Kako su Vučićevi "strani partneri" sa kriminalnom biografijom postali državljani Srbije

ZEMLJACI IZ PODZEMLJA

Despotija jednog maloumnog vladara pretvorila je Srbiju za manje od deset godina u pravu mafijašku jazbinu a on je u međuvremenu poverovao da baš njemu (i njegovoj familiji) pripada vlasništvo nad ovom državom i svemu što u njoj vredi... Osobama kriminalne biografije i „poslovođama” kriminalnih preduzeća iz svih delova sveta, lično je odobravao državljanstva Srbije i delio (nekima i prodavao) pasoše (mnogima i diplomatske) da bi konačno danas ostao sam, u društvu lica sa međunarodnih poternica, suočen sa ružnim krajem desetogodišnjeg samovlašća...

Luka Mitrović

U jednom od istraživanja o kriminalu u Srbiji i regionu nekadašnje Jugoslavije, najugledniji francuski dnevnik “Le Mond” pisao je polovinom prošle godine kako „...balkanski organizovani kriminal nikada nije imao bosa svih bosova kao italijanska mafija...” konstatujući dalje da je reč o 300 kriminalnih grupe koje su “nezavisne ćelije” i koje se brzo razvijaju, unutar grupa koje se same dele i ponovo spajaju...”...

Poznato je da kriminalom u Srbiji i širem regionu u najvećoj meri “rukovode” političke oligarhije, a najčešće stranačke vođe tih oligarhija kad se dočepaju državnih institucija, pre svega “ministarstava sile”, obaveštajne zajednice i svih “instrumenata” kojima mogu da “upregnu” podzemlje i njime upravljaju...

Da je to zaista tako, postoje brojni dokazi, a na primeru Srbije u poslednjih trideset godina vide se čvrste sprege politike i kriminala, i to na više načina... Ipak, tokom poslednje decenije u kojoj je lični režim Aleksandra Vučića činio šta god je hteo sa blagoslovom evroatlanskih komesara, taj kriminal je doživeo nezapamćeni procvat. Tako reći “Periklovo doba” mafijaških poslova na ovom delu Balkana.

Srbija pod Vučićem postala je sklonište za kriminalce visokog ranga i to sa svih kontinenata. Iza priče o “liberalnoj ekonomiji” i “stranim investicijama”, u Srbiju se uselio ološ sa “međunarodnom reputacijom” a Vučić ih je svim raspoloživim medijskim sredstvima predstavljao kao “prijatelje Srbije”, ljude koji “donose kapital i menjaju ružnu ekonomsku stvarnost...”

Da sve bude još gore, u tome su mu nesebično pomagale sada već bivše vlade SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke, Ujedinjenih Arapskih Emirata, šaljući mu komplimente na račun “...ekonomskog preporoda Srbije”. I dok je taj “medeni mesec” trajao, Srbijom su defilovali trgovci drogom i oružjem, “belim robljem” i najprljavijim tehnologijama, sve dok se “stara ekipa” evroatlanska družina (na čelu sa Angelom Merkel) sklonila i ostavila ga usamljenog, izgubljenog i izolovanog na putu prema neizbežnom kraju i “zidu plača” koji ga čeka...

Pasoši, državljanstva, droga, oružje, milionske investicije bez pokrića...

Od prvih dana svoje vladavine, Vučićeva strast prema podzemlju i “opasnim igračima”, pokazala se opasnom i po institucije u Srbiji koje je rušio na svakom koraku i na sve načine...

Izvesni gospodin Rohan Patnaik, inače, rođen u Sjedinjenim Američkim Državama, već tri godine (od februara meseca 2019. godine) ima državljanstvo Republike Srbije. Ovo bi više ličilo na početak neke priče ruskog klasika Antona Pavloviča Čehova, nego na neobičnu vest o čoveku za koga šira javnost u Srbiji skoro ništa ne zna, ali koga jer lično Aleksandar Vučić “počastio” državljanstvom Republike Srbije, te ličnom kartom i pasošem. Zašto je ovaj tajanstveni gospodin Patnaik bitan Republici Srbiji, ili Vučiću lično, pa mu je dodeljeno državljanstvo zemlje o kojoj ga zanima samo nešto od njenih prirodnih bogatstava, posebno tamo negde u priobalju Drine?

Prema podacima Agencije za privredne registre u Beogradu, gospodin Patnaik se u Srbiji vodi kao vlasnik dve firme - „Asena Investment” (osnovana juna 2020) i „Edelweiss Mineral Exploration” (osnovana marta meseca prošle godine). Obe su registrovane u Beogradu kao firme koje se bave eksploatacijom minerala, proizvodnjom mineralnih đubriva i hemikalija. Patnaik je osnovao i firmu „Dinaric Metals” u Bijeljini, u Republici Srpskoj.

Zvanična delatnost firme je inženjerstvo i sa njim povezano tehničko savetovanje. Patnaik se u američkim medijima navodi i kao generalni direktor singapurske kompanije “Al Khaldiya Mining Private Ltd”, prilikom potpisivanja memoranduma o razumevanju sa vladom Liberije o pretovaru rude gvožđa iz susedne Gvineje.

Radi se, dakle, o ozbiljnom međunarodnom mešetaru, specojalizovanom za eksploataciju prirodnih bogatstava onih država koje nemaju ništa drugo da prodaju osim onoga što im je priroda dala... Država bez institucija i ozbiljnog sistema upravljanja. Tako reći - kolonijama.

Patnaikova firma „Dinaric Metals” nije se tek tako našla u Bjeljini. Naime, gde god da je zloglasna rudarska imperija “Rio Tinto” krenula da ruši brda i doline i truje desetine i stotine kilometara unaokolo, pre nje je “gospodin Patnaik” dolazio u izvidnicu i usput registrovao firme za eksploataciju, “negde u blizini”...

Ideja je bila da i sa druge strane Drine (ne samo u Srbiji nego i u BiH, na teritoriji Republike Srpske, krene veliko otkopavanje nalazišta potrebnih ruda i minerala).

Izvesni Jovan Grubin, direktor Patnaikove firme, bio je potpisnik zahteva za saglasnost za geološka istraživanja na području Bjeljine i za koga je poznato da je bio direktor firmi „LithiumLi Balkan” i “Euro Lithium”, te da je kao direktor “GeoMin Consulting” d.o.o. Beograd-Novi Beograd (u više navrata podnosio Agenciji za privredne registre Srbije zahteve za izmene adrese i upise članova društva). Ove Patnaikove firme su u Srbiji punih deset godina intenzivno lobirale za poslove “Rio Tinta”, posredujući između menadžmenta “Rio Tinta” i Aleksandra Vučića lično!

“Rio Tinto”, tačnije menadžment kompanije, mnogo ranije je pokušavao da se približi “pravim pregovorima” sa Srbijom oko eksploatacije prirodnih bogatstava, ali je tek dolaskom Patnaika i dolaskom Vučića na vlast, krenuo “ozbiljan posao”. Njih dvojica su se naprosto “energetski prepoznali” već kod prvog susreta!

Tako je “gospodin Patnaik” očigledno postao “strateški važan” pa mu je dato državljanstvo i pasoš Srbije, da lakše prelazi sa obe strane Drine i nastavi sa snimanjem područja planiranog za biblijsko uništenje, u ime Vučićeve bolesne ideje o “litijumskim baterijama od kojih ćemo dobiti milijarde dolara”.

Ali, ako je Vučiću i dalje nakon svega u vezi sa “Rio Tintom” stalo do Patnaika, gradskoj vlasti u Bijeljini ovaj mešetar nije uspeo da “proda maglu” jer je na samu pomen da će se na tom području otvarati rudnik plemenitih metala, litijuma i bora pre svega, već je reagovala odbacivanjem zaheva “investitora”. Nisu naseli na priče o napretku lokalne zajednice, novim radnim mestima, novim investicijama i drugim “blagodetima” za grad. Gradska uprava je odbacila molbu za izdavanje saglasnosti za dobijanje istražnih prava za izvođenje detaljnih geoloških istraživanja bora i litijuma na području grada Bijeljina, mesne zajednice Suvo Polje.

Bivša premijerka Tajlanda, Jingluk Šinavatra (sestra takođe prognanog Taksina Šinavatre koji živi u Crnoj Gori i ima crnogorsko državljanstvo i preskupo ga je platio i još plaća), u svojoj zemlji osuđena je na pet godina zatvora, zbog čega je u bekstvu, a postala je takođe i državljanka Srbije (milošću Aleksandra Vučića i velikom cifrom koju je platila). Ta odluka objavljena je u Službenom glasniku Republike Srbije od 28. juna 2019. godine. Kako se vidi u odluci iz Službenog glasnika, rešenje o prijemu u srpsko državljanstvo potpisala je dan ranije, predsednica Vlade Ana Brnabić (27. juna).

