Razaranja

Ko je najidealniji primer nepoznate vrste Hommo Multiplex

STAZOM OD RIMSKE OPEKE PRAVO DO KLOZETA

Na šta su sve trošene donacije u Romulijani? Koliko postoji varijanti jedne te iste donacije? Kakve su se nepostojeće aktivnosti stavljale u izveštaje o radu Muzeja u Zaječaru? Šta je rađeno sa originalnim rimskim opekama? Gde je uređen nepostojeći prirodni amfiteatar? Gde je uništena nekropola? Gde je planirana gradnja fudbalskog terena? Kako je završila priča o nepostojećim hologramima? Ko je glavna saradnica Bore Faraona i kakve su sve njene kompetencije? Ko je prodao kuću u Vlaškoj mali u Zaječaru i sa tim novcem kupio dva stana? Zbog čega je šteta što ne postoji posedovni list?

Stanislav Živkov

Vlaška magija je sastavni deo kulture autohtonog stanovništva Istočne Srbije, a poznata je po svojim jakim moćima i uticaju na svakodnevni život. Vlasi su starosedeoci Balkana odakle i potiču. Taj naziv se javlja u periodu 200. do 500. godine naše ere, a njihova verovanja objedinjuju prehrišćanske i indoevropske elemente koji su bili prisutni na prostoru između Morave, Timoka i Dunava. Običaji koji su i dan danas deo ove kulture potiču iz vremena kada čovečansto nije moglo da objasni mnoge prirodne pojave ili nije želelo da samo snosi posledice svojih dela, te se okretalo mističnim silama, magiji i vradžbinama.

Tražeći pomoć od veštica, koje su mogle vide budućnost, utiču na zdravlje ili uspeh i otklanjaju uroke, ovaj narod je stvorio fenomen, danas svetski poznat kao vlaška magija. A kako sada stoje stvari biće potrebna i crna i bela vlaška magija kako bi se carska palata u Romulijani kod Zaječara jednog dana dovela u red!

Prema istorijskim izvorima, Feliks Romulijanu je na oko pet hektara u oblasti Đerdapa sagradio Galerije, rimski cezar od 293. do 305. godine i posvetio je svojoj majci Romuli. Da je reč o spomeniku rimske dvorske arhitekture potvrđeno je tek 1984. godine, kada je pronađena arhivolta sa uklesanim natpisom „Felix Romuliana". Svi spomenici i lokaliteti imaju svoje priče kroz istoriju satkane od perioda kada su bivali u žiži ili zaboravljeni u tami. Stvari zapravo u velikoj meri zavise od onoga ko pokreće priču. U ovom slučaju sa velikim zadovoljstvom i još većim pijetetom treba spomenuti profesora Dragoslava Srejovića, veliko ime arheologije koji je bio čovek čije je delo most, odnosno ostvarena prohodnost između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. O tome kakav bi tretman Gamzigrad mogao imati kod ljudi iz Uneska, u principu to umnogome zavisi od nas samih.

U slučaju arheologije, i ne samo nje, mnogo toga zavisi od pažnje koja se posvećuje jednom lokalitetu. Ako je to neobeleženo zapušteno mesto, ne možete očekivati da će ga drugi bolje tretirati. Sređeni istorijski lokaliteti donose i dobru zaradu. Jedan lokalitet spaja u nauku, kulturu, turizam, ekonomiju. Kultura je daleko snažnija i važnija nego što se čini. Ona je najtačniji, najbrži, najkvalitetniji i najefikasniji način komunikacije sa svetom. A Gamzigrad je izgleda, što bi narod rekao, povukao nogu.

Za takvo stanje su sa jedne strane odgovorni konzervatori predvođeni najvećom štetočinom svih vremena dr Milkom Čanak Medić i njenim epigonima, a sa druge strane svoj veliki kreativni doprinos dao je maltene doživotni direktor Zaječarskog muzeja Bora „Faraon" Dimitrijević koji istovremeno predstavlja pravi pravcijati primerak u nauci do sada nezabeležene vrste Hommo multiplexa, pošto je dotični dostojni naslednik barona Minhauzena, bezočni prisvajač tuđih života (kradljivac tuđih života), toliko ogrezao u laži da istinski veruje u svaku izmišljotinu koju izgovori, nekrst blažen među sveštenstvom (najvišeg ranga) koji je prvi put ušao u crkvu 2014. godine i to po direktnom naređenju Saše Mirkovića, predsednik svih postojećih i nepostojećih fondacija, prototip Šojića (možda je bio inspiracija za kreiranje ovog lika???), koji iskače kao pajac iz kutije, ščepa nekog ambasadora i svakog drugog uglednika i „ne pušća" ga dok ovaj ne dobije plave štrafte oko vrata, govori sve žive i mrtve jezike (njegov nakaradni engleski ušao je u legendu), a koji je na rođenju u Vlaškoj mali verovatno zaštićen vlaškom magijom (baba mu je prebajala)!

