Natrag

Hijerarhija zaverenika: Komitet 300 (17)

Svi pipci Komiteta

U izdanju beogradske Narodne knjige štampana je 2005. godine knjiga dr Džona Kolmana o delovanju poznatog svetskog centra moći Komiteta 300. Prenećemo najvažnije delove ovog izuzetnog svedočanstva i istraživačkog rada.

(Ovu knjigu posvećujem svojoj supruzi Leni i našem sinu Džonu, koji mi pružaju podršku već dugi niz opasnih i napornih godina, te čvrsto i hrabro podnose odricanja, neprilike i nalete zle sudbine).

Džon Kolman

Na hiljade banaka, velikih i malih čine bankarsku mrežu Komiteta 300, uključujući i Italijansku komercijalnu banku (Banca Commerciale d'Italia), Privatnu banku (Banca Privata), Ambrosiano banku (Banco Ambrosiano), Holandsku banku (Netherlands bank), englesku banku Barkli (Barclavs Bank), Kolumbijsku banku (Banco del Colombia), Ibero-američku banku (Banco de Ibero-America). Od posebnog interesa je Italijanska švajcarska banka (Banca della Svizzera Italiana, BSI), zato što obavlja poslove odlivanja kapitala u SAD i iz SAD-a, u prvom redu u dolarima i američkim državnim obveznicama. Smeštena je i izolovana u „neutralnom" Luganu, centru za oticanje kapitala venecijanske crne aristokratije. Lugano nije ni u Italiji ni u Švajcarskog, nego neka zona sumraka za prikrivene operacije odlivanja kapitala. Džordž Bol je vlasnik velikog udela u toj banci, a u isto vreme je i istak-nuti „insajder" i predstavnik te banke za SAD.

BCCI, BNL, Banco Mercantil de Mexico (Meskička trgovačka banka), Banco Nacional de Panama (Panamska narodna banka), Banka Leumi, Banka Hapoalim, Standard banka, Bank of Geneva (Ženevska banka), Bank of Ireland (Irska banka), Bank od Scotland (Škotska banka), Bank of Montreal (Montrealska banka), Bank of New Scotia (Banka Nove Škotske), Banque de Pariš et Pays Bas (Pariška i holandska banka), British Bank od the Middle East (Britanska bliskoistočna banka) i Royal Bank of Canada (Kraljevska kanadska banka) samo mali deo popisa „specijalnih banaka" u službi Komite-ta 300.

Openhajmeri iz Južne Afrike su daleko jači „teškokategoraši" od Rokfelera. Na primer, 1981. godine Hari Openhajmer, predsednik džinovske Angloameričke korporacije (Anglo American Corporation), koja kontroliše rudnike zlata i dijamanata, te i njihovu prodaju i distribuciju po svetu, izjavio je kako se sprema da se priključi severnoameričkom bankarskom tržištu. Ubrzo posle toga uložio je 10 milijardi doalra u posebnu agenciju, čija je svrha kupovina udela u velikim američkim bankama, među kojima je i banka Citicorp.

Svoju agenciju za ulaganje je nazvao Minorco, a osnovana je i kancelarija na Bermudskim ostrvima, lovištu britanske kraljevske porodice. U odboru Citicorp-a bio je Volter Vriston, a glavni savetnik agencije je bio Robert Kler.

Jedina kompanija koja je Openhajmeru bila konkurencija na području dragocenih metala i minerala bila je kompanija Consolidated Gold Fields of South Africa, ali je Openhajmer preuzeo kontrolu nad njom tako što je kupio 28% deonica i postao najveći deoničar. Time su zlato, dijamanti, platina, titanijum, tantal, bakar, železna ruda, uran i još 52 metala i minerala, od kojih su mnogi od ključnog značaja i za SAD, prešli u ruke Komiteta 300.

Time je potpuno ostvarena vizija jednog od prvih južnoafričkih članova Komiteta 300, Sesila Džona Rodsa, vizija koja je počela prolivanjem krvi na hiljade i hiljade belih farmera i njihovih porodica u Južnoj Africi, koje istorija beleži kao „Bure". Dok su SAD stajale prekrštenih ruku, kao i ostatak sveta, taj mali narod bio je podvrgnut najstrašnijem genocidnom ratu u istoriji sveta. Komitet 300 će podvrgnuti SAD jednakim merama kada na nas dođe red, što nećemo dugo čekati.

Osiguravajuće firme igraju ključnu ulogu u poslovanju Komiteta 300. među njima su najveće takve kompanije, kao što su Assicurazioni Generali iz Venecije, i Riunione Adriatica di Sicurata, najveća i druga po redu osiguravajuća kompanija na svetu, koja svoja sredstva drže u Međunarodnoj obračunskoj banci u Švajcarskoj, u zlatnim švajcarskim francima. Oba ta osiguravajuća društva kontrolišu veliki broj investicionih banaka, čiji je promet deonica na Vol Stritu dvostruko veći od prometa deonica američkih investitora.

Istaknuti članovi upravnih odbora te dve osiguravajuće kompanije članovi su Komiteta 300 iz porodice Giustiniani, pripadnika crnog rimskog i venecijanskog plemstva, koji vuku korene od cara Justinijana: sir Džojslin Hambro iz (trgovačke) banke Hambros, Pjerpaolo Lucati Fuiz, čiji koreni, stari preko 600 godina, dopiru do najstarije porodice Lucati pripadnika crne aristokratije, i Umberto Ortolani iz istoimene prastare porodice crne aristokratije.

Drugi pripadnici crne venecijanske aristokratije koji su članovi Komiteta 300 i članovi upravnih odbora ASG-a i RAS-a su pripadnici familije Dona, finansijera španskih Habsburga, Eli de Rotšild iz francuske porodice Rotšild, baron Avgust fon Fink (Fink, drugi po redu najbogatiji čovek u Nemačkoj, danas pokojni), Franko Orsini Bonakasi iz stare cmoplemićke porodice Orsini, koja vuče korene od istoimenog senatora starog Rima, porodica Alba, potomci drevnog velikog vojvode od Albe, i baron Pjer Lamber, rođak belgijske porodice Rotšild.

Engleske kompanije koje kontroliše britanska kraljevska porodica su: Eagle Star, Prudential Assurance Company, u čijem su vlasništvu i koje kontrolišu većinu američkih osiguravajućih kompanija, uključujući i Allstate Insurance. Ključno mesto na ovom popisu zauzima Eagle Star, verovatno najmoćnija „fasada" Vojno-obaveštajne službe Odelenja šest (MI6). Eagle Star kompanija, iako po veličini nije ni blizu kompaniji Assicurazioni Generali, je verovatno podjednako važna, prosto zbog toga što su joj vlasnici članovi porodice engleske kraljice koja, kao počasna predsednica Komiteta 300, preko te kompanije sprovodi ogroman uticaj.

Eagle Star kompanija je više od velike „fasade" za MI6. Ona je fasada i za mnoge britanske banke, uključujući i Hill-Samuels, N. M. Rothschild and Sons (jednog od „određivača" cene zlata, koji se svakodnevno sastaju u Londonu) i Barclays Bank (jednog od utemeljivača Američkog nacionalnog kongresa, ANC-a). Može se s velikom sigurnošću reći da su najmoćnije britanske oligarhijske porodice osnovale Eagle Star kao sredstvo za „crne operacije" protiv onih koje se suprotstavljaju politici Komiteta 300.

Za razliku od CIA-e, po britanskim zakonima je iznošenje imena članova službe MI6 ozbiljno kažnjivo delo, pa stoga sledeći spisak uključuje samo „sami vrh" te tajne službe, ljude koji su (ili su bili) članovi Komteta 300:

lord Hartli Šoukros

ser Brajan Edvard Mauntin

ser Kenet Kit

ser Kenet Strong

ser Vilijam Stivenson

ser Vilijam Vajzmen

Svi navedeni su (ili su bili) duboko povezani sa ključnim kompanijama Komiteta 300, ispreplitanim doslovno s hiljadama kompanija iz svih ekonomskih grana, što ćemo videti u nastavku.

Neke od tih kompaonija su Rank Organization, Xerox Corporation, ITT, IBM, RCA, CBS, NBC, BBC i CBC u komunikacijama, Raytheon, Textron, Bendix, Atlantic Richfield, British Petroleum, Royal Dutch Shell, Marine Midland Bank, Lehman Brothers, Kuhn Loeb, General Electrics, Westinghouse Corporation, United Fruit Company i mnoge druge.