Vučićevi snovi dotakli su se i filmske industrije. Treba sve zabeležiti da se ovo “zlatno doba” ne zaboravi. Istina, nema on jednu umetnicu kalibra Leni Rifenštal, koja je za potrebe šefa nacističke propagande Jozefa Gebelsa snimala masovne scene “srećnih građana”... Ali, tu je sad u Vučićevoj Srbiji i gospodin Martin Geret Kaf rođen 24. januara 1967. godine u Velikoj Britaniji, a srpsko državljanstvo dobio je 2018. godine. Uposlen je kao savetnik premijerke Ane Brnabić. Kaf je još pre pet godina, kao konsultant za ulaganje u filmsku industriju, govorio o tome da bi Srbija mogla da ima koristi od velikih investicija.

I bivši vođa palestinskog Al Fataha, Muhamed Dahlan, primljen je u državljanstvo Srbije još 6. decembra 2013. godine, a zajedno sa njim, državljanstvo su dobili njegova supruga i četvoro njihove dece, te brojni članovi njegove šire familije i saradnika... Dahlana je nekoliko meseci pre toga odlikovao jednim od najviših državnih odlikovanja Srbije, tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić i uručio mu Orden srpske zastave drugog stepena. Tada je Dahlan označen kao „lični savetnik” šeika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Mansura bin Zajeda el Nahjana, a odlikovanje je dobio za „učvršćivanje miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i UAE”.

Tri godine kasnije državljanin Srbije postao je još jedan blizak saradnik šeika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata - Matar Suhail al Daheri. Al Daheri od 2014. u Srbiji vodi kompaniju “Hepako” koja se bavi upravljanjem nekretninama, a sedište mu je u Beogradu u Resavskoj ulici broj 23.

Kao državljanin Srbije, Matar Suhail al Daheri, može znatno slobodnije da pazari po čitavoj Srbiji, što i čini, od Kopaonika do Beograda. Broj njegovih investicija, stvarnih i zamišljenih ne zna ni kabinet Aleksandra Vučića (čime se “prezident” i pohvalio, pričajući večernje bajke za decu i odrasle o “nezapamćenom” privrednom usponu).

Nisu ovo ni jedini ni usamljeni slučajevi da je Aleksandar Vučić, najpre sa pozicije prvog potpredsednika vlade, kasnije premijera, pa onda i predsednika države, dao u ruke stotinama ljudi sumnjive prošlosti i nečasnih namera, u ruke državljanstvo Srbije i pripadajući pasoš ove zemlje... I ne samo pasoš i državljanstvo nego i državne finansijske subvencije, besplatnu infrastrukturu, svu potrebnu logistiku i sve drugo što prosečan domaći privrednik (ako je čiste i poštene biografije), ne može ni da zamisli...

Delio je Vučić pasoše i domaćim kriminalcima i međunarodnim švercerima pa je tako tako je još 2013. godine, čim se dokopao “samostalnosti u radu”, lično naredio ministru spoljnih poslova Ivanu Mrkiću da izda diplomatski pasoš dileru oružja sa američke “crne liste”, Slobodanu Tešiću i odmah zaposli u MIP-u njegovu ćerku Danijelu, (a Mrkić se pred javnošću pravdao kao đak u osnovnoj školi: “...Dao sam mu diplomatski pasoš zato što je on veoma uspešan u izvozu srpskih proizvoda..”). Još dok je bio premijer Srbije, Aleksandar Vučić, Tešićevom partneru iz Jemena, Kaledu Abdulkaremu Naseru Hamedu, dodelio je državljanstvo i srpski pasoš 2016. godine protiv svih procedura pozivajući se na „nacionalni interes”.

Takođe 2016. godine, opet je Vučić “lično odobrio” izdavanje pasoša i upis u knjige državljana Elvisu Keljmendiju, najstarijem sinu albanskog narko bosa Nasera Keljmendija, iako se ovaj prethodno nalazio na Interpolovoj poternici... Osim pasoša mlađi Keljmendi dobio je i ličnu kartu koju mu je izdao MUP u Beogradu (Policijska uprava za grad Beograd). Podsećanja radi, treba reći da je Naser Keljmendi, otac Elvisa Keljmendija, svojevremeno bio proglašen za neposrednu opasnost za SAD od strane tadašnjeg šefa Bele kuće Baraka Obame a potom je čitavu porodicu Keljmendijevih stavio na crnu listu međunarodnih trgovaca drogom... Dva dana nakon što je dobio srpski pasoš, uhapšen je sa njim u Kotoru (Crna Gora) zbog niza krivičnih dela.

