Pogled iz Moskve

SAD i NATO se ponašaju superagresivno

Svet je došao do opasne granice

Info napadi Ukrajine, u kojima se govori o „iznenadnom" napadu Rusije u januaru, skrivaju pripremu za početak rata do Nove godine. Pritom će detonator za početak borbenih dejstava biti potpuno drugi povod, smatraju ruski eksperti...

Piše: Aleksandar Pronin

Zamka Donbasa

Tema novog velikog rata u Donbasu od aprila ove godine stalno se razmatra u Ukrajini. Ako se na proleće Kijev spremao da izvrši preventivni udar, onda u poslednje vreme ukrajinski i zapadni mediji proturaju informacije o navodnoj predstojećoj ofanzivi Moskve.

„Military Times" prenosi reči rukovodioca Glavne obaveštajne uprave Minstarstva odbrane Ukrajine Kirila Budanova, koji je izjavio da se Rusija sprema da napadne Ukrajinu krajem januara 2022. godine. Zbog toga je, prema njegovim rečima, ona razmestila na granici 92.000 vojnika i nekoliko hiljada oklopnih vozila.

„Taj napad će, verovatno, uključiti avio-udare, arteljerijske i oklopne napade, za kojima će slediti vazdušno-desantni napadi na istoku, desant padobranaca u Odesi i Mariupolju i mala invazija kroz susednu Belorusiju", citira ovo izdanje reči Budanova.

Kako tvrdi vojni ekspert Konstantin Sivkov, slične poruke koje preciziraju tačan datum samo govore o tome da se u stvari Ukrajina sprema za rat u punom obimu u Donbasu. Prema mišljenju ovog eksperta, ratu će prethoditi neki drugi događaj, koji se može očekivati već krajem decembra.

„Oni će početi od blokade Pridnjestrovlja, koju je izuzetno jednostavno sprovesti, ali zahteva mnogo vremena", izjavio je Sivkov. „Proces može da potraje do mesec i po dana. Kijev, usput, može naneti udare Crnomorskoj floti, a zatim krajem januara - napasti Donbas. Ne mislim da će ta vojna operacija biti uspešna. Rusija je u stanju da reši problem u roku od nedelju dana, što znači i da organizuje masovni prelazak ukrajinske armije na našu stranu, u slučaju druge taktike proces će biti odložen..."

Politikolog Aleksandar Rodžers smatra da ukrajinska energetska kriza, koja će neminovno pomesti aktuelnu ukrajinsku vlast, može biti razlog da se započne rat za odvracianje pažnje. Na taj način će Zelenski pokušati da spase svoj rejting i odloži drugi „Majdan".

Spoljna obaveštajna služba Rusije (SVR) zvanično izjavljuje da RF ne planira da napadne Ukrajinu, štaviše tvrde da Stejt department SAD svesno širi lažne vesti o navodnoj koncentraciji ruskih snaga s ciljem borbenih dejstava.

Ova služba takođe upoređuje sadašnju situaciju oko Ukrajine sa situacijom u Gruziji uoči događaja iz 2008. godine. „Provokacijska politika SAD i EU jača u Kijevu osećanje da je sve dozvoljeno i nekažnjivo, slično kao što je bilo u Tbilisiju uoči avgustovskih događaja pre 13 godina", tvrdi pres-biro SVR-a.

„U poslednje vreme vašingtonski državni službenici zastrašuju svetsku zajednicu navodnom pripremom Rusije za „agresiju" prema Ukrajini", ističu u SVR-u. „Prema dostupnim podacima, Stejt department SAD preko diplomatskih kanala šalje svojim saveznicima i partnerima apsolutno lažnu informaciju o koncentraciji, na teritoriji naše zemlje, snaga za vojni napad na Ukrajinu."

Za „zimski" rat prvo su počeli da se spremaju američki mediji i predstavnici Pentagona. Zatim su im se pridružili evropski mediji, a tek posle i ukrajinski, primećuje vojni ekspert Aleksej Leonkov.

