Pogledi

Neustavna naprednjačka vlast u Srbiji

Nametnuti su nam da nas podave

Pod direktnim nadzorom i nalozima okupacione vlasti Četvrtog Rajha, da bi se omogućila izdaja i predaja ( ili prodaja ) Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija, a radi pragmatičnog upravljanja ovom kolonijom, naprednjaci su odmah nakon osvajanja vlasti, krenuli u sistematsko rušenje Ustavnog poretka Republike Srbije. Time su sahranili i same početke demokratije u Srbiji, koja je počela stidljivo nicati posle diktature Slobodana Miloševića i njegove bande.

Potpisom Briselskog sporazuma , prihvatili su tezu da je tkzv.Kosovo de facto nezavisna, odelenja, odvojena državna tvorevina , prihvatili su da je tamo skrpljena vlast legitimna, a od tog trenutka pregovaraju, protivustavno, isključivo o mehanizmima za priznanje te tkzv.države i omogućavanju da se ista primi u OUN i druge medjunarodne organizacije. Time su grubo prekršili ne samo Ustavnu Preambulu sopstvene zemlje, već i brojne ustavne odredbe, koje regulišu život i državni poredak na tom delu naše okupirane domovine.

Vrhunac neustavnog ponašanja koji ovih dana čujemo od samopostavljenog diktatora je skoro svakodnevno ponavljanje Orvelove definicije da će se naprednjaci zalagati za opstanak „SrPskog naroda na Kosovu". Napuštena je ustavna definicija da se radi o državljanima ove zemlje, koji imaju, kao i lojalni albanci na toj okupiranoj teritoriji, sva gradjanska i ljudska prava koja im garantuje ustavni poredak Republike Srbije, a koje štite i mnogobrojne Konvencije koje govore o zaštiti stanovništva na okupiranim teritorijama, kao i Povelja OUN.

Odricati se od statusa državljana i gradjana tog naroda i proglašavati taj mučeni okupirani deo srbskog stanovništva u nedefinisani pojam „naroda", znači da je Republika Srbija u potpunosti saglasna da se taj deo sopstvenog stanovništva predaje na milost i nemilost okupacionih terorističkih vlasti, koje ih pretvaraju u status minorne nacionalne manjine, a de facto u roblje albanskih terorističkih falangi, koje su zahvaljujući Briselskom sporazumu, priznate kao legitimne vlasti na okupiranoj teritoriji.

To do sada niti jedna država u istoriji ljudskog roda nije prihvatila niti je dobrovoljno sprovodila, to rušenje ustavnog poretka je neizbrisiva sramota, koja pada na obraz svih gradjana Republike Srbije.

Samopostavljeni i samoizabrani diktator Vučić, koji ima otvorenu podršku Zapada za svoje neustavno delovanje, svakodnevno krši ustav i državni poredak sopstvene države, lično donosi odluke o raznim investicijama, dovodjenju upitnih i kontroverznih stranih navodnih investitora, neustavno se meša u sudske i tužilačke postupke, poziva svoje neposlušne saradnike na poligraf itd.

Njegove seanse na javnim TV medijima ne znamo kako da posmatramo; većina stanovnika te prenose dnevnih terapija posmatra kao humoristički program, ne shvatajući da te humorističke scene, završavaju kao tragikomedija za običan svet, da pogoršavaju uslove života svih stanovnika, a poslednjih vremena znatno ugrožavaju i sloj privilegovanih bogataša koji je narastao tokom njegove samovoljne vladavine. Kako stvari stoje, izgleda da je blizu trenutak da će upravo novoinstalirani naprednjački bogataši odlučiti da im je krajnje rizično da taj diktator sa sumnjivim psihičkim osobinama i dalje neustavno vrši diktatorsku vlast, te da će do smene i pokušaja održanja kontinuiteta vlasti, doći na Srbima poznati, tradicionalni način : iznenada individualnim aktom koji se nikada neće rasvetliti.

To nikako ne bi valjalo, diktator zaslužuje jedan valjani sudski postupak u vezi Veleizdaje sopstvene domovine, to bi bio melem za demokratiju u Srbiji.

Gaženje Ustavnog poretka je svakodnevno, totalitarizam ne samo da je sistemski već i postaje uobičajeni način vladanja, a čitavi slojevi naprednjačke kaste su izdignuti na stepen nekažnjivih stanovnika, bez obzira na nezakonitosti koje čine.

U tim uslovima, smešno je nastojanje navodne opozicije da se učestvuje na izborima . Ne postoje ni najelementarniji uslovi da se izbori u Srbiji danas održe na ustavni način, u skladu sa propisima, to su dokazala i dešavanja na nedavno održanim lokalnim izborima u opštini Vrbas. Tom prilikom je zvanično Socijalistička partija Srbije, verni koalicioni partner i učesnik u veleizdaji domovine, ukazala na kradju lokalnih izbora, tom prilikom su pomenuli neregistrovana vozila, masovno dovodjenje birača, veliki broj nepoznatih ljudi koji su glasali po okolnim selima i druge uobičajene pojavne oblike naprednjačkog izbornog sistema. Nadanje gospodina Djilasa da će to volšebno nestati do proleća, za kada se planiraju republički izbori, su krajnje nerealna i opasna za opstanak demokratije u Srbiji.

Treba otvoreno reći da od izbora nema ništa , te da je davno nastupio slučaj kada narod ima pravo primeniti Prirodno pravo na otpor , kao nadustavnu pravnu normu u slučaju okupacije, terora vlasti itd.

Na pravosudnom državnom aparatu je velika odgovornost, krivični postupci koji su otpočeti protiv pojedinaca iz dela partijskih jurišnih odreda Janjičara, su takve prirode, da je nemoguće te postupke razvodniti , relativizirati i okončati bez proširenja otpužnice na Predsednika te organizacije, gospodina Vučića i njegovih brojnih saradnika.

Uostalom, podsetimo se da je još 2017. godine, gospodin Radulović predsednik partije DJB, podneo Krivičnu prijavu protiv gosp.Vučića upravo zbog organizovanja ovog kriminalnog klana, koji je u stvari ogranak partijskih odreda SNS-a. Zbog te prijave, gospodin Radulović je tada bio podvrgnut stigmatizaciji u medijima, posebno je po sramotnom intervjuu upamćen Jugoslav Ćosić, koji je pokušao odbraniti Diktatora i optužiti gosp.Radulovića da neosnovano optužuje čestitog Klaudilja. Interesantna je sudbina te Prijave koja već pet godina stoji po fiokama državnih organa, postoje i druge prijave iz tog perioda, te je nemoguće za sudsku i tužilašku vlast da se ti navodi ne uzmu u obzir i Predsednik Vučić ne okrivi da je jedan od organizatora i nalogodavac tim partijskim odredima.

Pitanje je dana kada će se taj trenutak desiti, posebno kada se uzme u obzir da postoji međunarodna saradnja u dešifrovanju komunikacije pripadnika partijskog odreda Janjičara, i da je čitav postupak pod čvrstom medjunarodnom kontrolom. Da postoji i malo časti i dostojanstva u umu diktatora, on je morao podneti ostavku i dozvoliti pravosudnom sistemu da stotine saučesnika i/ili pripadnika tog odreda sa područja Grada Beograda a koji su zaposleni u državnim bezbednosnim strukturama bude procesuirano.

Štiteći pravo svoje partije, koja po svim osobinama pripada novim nacističkim partijama koje je Četvrti Rajh osnovao u Baltičkim zemljama, Ukrajini itsl., a koje su brana navodnom ruskom ekspanzionizmu, da ima SA (partijske nacionalsocijalističke) odrede, koji će disciplinovati ne samo članstvo već i čitav narod, diktator preteže uže koje samo što nije puklo.

Upravo su zulumi janičara koje su vršili po Srbiji , doveli do početka Prvog srbskog ustanka, situacija danas neverovatno liči na ta zla vremena. Vožd Karadjordje nije na demokratskim izborima oterao janičare i turke iz Srbije, sumnjam da će oslobodjenje naroda od zuluma moći učiniti današnji navodno opozicioni lideri na nedemokratskim izborima.

Izvesno je da su pregovori diktatora oko odlaska na neku od egzotičnih destinacija propali, da se kao i kod Slobodana Miloševića, diktator ostavlja svojoj sudbini, da Zapad pere ruke od takvih likova koje je iscedio kao suvu drenovinu i ostvario preko njihove kooperacije sve što je bilo moguće u datom trenutku, te da ostavlja njihovu sudbinu na milost i nemilost naroda koje su takvi likovi ojadili.

Gospodinu Vučiću ostaje jedina opcija koju je izabrao, a to je da disciplinuje poljuljano članstvo svoje partije, koju gospodin Šapić pravilno u intervjuima naziva „organizacijom" kojoj pripada, te da ide na sve ili ništa i da produži vladanje na još jednim pokradenim izborima, kojima će usput, kako vidimo na primeru Vrbasa, počistiti i svoje saučesnike iz Socijalističke partije Srbije. Svi ostali koji budu učestvovali na takvim izborima, znaju da su obični fikusi u diktatorovoj bašti, njihova odgovornost pred narodom će biti još veća nego do sada.

Stoga, moramo priznati da stav gospodina Jeremića i njegove partije treba da služi za pohvalu : narod očekuje revanšizam i totalnu lustraciju i čišćenje korova iz korena, i posebno njegov kristalno jasan stav da se ne sme pristati na unapred pokradene izbore.

Pred narodom, koji je umoran od problema svakodnevnog preživljavanja je jednostavan izbor: ili da pristupe okupatoru i postanu saučesnici u pljački svojih sugradjana, ili da se spreme na bezuslovni otpor okupatoru. Ne treba zaboraviti da je Komunistička partija Jugoslavije imala oko tri hiljade članova pred Drugi svetski rat, a da je posle nekoliko godina ispravne politike i antifašističke borbe postala velika politička sila koja je izgradila novu domovinu na ruševinama bivše Jugoslavije.

Mladi političari kojih ima i koji potiču iz antifašističkih porodica, treba da imaju viziju, hrabrost i odlučnost da naprave efikasne političke organizacije koje će biti u stanju artikulisati zahteve naroda koji su već poznati , pre svega deokupaciju sopstvene domovine i vraćanje vlasti u narodne ruke. Revanšizam , lustracija i beskompromisno kažnjavanje svih koji su uprljali ruke pljačkajući i izdajući narodne interese, na svim nivoima vlasti, mora biti u obaveznoj agendi svake vlasti koja će biti uskoro formirana na narodnom nezadovoljstvu.

U svakom slučaju, naprednjačka vlast ne može opstati pod pritiskom najmonstruoznijih zločina koji se svakodnevno razotkrivaju, a koji su vršeni pod okriljem, često i u prisustvu vlasti, na stadionu Partizana, (i vikendici nadomak Beograda), koji je decenijama bio sportsko društvo Vojske Jugoslavije i na čijem je čelu gospodin Vučelić, možemo reći da će pod tim pritiskom krvavih zločina, svi normalni članovi SNS sa prezirom odbaciti dalje članstvo u takvoj organizaciji. Svi koji, posle partijskih izbora koje je diktator najavio za septembar, ostanu i dalje u članstvu te organizacije, koja je teško okrvavila ruke narodnom krvlju, biće smatrani od naroda saučesnicima najkrvoločnijih zločinaca u srbskoj istoriji.

Da li će povratak u osnovne ustavne okvire vlasti na svim nivoima u Republici Srbiji biti miran ili nasilan, ostaje da se vidi, od toga če zavisiti i broj članova SNS koji će biti podvrgnuti revanšizmu, lustraciji. Ukoliko Četvrti Rajh uspe u nameri da zadrži ovu nasilničku vlast koja je dobrano okrvavila ruke srpskom krvlju, i sklepa kakve takve unapred pokradene izbore, odgovornost političara koji sebe nazivaju opozicijom u Srbiji će se pred narodom izjednačiti sa odgovornošću sadašnjih kvislinga.

Jedina opcija, koja bi omogućila da novi bogataši sačuvaju stečeni plen je poznata u svetskim okvirima , a to je da se SNS podeli na nekoliko frakcija, da izvrši unutrašnju diferencijaciju i polako potone u medjusobnim političkim obračunima. Kako je srbski narod osobine da lako oprašta izdajnicima, siguran sam da bi se tranzicija vlasti obavila na miran način, da bi neki benigni vid kolonijalne uprave bio sačuvan, a mir na ulicama srbskih gradova bi bio uspostavljen.

Ukoliko naprednjaci odluče da do kraja guraju zajedno, snose veliku odgovornost pre svega prema sebi i svojim porodicama, posebno u malim mestima gde ima puno gladnog, ogorčenog i opljačkanog naroda.

Neka nam je svima Gospod u pomoći da se izbavimo od ovog zla koje nas je zaposelo.