Intervju

Vuk Jeremić otvoreno opisuje srpsku stvarnost, pozicije vlasti i opozicije i tragediju države i građana (2)

Najvažnije je da niko od parlamentaraca iz opozicije ne proda mandat

Predsednik opozicione Narodne starnke Vuk Jeremić odazvao se pozivu nezavisnog YouTube kanala Slavija info i u razgovoru sa urednikom Ljubomirom Stefanovićem opisao srpsku stvarnost: gde smo, šta smo, šta nas čeka, ko nas vodi u budućnost ili propast. Ovaj iskreni razgovor gospodina Jeremića prenećemo u dva nastavka, kao vrlo poučan. Ovo je drugi nastavak.

Razgovarao: Ljubomir Stefanović

SI: Na osnovu čega ste došli do tog zaključka da je narod za izbore?

V.J: Pa, ja nisam stao od kada su epidemiološki uslovi to dozvolili, da možeš da počneš da se krećeš. Znate, bilo je jedno vreme da niste mogli da idete nigde itd. Ja nisam stao, išao sam svuda, razgovarao sa ljudima svuda po terenu, svuda po Srbiji. Moje iskustvo, a to je i iskustvo i mojih kolega, znači, gde god smo otišli, na devet od deset mesta su nam rekli - ljudi borite se, ovo neće otići samo od sebe.

Dakle, probajte, radite na ulici, u parlamentu, ovako, onako. Ovo zlo neće pasti iz jednog udarca. Ovo zlo mora da padne iz serije udaraca od kojih će neki biti institucionalni, neki biti na ulici ako treba, neki biti međunarodnog karaktera. Sve to treba da se složi u jednom da bi došlo do promene. Jedan važan element od toga je bilo da uđemo u Parlament I da dobijemo tu vrstu govornice, samim tim i daleko veću vidljivost kada ste u parlamentu, da ipak moraju da vas prenose.

Koliko god to mrzeli, moraju da vas prenose na RTS-u, Drugom kanalu ili već tamo gde, dobijete neku vrstu govornice koju ovako nismo imali. To je bilo važno, zbog toga smo ušli u tu borbu. Narodna stranka je verovala u to da jedino objedinjeni opozicioni napor može doneti bilo kakvu promenu. Progutali smo mnoge stvari kao Narodna stranka

SI: Doći ćemo posebno do toga posle..

V.J: Zato smo se odlučili, pitali ste me zbog čega...

SI: Da. Da li imate iskustva u diplomatiji, da li postoji mogućnost da A.Vučić korumpira ljude iz evropskog parlamenta?

V.J: Pa, ljudi su kvarljiva roba. Šta, kao da su ovi iz evropskog parlamenta bogom dani, pa ne znam, oni nisu ljudi, oni nisu u stanju da imaju slabosti, itd. To, naravno, je iluzija. Ja neću da kažem da je bilo ko korumpiran, ali očigledno je da evropski parlamentarci nisu imali adekvatno definisan mandat, nisu imali dovoljno snažan mandat da u tom procesu koji su vodili bilo šta promene. I mi smo uslove koje smo imali u prethodnim izborima 3. aprila, svesni smo da nisu bili fer i pošteni uslovi, ali hteli smo da u tu priču uđemo I da to sad nema šta da kukamo bilo je kao što je bilo, nismo očekivali da je moguće stvari promeniti imajući u vidu sve okolnosti kakve sam naveo I to danije bilo pošteno, da nije bilo fer, da nije bilo balansirano , bilo je ucena, bilo je raznih drugih karihetluka , ali znali smo u šta idemo i ovo je po meni vrlo važan korak na putu da se izborimo za slobodu.

Ono što je najvažnije, sad je da to opozicije što imamo u parlamentu, da niko ne proda, da niko ne izda, da se niko ne presadjuje, da se niko ne polakomi, da niko ne ode kod Vučića , da se sa Vučićem dogovori i da pređe i da izda i da proda, to je najvažnije... Mi smo manjina, opozicija je manjina , ovi što su bili do sada vlast, oni su većina u parlamentu. Ali preduslov za to je da nam naredni korak bude uspešan, da ovu vlast oborimo. Da opoziciju niko ne proda, da niko ne izda. Narodna stranka neće, to vam garantujem. Narodna stranka će biti opozicija u republičkom parlamentu, Narodna stranka će biti opozicija u gradskom parlamentu, voleo bih da iz usta opozicionara čujem ovo isto.

