Svedočanstva

Ekskluzivno: Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu

Ko je sve šiljio ... na Srbiju

Čelni ljudi NATO-a Vesli Klark i Havijer Solana znali su da se međunarodne snage na Kosovu bave trgovinom organima i drogom i najverovatnije su bili umešani u ove poslove! Naime, 15. avgusta 2001. u iznajmljenoj vili u švajcarskim Alpima sastali su se nekadašnji glavnokomandujući NATO snaga, američki general Vesli Klark, i Havijer Solana, generalni sekretar Alijanse. Državna bezbednost.Republike Srpske je došla do transkripta razgovora dvojice čelnih ljudi NATO koji potvrđuje mnoge nedoumice u vezi sa trgovinom ljudskim organima, kao i nelegalnom trgovinom drogom. Podsećamo da se trgovinom ljudskim organima bave i istražitelji Haškog tribunala, ali nedavno je na inicijativu Rusije pokrenuta i istraga o ovom problemu u Savetu Evrope.

***

Ovde ćemo vam prenijeti kompletan razgovor Solane i Klarka. Te večeri sa njima u kući su bile prisutne i dve devojke čija je uloga bila da poprave raspoloženje dvojici moćnika. Razgovarali su u opuštenoj atmosferi, uz čašicu pića.

Klark: Ovih dana ću posetiti Kosovo.

Solana: Budi oprezan, Kosovom špartaju bande narkodilera. Tamo nema zakona, nema kontrole… Hm, veliku smo grešku napravili kada smo pustili ove (Albance - prim.aut.) da vladaju.

Klark: Da. Možda.

Solana: Za sve su krivi operativci CIA… Njima je bitna samo droga i njihovi poslovi…

Klark: Da, znam kako je dole… Često odem na Kosovo, uglavnom inkognito, tako je sigurnije. Ali sada moram da obavim jedan posao. Treba da prebacimo tovar za Fort Breg.

Solana: Nije valjda toliko hitno… Misliš na organe?

Klark: Da, da…

Solana: Dobro radi Bondstil. Šlafkok (čovek zadužen za bezbednost baze - prim.aut.) i Kušner (Bernar, prvi šef Unmika, sadašnji šef diplomatije Francuske, istražni organi Haškog tribunala ispituju njegovu povezanost sa trgovinom organima - prim.aut.) odlično obavljaju posao…

Klark: Jeste. Izgleda da je sada hitno. Stalno se održavaju neki sastanci s generalom Andersonom. Kad završim to, skoknuo bih malo do Srbije. Šta misliš, kako će me dočekati?

Solana: Ne brini, biće poslušni. Ovi u Beogradu su mnogo poslušniji čak i od ovih u Podgorici. U Crnoj Gori mogu da se menjaju predsednici, ali sve konce uvek vuče Milo, zato što parama sve kupuje. Kada budeš bio u Beogradu, izbegavaj kontakte s Koštunicom i njegovim ljudima… Znaš, odnosi između njega i Đinđića su prilično zahladneli… Mada, ja mislim da je Đinđić u pravu… Koštunica je nezgodan za saradnju. Znaš, kad pričaš s njim, uvek pažljivo sasluša, ali na kraju razgovora uvek zaoštri stvari… S njim nikad nismo mogli da se do kraja dogovorimo o bilo čemu…

Klark: Šta misliš, kako će reagovati na ovo oko TV stanice? Ti znaš da sam ja u knjizi napisao da sam lično birao ciljeve… Solana: Da, znam, video sam… Klark: Ali isto tako znaš koliko su me Klinton i njegovi pritiskali da bombardujemo srpsku televiziju…

Solana: To što mi znamo je naša tajna! O tome ne smeš ni sa kim da razgovaraš!

Sravniti Srbiju 01. jul 2008.

DB Republike Srpske Beograd - NATO u potpunosti kontroliše proces privatizacije prirodnih bogatstava na Kosovu U drugom delu razgovora bivši generalni sekretar NATO Havijer Solana i glavnokomandujući alijanse Vesli Klark evociraju uspomene iz ratne kampanje u Srbiji 1999. godine.