„Zimski period je uslovljen time što je zemlja tvrda i zamrznuta, pa je po njoj lakše prebacivati vojnu tehniku, uključujući prelazak vodenih prepreka", rekao je Leonkov. „U Ukrajini, ako se prisetite, posle potpisivanja Sporazuma u Minsku, oni uvek tako nešto planiraju za zimu ili leto, jer je na proleće blato, a na jesen bljuzgavica i kiša. Upravo se na zimu i leto situacija, tradicionalno, „zagreva", povećava se verovatnoća za borbena dejstva..."

Pritom, naravno, ako govorimo o stvarnom ratu, on ne zavisi od pogodnih uslova, savremena borbena tehnika može da deluje u bilo koje doba godine.

Ekspert je dodao da u datom slučaju Ukrajina računa na pomoć Zapada. Ona, s jedne strane, dolazi u vidu vojno-tehničke saradnje, a s druge, vojni instruktori, koji dolaze u zemlju, izjavljuju da NATO može da podrži „nezavisnu" ne samo oružjem.

Stepen uverenosti ukrajinske strane u podršku Zapada povećavaju i zajedničke vanredne vežbe i komandno-štabne simulacije. Nije čudo što je ukrajinskom ministru spoljnih poslova Dmitriju Kulebi nehotice izletelo da postoji nekakav plan u tom smislu, i zatražio je od Francuske i Nemačke da se saglase, brinući se da dražvni službenici mogu da zakasne...

„Poznato je da danas u Donbasu najmanje 600.000 ljudi ima ruski pasoš, i ako naša država otvoreno kaže da neće dozvoliti da im se išta desi, NATO neće intervenisati, ako ništa drugo, a ono zato što nema nikakvih vojno-političkih obaveza prema Ukrajini", ističe Leonkov. „Ali, ako Rusija bude oklevala, na kraju ćemo dobiti zapadne baze sa raketama koje u najkraćem roku mogu da stignu do Moskve."

U pomenutom članku Kiril Budanov je izjavio da su „džavelini" (američka prenosna protivtenkovska raketa) koji su postavljeni u Ukrajini već bili korišćeni protiv „ruskih vojski", kako je kategorički nazvao dobrovoljce iz Donjecka i Luganska.

„Niko im neće dozvoliti da vode borbena dejstva širokih razmera", kaže vojni ekspert Viktor Litovkin. „Kijevu je potrebna vatra koja stalno tinja, a ne požar koji će ugasiti Ruska armija. U Pentagonu shvataju da po drugi put Rusija „izlazi" na administrativne granice republika i da će se, moguće, čak i pomeriti dalje, prema Odesi. Oni imaju iskustva iz 2008. godine i poraz Sakašvilija. Nije im potrebno da to ponavljaju, ali baš žele da nas nerviraju, da nas predstavljaju kao agresore i da ostave Donbas da bude rana koja krvari..."

Ekspert dodaje da Vladimir Zelenski neće imati samostalnost u donošenju takve odluke, jer celim procesom rukovodi ambasador SAD u Kijevu.

Kada bi Ukrajina mogla da reši ovo pitanje sama, ona bi odavno odustala od Donbasa, jer nema ni sredstava za njegovo obnavljanje, niti želje da pusti u svoju državu ljude koji je mrze.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba je rekao da međunarodna zajednica razrađuje nekakav „paket za zadržavanje" u slučaju napada Rusiej. O tome piše agencija „Rusija danas".

„Za nas ima pitanja, mi imamo pitanja, odnosno na tome se aktivno, žustro radi", rekao je on. „Uveravam vas da se upravo sad, u različitim diplomatskim prestonicama, vode veoma konkretni i veoma sadržajni razgovori o konkretnim merama, ekonomskim sankcijama, koje će biti uključene u taj „paket za zadržavanje"."

