Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (217)

Tajna policija u ministarstvu pravde

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid . U ovom broju zamenjuje ga Milica Grabež, jer je Glamočanin na bolničkom lečenju.

Milica Grabež

Pred posranicima Narodne skupštine Srbije, u letnjem, vanrednom zasedanju, nalazi se i predlog izmena Zakona o maloletničkom kriminalitetu (Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica). Zakon, koji je, kao i prethodna četiri, koja nisu prošla, digao Srbiju na noge. Ovaj bi, da je sreće, trebalo da obori s nogu zlo zvano ministarka pravde Maja Popović.

Od kada je iz sektora Logistike Bezbednosno informativne agencije postavljena za ministra pravde, gospođa Maja Popović je do sada, u ime svoga ministarstva, predložila četiri izmene zakona, od kojih se upućenoj javnosti digla kosa na glavi.

Srećom, opštom pobunom advokata, stručne javnosti i nevladinog sektora, od njihovog izglasavanja se odustalo.

Umesto da momentalno Vlada smeni ministarku pravde, onda ide dalje. Ima ona svoje paklene planove.

Predlog zakona koji se usvaja tokom leta, vaša i naša deca će biti saslušavana bez branilaca i bez roditelja!!!! Uz prisustvo centara za socijalni rad. Odbijen je zahtev za produženje roka za davanje primedbi.

Nacrtom izmena zakona o maloletničkom kriminalitetu (Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica) uskoro se uvode izmene kojima država može da bukvalno NAPUNI ZATVORE DECOM:

Uhapšeno dete se saslušava bez advokata i roditelja, uz prisustvo državnog mučitelja dece iz Centra za socijalni rad ili čuvara dečijeg zatvora - deci može da se sudi bez prisustva roditelja - dete nema pravo na advokata koga roditelji odaberu nego koga mu država odredi!

Predlogom ovog zakona povećavaju se zatvorske kazne za decu skoro duplo. Znači: ćao mama, neću doći kući, ja sam na robiji i vidimo se za 8 godina!!! I vi tu nećete moći ništa, ako se protiv ovoga ne pobunite sad.

Ministarka je presrećna. Ona voli da trguje decom! To je ispunjava. U BIA je preprodala nekoliko hiljada srpske dece, otete od roditelja i udomljenim u bogatim zemljama, za velike pare.

Besprizorni skot od ministarke je u Bezbednosno informativnu agenciju došla iz Službe hitne pomoći Beograda, u kojoj je radila kao pravnica. Kada je direktorka te Službe postala direktor Torlaka, a njen tadašnji muž direktor BIA, advokat Aleksandar Đorđević, sa njim je, za šefa njegovog kabineta pošla i Maja Popović.

Bio je to nagli uspon jedne polupismene žene. Kroz njene ruke su prolazila sva poverljiva dokumenta, koja je ona znala da unovči. Spanđala se i sa Markom Parezanovićem, visokopozicioniranim kriminalcem u ovoj privatnoj političkoj policiji Aleksandra Vučića.

Smenom Aleksandra Đorđevića, sa mesta BIA, Maja Popović prelazi u sektor Logistike. Bavila se poverljivom trgovinom dece za ugledne klijente iz inostranstva.

Službenici BIA bili su gospođi na usluzi. Da tipuju decu, da pribave zdravstvene kartone i poverljive informacije, koje su interesovale klijente iz Švedske, Norveške i zapadno-evropskih zemalja. Neki su za 50 do 60 hiljada bili spremni da plate dete za usvajanje, a drugi su kupovali decu za igru i razonodu.

Važan je bio samo novac. Maja je imala saradnicu u Ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja, koja je pribavljala potrebne saglasnosti. Sada ministarka Maja Popović ima direktnu kontrolu i nad centrima za socijalni rad.

Tipovanog maloletnika presrešće službenici BIA, privešće ga u Centar za socijalni rad, optužiti za neki krivični prestup, navodeći opravdanu sumnju, recimo da su izvršili sitnu krađu, odvešće ga sudiji koji će odrediti pritvor, a potom ga odvesti u nepoznatom pravcu, kao usvojeno ete. Ili će mu prodati organe.

Krivična odgovornost dece počinje kada dete napuni 14. godina života.

Deluje monstruozno, ali privođenje deteta u policiju, ili tužiocu, bez obaveštenja roditelja, ili staraoca, pokazuje postojanje organizovane kriminalne bande koja trguje decom.

Gospođa ministarka Popović je rođena 1970. godine. Ispisnica je sa Pravnog fakulteta u Beogradu srpskog tiranina Aleksandra Vučića. Njena kuma je predsednica Vrhovnog kasacionog suda Jasmina Vasović. Njen suprug Rastko Popović je zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu.

Ako dete uđe u krug interesovanja ministarke pravde Maje Popović, nema mu spasa.

Zakon je neustavan i u suprotnosti je sa mnogim drugim zakonima.

Ko to, preko noći, oduzima roditeljima pravo da komuniciraju sa svojom maloletnom decom, osumnjičenom da su izvršila krivični prestup? Zašto je centar za socijalni rad, koji nema do tada nikakvu komunikaciju sa roditeljima, bolji izbor za zaštitu prava deteta, od njegovih roditelja? Ko će dete, ako je u pritvoru, posećivati, komunicirati sa njim, slati mu odeću, hranu?

Ministarka pravde Maja Popović je monstruozni član Vučićevog kartela, koja mora platiti za sva nedela koja je počinila.

Srpsko pravosuđe je i do sada bilo kriminalizovano, a sada je u rukama monstruozne bande koja postupa po direktnim Vučićevim nalozima.

Viši sud u Beogradu oslobodio je 11. maja 2018. godine Veljka Belivuka od optužbe da je zajedno sa Markom Miljkovićem i Mirkom Kojićem izvršio ubistvo, odnosno pomaganja u ubistvu Vlastimira Miloševića.

Budući da je ubijeni bio prijatelj tadašnjeg, a i ponovnog načelnika Policijske uprave Beograda, Veselina Milića, slučaj je brzo rešen. Istragom je rukovodio tadašnji zamenik načelnika Odeljenja za krvne delikte Dejan Jović. Pribavljeni su snimci kamera na zgradama, izvršena je analiza nađenih tragova, izvršena DNK analiza, sprovedena su sva potrebna veštačenja kojima je Belivuk identifikovan kao ubica, druga dvojica kao pomagači.

Ne obaveštavajući ministra Stefanovića i Dijanu Hrkalović, izvršena su hapšenja, optuženi su istog dan privedeni tužioca, koji je predložio određivanje pritvora. Imajući u vidu sve priložene materijalne dokaze, sudija za prethodni postupak je odredio osumnjičenima pritvor.

Sutradan je Belivuka u zatvoru posetila Dijana Hrkalović, prenoseći srdačne pozdrave od prijatelja Danila i Aleksandra Vučića.

Inspektor Dejan Jović je stavljen na mere, a državna tužiteljka Nataša Krivokapić suočila se sa ''nestankom dokumentacije''. Iz sudskih i tužilačkih spisa ''nestali'' su nalazi DNK, a i veštaci su promenili mišljenje na glavnom pretresu.

Pakovanje sudskih postupaka je Vučićeva specijalnost.

Belivuk oslobođen optužbi da je pomagao u ubistvu Vlastimira Miloševića

11. maj 2018.

Viši sud u Beogradu je 11. maja 2018. oslobodio optužene Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i Mirka Kojića za pomaganje u ubistvu Vlastimira Miloševića.

Presudu je donelo veće sudije Slavice Nikolić, jer ''nije dokazano da su optuženi počinili krivično delo''

Optužnica je potvrđena u oktobru 2017. godine, a suđenje je počelo u novembru ove godine i trajalo je šest meseci.

Ime ubice koji je pucao u Miloševića još uvek nije poznato. Tužilaštvo je prethodno u završnoj reči zatražilo 10 godina za okrivljene. Kakvo bedno ponašanje tužilaštva, deset godina za bezobzirno ubistvo na ulici.

Viši sud nije omogućio novinarima CINS-a, KRIK-a, Insajdera i Telegrafa da prisustvuju izricanju ove presude, dok su pripadnici navijačke grupe Janjičari ušli pod izgovorom da su članovi porodice okrivljenih.

Pakovanje optužnica, istražnog pritvora, oslobađajućih i nezakonitih presuda, svakodnevna su pojava u srpskom pravosuđu.

I dok se ovejani kriminalci i ubice puštaju na slobodu, obični osuđenici, na izdržavanju kazne, strahuju za svoj život, od nasilja koje nad njima vrše uprave zatvora. Pre dva meseca u KPZ Niš ubijena su dvojica osuđenika, a jedan se obesio, ne mogavši da izdrži svakodnevnu torturu.

Ministarka pravde Maja Popović nije podnela ostavku, nije smenila upravnika zatvora, nije zatražila tužilačku istragu za smrt troje osuđenika.

Ni sudijama koji nisu stavili ''prste u med'' nije lako. Od kada je 2010. ustrojen Upravni sud, za njegovog v.d. predsednika izabrana je sudija Slađana Bojović. Bila je sudija u Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Najlepša žena u srpskom pravosuđu.