Bora the Faraon možda ne zna šta je „proširena stvarnost", pardon - Augmented reality - jer on više voli da govori engleski nego 'leba da jede (čak i onaj preko pogače), ali itekako zna da lažira stvarnost... Uostalom sve se to najbolje može videti iz raznih izveštaja o radu Muzeja koje je sastavljao Faraon pa se tamo stalno spominju nekakve vizije, misije, vrednosti i ciljevi razvoja, dakle ukratko rečeno isprazne frazetine koje ne znače ništa ali zato izgledaju dovoljno monumentalno da zafarbaju oči onima kojima su takvi izvšetaji namenjeni.

Naravno tu se iz godine u godinu provlači i projekat gradnje centra za posetioce kojim bi se navodno podigao nivo interpretacije i prezentacije samog lokaliteta a takođe se stalno napominje kako bi bilo potrebno ojačati podizanje kapaciteta za konkurisanje kod međunarodnih fondova za finansiranje kulture pošto je ovakav pristup neophodnost vremena u kojem živimo i radimo te zato treba na vreme preduzeti neophodne mere u vezi edukacije i pripreme za ovakav način rada, što sve u prevodu zapravo znači da su po Faraonu apsolutno svi stručnjaci muzeja idioti i da je on jedini najpametniji od svih.

Naravno ima tu još jakih stvari pa se tako u jednom od izveštaja navodi sledeći biser: pred kustosima muzeja predstoji rad na izradi nove stalne postavke koji kustosi moraju da tretiraju kao resurs za održivi razvoj (nepostojeća kategorija) te da kombinujući ponudu iz svojih zbirki obrazuju građane Zaječara, doprinesu oblikovanju identiteta stanovnika Timočke krajine (da li u to spada i bugaraško falsifikovanje nacionalnog identiteta?) te da ponude vrhunska kulturna iskustva građanima Srbije (šta su kulturna iskustva, da li možda kulturno uzdizanje?)

Iz donacije ambasade Norveške je bilo prioritetno uređenje prostora ispred istočne kapije Romulijane što jeste posao muzeja, ali svakako sa radom muzeja nema nikakve veze sanacija puta od Romulijane do obližnjeg brda Magura sa mauzolejima, a to iz prostog razloga što Muzej uopšte niti je registrovan za gradnju puteva niti raspolaže radnicima i mehanizacijom za iste što je samo još jedan primer Faraonovog kićenja tuđim perjem.

U istu tu kategoriju kićenja tuđim perjem svakako spada i hvalisanje po kome je Narodni muzej Zaječar 2014. godine dobio 535.000 eura donacije preko međunarodnog projekta Adriatik IPA HERA koji se odnosni na izradu multimedijalnog 3D sadržaja za interaktivnu i hologramsku prezentaciju kompleksa Romulijane. A sama ova ideja o hologramskoj prezentaciji zapravo je nastala po sistemu „videla žaba da konje potkivaju pa hoće i ona" a zapravo je sve nastalo pre desetak godina kada se tadašnji pomoćnik ministra kulture Miško Korać po svim mogućim i nemogućim medijima „proslavio" sa sumanutom idejom kako će nakon 19 vekova srpsku i rumunsku obalu Dunava ponovo spajati Trajanov most.

Doduše, neće do detalja biti kao onaj koji je između 103. i 104. godine nove ere četiri kilometra nizvodno od Kladova projektovao arhitekta iz Damaska Apolodor, ali će, kako je planirano, devet lasera činiti hologram ovog najpoznatijeg antičkog mosta. Biće to turistička atrakcija koja će malo koga ostaviti ravnodušnim, a predstavlja deo cirkusog projekta Ministarstva kulture „Putevima rimskih careva" pa je tako Korać mrtav hladan izjavio kako bi Projektovana trodimenzionalna slika monumentalne građevine bila nesvakidašnja atrakcija za mnogobrojne turiste koji prolaze Đerdapom krstareći Dunavom. Danju bi se hologram manje video, ali bi zato noću iluzija nekadašnjeg mosta u prirodnoj veličini došla do izražaja.