Solana: Nego, reci mi, Vesli, kako ide s privatizacijom preduzeća na Kosovu? Ko je tamo od naših prijatelja?

Klark: Mi smo postavili eksperte koji vode glavnu reč pri privremenoj vladi Kosova. Predsednik komisije je Fred Barlou, za koga znaju samo oni iz vrha vlasti u Prištini. Politički dirigent je Medlin, koja, zajedno sa Ričardom(Holbrukom), kupuje sve što vredi na Kosovu. Toliko su razgranali poslove, da često pomislim da će se jednog dana preseliti da žive u Prištini.

Solana: Vesli, nešto su me sinoć obavestili da je došlo do razmimoilaženja između Kisindžera i Bžežinskog, ali su ostali nedorečeni. Šta se to zakuvava u Pentagonu?

Klark: Kisindžer i Bžežinski su kao mačka i miš, jer se stalno ganjaju, ali ne mogu jedan bez drugoga. Uživaju u ulogama, jer se zna da oni kreiraju politiku Amerike. Bliži mi je Bžežinski, jer je ratoborniji. Da smo njega slušali za vreme bombardovanja, Srbije ne bi više bilo. Kisindžer je mlakonja i, kako sam kaže, savestan. On me kritikovao zbog napada na beogradsku televiziju.

Solana: Da, previše je mlak. Klark: Sa Srbijom ćemo stalno imati probleme, jer je to buntovnički i ratoboran narod. Kad se razgovaralo o Srbima u Krajini, neki od naših su predlagali dugotrajan rat, a ja sam to presekao i naredio da se svi Srbi 2 proteraju iz Krajine i Hrvatske kako bi Hrvatska bila mirna decenijama. Kakav rat sa njima! Oni bi se razbežali po šumama i godinama zagorčavali život Hrvatima, jer imaju iskustvo s partizanskim ratovanjem.

Solana: Vesli, dobro znaš da sam ti dao odrešene ruke oko odabira ciljeva i umalo da mi se ugasi karijera zbog toga. Preneli su mi da je lično Klinton uzbunjivao generale NATO protiv mene, jer je njemu za ovu funkciju bio pogodniji Žabar Romano Prodi. Italijani su mi najviše zamerili što nisam sprečio bombardovanje televizije. Imaš pravo, Vesli, trebalo je Srbiju sravniti sa zemljom. Gledam ove iz Vlade Srbije i, iskreno da ti kažem, gade mi se, pošto su obični poltroni i ulizice.

Klark: Kakve su žene Beograđanke, ti si često u poseti Beogradu?

Solana: Sve ću te uputiti. Srbija je bila zapuštena za vreme vladavine Miloševića, ali Žene su im mnogo lepe. Posle dolaska demokrata na vlast situacija se promenila. Za smešne pare možete da imate i najlepše žene. U nekim ministarstvima Vlade Srbije sekretarice su najčešće zanosne lepotice, koje su spremne da za 500 dolara provedu noć sa strancem. Primanja u Srbiji su još uvek mizerna.

Klark: Ti, izgleda, imaš veliko iskustvo u toj oblasti.

Solana: Daću ti broj telefona čoveka koji ima sve što treba. Ima tu i glumica, estradnih zvezda, krem srpske prestonice. Srbija mora u NATO 02. jul 2008.

Državna bezbednost Republike Srpske:

Havijer Solana i Vesli Klark na njihovom susretu, 15. avgusta 2001. godine u Švajcarskoj. U prijatnoj atmosferi vile u Alpima, u prisustvu dve dame.

Klark: Ako hoćemo trajno rešenje, Srbiju treba zdrobiti. Potpuno je rasparčati…

Solana: Slažem se, treba je pre svega ekonomski uništiti, to je najlakše izvesti. Ali veruj mi, Srbe najviše boli to što im je Kosovo oteto. Posledice toga po njih biće dalekosežne, ali Beograd mora da shvati jednu poruku. Niko ne može da se odupre našoj volji. Ako je naš cilj širenje na istok i ovladavanje energetskim resursima, jedna Srbija ne može biti prepreka na našem putu. Bitan je i primer koji šaljemo drugim zemljama.

Klark: Samo da nije bilo onakvog raspoloženja u Vašingtonu, protiv slanja kopnenih snaga…Sve bi bilo mnogo brže.

