Diktatori

Kako jedan čovek drži u pokornosti više od milijardu ljudi i plaši ostatak sveta

Si Đinping, doživotna

U prvih devet godina vladavine Si Đinping je zaveo diktaturu u Komunističkoj partiji i celoj Kini. Preuzeo je ovlašćenja kakva nije imao nijedan njegov prethodnik na vlasti. Sa ambicijom da doživotno ostane na vlasti ukinuo je zakon kojim se boravak na funkciji predsednika države ograničava na dva mandata. Nekoliko uglednih i moćnih partijskih drugova, koji bi mogli da mu budu konkurenti, oterao je na dugogodišnju robiju. Si Đinping je reformisao partiju i vojsku, trasirao je "Novi put svile" i u diplomatiju uveo mlade i obrazovane kadrove, svoje "vučje ratnike", koji šire moć kineske politike i privrede na ceo svet. Prihvatio je sukob s Amerikom i Evropskom unijom, koje pokušavaju da sputaju prodor Kine na zapad. Ako pobedi, Si Đinping će biti prvi kineski imperator s globalnim uticajem.

Radoslav Panić

Kad je došao na vlast, Si Đinping je svoju političku moć vezao za Komunističku partiju, vojsku i idole iz prošlosti. Uspeo je da se nametne kao nedodirljivi vođa, čije ambicije predstavljaju pretnju za ceo svet, pa i za Kinu.

U januaru 2013. godine, nekoliko mesecei posle uspuna na mesto generalnog sekretara Komunističke partije, Si je, kao glavnu političku temu, nametnuo pitanje - zašto se raspala Komunistička partija Sovjetskog saveza. Na retoričko pitanje odmah je dao odgovor: "Raspala se jer je potpuno negirala istoriju Sovjeta i uloge Lenjina i Staljina. Partijske organizacije na gotovo svim nivoima su ostale bez uticaja, a vojska nije bila uz njih."

Poučen tim iskustvom, Si Đinping je Kinesku komunističku partiju vratio na centralno mesto života u državi, podigao je njenu brojnost na čak 95 miliona članova i sproveo program reformi i modernizacije vojske, što je takođe rezultovalo oživljavanjem uspavanih partijskih ćelija. Proslavu stogodišnjice postojanja KKP, generalni sekretar je pretvorio u spektakl koji je trajao dva meseca, od juna do početka avgusta ove godine. Cela Kina je bila okićena plakatima i parolama koje slave uspehe Partije koja je vodila državu kroz vek ratova i ekonomskog napretka do statusa, kako je Si rekao na pompeznoj proslavi na Nacionalnom stadionu u Pekingu, "vodeće sile svetske politike". U kineskim medijima zabranjena je svaka vrsta kritike, pa i podsećanje na žrtve partijskih eksperimenata, koje se broje na desetine miliona ljudi. Nema ni jedne reči o gušenju građanskih sloboda, torturi u Hong Kongu ili o brutalnom obračunu sa ujgurskom nacionalnom manjinom na zapadu Kine.

Stota godišnjica KKP istorijski je važna za partiju, ali i za budućnost Si Đinpinga. U okviru reformi, on je stvorio uslove za uvođenje diktature u partiji i državi, i to s namerom da doživotno ostane na vlasti.

Obrisi njegove politike dali su se naslutiti još 2012, kada se poklonio bronzanom spomeniku Denga Ksiaopinga u Šenženu. Deng je, krajem sedamdesetih godina prošlog veka, baš u toj regiji pokrenuo kineski privredni preporod, u kome je značajnu ulogu imao i Si Žongđun, otac Si Đinpinga. Revolucionarnom ratnom veteranu i liberalu, koji je hapšen u vreme Kulturne revolucije, Deng je poverio vodeće mesto u provinciji Guangdong i stvaranje nove, posebne ekonomske zone u Šenženu. Zbog toga su mnogi pogrešno pretpostavili da će Si Đinping nastaviti putem svog oca. Ubrzo su shvatili da on ima sasvim drugačije namere.

Postojanje mnogih sukobljenih struja u partiji Si je iskoristio za jačanje svoje moći. Za razliku od većine partijskih drugova, on se predstavljao kao lojalni i iskreni sledbenik komunističke ideologije. Sijev prethodnik Hu Đintao imao je imidž slabog lidera, što je, u kombinaciji s kolektivnom rukovodstvom, sistemom koji je utemeljio sam osnivač partije Mao Cedung, dozvolio devetorici članova Politbiroa, najvišeg partijskog organa, da upravljaju kako je ko hteo, što je otežalo donošenje odluka na centralnom nivou vlasti. Sa izgovorom da želi zaustaviti brojne sukobe zavađenih struja u vrhu partije, Si je preduzeo radikalne mere. Umorna od frakcijskih borbi, partija je prihvatila njegovu ideju da se upravljanje vrati u ruke jednog čoveka. Naravno, taj čovek je bio Si Đinping.