Prema rečima ukrajinskog ministra, ta tema je bila ključna u pregovorima u Rigi i Stokholmu. On je primetio da se ovaj paket razvija u tri pravca. Prvo je važno preneti „agresivnoj" Moskvi da će vojna operacija na teritoriji Ukrajine imati za nju nepopravljive posledice. „Drugo je razrada paketa sankcija koji će se odmah primeniti u slučaju da Rusija pribegne vojonoj operaciji", istakao je Kuleba. „To će za Rusiju biti veoma teške ekonomske sankcije. I treće je produbljivanje vojno-tehničke saradnje za jačanje naše odbrane."

Nešto ranije, Kuleba je zapretio Rusiji poplavom mrtvačkih sanduka u slučaju rata. Prema njegovim rečima, ukrajinska armija je danas neuporedivo jača nego 2014. godine. „To će biti pokolj", tvrdi on.

Putinov odgovor

Predsednik Vladimir Putin je 2. decembra ove godine iskoristio sajt međunarodnog foruma „Rusija zove!" ne samo da bi govorio o ekonomiji i investicijama. Tokom svog govora, šef države nije zaobišao ni temu međunarodne bezbednosti, koja je aktuelna u sadašnje vreme. Sve više velikih izdanja iz raznih zemalja piše o tome da se svet približio opasnoj liniji, iza koje se nazire novi svetski rat. Vašington i Kijev optužuju Moskvu za navodne planove za nasrtaj na Ukrajinu, govoreći o „povećanju koncetracije ruske vojske na ukrajinskim granicama".

Prema rečima ruskog predsednika, stalno se čuju izjave o navodnoj pripremi RF za uvođenje vojske na teritoriju Ukrajine. Čule su se i početkom ove godine. Sada se govori o „početku ofanzive već 2022. godine". Putin smatra da su ovakva mišljenja alarmantna, i da nemaju ozbiljnu podlogu.

Predsednik je ukazao da se uopšte ne razgovara o tome slati ili ne slati vojsku, ratovati ili ne ratovati. Prema njegovim rečima, radi se o unapređenju odnosa, stvaranju uslova za održivi razvoj i o međusobnom uvažavanju interesa. Šef ruske dražve je istakao da ako zajedno težimo tome, niko neće doživeti nikakve pretnje...

Dalje je Vladimir Putin podsetio da SAD i druge zapadne zemlje, isporučuju Ukrajini oružje, između ostalog i ofanzivnog, smrtonosnog karaktera.

„Ako se na ukrajinskoj teritoriji pojave raketni kompleksi, rakete do Moskve mogu da stignu za 7 do 10 minuta", primetio je predsednik RF. „A ako se razmesti hipersonično oružje, ono do Moskve stiže za pet minuta. I šta mi da radimo? Mi smo onda dužni da uradimo slično protiv onih koji nam prete. Zamislite šta će se dogoditi..."

Nuklearno oružje u Belorusiji?

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko sa svoje strane je u nedavnom intervjuu Dmitriju Kiseljevu izjavio da će predložiti Vladimiru Putinu da vrati u Belorusiju nuklearno oružje. To će se desiti ako se slični sistemi NATO nađu u Poljskoj, a vreme leta raketa do teritorije naše savezne države budu mereni u minutima.

Uzgred, do jeseni 1996. godine u Belorusiji je bila dislocirana 81 interkontinentalna balistička raketa „Topol". Onda smo uklonili te projektile... I sada je više nego jasan nagoveštaj povratka nuklearnog oružja u Belorusiju. Ovde je potrebno odmah navesti nekoliko osnovnih tačaka kako bismo uciutkali naše neprijatelje. Pre svega, ni o kakvom narušavanju Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja ovde ne može biti reči. Ako se ovo pitanje reši, onda će rakete u Belorusiji biti pod punom kontrolom Rusa („crveno dugme" za njihovo aktiviranje nalazi se u Moskvi). Jer, mi nismo Amerikanci koji odavno pljuju na ovaj Sporazum, pa ne samo da su nuklearne bojeve glave, već su i kontrolu nad njima, predali Nemcima i Englezima (njihovi piloti čak sprovode vežbe za primenu nuklearnih bombi).