Tajna služba MI6 upravljala je velikim brojem tih kompanija preko Britanske obaveštajne službe smeštene u zgradi RCA-a u Njujorku, gde je bilo sedište njenog glavnog funkcionera sir Vilijama Stivensona. RCA (Radio Corporation of America, Američka radijska korporacija) je osnovana još 1919. kao britansko obaveštajno središte kompanije G. E., Westinghouse, Morgan Gurantee and Trust (koje rade za britansku krunu) i United Fruit. Prvi predsednik RCA-a je bio čovek po imenu J. P. Morgan Oven Jung, po kome je Jungov plan i dobio ime. 1929. godine na čelo RCA-a je imenovan Dejvid Sarnov, koji je bio Jungov pomoćnik na Pariškoj mirovnoj konferenciji 1919, na kojoj su pobednički „saveznici" poraženoj Nemačkoj zabili nož u leđa.

Na Vol Stritu postoji cela mreža banaka i brokerskih kuća koje se brinu o tržištu deonicama za Komitet 300, a najistaknutije u toj mreži su kuće Blyth, Eastman Dillon, grupe Morgan, Lazard Freres i Kuhn Loeb Rhodes. Ništa se ne dešava na Vol Stritu što nije pod nadzorom Engleske banke (Bank of England), čije se smernice prenose preko Morganovih grupa i zatim provode kroz ključne brokerske kuće, čiji su glavni direktori na kraju odgovorni za sprovodenje naredbi Komiteta 300.

Brokerska kuća Drexel Burnham Lambert bila je omiljena kuća Komiteta 300 dok nije prešla granicu koju je postavila druga brokerska kuća Morgan Guarantee. 1981. godine skoro sve brokerske kuće na Vol Stritu su prodale većinske udele Komitetu 300, a kuća Philbro se spojila s kućom Salomon Brothers. Kuća Philbro je isturena ruka Openhajmera iz kompanije Anglo American Corporation. Tim kontrolnim mehanizmom Komitet 300 se brine o tome da njegovi članovi i njihove razgranate korporacije svoja ulaganja na Vol Stritu obrću dvostruko brže od ostalih stranih ulagača - „autsajdera".

Ne zaboravite da neke od najbogatijih porodica sveta žive u Evropi pa je stoga prirodno da imaju prevagu u Komitetu 300. U poređenju s porodicom Fon Turn i Taksis, nekadašnjim vlasnicima koncesije Nemačke pošte, Dejvid Rokfeler izgleda kao siromašni rođak. Dinastija Fon Turn i Taksis je stara 300 godina i njeni članovi iz generacije u generaciju imaju svoja mesta u Komitetu 300, koja zauzimaju i dan danas. Već smo naveli imena mnogih članova Komiteta 300 iz najbogatijih porodica venecijanske crne aristokratije, a druga imena ćemo da dodamo kako budemo na njih nailazili na raznim područjima poslovnog života. Sada ćemo da navedemo imena nekih Amerikanaca koji su članovi Komiteta 300 i da pokušamo da pratimo njihove porodične i druge veze s Britanskom Krunom.

Kako se ove činjenice mogu proveriti? Neke se, u stvari, i ne mogu proveriti zato što su podaci uzeti direktno iz baza podataka obaveštajnih službi, ali uz mnogo trčkaranja i rada moguće je pronaći mnoge izvore koji mogu potvrditi bar deo ovih činjenica. Taj posao bi usključivao i konstantno pretraživanje poslovnih imenika Dun and Bradstreet Reference Book of Corporations, Standards and Poors, britanska i američka izdanja Ko je ko (Who is Who), uz mnogo sati rada na povezivanju imena i njihovih veza sa poslovnim svetom.

Korporacije, banke i osiguravajuće kompanije Komiteta 300 deluju pod jedinstvenim zapovednim telom koje pokriva sva moguća pitanja strategije i kohezionog delovanja. Komitet je jedini organizovani sistem moći na svetu koji stoji iznad svih vlada i svih pojedinaca, bez obzira na to koliko se osećaju moćnim i sigurnim. To se odnosi na finasije, pitanja odbrane i političke stranke svih boja i vrsta.

Nema tela koje Komitet ne može da dosegne i kontroliše, a to uključuje i organizovanje svetske religije. To je, dakle, svemoćna grupa olimpijaca čiji je temelj moći u Londonu i u finansijskim centrima londonskog City-ja koji čvrsto u svojim rukama drži minerale, metale i drago kamenje, kokain, opijum i farmaceutske proizvode, kreditno-finansijske banke, promotere raznih kultova i utemeljitelje rok muzike. Britanska Kruna je centar kontrole iz koga sve stvari izviru. Kao što izreka kaže: ,,U svemu ima svoje prste".