Solana: Vesli, nemoj da si na kraj srca. Ni ovo nije loše. Pogledaj koliko je prošlo od bombardovanja, a mi u potpunosti kontrolišemo celo Kosovo na najdirektniji mogući način i utičemo na političke prilike u Srbiji i celom regionu. Pod novom vladom Srbija će sigurno postati deo evroatlantskih integracija, mada ne treba zanemariti ni uticaj opozicionih političkih snaga. Ali verujem da ćemo ostvariti cilj. Znaš kako, iz iskustva koje imam sa srpskim političarima tvrdim da je novac za njih najjači argument.

Klark: Ha, ha, ha… Znam. Ali sa vojničke strane gledano, nismo umarširali u Beograd, mada smo ih primorali da potpišu kapitulaciju u Kumanovu. Vojnički nismo dobili satisfakciju kakvu zaslužujemo kao pobednici.

Solana: Nismo ušli na velika vrata, ha? Nema veze, ušli smo na mala, ali će efekat na kraju biti isti. Možda je tako i bolje, a svakako je jeftinije. Sve ono što smo im ponudili u Rambujeu i sve ono što smo mi tražili na kraju će se i ostvariti. Evo, već imamo bazu na njihovoj teritoriji. To smo tražili u Rambujeu. Tražili smo slobodan prolaz naših trupa. I to ćemo dobiti, veruj mi, to je samo pitanje vremena. Oni će zauzvrat dobiti ono što im pripada.

Klark: Da. Postaće članovi Evropske unije i NATO. Solana: Tako je. Ali mnogo je bitnije, šta će se desiti iza zavese. U budućnosti mi ćemo u potpunosti kontrolisati političke stranke i političare u Srbiji. Više neće biti nikakvih iskakanja. Vlade se mogu menjati, ali će kurs ostati isti. Klark: Da li si u potpunosti siguran u to?

Solana: Pa, recimo da sam skoro uveren, još uvek nije sve završeno, ali će u narednih nekoliko godina proces biti dovršen. Naravno, još uvek u Srbiji postoje političari koji nisu u potpunosti izgubili svest o nacionalnom interesu. Oni će biti problem…

Klark: Misliš na Koštunicu…

Solana: Da, na njega. On je prilično principijelan i težak za saradnju, ali ćemo te probleme rešiti na ovaj ili onaj način. Ne treba potceniti Đinđića, koji je sada poslušan, on je ipak surovi pragmatik.

DB. Republike Srpske

Ubijajte civile 03. jul 2008.U slučaju otpora Jugoslavije treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, bio zaključak komandanata NATO Na Briselskom tajnom dogovoru 13. marta 1999. godine čelnici NATO doneli su odluku o napadu na Srbiju!

Sastanku su prisustvovali generali Klaus Nauman, Vesli Klark, general Švarckopf, general Anderson, general Rouzman, Žak Klajn, Vilijem Voker i Bernar Kušner…

Kao datum određen je 17. mart, ali zbog loših meteoroloških uslova određen je drugi datum, 24. mart. Zahvaljujući obaveštajnom radu srpskih agenta, koji su bili dobro pozicionirani u samom vrhu NATO, vlasti u Beogradu imale su pravovremenu informaciju o početku napada.

Čitav sastanak od 13. marta je dokumentovan.

Zacrtani ciljevi svrstani su u nekoliko grupa:

Stvoriti najoptimalnije uslove za agresiju na Jugoslaviju. Operacijom „Aligator" poniziti Jugoslaviju i blickrigom poraziti vojsku i policiju na Kosovu i Jugoslaviji;

U slučaju pružanja otpora Jugoslaviju razarati najubitačnijim sredstvima uz korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom i kasetnih bombi. Kontejnere s bojnim otrovima i mikrobiološkim materijama aktivirati ako odbrambeni sistemi pruže toliki otpor da se poremete planovi razrađene akcije „Aligator". Strateške neutronske bombe koristiti za eliminisanje žive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji;