Drugo, očigledno je da Moskva (tako smatraju naši vojni eksperti) neće vrataćati u Belorusiju „Topola" ili „Jars" (termonuklearna interkontientalna balistička raketa). Razmeštanje ovih raketa „ispod poljskog balkona", nije pametno, štaviše opasno je. U tom slučaju mogu jednostavno biti gađani, sa zemlje i iz vazduha, kao u streljani. Uz to, ove rakete lete na daljinu od 8 do 11 hiljada kilometara, a ovde treba gađati „preko plota".

Stoga je mnogo razumnije raditi sa prilagođenijim „nuklearnim alatima". Na primer, sa našim mobilnim, visokoprecizniim operativno-taktičkim kompleksima „Iskander" (njihove rakete takođe imaju atomske bojeve glave i mogu da stignu do bilo koje nuklearne baze ili kontrolnih centra ovim oružjem bilo gde u NATO Evropi).

Dalje, sećate se da je Lukašenko rekao: „To će se desiti ako slični NATO sistemi budu razmešteni u Poljskoj." Potpuno jasna, nedvosmislena izjava. A još, u Belorusiji mogu dežurati naši avioni naoružani raketama „Kinžal" sa nuklearnim bojevim glavama. Tako da imamo čime da pomognemo braći. I ako Varšava dozvoli SAD da razmesti na njenoj teritoriji nuklearne bombe i rakete, Poljaci moraju da znaju da će oni živeti u zagraljaju sa smrću, da će ih SAD i NATO učiniti taocima atomskog pakla. A šta će da radi Moskva?

Moskva je pouzdan saveznik, ne napušta svoje. A nuklearne rakete i bombe u Poljskoj - to su crvene linije preko kojih je čisto ludilo prelaziti.

U izvesnoj meri to je vraćanje na Karipsku krizu iz 1962. godine, kada je svet za dlaku izbegao atomski rat. Tada su političari i generali bili dovoljno pametni da se dogovore. A danas?

Jačanje aktivnosti SAD u Crnom moru

Ima mnogo znakova da SAD i njihovi NATO saveznici, pod maskom vanrednih vežbi u Crnom moru, nameravaju da zajedno sa Ukrajinom na silu reše krizu u Donbasu. Pod lukavom legendom o radu na međusobnoj podršci i saradnji zamišljen je grandiozan „ratić" sa jasnim ciljem usmerenim i na Krim. Prosudite sami: NATO ima nameru da izvede celu flotu - 40 vojnih brodova, a u vazduh - ogroman broj borbenih aviona i helikoptera.

„Treba uzeti u obzir to da je na vežbi, osim američke mornarice, planirano korišcienje sredstava taktičke, patrolne i strateške avijacije, kao i kontingenata oružanih snaga Bugarske, Gruzije, Rumunije, Turske i Ukrajine, kao i postojanje studije o navodnim vojnim dejstvima u slučaju pripreme Kijeva da na silu reši situaciju na jugoistoku", govori se u izjavi Ministarstva odbrane Rusije, s kojom je još u novembru istupio zvanični predstavnik ovog ministarstva, general-major Igor Konašenkov.

Nikada ranije NATO nije praktikovao vojne operacije na moru, u vazduhu i na kopnu, tako otvoreno i u velikim razmerama. Ponašanje Amerikanaca je super agresivno. Prisutni su svi znaci da je cilj cele ove aktivnosti - vojni razvoj teritorije Ukrajine.

U strategiju NATO jasno je uključena namera da se Crno more pretovri u „žarište", srce „suprotstavljanja" Rusiji, mesto provokacije i stalnog pritiska na naše južne granice. Američki brodovi, na primer, već duže vreme dežuraju na našim morskim državnim granicama, a borbeni avioni (uključujući strateške bombardere - nosače nuklearnog oružja) uvežbavaju udare po Krimu.

Nedavno su dva strateška bomardera američkih vazduhoplovnih snaga leteli iznad Crnog mora na udaljenosti do 20 (!) km od ruske granice.

Na Krimu je, kao što je poznato, sada stvorena moćna samodovoljna grupa ruske vojske koja dežura u režimu „borbene budnosti". Ne spava ni Crnomorska flota koja budno prati dejstva brodova, američkih i drugih zemalja NATO. „Mi dobro razumemo da oni nisu došli kao turisti u region", primetio je tim povodom minstar odbrane Rusije Sergej Šojgu.

Slom celokupnog svetskog poretka

Mnogi vojni eksperti su ubeđeni da danas postoje svi preduslovi za početak nuklearnog rata. Izlazak SAD iz Sporazuma o raketama srednjeg i kratkog dometa (INF) obnovio je diskusiju o mogućnosti trećeg, ovog puta nuklearnog, svetskog rata. Strahovanja su razumna.

INF je jedan od glavnih sporazuma na kojem se držala globalna bezbenost, zajedno sa sporazumima o neširenju nuklearnog oružja (NPT) i o strateškom ofanzivnom naoružanju (START).

INF je prestao sa radom još 2. avgusta 2019. godine. Bez ovog sporazuma, SAD je dobio „kart-blanš" za razmeštanje ofanzivnih raketa u Evropi i jugoistočnoj Aziji. To je direktna pretnja bezbednosti Rusije i Kine. Vladimir Putin je odmah upozorio Vašington da će Moskva odgovoriti na svaki razvoj, proizvodnju i raspoređivanje projektila koji potpadaju pod INF sporazum.

Realne pretnje koje nastaju za Rusiju u vezi sa izlaskom SAD iz sporazuma, otklanjaju se raketama iz vadzuha - „H-101" i „Kinžal", sa mora - „Kalibar", kao i perspektivnim kompleksima, uključujući hipersonične sisteme tipa „Cirkon", izjavio je ruski lider na sednici Saveta bezbednosti RF.

Podsećamo da je Sporazum o nuklearnim raketama srednjeg i kratkog dometa (INF) koji su potpisali Gorbačov i Regan 1987. godine, predviđao likvidiranje svih zemaljskih sistema balističkih i krstarećih raketa srednjeg (1000-5500 km) i kratkog (500-1000 km) dometa na kopnu. Sporazum je zabranjivao njihovu proizvodnju, testiranje i primenu.

Nije slučajno ruski lider upozorio evropske lidere na to da će se, posle razmeštanja američkih raketa u njihovim zemljama, Stari svet automatski naći na nišanu Rusije. Ministarstvo spoljnih poslova Kine takođe je objavilo da će „preduzeti kontramere", ako Amerikanci postave ofanzivne rakete u blizini njenih granica.

Dok su svetski lideri razmenjivali pretnje, obični građani su se ozbiljno zabrinuli zbog mogućnosti nuklearnog rata.

Prema anketama VCIOM-a (ruski Centar za istraživanje javnog mnenja), više od polovine građana Rusije (52%) plaši se nuklearnog rata. Šta je izazvalo ove strahove, sociologija nije objasnila. Zato je anketa potvrdila od koga, prema mišljenju ruskih građana, dolazi najveća pretnja. Većina (60%) označava SAD kao potencijalnog agresora. Mnogo manje njih (13%) boji se Kine.