Jedini problem u svemu ovome leži u prostoj činjenici da se za Trajanov most barem zna kako je izgledao, a Romulijana jedva da je istražena do pola, a i za ono što je istraženo se dobrim delom ne zna kako je uopšte izgledalo pošto su do sada objavljene rekonstrukcije velikog hrama i ulaznih kapija na nivou naučne fantastike! A što se projekta HERA tiče državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Lukrecija Đeri rekla je u Zaječaru da je projekat „HERA" od velike važnosti ne samo za Timočki region već i za celu Srbiju i dodala da će naše kulturno dobro, koje se nalazi na listi svetske kulturne baštine, biti prepoznatljivo na turističkom tržištu i pozicionirano zajedno sa ostalim kulturnim dobrima u jadranskom basenu.

Ona je na završnoj konferenciji projekta „HERA" održanoj u Narodnom muzeju Zaječara kazala da bi zadatak Ministarstva bio da se rekonstruišu tri kule na arheološkom lokalitetu Gamzigrad Romulijana i da se izgradi multimedijalni centar koji imati informativni i edukativni karakter. Cilj je bio da se na licu mesta vidi kako je izgledala Galerijeva palata kroz 3D multimedijalnu projekciju, rekla je Đeri.

Naravno projektom HERA bila je predviđena i gradnja centra za posetioce koji ni do danas nije sagrađen. A holograma i dalje nema i nema! Inače 2013. godine donacijom od 32.362 eura od strane ambasade Norveške uređen je prirodni amfiteatar (zna li neko šta je uopšte prirodni amfiteatar) ispred istočne kapije Romulijane pri čemu nikome normalnom nije jasno kako je moguće da se na manje više zemljane radove i nivelaciju terena može utrošiti tolika količina novca.

A svakako jedan od faraonskih bisera je i ideja o uređenju fudbalskog terena u blizini Romulijane kako bi se poboljšala turistička ponuda lokaliteta. A pošto se Faraon bavi i nematerijalnom baštinom možda bi negde u blizini trebalo sagraditi i pravo pravcijato proročište u kome bi trebalo da se trajno zaposli i neka profesionalna vračara koja bi posetioce uvodila u tajne vlaške magije! Ali je zato 2012. godine dobijena donacija ambasade SAD od 63.000 dolara koja je utrošena na uređenje Romulinog tumulusa (grobne humke) koja je kao dovedena u bolje stanje a svečano otvaranje upriličeno je za 2013. godinu.

Zato je inače daleko manje poznato da je ovaj posao rađen čak dva puta pošto je prvi put Faraon angažovao neke dunđere koji su doslovce smandrljali posao nakon čega se sve urušilo pa se inače ne naročito komplikovan posao koji se zapravo sastoji doslovce od gradnje kružnog potpornog zida i formiranja zemljane humke unutar njega otprilike pretvorio u Skadar na Maguri!

A što se same ove donacije tiče postoji jedna zanimljivost pošto se u izveštaju o radu za 2011. godinu spominje kako je posle više bezuspešnih pokušaja dobijena donacija ambasade SAD od 75.000 dolara, a u izveštaju o radu za 2012. godinu se govori o donaciji od 63.000 dolara pa se stoga sa pravom postavljaju dva pitanja: najpre kolika je zapravo bila donacija 63 ili 75.000 dolara, a kao drugo i važnije pitanje se nameće samo po sebi: ako je donacija bila 75.000 dolara a utrošeno je 63.000, gde je završila razlika od 12.000 dolara? Inače 2013. godine Ministarstvo kulture je dodelilo još 2 miliona dinara za rekonstrukciju kompleksa na Maguri.

tome da se ponekada radilo i uz štednju dokazuje sledeći primer. Naime na lokalitetu Romulijana svake godine se vrši redovno godišnje čišćenje materijala koji se tokom zime obrušava sa nekonzerviranih delova kompleksa što je sasvim normalna aktivnost. Takođe bi bilo normalno i da se prikupljeni materijal razvrstava na gomile kamena i originalne rimske opeke i ostavlja na gomile kako bi se ponovno koristio u predstojećim konzervatorsko restauratorskim radovima. Međutim ovde je do izražaja došla Faraonova štedljivost i to tako što je ispred zapadne kapije Romulijane najpre sagrađen klozet sa dve kabine, čime je rešen poluvekovni higijenski problem za posetioce a kako bi posetioci koristili isti klozet u što originalnijem okruženju, pristupna staza i plato ispred njega popločani su originalnim rimskim opekama prikupljenim po ruševinama.

A posebna je priča da je u okviru pripreme za uređenje privremenog parkinga ispred zapadne kapije, naravno bez nadzora arheologa izvršeno mašinsko ravnanje prostora na južnoj i severnoj strani i njegovo čišćenje od ostataka šuta pri čemu je najvećim delom uništen deo nekropole sa grobovima pri čemu je gotovo sav arheološki materijal bačen sa gomilama zemljurine! Na ovaj način takođe je došla do izražaja Faraonova štedljivost pošto je na ovaj način država uštedela veliku količinu novca koja bi bila potrebna za arheološka iskopavanja, a veliko je pitanje šta bi bilo ako bi parking trebao da se uredi na nekom drugom mestu.

Što se samih donacija tiče čini se da je Romulijana svojevrsna rupa bez dna što se najbolje vidi iz sledećih podataka o finansiranju u proteklih petnaestak godina: 2006-2007: Ambasada SR Nemačke: Rekonstrukcija Galerijevog tumula na Maguri i restauracija mozaika iz termi Galerijeve palate EUR 13.000; 2008: Vlada Italije, Ministarstvo spoljnih poslova Italije, Ambasada Italije, Ministarstvo kulture Italije, Ministarstvo kulture RS: Restauracija mozaika "Dionis na gozbi" i "Lavirint" EUR 120.000; 2008-2011: Ambasada SR Nemačke, Vlada SR Nemačke- Rekonstrukcija istočne kapije Feliks Romulijane EUR 97.700; 2009: Italijanski institut za kulturu, Konzervacija mozaika sa Romulijane EUR 20.000; 2009: Švajcarski program za kulturu za zemlje zapadnog Balkana, OGI Niš ''Koreni evropskog hiršćanstva- u susret obeležavanju 2013. godine'' multimedijlna prezentacija RSD 90.000; 2010: Ministarstvo ekonomije Finansijska sredstva za izradu glavnog projekta za vizitorski centar RSD 3.113.000; 2011: Ministarstvo kulture: Zamena krova na izložbenoj zapadnoj kuli carske palate Feliks Romulijana RSD 1.000.000; 2011: Ministarstvo kulture''Koreni evropskog hrišćanstva'' RSD 250.000; 2011: Ministarstvo kulture Sanacija kule 19 na carskoj palati Feliks Romulijana RSD 300.000; 2012: Ministarstvo kulture: Međunarodna prezentacija svetske kulturne baštine kroz realizaciju projekta ''Euridika'' ili ''Dobro došli u Tebu'' RSD 998.000; 2012: Ministarstvo kulture Konzervacija Romulinog mauzoleja na Maguri RSD 1.800.000; 2012: Ministarstvo kulture: Jubilej UNESCO-ve konvencije RSD 750.000; 2013: Ambasada USA Rekonstrukcija tumula na Maguri USD 65.800; 2013: Ambasada kraljevine Norveške Uređenje prostora neposredno ispred istočne kapije carske palate Feliks Romulijana EUR 32.362; 2013-2015: IPA Hera Adriatic Nabavka opreme i izrada multumedijalne 3D prezentacije za interaktivnu i hologramsku prezentaciju celokupnog kompleksa Feliks Romulijane EUR 596.122; 2013: Ministarstvo kulture: U susret 1.700 godišnjici Milanskog edikta RSD 1.100.000; 2013: Ministarstvo kulture: Antika fest 2013-međunarodna prezentacija svetske kulturne baštine u nematerijalnom nasleđu RSD 626.000; 2013: Ministarstvo finansija i privrede: Nabavka audio-vodiča za arheološki lolalitet Feliks Romulijana RSD 236.395; 2014: Ministarstvo kulture i informisanja: Konzervacija i rekonstrukcija dela mlađeg odbrambenog bedema na istočnoj kapiji carske palate Romulijana RSD 4.000.000; 2014: Ministarstvo kulture i informisanja u Međuopštinska organizacija saveza slepih Zaječar: Carska palata Feliks Romulijana dostupna i slepim turistima RSD 235.000; 2014: Ministarstvo kulture i informisanja: Ušao đavo u selo-Antika fest RSD 797.499; 2015: Ministarstvo kulture i informisanja: Uređenje prostora sa južne strane Carske palate Romulijana, Gamzigrad RSD 500.000; 2015: Ministarstvo kulture i informisanja: Finansiranje projekta ''Antika fest-slava vinu 2015'' RSD 310.000.

Kada se pogleda ceo ovaj spisak pada u oči činjenica da se sada spominje čak treća cifra za donaciju Američke ambasade: prvo je 2011. godine najavljeno da donacija iznosi 75.000 dolara potom je rečeno da je iznosila 63.000 dolara da bi se na kraju ispostavilo da je bilo 65.800 dolara.