Formirani međunarodni sud u Hagu treba da presuđuje po brzom postupku političkom, vojnom i policijskom rukovodstvu Jugoslavije uz selektivan pristup, jer insajderi treba da posluže tužilaštvu i sudu za donošenje brzih presuda. Suditi za najteža dela iz oblasti ratnog prava: za genocid, ratne zločine i kršenje zakona i običaja ratnog prava;

U slučaju otpora Jugoslavije treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, infrastrukturu, releje, trafo-stanice, dalekovode. Rušenjem rafinerija izazvati ekološku katastrofu. Vinču ne treba štedeti, jer se rušenjem reaktora stvaraju mogućnosti za brzu kapitulaciju Jugoslavije. Aktivirati i operaciju „Potkovica", odnosno preko OVK pripremiti navodni egzodus albanskog življa, koji će se povlačiti prema Albaniji i Makedoniji, gde će čekati televizijske ekipe najvećih medijskih kuća na svetu kao bi se ovekovečila navodna zverstva jugoslovenske vojske i policije.

Stvoriti uslove za stvaranje nezavisne države Kosovo, koja će funkcionisati samo uz prisustvo NATO snaga, a one se neće povlačiti najmanje dvadeset godina. Nezavisna država Kosovo će se kasnije pripojiti Albaniji i uz uzimanje teritorije od Srbije (jug Srbije do ispod Aleksinca), zapadne Makedonije, Malesije od Crne Gore i severnog dela Grčke stvoriti Veliku Albaniju, koja će dominirati Balkanom i svim putnim i vazdušnim koridorima prema Aziji i Africi.

Ukoliko dođe do brze kapitulacije Jugoslavije, odrediti pravce povlačenja vojske, policije i srpskog i nealbanskog stanovništva prema Merdaru, Bujanovcu i u pravcu Priština - Medveđa. Pri tom zarobiti sva borbena sredstva vojske i policije i tretirati ih kao ratni plen OVK. Ne dopustiti da se izvuku avioni iz hangara Slatinskog aerodroma. Vojno sposobnim građanima Kosova srpske nacionalnosti koji su pristupili vojnim i policijskim jedinicama takođe zabraniti napuštanje pokrajine. Da je srpska služba dobro pokrivala NATO, govori i slučaj francuskog majora Pjer- Anrija Binela, koji je, prema navodima francuskih vojnih organa, u periodu od 1996. do 1998. godine odavao srpskim obaveštajcima poverljive vojne podatke o ciljevima NATO u Srbiji.

U knjizi objavljenoj u junu 2000. Binel prihvata da je „otišao predaleko" kako bi doprineo da se „izbegne krvoproliće" i dodaje da nije izdajnik, pro-Srbin „niti je za Miloševića".

„Šef kabineta i oficir za bezbednost generala Pjera Virota i načelnik francuskog predstavništva u vojnom komitetu NATO Binel stupio je u vezu tokom 1998. godine sa srpskim vojnim obaveštajcem, pukovnikom Jovanom Milanovićem, s kojim se sastao u četiri navrata i tom prilikom mu 'usmeno i pismeno poverio tajne podatke o pripremama vazdušnih udara NATO'", navodi se u optužnici. Vojni sud mu je u Parizu 15. decembra 2001. godine oduzeo čin i osudio ga na pet godina zatvora, od čega tri uslovno. Pre toga je nešto manje od godinu dana bio u pritvoru. Oslobođen je u proleće 2002. godine.

Francuski Mengele 04. jul 2008. DB.Republike Srpske

Na sastanku održanom 13. marta 1999. u Briselu Bernar Kušner i njegovi saradnici doneli nekoliko odluka o postupanju sa Srbima sa Kosova i Metohije.

Čelnici NATO 13. marta 1999. godine u Briselu na tajnom sastanku doneli su odluku o bombardovanju Srbije. Istog dana u NATO ratnom štabu za sanitet održan je sastanak. Predsedavao je Bernar Kušner, koji je već tada bio određen za prvog visokog predstavnika UN za Kosovo.