Preduslovi za nuklearni rat

Verovatnost nuklearnog rata uslovljena je nizom preduslova. Analitičar „Komsomolske pravde" Viktor Baranec ukazao je na napete odnose među državama koje imaju zabranjeno oružje za masovno uništenje: SAD-Rusija, SAD-Kina, Indija-Pakistan, SAD-Iran, Iran-Izrael. U Vašingtonu smatraju da Moskva i Peking predstavljaju glavnu pretnju njihovoj bezbednosti. U međuvremenu, u februaru ove godine Indija i Pakistan umalo nisu zaratili zbog Kašmira. Pentagon svakog dana preti da će kazniti Iran zbog širenja uticaja na Bliskom istoku. A Izrael i Iran već četiri decenije smatraju jedan drugog „neprijateljem br. 1".

Predsednik Akademije za geopolitičke probleme, doktor vojnih nauka Konstantin Sivkov, konkretizovao je preduslove koji vode nuklearnom ratu. Prvi je povezan sa smanjenjem količine nuklearnog potencijala.

U godinama hladnog rata, kada su i SAD i SSSR imali ogromne zalihe bojevih glava, vrucii rat između velikih sila pretio je razornom „nuklearnom zimom". Ali, sa sve manjim arsenalima, takvi strahovi mogu potpuno da nestanu...

Drugi razlog ekspert je povezao sa politikom SAD. Pre svega, jenkiji prave male nuklearne bombe male snage. Dalje, rukovodstvo SAD je dalo glavnokomandujućim u raznim loklanim ratovima pravo da primenuju oružje za masovno uništenje. I na kraju, ulogu ima i najvažnija okolnost - činjenica da je SAD izašao iz INF...

Bivši načelnik protivvazdušnih raketnih snaga Komande specijalnih snaga ruskog vazduhoplovstva Sergej Hatiljov vidi glavni problem u kršenju međunarodnih sporazuma. U punom zamahu je ekonomski rat Kine i SAD. Vašington je, kao što smo rekli, izašao iz Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg i kratkog dometa i ne produžava START-3, a rezultat je kršenje i urušavanje međunarodnih sporazuma i svetskog poretka.

Nasuprot svakom zdravom razumu, nuklearni klub se širi. Ako su 50 godina u ovom klubu bili SAD, Rusija, Francuska, Velika Britanija, Kina, sada je tamo i Pakistan. „Prljavu" boombu poseduje i Iran. Nuklearno oružje se širi na sve strane...

„Rat može slučajno da plane"

K. Sivkov primećuje da izlazak Donalda Trampa i INF-a stvara situaciju u kojoj nuklearni rat može da započne „slučajno".

„Izlazak iz INF sporazuma otvara verovatnoću da nuklearni rat započne slučajno", rekao je Sivkov, „zbog lažne uzbune protivraketnih sistema za nadzor. Praktično nema vremena za preispitivanje situacije. Sistem npr. odreaguje na jato golubova, i to je sve - morate da odgovorite, nanesete kontranuklearni udar, kako je to predviđeno Vojnom doktrinom RF..."

Sa svoje strane, V. Baranec primećuje da nuklearni rat ne bi doveo samo do pojave „nuklearnih vrtloga" i „nuklearnog pepela", već i do ekološke katastrofe.

„To je kontinentalna ekološka katastrofa. To su rane koje se nikad ne mogu izlečiti", dodao je Baranec. „To su genetske mutacije kod stanovništva. U Vašingtonu odlično znaju kakve su posledice. Zvučaće vam paradoksalno, ali nuklearnog rata neće biti dok postoji nuklearno oružje..."

Upozoren - znači naoružan

„Nas su plašili ekonomskim, socijalnim i političkim merama. Ali nikoga nisu uplašili. Sada sve plaše nuklearnim oružjem", istakao je S. Hatiljov. „To je sledeća „šala" koja cie se odigrati u bliskoj buducinosti na teritoriji onih zemalja koje su podložne reformisanju i modernizaciji.