SI: Gospodine Jeremiću, gospodin Đilas je nedavno postao gospodin za sve Vučićeve tabloide, za PINK i za sve ostale kanale gde je donedavno bio lopov, tajkun, kako su ga sve zvali, Đitler, šta sve nisu pisali o njemu... Mnogi su se iznenadili tada da je on otišao na sastanak kod Vučića. Da li postoji mogućnost da će i Vas gospodin Vučić pozvati na razgovor kod njega na kanabe, bilo na vino, na Dedinje, bilo u predsedništvo.

V.J: nema šanse. on me neće nikada zvati na razgovor zato što jako dobro zna koji bi bio moj odgovor na takav pokušaj lobiranja, približavanja, dodvoravanja, itd. narodna stranka će sa andrićevim vencom, sa onim koji danas nažalost obavlja funkciju predsednika republike, možemo da diskutujemo do koje je mere legalan, a do koje ne itd. ali, on je danas na andrićevom vencu i svet njega priznaje da je predsednik republike.

SI: Priznaje ga i Dragan Đilas.

V.J: Mi ćemo sa njim imati samo institucionalnu komunikaciju. Dakle, njegovo ustavna ovlašćenja su takva da vrši konsultacije sa parlamentarnim grupama o davanju mandata za formiranje Vlade, to je po Ustavu i on na to ima pravo. I kada bude pozvao nas da o tome razgovaramo, tada ćemo da odemo na sastanak, ali će to biti institucionalan sastanak sa zapisnikom, sa transkriptom, biće objavljeno posle tog sastanka šta se razgovaralo, šta je on rekao, šta smo mi rekli . Ne ja sam, već delegacija Narodne stranke. Dakle, ta vrsta institucionalne komunikacije može, drugi razgovori sa Vučićem na Andrićevom vencu što se tiče nas - ne može. Dakle, ne možete da odete na Andrićev venac pet minuta nakon što su završeni izbori, pre nego što su prebrojani glasovi, da raspravljate o nekoj krizi u Beogradu, za koju i ne znate kakva kriza, šta, ne znate da li su prebrojani glasovi itd, ko ima koliko mandata... ko je, naravno, u Vučićevom naprasnom... pardon, Đilasovom naprasnom odlasku kod Vučića...

SI: Mešate ih u razgovoru...

V.J: Desi se, frojdovski. Ali, znate, ne možete da budete najljuća opozicija i da posle toga pet minuta nakon izbora odete kod Vučića da pričate sa njim o rešavanju krize u Beogradu... s kojim pravom, s kojim legitimitetom odete to da pričate? Pa ćemo onda sutra da pričamo, odemo na kanabe da pričamo da li treba da uvedemo sankcije Rusiji, pa da li treba sutra da odemo na kanabe da pričamo šta ćemo sa sankcijom, pa ćemo da odemo na kanabe da pričamo šta da radimo za neznam bezbedonosno, političko ili bilo koje drugo pitanje. Pa, da li je kanabe predviđeno da po ustavu Srbije kod kneza, gazed, šefa priča o stvarima ili za to postoje institucije.

Mi smo se na izborima kandidovali, mi smo građanima rekli hoćemo da vratimo u Srbiju institucionalno ponašanje, odnosno da vratimo političku raspravu u institucije i da ponovo uspostavimo vladavinu prava. To se ne radi tako što odete kod Vučića da se sa njim dogovarate o bilo čemu što nije njegova ustavna nadležnost.To je Đilas odlučio da uradi. E, zbog toga mi više nismo zajedno.. Dakle, njima dvojici se očigledno nije dopao rezultat izbora, Vučić nije dobio koliko se nadao... ne na predsedničkim izborima, mada verujem da je mislio da će i tu dobiti više nego što je dobio, ali svakako, nije mu se dopao učinak SNS-a u Beogradu i na Republici, nije se dopao ni Đilasu.

Dakle, s obzirom da se njima dvojici nije dopao rezultat, onda su došli da razgovaraju šta sa tim u vezi da urade, da li će da ponove izbore ili neće ponavljati izbore. Dakle, tim odlaskom kod Vučića, protivno volji u koaliciji, protivno građanima koji su očekivali, koji su glasali za nas, Đilas je bacio bombu na poverenje u okviru opozicije. I sada danas neki analitičari, mediji itd. pokušavaju da krivicu okrenu na Narodnu stranku, kao - šta se sada svađate u opoziciji. Pa, brate, ne možeš da jedno govoriš do izbora i onda pet minuta posle izbora odradiš potpuno drugo.