Prema operativnom planu agresije na Srbiju, sanitet i ekipe za sanaciju terena trebalo je da odigraju veliku ulogu nakon proterivanja srpskih bezbednosnih snaga sa Kosova. Kušner je isticao značaj lekarskih i medicinskih ekipa bacajući osvrt na iskustva iz Hrvatske i Bosne. Na ovom sastanku doneti su sledeći zaključci: (Dokaz da NATO agresijom nije pobedio Srbe;

Zaplena svih sanitetskih vozila od vojske i policije i njihovo tretiranje kao ratni plen. Komandni kadar vojske i policije ne sme se povući u Srbiju, već treba da se zadrži u cilju ispitivanja njihovog učešća u ratnim zločinima;

Prilikom asanacije terena, posle poraza vojske i policije, upotrebiti jake agense kako bi se sprečila identifikacija poginulih uobičajenim patološkim metodama, pa čak ni analizom DNK;

Medicinsko osoblje NATO ne sme da pruža pomoć teškim ranjenicima već ih treba eliminisati eutanazijom (namerno izazivanje smrti najčešće nekim otrovom);

Zadržati lekare i medicinsko osoblje srpskog porekla posle kapitulacije, da im se oduzmu lične isprave i da se obavežu na višegodišnje službovanje u bolnicama u Albaniji;

Napuštenu decu starosti do osam godina treba odvesti u već spremljenu vojnu bolnicu NATO u Valoni. (Istražitelji Haškog tribunala su pronašli dokaze o postojanju ove bolnice, u kojoj su zarobljenim Srbima vađeni organi: bubrezi, jetra, srce, kičmena moždina - prim. aut.);

Lakše ranjene vojnike, policajce i građane srpskog porekla kojima nisu oštećeni vitalni organi prebaciti u vojnu bolnicu u Valoni. Kasnije će se utvrditi da su ekipe lekara i medicinskog osoblja po povlačenju naše vojske i policije sa Kosova prebačene u NATO bazu Bondstil kod Uroševca. Ona je postala bolnica za vađenje organa ne samo zarobljenih i otetih Srba i nealbanaca nego i nesrećnih devojaka koje su iz mnogih krajeva sveta dovedene da uveseljavaju vojnike NATO, Kfora i Unprofor policije.

Poslednji podaci sa Kosmeta govore da iz baze Bondstil dnevno poleće između šest i 14 aviona za koje postoji opravdana sumnja da prebacuju organe po bolnicama zapadnoevropskih država, najviše u Kraljevsku bolnicu u Londonu. Nedavno je na inicijativu Rusije i Savetu Evrope pokrenuta istraga o trgovini organima na Kosovu. Istraga još nije završena, ali prvi rezultati pokazuju umešanost međunarodnih snaga na Kosovu u ovaj zločin.

Špijuni bez granica

Bivši ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner jedno vreme proveo je kao čelnik humanitarne organizacije „Lekari bez granica". Međutim, umesto da se bavi humanitarnim radom u kriznim žarištima širom sveta, ova organizacija je često bila paravan za neke druge aktivnosti.

Na kontrolnim punktovima u Bosni na 43 mesta je otkriveno da organizacija umesto lekova i medicinskog materijala švercuje oružje, u Hrvatskoj je uhvaćena 25 puta, a na Kosmetu 14 puta.

Kušner je u krugovima NATO poznat kao osvedočeni srbofob. Zahvaljujući njegovoj pristrasnosti, Glavni štab Vojske Republike Srpske se odlučio na nepopularnu meru isturanja francuskih vojnika iz sastava Sfora na mestima koja su bila određena za vazdušno bombardovanje srpskih strateških položaja oko Sarajeva.

Atentat na Koštunicu

05. jul 2008. DB.Republike Srpske Beograd -

Operacijom „Bandit", u kojoj je 15. jula 2002. tadašnji predsednik SRJ trebalo da bude ubijen snajperskim hicem u Sarajevu, rukovodili delovi zapadnih obaveštajnih službi .Vojislav Koštunica trebalo je da bude ubijen snajperskim hicem 15. jula 2002. godine u Sarajevu, pred sam početak trojnog samita šefova država SRJ, BiH i Hrvatske! Iza atentata stajali su delovi zapadnih obaveštajnih službi, a cela operacija imala je naziv „Bandit".