Ipak, iako ekspert gotovo da isključuje verovatnost nuklearnog rata, on smatra da, bez obzira na to, za njega treba biti spreman. Hatiljov je podsetio na pozitivno sovjetsko iskustvo.

„Treba da se vratimo u stanje u kakvom smo bili pre 50-70 godina", kaže on. „U Sovjetskom Savezu su predavali o vojnim naukama, sprovođene su mesečne vežbe, uključivana je sirena. Ljudi su organizovano išli u skloništa i stavljali gas-maske, „spasavali" se u podzemnim objektima. Sada se ništa od toga ne radi..."

Ljudi, ni moralno ni fizički, nisu spremni za nauklearni rat. Dodajmo da prema anketi VCIOM-a, 71% građana naše zemlje čak i ne zna gde se nalaze najbliža skloništa ili misle da uopšte i ne postoje...

Vežbe na sve strane...

Za poslednje tri godine, dramatično su se povećali trajanje i intenzitet vojnih vežbi stranih država i u oblasti Arktika. Godine 2021. zemlje Severnoatlantskog saveza izveli su na Arktiku 20 operativnih obuka, rekao je 3. decembra na XI međunarodnom forumu „Arktik: sadašnjost i budućnost", komandant Severne flote, admiral Aleksandar Mojsejev.

„Vojno-pomorske snage SAD i NATO zemalja nastavljaju praksu izvođenja redovnih pojedinačnih i grupnih dejstava ratnih brodova u Barencovom moru", rekao je admiral Mojsejev. „Primetili smo povecianje trajanja perioda prisustva u Barencovom i Norveškom moru podmornica i brodova vojno-pomorskih snaga SAD."

Zemlje Alijanse su 2019. i 2020. na Arktiku sprovele 18 vežbi. Osim toga, primećuje se povćanje intenziteta trenažnih letova američkih strateških bombardera u regionu. Ako su u periodu 2016-2018. takve vežbe bile izolovani događaji, 2021. je sprovedeno deset takvih letova uz učešće 28 aviona.

„Takva dejstva imaju provokacijski karakter i imaju negativan uticaj na sistem regionalne bezbednosti generalno", ocenio je trenutnu situaciju admiral Mojsejev.

Zauzvrat, s ruske strane se povećavaju borbene sposobnosti trupa i snaga Severne flote, usavršava se sistem integrisane kontrole vazdušne, morske i podvodne situacije. Takođe, stvaraju se i modernizuju objekti vojne infrastrukture. Pored toga, na ostrvima Severnog ledenog okeana i na arktičkoj obali, grade se novi vojni gradići za smeštaj formacija i jedinica Severne flote.

Provežbano uništenje

Posade aviona pomorske avijacije Crnomorske flote provežbale su uništavanje uslovnog protivnika tokom planiranih vežbi krajem septembra, saopštio je nedavno zvanični predstavanik Crnomorske flote, Aleksej Ruljov.

„U nebo su poleteli frontalni bombarderi Su-24M i višenamenski borbeni avioni Su-30SM. Pronašavši objekte uslovnog neprijatelja, posade su bombardovale i izvršile nenavođeno lansiranje projektila, uništivši ciljne položaje, koji su imitirali objekte uslovnog protivnika", istakao je Ruljov.

U toku izvođenja zadataka obuke i treninga, piloti pomorske avijacije su razradili standarde hitnog poletanja sa baznog aerodroma i upotpunili elemente izbegavanja PVO simuliranog neprijatelja na različitim visinama. A 3. decembra ove godine ruski borbeni avioni su se podigli u nebo radi presretanja izviđački NATO aviona u Crnom moru.

Nešto ranije se saznalo za velike manevre delova protivvazdušne odbrane Centralnog vojnog okruga na poligonima u Astrahanskoj oblasti.

Takve manevre ćemo sada redovno sprovoditi, kako naši „zakleti" prijatelji ne bi došli čak ni u iskušenje da ispituju odbrambenu snagu Rusije.