Mislim, možeš, ali tad si isti kao Vučić. Dakle, na Narodnu stranku uvek ćete moći da se oslonite, da ono što govorimo pre izbora će važiti i posle izbora. Mi jako teško zauzimamo poziciju, ponekad nas zovu tromi, spori, da ne reagujemo dovoljno brzo na događaje itd. To je jedna nus pojava demokratičnosti koju imamo u okviru stranke, kao i te temeljitosti, ozbiljnosti u donošenju odluka. Jednom kada donesemo odluku, to je to. Može da vam se ta odluka dopadne ili ne, ali sa Narodnom strankom ćete uvek znati na čemu ste. Mi držimo reč. Ovi drugi - ne bih rekao. Konkretno, ti naši bivši partneri iz koalicije... da su ljudi znali da će Đilas kod Vučića posle izbora pre nego što su se prebrojali glasovi...

Ja znam najmanje 50 ljudi u svom ličnom okruženju, ne govorim iz stranke, već prijatelji, rođaci , komšije itd, koji nikada za nas ne bi glasali da su znali da će Đilas posle izbora da uradi to što je odlučio da uradi. I to što je najgore, on kada je rekao: idem ja kod Vučića... to je u nekoj emisiji, meni je to delovalo kao neka gluma. Pitala ga neka novinarka u nekoj emisiji da li biste Vi otišli kod Vučića, pa se on razmisli, pa kaže - možda bih. Pa onda sutradan Vučić njemu odgovori sutra na televiziji - pa dođi. Pa to je cirkus, to pas maslom ne bi pojeo .

Dakle, pre nego što je otišao kod Vučića , ja sam razgovarao sa Đilasom, to je bio poslednji razgovor koji smo nas dvojica obavili I rekao sam mu : prijatelju, šta bi ovo, kakav sastanak, šta to pričaš, kako misliš da ideš tamo , zašta ideš, kod koga ideš, zbog čega ideš. On kaže: pa, znaš pitala me novinarka i zbunio sam se u trenutku i odgovorio sam pozitivno. I ja kažem: prijatelju pa ti nisi naročito poznat kao čovek zbunjive prirode , bukvalno Vam kažem ovoga mi krsta ovako je išao razgovor. Ja sam rekao šta ti bi da to kažeš, on kaže :pa, eto, zatekla me novinarka.

SI: Šta, zatekle ga noge, pa je otišao?

V.J: Zateklo ga je pitanje novinarke , ja kažem slušaj ajde da kažemo za sekund da je to eto, ti nisi baš zbunjive prirode , ali eto zbunillo te pitanje. Ali nemoj ići kod njega. Odloži, reci da, u principu prihvatam razgovor, ali nakon što se prebroje glasovi . Nisi rekao: idem kod njega idem u ponedeljak . Nemoj ići, molim te, jer ako odeš - onda više nema poverenja , tada više nema saradnje . On kaže : ja moram.. Pa, brate ako moraš, izvoli kod Vučića , idi na kanabe , sve što iz toga proizilazi... Narodna stranka na kanabe neće ići i u budućnosti kada budemo nastupali negde na izborima nastupaćemo samo u onim antikanabe koalicijama koje neće posle izbora ići na kanabe. Bojim se, da se stranka Slobode i pravde za to više ne kvalifikuje.

SI: Evo sad ću, više puta sam kritikovao ipominjao to da Vučić i Đilas imaju dogovor , tad su me čak i članovi Vaše stranke optuživali da zapravo radim za režim, da rušim jedinstvo opozicije na taj način, da štetim opoziciji, čak i pojedini članovi Vaše stranke su me za to optuživali. Ne javno doduše, ali su me optuživali. Sada se vidi da ništa od toga nije tačno i da zaista taj dogovor izgleda postoji još iz doba dnevnih novina Pres I Pravda. Kada su dnevne novine Pravda koje su bile pod kontrolom A.Vučića pljuvale sve iz Demokratske stranke, osim Dragana Đilasa, tako da je on dospeo u vrh Demokratske stranke, a dnevne novine Pravda su sve iz demokratske stranke, a dnevne novine Pres pljuvale su sve iz Srpske radikalne stranke, osim A.Vučića. Tako je on dospeo na čelo te stranke. Tako da su ljudi drugog ešalona praktično postali to što jesu, pri tom su oni i istog porekla, zemljaci su, sada da to ne pominjemo. Da li ste bili ucenjeni izborom predsedničkog kandidata od strane Dragana Đilasa?