Jasno je da je područje komunikacija pod strogom kontrolom. Ako se vratimo RCA-u, možemo videti da se njegova uprava sastoji od figura iz britansko-američkog sistema koje imaju istaknuta mesta i u organizacijama kao što su CFR, NATO, Rimski klub, Trilateralna komisija, masonske organizacije, Bilderbergeri, Okrugli sto, Milnerova društva i Isusovsko-aristotelovsko društvo (Jesuit-Aristotle Society). Među njima je bio i Dejvid Sarnov, koji se preselio u London istovremeno kada se sir Vilijam Stifvenson preselio u zgradu RCA-a u Njujorku.

Sve te velike televizijske mreže su nastale kao ispsotave RCA-a a posebno National Broadcasting Companv (NBC), koja je prva osnovana, a ubrzo posle nje, 1951, osnovan je i American Broadcasting Company (ABC). Treća velika televizijska mreža bila je Columbia Broadcasting System (CBS), kojom, kao i sestrinskim kompanijama, vlada Britanska obaveštajna služba. Vilijam Pejli je školovan u Tavistok institutu za tehnike masovnog pranja mozga i tek onda je dobio prolaznu ocenu kao osoba kvalifikovana da bude na čelu CBS-a.

Tako su sve naše televizijske mreže (da smo barem mi, narod SAD-a, to znali) pod nadzorom Velike Britanije i sve informacije koje nam plasiraju prvo idu u London na odobrenje. Zanimljivo je navesti da je tajni dokument Tavistoka, koji je napisao Institut za istraživanje Stanford i koji se obično naziva Zavera Vodolije, finansiran donacijama sve tri navedene televizijske mreže.

Sve tri navedene mreže imaju svoje predstavnike u Komitetu 300 i povezane su sa ogromnim masovnim komunikacijskim kompanijama - korporacijama Xerox iz Ročestera u saveznoj državi Njujork, čiji je direktor Robert M. Bek upravo član Komiteta 300. Bek je i direktor osiguravajućeg društva Prudential Life Insurance Company, kancelarije londonskog društva Prudential Assurance Company Limited.

U Upravnom odboru Xeroxa su i Hauard Klark iz American Expressa, jednog od glavnih kanala za prebacivanje novca pomoću „putničkih čekova", bivši američki ministar finansija Vilijam Sajmon i Sol Linovic, koji je u ime Komiteta 300 vodio pregovore za potpisivanje Ugovora o Panamskom kanalu. Linovic je Komitetu 300 važan zbog svog dugogodišnjeg iskustva u pranju novca od droge preko banaka Marine Midlend i Hong Kong and Shangai Bank.

Član Upravnog odbora Xeroxa su i Robert Sproul, koji je dosta zanimljiv zato što je kao rektor Univerziteta Ročester u saradnji sa CIA-om dozvolio Tavistoku da koristi prostor i opremu Univerziteta za sprovođenje dvadesetogodišnjeg ogleda na drogi MK-Ultra LSD. Takvu zloupotrebu svojih prostora i opreme dozvolilo je još 85 američkih univerziteta. Koliko god je Xerox divovska korporacija, zasenjuje je Organizacija Rank - konglomerat sa sedištem u Londonu i pod potpunom vlašću uže porodice kraljice Elizabete.

Istaknuti članovi Upravnog odbora Organizacije Rank, koji su istovremeno i članovi Komiteta 300 su:

lord Helsbi, predsednik banke Midlend - obračunske kuće za novac od droge. Helsbi je i jedan od direktora u ogromnoj kompaniji Imperial Group i u Industrial and Commercial Finance Corporation;

ser Arnold Frank, direktor kompanije Tube Investments, koja upravlja londonskim sistemom podzemnih železnica. Frank je i jedan od direktora Engleske banke (Bank of England), koja uveliko nadzire Američke Centralne banke (Federal Reserve Banks);

ser Denis Mauntajn, predsednik moćne kompanije Eagle Star i jedan od direktora korporacije English Property Corp, jedne od kreditno-finansijskih kompanija britanske kraljevske porodice;

Jedan od članova je i aristokrata Angus Ogilvije, tzv. „princ kompanije", čija je supruga njeno kraljevsko visočanstvo princeza Aleksandria, sestra nadvojvode od Kenta i vođe Škotskog obreda masona, osobe koja preuzima mesto kraljice kada je ona van Velike Britanije. Ogilvie je i jedan od direktora Engleske banke i predsednik divovskog konglomerata LONRHO, koji je dokrajčio vlast Jana Srnita u Rodeziji da bi na njegovo mesto mogao da dođe Robert Mugabe. U pitanju su bili rudnici hroma u Rodeziji, koji daju najfiniji hrom visokog kvaliteta na svetu;

Siril Hamilton, predsednik banke Standard and Chartered (bivše banke Lord Milner-Cecil Rhodes) i član Odbora Engleske banke. Hamilton je i član Odbora korporacije Xerox, banke Malta International Banking Corporation (banke Malteških vitezova), jedan od direktora banke Standard Bank of South Africa - najveće banke u toj zemlji, i jedan od direktora Belgijske afričke banke (Banque Belge d'Afrique);

lord O'Brajan od Loterbija, bivši predsednik Udruženja britanskih ban kara (British Bankers Association), direktor moćne banke Morgan Grenfell i direktor kompanije Prudential Assurance, direktor kompani je J. F. Morgan, direktor Engleske banke i član Odbora Međunarodne obračunske banke, kao i jedan od direktora džinovskog konglomerata Unilever;

ser Rej Geds, predsednik džinosvkih proizvođača automobilskih guma - kompanija Dunlop i Pirelli, direktor banaka Midland i International, direktor Engleske banke. Obratite pažnju na činjenicu da su toliki među njima u isto vreme i direktori Engleske banke, čime se kontrola američke fiskalne politike čini veoma jednostavnom.

Mnoge od ovih organizacija i institucija, kompanija i banaka su tako povezane i ispretpletane da ih je skoro nemoguće razvrstati. U odboru RCA-a sedi Tornton Bradšou, predsednik kompanije Atlantic Richfield i član NATO-a, World Wildlife Fonda, Rimskog kluba, Aspen instituta za humanističke studije i Veća za inostrane odnose. Bredšou je i predsednik NBC-a. Najvažnija uloga RCA-a je i dalje služenje Britanskoj obaveštajnoj službi.

Široj javnosti nije poznato koliku moćnu ulogu je odigrao Komitet 300 u zasutavljanju istrage o CIA-i, koju je senator Mek Kartni skoro uspeo da pokrene. Da je u svom naumu uspeo, predsednik Džon F. Kenedi bi verovatno i danas bio živ.

Kada je Mek Kartni rekao da će pred svoju istražnu komisiju da pozove Vilijama Bandija, u Vašingtonu i Londonu je zavladala opšta panika. Da je Bandi došao na saslušanje, verovatno bi pukao i razotkrio „specijalne odnose" između britanskih oligarhijskih krugova i njihovih rođaka u Vladi SAD-a.

Takva mogućnost nije se smela dozvoliti. Pozvan je Kraljevski institut za međunarodne poslove da dokrajči Mek Kratnija. Institut je odabrao Alena Dalsa, čoveka koji je potpuno zaljubljen u dekadentno britansko društvo, da svim sredstvima napadne Mek Kartnija. Dals je za slučaj Mek Kartni zadužio Patrika Lajmana i Ričarda Helmsa. Helms je kasnije za usluge protiv Mek Kartnija nagrađen položajima direktora CIA-a.

Generala Marka Klarka, člana CFR-a i jednog od omiljenih vojnih osoba u londonskim krugovima, general Ajzenhauer je zadužio da odbije snažni Mek Kartnijev napad na CIA-u. Mek Kartnija su pridobili tako što je Klark najavio da će se osnovati posebna komisija za istraživanje CIA-e. Po uputstvima Kraljevskog instituta za međunarodne poslove, Klark je preporučio osnivanje kongresnog odbora za nadzor koji će „povremeno ispitivati delovanje vladinih obaveštajnih agencija". Ceo taj slučaj je završio kao ogromna tragedija za Ameriku i pobeda za Veliku Britaniju, koja se bojala da bi Mek Kartni mogao da napadne Komitet 300 i njegovu vlast nad svim aspektima života u SAD-u.

Bivši predsednik Odbora komapnije Lehman Brothers Kuhn Loeb, Piter G. Piterson, radio je za tajnu službu MI6 u vreme njenog direktora ser Vilijama Vajzmana, pa kao takav nije bio nepoznat britanskoj kraljevskoj porodici. Piterson je povezan sa Aspen institutom, takođe produženom rukom Britanske obaveštajne službe.

Džon R. Peti je predsednik banke Marine Midland, čije su veze sa trgovinom droge bile dokazane pre nego što je bila preuzeta od Hongkongške i šangajske banke, koja je verovatno još od 1914. godine banka broj jedan u trgovini opijumom.

Ali, najveći dokaz o postojanju Komiteta 300 je Organizacija Rank ko-ja, zajedno sa kompanijom Eagle Star, jeste sama Britanska Kruna. Ta organizacija je istovremeno i operacijski centar tajne službe MI6 (SIS-a). Te dve kompanije Komiteta 300 zajednički kontrolišu Dominion Njenog Visočanstva Kanadu, a za sprovođenje svojih zapovesti koriste se „hofjudenskom" porodicom Bronfman.

Kompanija Trizec Holding, koja je navodno u vlasništvu porodice Bronfman, glavna je ispostava engleske kraljice u Kanadi. Celokupna trgovina opijumom iz Jugoistočne Azije povezana je sa Bronfmanovim carstvom, kao jednim od sredstava za dostavljanje heroina u Ameriku. Kanada je, na neki način, kao Švajcarska - netaknutim snegom pokriveno područje, veliki gradovi, zemlja puna lepota, ali ispod svega toga leži debeli sloj prljavštine i smeća od ogromne trgovine drogom.

Porodica Bronfman je „isturena crta", kakvu u tajnoj službi MI6 zovu „isturenim ljudima" - koje iz Londona kontrolišu „službenici" tajne službe MI6, što je žargon obaveštajnih krugova za kontrolore u centrima službe. Glava porodice, Edgar Bronfman, je više puta slat u „Moskovski Centar" - kodni naziv za sedište KGB-a na Trgu Džjeržinski broj 2 u Moskvi.

Bronfman je veorvatno bio vrlo koristan na nižem nivou, kao osoba za vezu s Moskvom. Nikada nije bio službeni agent tajne službe MI6 pa tako nije nikada ni imao titulu „Paroles", a to je ključna špijunska reč za uzajamno prepoznavanje među agentima, što je uveliko razočaralo tu ambicioznu glavu porodice Bronfman. U jednoj fazi, kada se mislilo da se neki članovi porodice ponašaju sumnjivo, dodeljeni su im „čuvari" ("watchers", u obaveštajnom žargonu obaveštajci koji nadziru neku osobu), koji su samo utvrdili da je jedan član porodice, koji nije bio svestan uloge Edgara Bronfmana, nešto izbrbljao nekom „rođaku" (izraz službe MI6 za pripadnika CIA-e) u Americi. Ipak, to je brzo ispravljeno.

Dvojica direktora kompanije Eagle Star, koji su istovremeno bili i najviši operativci službe MI6, su preuzeli kontrolu nad porodicom Bronfman oko dva meseca posle završetka rata. Ser Kenet Kejt i ser Kenet Strong, koje smo već upoznali, legitimirali su porodicu Bronfman osnivanjem kompanije Trizec Holdings. Ne postoji niko na svetu ko može bolje od tajne službe MI6, osnivanjem kompanija, da obavi posao „fasadiranja".

Ipak, kao i u slučaju Švajcarske, i Kanada ima svoju prljavu stranu koju Komitet 300 dobro prikriva od javnosti, pod izgovorom Zakona o službenim tajnama (Official Secrets Act), koji je u celosti kopija britanskog zakona donetog 1913. godine. Tim zloglasnim zakonom su pokriveni droga, pranje prljavog novca, kriminal i reketiranje.

Mnogima nije poznata činjenica da osobe optužene po Zakonu o službenim tajnama, koji se može tumačiti na bilo koji način koji odaberu agenti Krune, mogu dobiti i smrtnu kaznu. Kao što sam mnogo puta od 1980. godine govorio, Kanada nije poput zemalja Južne Afrike ili Holandije ili Belgije. Oduvek je bila, a i danas je vezana za uzice koje vuče kraljica Engleske. Zato je to zemlja koja uvek prva ispunjava želje kraljice Elizabete. Kanadski vojnici borili su se u svakom ratu Njenog Visočasntva, uključujući i Burski rat (1899-1903).

Slično svom američkom bratu, Veću za spoljne poslove, i Kanadski institut za međunarodne poslove (Canadian Institute for International Affairs) je dete Kraljevskog instituta za međunarodne poslove (RIIA) i upravlja kanadskom politikom. Njegovi članovi zauzimaju položaj ministra spoljnih poslova sve od njegovog osnivanja 1925. godine. Institut za pacifičke odnose je telo koje je izazvalo napad na Perl Harbor i koje je oberučke dočekano u Kanadi pošto je, 1947. godine, otkriveno izdajničko delovanje Ovena Latimora i njegovih kolega, te su napustili SAD pre nego što su mogli da budu optuženi.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane