skupštini pravdala rečima da „ne želi da se izjašnjava ni o jednom non-pejperu”. Izgleda ni o ovome koji „uzdrmava regionalnu stabilnost”.

To je, ukratko, politika Vučićevog režima i razlog zašto smo direktno reagovali na reči američkog ambasadora, ali i zbog čega smo pozvali nacionalne i patriotske snage na okup. Lažu i zbunjuju domaću javnost, svađaju nas sa saveznicima i prijateljima, dok Kosovom i Metohijom trguju kao na pijaci, ispunjavajući zahteve svojih sponzora iz Vašingtona.

Već za leto se najavljuje sporazum Vučić-Kurti, kojim će Srbija i zvanično prihvatiti nezavisnost. To je crvena linija pred nama. Započela je još 2013. sa Briselskim sporazumom, kada su ukinuti srpski tužilački, pravosudni i bezbednosni organi na severu Kosova, a završiće se 2021. godine, sa priznanjem - ukoliko ih ne sprečimo u tome!

Jer, ukoliko ih sada ne sprečimo, oni će nastaviti dalje sa rasprodajom srpskih nacionalnih interesa. Pogledajte samo šta se dešava u Republici Srpskoj. Upravo dok pišem ovaj tekst nalazim se u Banja Luci, gde sam sa saradnicima u višednevnoj poseti srpskom entitetu. Zapadne sile su nametnule Nemca Kristijana Šmita kao kandidata za novog Visokog predstavnika, iako mandat za tako nešto ima samo Savet bezbednosti UN. Rusija se protivi ovom izboru, Republika Srpska se protivi, sve srpske stranke i ceo srpski narod u Bosni i Hercegovini se protivi. Ali Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, ćuti. Zvanični Beograd ćuti. Aleksandar Vučić ćuti. To ćutanje govori mnogo više od reči.

Kada završi kosovsko pitanje, Vučić će preći na Republiku Srpsku.

Pa zatim slede odaljavanje od Rusije, Vojvodina, Crna Gora, članstvo u NATO... sve će Aleksandar Vučić dati i na sve će pristati, samo da ostane što duže na vlasti. Zato moramo da ga sprečimo! Ako ga sada oko Kosova i Metohije ne zaustavimo, izdaji neće biti kraja.