Očito je da u svemu ovome nisu do kraja naštimovane sve cifre, a inače za muzejsko krađovodstvo je jaaaaako dugo zadužena izvesna Sanja Mitrović koja je istovremeno Faraonova osoba od najvećeg poverenja, a istovremeno i insajder Boška Ničića pošto je njen muž Ničićev šofer. Elem dotična Mitrovićka je najvernija Faraonova saradnica i realizator svih finansijskih akrobacija i raznoraznih peglanja. Poznata je i po svom neizlečivom kompleksu više vrednosti, ukratko rečeno misli da je najpametnija od svih i meša se u sve i svašta i u sve je upućena iako pri govoru koristi dva padeža i nikome nije jasno kako je i pored očitog neznanja srpskog jezika završila i osnovnu i srednju školu. U svakom slučaju vrlo je visprena i seljački bezobrazna a ima i lep običaj da na nekim druženjima javno spopada sve slobodne muškarce, nakon čega su se mnogi dizali od stola i odlazili sa slavlja!

Inače, i ona je pokazala da ima i ukusa jer se nikada nije spetljala sa Faraonom pre svega zbog njegovog seksističko dripačkog pristupa ženama kao i glupavih pošalica, poskočica i doskočica kao i odurnih komentara o ženama, a upravo zbog tih poskočica čudo je da ga neko do sada nije prozvao poskokom. Doduše pokazalo se da ima dosta ženskih „žrtava" koje padaju na taj faraonski šarm koji je prema rečima nekih dama koje su se srele sa Faraonom, šarmantan otprilike kao hijena. Inače bilo bi jako zanimljivo kada bi se našao neko da se pozabavi svim finansijskim akrobacijama koje su izvođene u vreme direktorovanja Bore Faraona a to iz sledećih razloga. Naime malo je poznato da dotični zapravo živi u kući ženine porodice, a to jerbo je svoju kuću u zaječarskoj Vlaškoj Mali svojevremeno prodao.

Za neupućene, Zaječarsko naselje u istočnom delu grada poznato kao Vlaška mala (tj. mahala) formiralo se još u vreme kada je Zaječar predstavljao selo. Naselje je dobilo naziv prema doseljenicima vlaškog porekla koji su se na tom mestu naselili. U vreme nakon oslobođenja od Turaka (posle 1833. godine), Vlaška mala je predstavljala periferno zaječarsko naselje. Prva imena Vlaškomalaca zabeležena su u popisu iz 1834. godine, sačinjenom radi određivanja poreza, ali su tom prilikom popisani samo oni stanovnici koji su imali ovce.

Među starijim vlaškomalskim rodovima najpoznatiji su bili Budukani, Džunani, Kornani. Tokom svoje istorije, ovo zaječarsko naselje dalo je znatan broj ljudi poznatih u celom Zaječaru, a najviđeniji među njima bili su Velja Šimaro, Kole Budukanac, Karbula Brus, Andra Žokabinje, Dragi Kučuk. U ovom zaječarskom naselju živeo je i Zoran Radmilović, jedan od najvećih srpskih glumaca, iako nije bio rođeni Vlaškomalac. Najpoznatija vlaškomalska kafana bila je čuvena zaječarska kafana ,,Zelengora". Ranije poznata pod imenom ,,Nacional", kafana je bila čuvena po sjajnoj domaćoj kuhinji, muzici zaječarskih i velikoizvorskih violinista, kao i po stalnim uglednim gostima (lekarima, trgovcima, činovnicima). Najpoznatiji vlasnik kafane, koja je nakon Drugog svetskog rata nacionalizovana, bio je Cvetko Kančević, poznat kao ,,Gazda Cvetko - Deka".

Elem radi se o tome da u tom delu Zaječara kuće nisu na nekoj naročitoj ceni, uostalom donedavno se u Zaječaru trosoban stan mogao kupiti za 15.000 eura, a trenutno se recimo stan od 98 kvadrata u kući sa dva stana prodaje za 38.000 eura. E ako se ovo zna bilo bi jako lepo kada bi se proverilo za koliko je to novca Bora Faraon prodao svoju kuću u Vlaškoj Mali u Zaječaru kada je navodno od tih para kupio ne jedan već dva stana u Beogradu i to višesoban u kome mu živi sin sa ženom kineskinjom i decom i drugi jednosoban u kome mu živi kćerka.

Velika je šteta što kod nas u evidenciji u katastru ne postoje tzv posedovni listovi gde se prema JMBG i imenu i prezimenu može videti šta i gde dotična osoba ima od nekretnina u svom vlasništvu, jer da to postoji, onda bi se verovatno saznalo da li Faraon slučajno ima i treći stan u Beogradu?