Nije izabrana za predsednika suda, već je na to mesto postavljena Jelena Ivanović, iz porodice Tomislava Nikolića. Ovo mesto smo rezervisali za teta Jelenu, rekao je Radomir Nikolić, gradonačelnik Kragujevca, Tomin i Dragičin sin. I teta Jelena je još na toj funkciji.

Slađana Bojović se teško razbolela. I ''teta'' Jelena je iskoristila priliku da je dotuče. Slađana je raspoređena za sudiju u Odeljenju suda u Niš! Morala je da svakodnevno putuje, jer je bila na insulinu. Po zakonu o radu, zaposleni može biti upućen na rad u drugo mesto, ali ne dalje od 50 kilometara.

Evo kako je smrt bivše predsednice zabeležena na sajtu Upravnog suda. Vučićevi trabanti baš nemaju morala.

SEĆANjE NA SUDIJU SLAĐANU BOJOVIĆ

februar 2021. godine

Sudija Slađana Bojović preminula je 31. januara 2021. godine u Beogradu u 58. godini života. Rođena je 25. februara 1962. godine u Kraljevu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1984. godine, a pravosudni ispit položila 1987. godine.

Bila je pripravnik stručnni saradnik veća u Okružnom privrednom sudu u Beogradu od februara 1986. godine, a od 1988. godine stručni saradnik. Od novembra 1991. godine obavljala je poslove sekretara Okružnog privrednog suda u Beogradu.

Za sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu izabrana je u junu 1992. godine, a od 1998. godine bila je i predsednik Parničnog odeljenja Prvog opštinskog suda u Beogradu. Sudija Bojović je novembra 1999. godine izabrana za sudiju Okružnog suda u Beogradu u kome je od 2005. godine bila i predsednik Odeljenja za upravne sporove.

Za sudiju Upravnog suda izabrana je novembra 2009. godine, a Odlukom Visokog saveta sudstva (Sl. glasnik RS, br. 106/09) postavljena je za vršioca funkcije predsednika Upravnog suda počev od 1. januara 2010. godine do izbora predsednika suda. Ovu dužnost sudija Bojović obavljala je do 8.11.2013. godine, a zatim nastavila da obavlja sudijsku funkciju u veću Upravnog suda.

Pored sudijske funkcije bila je ispitivač iz predmeta Upravno pravo u ispitnom odboru za polaganje pravosudnog ispita u periodu 2010. do kraja 2013. godine. Učestvovala je na mnogim međunarodnim konferencijama iz oblasti upravnopravne materije i savetovanjima koja su se odnosila na pitanja reforme, organizacije i unapređenja rada sudova.

Ostaće u našem sećanju.

1

Korumpirani skotovi brane kolege

Povodom protesta građana zbog odluke sudije za prethodni postupak Prvog osnovnog suda u Beogradu Radmile Đerić da odbije zahtev tužilaštva za određivanje pritvora licu osumnjičenom da je na veoma drzak i bezobziran način na pešačkom prelazu automobilom usmrtio devetogodišnjeg dečaka, pritom teško povredivši i njegovog mlađeg brata i oca, oglasila se prvo ministarka pravde koja je rekla da će inicirati pred Visokim savetom sudstva da se ispita eventualna odgovornost pomenute sudije.

Pritom, ministarki su bile poznate činjenice da je sudija Đerić u ličnim odnosima sa pomenuti nasilnikom, koji je više puta osuđivan za krivična dela i prekršajno kažnjavan za saobraćajne prekršaje, a u konkretnom slučaju se nije ni zaustavio, da pomogne povređenima, već je pobegao sa lica mesta. Kao da se stidela da izgovori ime sudije Đerić.

Bivša predsednica Društva sudija dragana Boljević, sada sudija Apelacionog suda u Beogradu, otišla je korak dalje. Ona je braneći sudiju pretećim tonom rekla da sudije imaju pravo na svoje mišljenje, a da odluke sudije može preispitati samo viši sud!

Gospođa Boljević je najbogatiji sudija u Srbiji. I među najkorumpiranijim je.

Njen suprug je Branko Pavlović, advokat, koji je kao zastupnik malih akcionara, varajući ih, zaradio preko 10 miliona evra. Bio je kadar Vojislava Koštunice.

Kada su Branko i Dragana pre dve godine udavali kćerku platili su svadbu 60 hiljada, samo zakup sale. Iz kase za poklone ukradeno im je oko 150 hiljada evra. Ali to je za njih sitna para.