Međutim, čitava akcija je provaljena i atentatori koji je trebalo da stignu iz Hrvatske nikada nisu došli do Sarajeva. Bezbednosne strukture Srbije i Republike Srpske „uhvatile" su susret dvojice ključnih obaveštajaca u Srbiji u to vreme, Entonija Monktona i Dejvida Bleka, koji su razgovarali upravo o operaciji „Bandit". Kurir je ekskluzivno prene transkript njihovog razgovora, koji je vođen u restoranu jednog beogradskog hotela 7. avgusta 2002. godine.

Monkton: Dejvide, nije mi jasno kako je akcija otkrivena. Odabrani su najpoverljiviji ljudi.

Blek: Izgleda da je logistika podbacila. Muslimanima se jednostavno ne može mnogo verovati.

Monkton: Ko je bio uključen od operativaca iz Sarajeva?

Blek: Naši ljudi. Provereni.

Monkton: Da li je planirani atentator bio solista ili je postojalo još nekoliko ekipa za pokrivanje? Blek: Jedan čovek, ali je za svaki slučaj naša ekipa iz Zagreba trebalo da ga pokriva. Ne znam gde je greška. Monkton: Ko je obezbeđivao cilj? Blek: BIA je do sada obezbeđivala predsednika Koštunicu, ali u okviru dubinskog obezbeđenja moguće je da su se uključili i neki obaveštajni centri Državne bezbednosti Republike Srpske.

Monkton: Krga i Tomić su bili pod prismotrom neprekidno pre samita Ešdauna sa predsednikom Mesićem, Koštinicom i članovima predsedništva BiH. Odgovorni iz BIA su takođe bili u obradi. Naši operativci sa terena u Bosni su referisali da su njihovi obaveštajni centri pod kontrolom.

Blek: Da, ali je obaveštajna služba Vojske RS još uvek jaka i očigledno nije pod kontrolom. Monkton: Greška je napravljena sa Biljanom Plavšić. Dok je ona bila tu, stvari su se brzo postavljale na svoje mesto! Blek: Da li je Ešdaun znao za operaciju „Bandit"?

Monkton: To je bila tajna operacija i za nju su znala samo tri čoveka. (R.K.)

Ko su u stvari Endrju Monkton i Dejvid Blek Endrju Monkton (puno ime Entoni Kolijer Leopold Monkton) je bio šef engleske obaveštajne službe MI 6 za Balkan. Monkton je u Beograd došao neposredno pre petooktobarskih promena 2000. godine, a najbitniji zadatak bio mu je izručenje Miloševića u Hag, koji je uspešno obavio. Bio je blizak sa Vladimirom-Bebom Popovićem, Čedomirom Jovanovićem i posebno Dušanom Mihajlovićem, tadašnjim ministrom policije. O tome svedoči i bivši zamenik načelnika RDB Srbije Zoran Mijatović u knjizi „Opelo za državnu tajnu". O danu izručenja Miloševića u Hag piše: „…Javlja mi se gospodin Monkton, savetnik iz britanske ambasade u Beogradu, kaže da će kasniti jer se nalazi u Crnoj Gori… Iz razgovora sa Monktonom vidim da je ceo posao oko transfera Miloševića u Hag bio na relaciji gospodin Monkton, britanski vojni ataše i ministar Mihajlović. Ko je kakvu ulogu imao, kako je izgledao plan u 5 globalu, meni je bilo apsolutno nepoznato… Već činjenica da je u akciju uključen gospodin Monkton mirisala mi je na maler iz sledećih, malo neobičnih razloga. Monkton, zvanično savetnik britanske ambasade, bio je obaveštajac, a u dobro obaveštenim krugovima njegovo ime vezivalo se i za smrt ledi Di…".

Monkton je napravio još jedan presedan. Kako upućeni tvrde, engleski obaveštajac je bio izuzetno dobro povezan sa srpskim podzemljem, pa je tako o aktivnostima „zemunskog" i „surčinskog klana" znao mnogo više nego šefovi javne i državne bezbednosti Srbije. Dejvid Blek je bio čovek koji je zajedno sa Džonom Nejborom kontrolisao rad srpskih obaveštajnih službi, s tim što je on bio zadužen za DB, a Nejbor za vojne obaveštajne strukture.

(Nastaviće se)