V.J: Pa, to je bila jedna vrsta brutalne ucene, koja nije bila samo - moraš da prihvatiš predsedničkog kandidata, već to je bio neka vrsta austrougarskog ultimatuma u tačkama. Prva je bila samo moraš da prihvatiš Ponoša , druga je bila mi kontroišemo kampanju, treća je bila nosilaca liste, oko nosilaca liste smo se ranije dogovorili, istini za volju. Ali, ta priča o Zdravku Ponošu kao predsedničkog kandidata, to je bila tačka 1... tačka 2 je bila mi kontrolišemo kampanju, tri, mi kontrolišemo finansije kampanje , četiri, mi kontrolišemo izborni proces u smislu, kontrolori moraju da idu u našu bazu podataka itd,itd. Javnost je mislila...

SI:To je sve Dragan Đilas tražio?

V.J: Javnost je mislila da je samo Ponoš, ali je to bila samo tačka 1, ucena od strane Slobode i pravde Dragana Đilasa bila je jedan, dva, tri, četiri, pet. Narodna stranka je morala da se izjasni u celom paketu. Utisak javnosti, ponavljam, bila je da je samo oko Ponoša kao predsedničkog kandidata. A u stvari u paketu je išlo mnogo toga drugog. A mi smo to prihvatili zbog toga što je to bilo 45 dana pred izbore, da tada Narodna stranka to nije prihvatila, tada bi opozicija kao razbijena vojska išla na izbore, tada bi ta bitka unapred bila izgubljena. A ta bitka je imala šanse da bude dobijena, i to rezultati u Beogradu konkretno pokazuju da je bilo gusto. I da nije napravljeno tako bahato , da nije bilo takvog nametnutog, kao što je bilo nametnuto, verovatno bi rezultat bio daleko bolji.

Danas je to stvar prošlosti, ali kada posmatrate način na koji je kandidatura Zdravka Ponoša nametnuta Narodnoj stranci, to je u potpunosti s druge strane političke etike, da ne kažem morala. Mi smo imali dogovor, koalicioni, potpisali smo koalicioni sporazum da će predsednički kandidat biti određen koncezusom između onih koji su potpisali koalicioni sporazum. A potpisali smo ga mi, demokratska stranka I Stranka slobode i pravde, i nekoliko manjih drugih organizacija su deo bili tog sporazuma, ali koalicije su mogle da čine samo stranke, tako da su bile ove tri.

Kada smo zaključili da nema jedinstva oko predsedničkog kandidata tada je Đilas rekao, ja sam to zapamtio, sačuvao sam tu poruku koji mi je rekao odlučivaće većina. Ja kažem, rekli smo konsenzusom. On kaže: pa, da, kome se ne dopada većina, neka ode. Ja kažem: to je jedna vrlo čudna definicija koncenzusa kome se ne sviđa mišljenje većine neka ode. Uglavnom, nije to bitno. Đilas je odlučio da brutalno nametne Ponoša, zbog čega je Ponoš pristao da bude igrač u toj Đilasovoj konstrukciji. O tome ne bih danas ja ovde da razgovaram, verujem da će jednoga dana doći na sto i to pitanje, šta je bio pravi motiv, koga, u toj celoj priči. Ali mi smo kao Narodna stranka progutali tu žabu, prihvatili smo zarad opstanka jedinstva opozicije da okrenemo se na drugu stranu, i da uradimo kampanju najbolje što smo mogli.

Za one koji nas spotičavaju da smo to uradili iz nekih sebičnih razloga da bi prešli cenzus, da bi se ogrebali, ne znam za ovo ili ono... Ja samo mogu da kažem da na mestima na kojima smo na ovim izborima istupali odvojeno od Dragana Đilasa, postavili smo bolji rezultat od njega. Pogledajte rezultate lokalnih izbora u Boru, lokalne izbore u Bajinoj bašti, itd. Dakle, tamo gde smo nastupali odvojeno od Đilasa, napravili smo bolji rezultat od njega... Dakle, nije istina ..