Drugu značajnu kampanju, kojom je utvrdio svoje pozicije ne samo u partiji, nego u celoj Kini, Si je poveo borbom protiv korupcije, koja se širila od državnog vrha do najnižih slojeva društva. Za mete nije izabrao samo korumpirane funkcionere, nego i političke protivnike i konkurente. Žou Jongkank je bio jedan od najperspektivnijih lidera u partiji. Njegov uticaj je zasmetao Siju, koji je lično učestvovao u njegovom obaranju, koje je okončano sudskom presudom kojom je Jongkank osuđen na doživotnu robiju. Bivši partijski sekretar Sun Žengčai je 2018. godine osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu zbog mita, a zameniku premijera Hu Čunhou je zabranjen napredak u partiji. Iz partije je izbaćen general Hu Ćaihoa, a za devet godina vođene su istrage i sudski procesi protiv 400 visokih partijskih funkcionera i nekoliko miliona članova partije. U strahu od optužbi za korupciju, koje je protiv njih mogao da iznese generalni sekretar, svi članovi partije su shvatili da im je za opstanak najvažnija - lojalnost.

Si Đinping je napravio tajne partijske organe, tzv. Centralne grupe vođenja, koje su nadzirale važne poslove poput reforme vojske, privredu, spoljnu politiku i IT sektor. Preko sedam takvih grupa, koje donose i sprovode političke odluke, Si je u potpunosti preuzeo kontrolu nad partijom. On je postao personifikacija partije i države. Kolektivna vlast sada je samo priča iz davne prošlosti.

U takvim okolnostima, bez problema je ukinuo zakon iz 1982. godine, kojim je funkcija predsednika Kine ograničena na najviše dva mandata. Promenama iz 2018, pored mogućnosti da ostane doživotno gospodar Kine, Si je prisvojio i status šefa Centralne vojne komisije, čime je poništio sve najvažnije političke reforme u poslednje četiri decenije, koje su obezbeđivale mirnu primopredaju vlasti. Da bi ispunio nameru da produži boravak na vlasti mora još da promeni propis o obaveznom odlasku u penziju u 68. godini. Si danas ima upravo toliko godina. Pritom, nema vremena za odlaganje novog seta reformi zakona, pošto su sledeći partijski izbori predviđeni za sledeću godinu.

Kako se približava termin za izbor novog rukovodstva partije i države, tako Si Đinping povećava pritisak na svakoga ko mu se očini kao pretnja. U Stalnom komitetu trenutno ne postoji adekvatan kandidat koji bi imao snage da mu se suprotstavi. Svi su limitirani. Ili su prestari ili premladi i neiskusni, bez "podrške baze". U razorenom sistemu upravljanja partijom Si se dobro snalazi, zato se očekuje da će uspeti da savlada prepreku, koju predstavlja zakonom propisano vreme za penzionisanje.

Si Đinping svojim postupcima nije naneo štetu samo Kineskoj komunističkoj partiji već i ugledu Kine u međunarodnoj javnosti, koji je na najnižem nivou u proteklih pola veka. Veliki deo štete nanela je i pandemija korona virusa. Međutim, Si smatra da Kina treba da zauzme mesto među vodećim velesilama, uz Sjedinjene Američke Države i Rusiju, pa i preuzimanje vodeće uloge u svetskoj ekonomiji. U prvom redu, Si namerava da to ostvari tehnološkim razvojem, a potom i političkim sredstvima. Da bi to postigao, u svet je poslao novu generaciju agresivnih diplomata, koje i sam naziva "vučjim ratnicima", prema istoimenoj patriotskoj kineskoj seriji filmova, koji preduzimaju sve kako bi sprečili bilo kakav negativan stav prema partiji i njenom vođi.

- Svaka zemlja koja pokuša da ugnjetava Kinu završiće razbijene krvave glave na zidu od čelika - poručio je Si 1. jula, na proslavi stote godišnjice od osnivanja Kineske komunističke partije.

Uz pretnje protivnicima, Si od svojih "vučjih ratnika" zahteva da grade "kredibilan, dopadljiv i respektibilan imidž Kine". Rezultati su već ostvareni kroz kampanje širenja uticaja na Tviteru, viralnom digitalnom propagandom i investiranjem u novinare i influensere naklonjene Kini.

Politika, privreda, IT sektor i medijska promocija, sve to Si Đinping koristi za realizaciju plana koji je nazvao "Made in China 2025". Za potrebe unutrašnje politike, taj plan predviđa da Kina uskoro postane "umereno prosperitetno društvo", što podrazumeva nestanak ekstremnog siromaštva i u najzabačenijim krajevima te ogromne zemlje. Pošto je Si nedavno proglasio pobedu nad siromaštvom, ostaje mu teži zadatak, da pobedi Ameriku i Evropsku uniju, koje postavljaju sve ozbiljnije prepreke prodoru Kine na zapad.

Si Đinping je, zbog neograničene vlasti koju ima u jednoj od najjačih svetskih sila i naročito zbog ambicije da diktaturu produži do kraja života, postao opasnost za ceo svet, Kinu i Kinesku komunističku partiju, pa i za Srbiju, koju koristi kao deponiju za svoju prljavu industriju i kao vrata kroz koja namerava da uđe u Evropu.