Natrag

Odgovor

Odgovor Mihailu Šaškijeviću na napis u br. 471 Magazina Tabloida

Oklevetani smo ...

U broju 471 objavljen je tekst Mihaila Šaškijevića (poznatog takođe i kao Šaškević) gde su ponovljene njegove neistinite i klevetničke tvrdnje na račun podnosilaca ovog zahteva za objavljivanje odgovora, Đorđa Nikolića i Dragice Milošević.

Dragica Milošević

Đorđe Nikolić

Iznošenje tih lažnih tvrdnji, kojima se grubo povređuju čast i ugled Đorđa Nikolića i Dragice Milošević, odigrava se u kontekstu objavljivanja knjige Mihaila Šaškijevića, „Smrt male Amerikanke u Čikagu," prvobitno u izdanju izdavačke kuće „Prometej" iz Novog Sada, a koja je zatim u nastavcima objavljivana u MagazinuTabloid.

U pomenutoj knjizi, pa zatim u izvodima iz te knjige, autor Šaškijević se kao laik i bez navođenja ikakvih svojih istraživačkih ili forensičkih kvalifikacija, upušta u „rasvetljavanje" po svemu sudeći političkog ubistva srpskog političkog emigranta u SAD Dragiše Kašikovića i male Srpkinje rođene u Americi, Ivanke Milošević, koje se dogodilo u Čikagu u noći 18. na 19. juna 1977. godine.

To ubistvo, od tada pa do danas, vlasti Sjedinjenih Američkih Država, ni lokalne ni federalne, nisu uspele da reše niti da ikoga za izvršenje tog zločina optuže. U okviru svojih nagađanja i iznošenja teorija zavere o navedenom ubistvu, Šaškijević iznosi dve tvrdnje koje su centralne za naš zahtev Magazinu Tabloid i sudu da objavi ovaj demanti i činjeničko pobijanje Šaškijevićevih neistinitih navoda.

On tvrdi na strani 16 svoje knjige, kao i u delovima toga spisa objavljenim uMT pa zatim ponavlja te insinuacije u broju 471, da je Đorđe Nikolić, ujak ubijene devojčice Ivanke, bio „organizator" ubistva, a da je Dragica Milošević, majka žrtve Ivanke, znala za njegovu navodnu ulogu u zločinu ali ga je prikrivala zato što joj je brat.

Pisanje Mihaila Šaškijevića obeleženo je brojnim neistinama na naš račun i teškim povredama našeg ugleda i dostojanstva.

. Šaškijević krivično optužuje Dragicu Milošević i Đorđa Nikolića bez iznošenja nikakvih prima facie dokaza, čime se povređuje pretpostavka njihove nevinosti. Njegova knjiga i napis na koji neposredno odgovaramo kipte mržnjom i zlobom prema osobama na koje se odnose. Najzad, njegovi napisi posthumno ugrožavaju prava i interese maloletne Ivanke Milošević, uključujući pravo na dostojanstvo ličnosti, bespravnim objavljivanjem slike njenog unakaženog tela u navedenoj knjizi (str. 111) i optuživanjem bez ikakvih dokaza njenih najbližih za zločin kojeg je bila žrtva, na osnovu čega njena majka i prirodni staratelj Dragica Milošević stiče pravo da se u skladu sa zakonom tome suprotstavi.

Tvrdnje Mihaila Šaškijevića su dokazivo neosnovane u najmanju ruku iz sledećih razloga. Činjenica 1. Pošto se upoznao sa sadržajem Šaškijevićeve knjige, kompetentan sud u Republici Srbiji je o njenom karakteru izneo sledeće porazne ocene. U obrazloženju presude izrečene 17.9.2020, u predmetu br. 7 PZ br. 274/20, sudija Višeg suda u Beogradu, Marija Bošković, u vezi sa predhodnim tekstom M. Šaškijevića na ovu temu objavljenim u br. #471 „Tabloida" iznosi ocenu da „u ovom članku Mihailo Šaškijević daje repliku tužiocima na njihov odgovor povodom njegove knjige po kojoj je Magazin Tabloid štampao feljton i ponovo, kao i u knjizi, i u feljtonu spominje oba tužioca iznoseći sramne neistine o njima da oni nose greh jednog groznog ubistva od pre 40 godina, gde je bila ubijena tužiljina ćerka Ivanka Milošević koja je tada bila devojčica čiji je ujak bio tužilac - tako da je tužilac navodno bio organizator ubistva, a tužilja navodno sve o tome zna, ali neće da kaže istinu, da bi zaštitila brata. Jedna strašna izmišljotina, ničim dokazana, već je sasvim neopravdano nanela sramotu i bol tužiocima, o čemu su oni dali svoj odgovor u prethodnom broju magazina, a on brže bolje daje repliku odnosno odgovor na odgovor u kome i dalje pronosi neistine i sramotne konstrukcije za tužioce ... Mihailo Šaškijević ponovo pominje tužioce iznoseći sramotne neistine ...