SI: U Negotinu...

V.J: U Negotinu smo , u oktobru mesecu na lokalnim izborima kao Narodna stranka, sami postigli 13% , a 3. aprila kao koalicija sa Đilasom 9%. Dakle, udruživanje sa Đilasom je samo nam odnelo, a ništa donelo. Bili smo toga svesni, ali zarad opstanka jedinstva opozicije, koji je bio preduslov za nadu da promena može biti moguća, konkretno u Beogradu. Nismo srušili koaliciju, iako su odigrali vrhunski nekorektan potez, pre svega Đilas i Ponoš zajedno.

Često govore kao, govori gospodin Ponoš, kao on nije imao ništa sa tim, i on je to prihvatio zbog toga što smo ga svi molili da bude kandidat. To prosto nije istina. Tu čorbu skuvali su njih dvojica. Mi smo to, priznajem prihvatili, živimo sa tim posledicama, i u budućnosti samo prosto nećemo dozvoliti da se više nikada tako nešto ponovi. Evo izvolite Ponoš, Đilas, sva ta ekipa, Marinika, neka ide svojim putem, a Narodna stranka će svojim, putem koji definišu određeni principi i politička uverenja.

SI: Da li Vam je bilo čudno, Dragan ĐIilas je, kada su bili veliki narodni protesti protiv zaključavanja 7., 8., 9. i 10. jula, kada je Vučić zaista bio u panici, kada je odluke donosio u sat vremena, pa onda promeni kad vidi koliko ljudi je na skupu, pošto se on izgleda samo ulice plaši (vidimo po primeru taksista koji, kad su izašli na ulice, dobili su million dinara, po primeru ljudi koji rade na pijaci kojima su, kada su izašli na ulice, blokirali ulice, kada su hteli da im nametnu neke fiskalne kase, neke gluposti. Da li Vam je tad bilo sumnjivo kad je Dragan Đilas i ostali kad su pozvali na akciju, ko je tu bio već, bio je Sergej Trifunovič, PSG, ko već na tu akciju „Sedi dole”, da se umrtvi bunt naroda. Da li Vam je bilo sumnjivo kad je Dragan Đilas, rekao kad su došli ispred njegovog stana, kad su poređali megafone na zgradi preko puta, kad je on rekao: Neću, oprosti, a tebi Vučiću poručujem - ne mogu sad tačno da se setim, da citiram - da i ovo ni ja neću više moći da zaustavim. Ne znam na šta je mislio „da zaustavi”... Da li Vam sve to nisu bile neke indicije da oni imaju dogovor, da su bile indicije da Marinika Tepić uglavnom napada Dragana Markovića Palmu, koji je iz SPS-a ili da izbegava konkretno Milenijum tim, izbegava Andreja, izbegava te afere koje su direktno povezane sa Aleksandrom Vučićem? Da li Vam sve to nisu bili neki pokazatelji da oni možda imaju neki prećutni dogovor oko pojedinih tema.

V.J: Znate kako, to što je bilo u prošlosti, sada možemo... posle bitke su svi generali...

SI: Ne, zato što sam ja u mnogim mojim stvarima upravo pre izbora, upravo zato da ne bi ispalo da rušim bilo kakvo jedinstvo, da ne bi bilo možda da radim za Vučića, možda ovo, možda ono... O svemu ovome sam se trudio, koliko god sam mogao, da sve ove stvari ne spominjem. Prošli su izbori, sada možemo o tome da pričamo.

V.J: Evo, ja ću sad odgovoriti na način koji je okrenut budućnosti, da ne pričamo sada o prošlosti, jer kažem - posle bitke svi su generali... pa, što nisi rekao ranije, pa što nisi govorio, pa sad si pametan to što govoriš., da mi ne bi spotičavali takvu stvar... Vučić je diktator, ja mislim da oko toga nema nikakve dileme, kako će se ljudi slobodomisleći, odnosno ljudi koji bi voleli da žive u nekim normalnim okolnostima, u demokratiji itd. Itd. I kako će se prema tome odnositi, to je po meni pitanje svih pitanja. Narodna stranka neće pristati na Vučićevu diktaturu, Napedna stranka neće postati deo Vučićeve diktature, Narodna stranka neće priznati njegovu supremaciju, njegovu poziciju koju sebi on želi da protivustavno nametne u društvu, kao što je, ne znam, svojevremeno cela španska politička scena prihvatila Franciska Franka kao vođu, pa svi su mu na kraju prišli posredno, neki neposredno, a dogovor je bio da se demokratija gradi tek nakon Frankovog odlaska, Frankove smrti, pa je Španija postala demokratija tek kada je Franko umro.