Francuski dnevnik “Le Mond” je Srbiju u već pomenutom istraživanju nazvao “otetom državom” i detaljno opisao kako je Vučić tu državu oteo od njenih građana... Ovo je bio jedan od načina: dati stranim prevarantima međunarodnog kalibra da budu povlašteni “investititori”, “savetnici” i “bosovi” kako bi što brže i što više oteo od onih kojima ova zemlja stvarno pripada... To se svugde u svetu zove veleizdaja i u ozbiljnim državama se surovo kažnjava. Jer, tako govori nebeska pravda a govori i spora ali dostižna pravda: gde postoji zločin postoji i kazna.

Glosa

Delio je Vučić pasoše i domaćim kriminalcima i međunarodnim švercerima pa je tako još 2013. godine, čim se dokopao "samostalnosti u radu", lično naredio ministru spoljnih poslova Ivanu Mrkiću da izda diplomatski pasoš dileru oružja sa američke "crne liste", Slobodanu Tešiću i odmah zaposli u MIP-u njegovu ćerku Danijelu, (a Mrkić se pred javnošću pravdao kao đak u osnovnoj školi: "...Dao sam mu diplomatski pasoš zato što je on veoma uspešan u izvozu srpskih proizvoda.."). Još dok je bio premijer Srbije, Aleksandar Vučić, Tešićevom partneru iz Jemena, Kaledu Abdulkaremu Naseru Hamedu, dodelio je državljanstvo i srpski pasoš 2016. godine protiv svih procedura pozivajući se na „nacionalni interes".

A 1.

Ko su stranci sa državljanstvom Srbije i pasošem izdatim po volji ili izričitom zahtevu Aleksandra Vučića (delimičan spisak)

...

Cuf (Anthony Harry) Martin Gareth rođen 24. januara 1967. godine, u mestu Horsham St. Faith, Velika Britanija, državljanin Velike Britanije. - Savetnik premijerke Ane Brnabić

Matar Suhail Ali Dhaheri, rođen 18. jula 1965. godine, u Al Ainu, državljanin Ujedinjenih Arapskih Emirata. Jedan od ključnih ljudi šeika Bin Zajeda za poslove u Srbiji

Elbadavi (Riad Refat) Noha, Elbadawy (Riad Refaat) Noha, rođena 27. jula 1986. godine, u mestu Kairo, Arapska Republika Egipat, egipatska državljanka. Saradnica Tonija Blera za "poslove u Srbiji"

Sanchez (Sančez) (Emiliano) (Emiliano) Carlos Eduardo (Karlos Eduardo), rođen 21. januara 1962. godine, u mestu Santo Andre - SP, Savezna Republika Brazil, brazilski državljanin. Direktor kompanije EMS, koja je kupila Galeniku i četvoro članova njegove porodice;

Tomažič (Igor) Rasto, rođen 17. maja 1971. godine, u mestu Šempeter-Vrtojba, Šempeter pri Gorici, Republika Slovenija, državljanin Republike Slovenije. Vlasnik firme „Nuba invest", upisan je u knjigu srpskih državljana, mesec dana pošto je Specijalno tužilaštvo pokrenulo istragu zbog zloupotreba u poslu izgradnje magistralne mreže optičkih kablova

Dahalan (Yousef) Mohammed, rođen 29. septembra 1961. godine, u Palestini, državljanin Palestine, Dahalan (Idris) Jaleela, rođena 1. januara 1966. godine, u Saudijskoj Arabiji, državljanka Palestine... I njihovo četvoro dece.

Dahalan (Abdrabuou) Shadi, rođen 14. februara 1982. godine u Saudijskoj Arabiji, državljanin Jordana

Almashharawi (Abdelkader) Samir, rođen 19. jula 1965. godine u mestu Rafah, Palestina, državljanin Palestine. Zvaničnik Al Fataha

Hamed (Abdulkarem) Khaled Abdulkarem Nasser, rođen 21. septembra 1971. godine, u mestu Al-Wahda, Al-Amana, državljanin Republike Jemen

Yazicilar (Shinawatra (Lert) Yingluck, rođena 21. juna 1967. godine, u mestu Chiang Mai, Tajland, sestra Taksina Šinavatre, takođe odbegla državljanka Tajlanda...

Turski državljani i iz menadžmenta kompanije "Džinsi" u Srbiji:

Turkyilmaz (Aydogan) Hilmi Yagiz, rođen 23. novembra 1992. godine, u mestu Bakirköy, Republika Turska, turski državljanin;

Kayali Sahin rođ. Kayali (Erol) Yasemin, rođena 10. oktobra 1984. godine, u mestu Fatih, Republika Turska, turska državljanka;

Basol (Ali) Osman, rođen 16. jula 1971. godine, u mestu Süleymaniye, Republika Turska, turski državljanin;