Reč je o strašnoj izmišljotini koja ničim nije dokazana ..." U „Velikom Rečniku Stranih Reči i Izraza" autora Ivana Klajna i Milana Šipke, str. 912, navode se sledeće relevantne definicije: „Paskvila,-e=paškvila,-e Šnem.Pasquill od ital.Pasquino, ime kipa u Rimu na koji su kačeni stihovi protiv određenih licaĆ Knjiž. pogrdan ili podrugljiv tekst, gruba satira, klevetnički spis. „Paskvilant, pisac pogrdnih tekstova, paskvila." Shodno ovakvoj merodavnoj definiciji uglednih naučnikalingvista, a u svetlu ocene sudinice Višeg suda u Beogradu, spis autora Mihajla Šaškijevića na koji se ovaj odgovor odnosi može se svrstati u red paškvila, kao „pogrdan ... klevetnički spis," a sam autor u red paškvilanata. Činjenica 2.

Izdavač knjige Mihaila Šaškijevića, „Smrt male Amerikanke srpskog porekla," u licu direktora preduzeća „Prometej" Zorana Kolundžije, kada su mu naši advokati skrenuli pažnju na neutemeljenost i uvredljiv karakter ovog spisa, odmah se izvinio i ogradio od autora Šaškijevića, napisavši advokatskoj firmi koja nas je zastupala da nije „slutio opasnost koju nosi ova knjiga i doživim šok kad sam na Sajmu uzeo da je malo pogledam i vidim da odmah na početku vređa gospođu Radmilu Milentijević sa kojom sam u prijateljskim odnosima!

Odmah sam zabranio da se knjiga šalje u knjižare i sklonili smo je sa sajta, a Marko Lopušina, novinar i publicista koji se zatekao kad se pojavio Šaškijević, ga je dobro nagrdio i rekao mu pred dosta ljudi da priča i piše gluposti. Knjige sa Sajma se još raspakuju u magacinu, a sada ću dati nalog da se sve vrati u štampariju sa nalogom da se tiraž uništi." Činjenica 3. Overena izjava pod zakletvom ključnog svedoka, Božidarke Gajović iz Čikaga, apsolutno pobija jedan od glavnih navoda autora Šaškijevića. Autor proizvoljno tvrdi da je Đorđe Nikolić ugovorio sa porodicom Gajović iz Čikaga da se mala Ivanka u noći 18. na 19. jun 1977. skloni u njihovoj kući i tamo prenoći zato što je kao navodni „organizator" znao da predstoji ubistvo Dragiše Kašikovića.

Međutim, ta tvrdnja je čista izmišljotina, što je razotkrila gospođa Božidarka Gajović iz Čikaga u izjavi koju je potpisala i overila kod sudskog notara države Ilinois: „Ja, Božidarka Gajović, izjavljujem da gospodin Đorđe Nikolić iz Čikaga, nije nikada dolazio kod nas, kod mene i moje familije, niti je prilazio nama, bilo kojem članu naše porodice "u crkvi Svetog Vaskresenja Hristovog u Čikagu, u nedelju 12 lipnja (juna) 1977. g. niti bilo kojeg drugog dana ili datuma, ni na jednom drugom mestu, ni u jednom drugom gradu, državi ili na drugom kontinentu, nigde, nigde pod suncem nebeskim, nije prilazio nama niti nas je pitao, niti da sa mnom ili sa mojom porodicom, ni sa kim iz naše porodice da "ugovara" da mala Ivanka prenoći od subote na nedelju 18. na 19. juna 1977. godine kod nas, kod moje dece, jer je Ivanka bila drugarica sa mojom decom.

Nije bilo tako kako to Mihailo Šaškijević piše u svojoj knjizi 'Smrt male Amerikanke srpskog porekla, ubistvo Dragiše Kašikovića i Ivanke Milošević.'" Ovom izjavom najkompetentnije osobe nedvosmisleno se stavlja tačka na jednu od autorovih ključnih tvrdnji, čime se istovremeno ruši i njegova neutemeljena konstrukcija o predznanju Đorđa Nikolića u vezi sa ubistvom i o njegovoj umešanosti u planiranje istog. Činjenica 4.

Fotošopirani navodni dokumenat čikaške policije. Na str. 168-179 svoga paškvilantskog napisa autor donosi šematski prikaz, navodno iz arhivske građe čikaške policije, gde je Đorđe Nikolić označen kao centralna ličnost, odn. „organizator" ubistva. Ovaj navodni dokumenat sumnjiv je iz najmanje tri razloga. Pre svega, jezičke greške odaju da ga je sastavljao stranac jer ih ni relativno slabo obrazovani američki policajci ne bi napravili na svom maternjem jeziku.