Dakle, ako neko sad kaže:,,pa ne možeš da ga pobediš, pa pridruži mu se, pa, da li s njim uđi u koaliciju, ili budi sa njim u nekoj vrsti dogovora, ali priznaj njegovu vlast, priznaj njegovu diktaturu, a posle kad se on umiri, siđe sa vlasti, ode, dosadi mu, ne znam već šta, tad ćemo mi da dođemo na njegovo mesto , a do tad ćemo da budemo u ovoj ili onoj vrsti šeme, ili institucionalnog ili vaninstitucionalnog dogovora sa njim. Napredna stranka sa Vu-čićem šurovati neće . Nisam za druge siguran, i s tim u vezi - to je moj odgovor. Hajde da gledamo u budućnost... Što se tiče Napredne stranke, uvek ćete znati na čemu ste.

SI: Kažu analitičari, nakon ovih izbora da je desnica ojačala samo ukratko. Da li je to tačno ili su se samo glasovi od A. Šapića samo prelili u drugim strankama, i da li je to moguće, s kim je moguća saradnja, skupštinska saradnja?

V.J: Pa, ja nisam politički analitičar, ja sam lider jedne političke stranke, koja je stranka desnog centra, mi smo stranka definitivno desnice, je li, umerene i po meni savremene, moderne desnice. Mi nismo ekstremna stranka, ali smo stranka koja itekako polaže na ideologiju, koji ima jasne političke i ideološke temelje i kada je reč o državnim i nacionalnim pitanjima, i kada je reč o politici identiteta i demografije i bezbednosti, mi smo stranka desnice.

Nismo skloni ekstremima, nismo skloni iskakanjima, od nas nećete čuti populističke fraze, i parole, ali na nas možete da se oslonite ukoliko ste tako orijentisani, ukoliko se osećate kao glasač desnice u Srbiji, možete da se oslonite na Narodnu stranku, da neće promeniti stav i mišljenje po svim tim važnim pitanjima, pogotovo po pitanju koje je po meni jedan od važnih formativnih tačaka progresivne desnice, a to je pitanje demokratije i ljudskih prava, jer demokratija i ljudska prava jesu sastavni deo desne političke ideologije na jedan savremeni način, kako ja doživljavam.

SI: Pitanje za kraj - kako vidite sukob Aleksandra Vučića i Marka Parezanovića. Marko Parezanović je, za ljude koji ne znaju, on je... bukvalno vladar, čovek iz senke koji pokriva Vučićev režim, u pitanju je formalno drugi čovek bezbedonosno-informativne agencije, koji zna sve o kriminalnom sistemu. Sad su krenuli medijski natpisi da je on dobio neki sat od 250 hiljada evra, a reč je o čoveku koji ni svoj stan nije otplatio, ima auto od par hiljada evra, i nikada pre toga nismo čuli za neku njegovu korupciju, aferu... Govorim o ljudima koji su iz te branše. Da li taj sukob između Vučića i Marka Parezanovića, zato što je on proruski čovek u BIA, i zato što zna dosta toga... da li to može da sruši Vučićev režim na kriminalnoj osnovi? Vaše mišljenje? Ja čoveka ne poznajem, zaista ne mogu da govorim o nekome...

V.J: Ne poznajem ga ni ja, ali znam... i sam sam žrtva tog čoveka... To da će Vučiću na kraju doći glave njegovi kriminalni poslovi, odnosi sa tom mračnom stranom društva, domaćom i međunarodnom, ja to govorim već duže vreme, i neću ništa reći novo, ako se složim sa Vama da će to biti jedan od elemenata ružnog kraja koji ovom režimu sleduje pre ili kasnije, ali hajde da se mi posvetimo tome da ovom režimu kraj dođe što je moguće ranije.

SI: Hvala Vam na izdvojenom vremenu.

V.J: Hvala Vama.