Drugo, šema doslovno prati predpostavke koje autor iznosi u svojoj knjizi, što ovaj crtež odaje kao autorovu podmetačinu, a ne profesionalni zaključak čikaške policije. Treće i najvažnije, ovog navodnog dokumenta uopšte nema u službenoj arhivskoj građi koja se odnosi na predmet ubistva Dragiše Kašikovića i Ivanke Milošević. Računajući na neupućenost srpskih čitalaca, autor stvara utisak da ima neke posebne veze u policiji te da je pomoću njih pribavio dokumentaciju o predmetu.

Međutim, u Sjedinjenim Državama postoji zakon FOIA (Freedom of Information Act) u skladu sa čijim odredbama svako može da traži da mu se dostave dokumenta zvanične prirode i od javnog značaja, sa malobrojnim izuzecima dokumenata koji su klasifikovani kao državna tajna. Procedura je jednostavna, bez ikakvih mistifikacija, i Amerikanci je masovno i za razne svrhe koriste. I autor i porodica ubijenih na takav način su došli do kompletnog policijskog dosijea u predmetu Kašiković-Milošević.

Međutim, i to je najglavnije, u tom dosijeu ne postoji nikakav dokumenat kakav prikazuje Šaškijević, pod službenom oznakom RD # Y 219 116. Da bi bila sigurna, porodica je čikaškoj policiji podnela poseban zahtev za obelodanjivanje ovog specifičnog dokumenta, pod navedenom službenom oznakom RD # Y 219 116.

Policija takvom zahtevu nije mogla da izađe u susret iako ima zakonsku obavezu da to učini, pod predpostavkom da takav dokumenat postoji u njenoj arhivi. Iz svega navedenog, proizilazi zaključak da je ovaj navodni dokumenat, najvažniji stub autorove fabule o načinu kako su izvršena ubistva, zapravo najverovatnije fotošopirani falsifikat a ne službeni crtež koji odražava stanovište istražnih organa u vezi sa ubistvom Dragiše Kašikovića i Ivanke Milošević.

Autor takav zaključak lako može da opovrgne tako što će javnosti pokazati original dokumenta koji je navodno od policije dobio, kao i propratni inventar dosijea koji se od policije dobija, a gde je taj dokumenat uredno naveden.

Podjednako lako, našu sumnju može da opovrgne bilo ko drugi, tako što će policiji u Čikagu podneti istu vrstu FOIA zahteva koji su podneli i autor i porodica, pa neka pokaže da je isti ovaj prezumptivno krivotvoreni dokumenat dobio iz službenog izvora. Dok se tako nešto ne dogodi, za autora važi da je uhvaćen u grubom falsifikovanju činjenica u cilju podupiranja svojih lažnih navoda i obmanjivanja javnosti, za koju smatra da će biti ili isuviše lenja ili u nemogućnosti da proveri njegove tvrdnje.

Činjenica 5. Napominjemo još i to da je u konstrukciju Šaškijevićevih izmišljotina ugrađena i jedna besmislica kolosalnih razmera. Nije potrebno biti Šerlok Holms da bi se primetio ovaj apsurd, što takođe u potpunosti obara Šaškijevićeve neutemeljene tvrdnje u očima svake misleće osobe. Ako je šema zločina koju je on nacrtao i pripisao čikaškoj policiji, tamo gde je Đorđe Nikolić označen kao „organizator" duplog ubistva Dragiše Kašikovića i Ivanke Milošević - tačna, i ako kao što on tvrdi taj crtež zaista potiče iz spisa predmeta te odražava stanovište policije o autorstvu ubistava, šta čikaška policija čeka već četrdeset godina? Ako su oni ustanovili da je ujak Đorđe Nikolić „organizator" zločina, a da mu je majka Dragica Milošević saradnica koja svojom ćutnjom prikriva njegovo krivično delo ubistva sopstvenog deteta, pa na taj način i sama čini krivično delo, zašto ih američke vlasti nisu uhapsile i procesuirale?

I Đorđe Nikolić i Dragica Milošević sve vreme bez prestanka žive u Čikagu, na adresi koja je svima, pa i vlastima, poznata. Da li iko, čija je inteligencija veća od mravlje, može da poveruje da vlasti četiri decenije ne bi prstom mrdnule da procesuiraju osobe za koje veruju da su počinile teško krivično delo, a koje im se sve vreme nalaze na dohvatu ruke?

Ova pitanja su - i bez dodatnih činjenica i dokaza koje smo izneli - potpuno dovoljna da autorovu knjigu i konstrukcije koje tamo iznosi sahrane i otprave u kantu za đubre. Zato, ne samo radi zaštite naše časti i dostojanstva, koje je Mihailo Šaškijević svojim napisima grubo povredio, nego i radi pravilne obaveštenosti šire javnosti, zahtevamo da se ovaj naš činjenično utemeljeni odgovor objavi.

Đorđe Nikolić

Dragica Milošević

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane