Preko pune linije

Aleksandar Vučić je gurnuo državu i narod u dužničko ropstvo

Bankrot Srbije

Pod režimom Srpske napredne stranke bankrotirali su država i građani. Nezvanični stečajni upravnik Aleksandar Vučić rasprodao je državne resurse i udvostručio javni dug. U dužničko ropstvo je gurnuo više od tri miliona građana, koji egzistencijalne probleme rešavaju potrošačkim kreditima. Srbija se nalazi pred finansijskim, privrednim i energentskim kolapsom, inflatorni talas nezaustavljivo raste, a na vlasti se nalazi diktator koji štiti interese stranih banaka i domaćih javnih izvršitelja, koji zajedničkim snagama gule kožu s leđa narodu.

Predrag Popović

Završni račun desetogodišnje vladavine Aleksandra Vučića pokazuje da su on, članovi njegove porodice i stranke postali konvertibilni milijarderi, a Srbija najsiromašnija država u Evropi. Vučić se obogatio, država je bankrotirala, a građani su bačeni u dužničko ropstvo.

Izveštaji, nedavno objavljeni u Bloomberg Economics, upozoravaju na realnu mogućnost da uskoro bankrotira 19 država, među kojima su Egipat, Tunis, Gana, El Salvador i Pakistan. Te zemlje, u kojima živi više od 900 miliona ljudi, ne mogu da podmiruju obaveze prema međunarodnim investicionim fondovima i bankama. Liban i Šri Lanka su već prestali da isplaćuju vlasnike državnih obveznica. Dugovi država u razvoju iznose oko 1,4 triliona dolara. Ukoliko bi one proglasile bankrot produbila bi se finansijska kriza zapadnih poverilaca. Na zapadnim berzama bi, prema izveštaju Belkina, došlo bi do pada od oko 48 odsto.

Osim država koje ne mogu da plaćaju rate prispelih dugova, rizik od bankrota se širi i u članicama Evropske unija, čiji ekonomski sistemi pucaju pod teretom sankcija koje su nametnule Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Suočena s energentskom krizom, Nemačka preduzima mere za zaštitu ekonomskog i privrednog sistema. Plan za grejnu sezonu predviđa isključenje javne rasvete i semafofa, topla voda će moći da se koristi od 4 do 8 ujutru i od 23 do jedan posle ponoći, a već su zatvoreni mnogi javni bazeni. Troškovi grejanja domaćinstava su porasli za 200 odsto. Rast cene energenata značajno će smanjiti industrijsku proizvodnju, što će dovesti do zatvaranja fabrika, otpuštanja radnika, nestašice robe i inflacije. Takav scenario preti i ostalim evropskim državama, pa i Srbiji.

Srbija ne trpi posledice sankcija, po povoljnoj ceni kupuje gas iz Rusije, nesmetano uvozi električnu energiju i naftu, a izvozi pšenicu. Za totalnu propast, Srbiji nisu potrebni ratovi i ekonomske krize. Dovoljan je Aleksandar Vučić.

I pre nego što je počeo rat u Ukrajini, Vučić je opljačkao javne resurse i privatnu imovinu. Vučić je srpskom energentskom sistemu naneo veću štetu nego NATO bombardovanje 1999. godine. Uništio je EPS, koji je u poslednjem kvartalu prošle godine napravio gubitak od 20 milijardi dinara, a u prvom kvartalu ove godine još 30 milijardi dinara. Elektoroprivreda Srbije je smanjila proizvodnju struje za 13 odsto, što je stvorilo potrebu za uvozom, koji iz budžeta svakodnevno izvlači oko 4,5 miliona evra. Za potrebe svoje političke propagande i u interesu uvozničkog lobija, Vučić je novcem građana održavao stabilan kurs dinara. Na tu avanturu potrošio je, u prvih šest meseci ove godine, oko 2,6 milijardi evra.

Republički budžet će ove godine ostvariti istorijski deficit od šest milijardi evra, minimum. Cena hrane je prošle godine u Srbiji porasla više nego ove godine u ratom razorenoj Ukrajini, a inflacija je veća nego u Rusiji i Nemačkoj.

Bankrot, to je logična posledica Vučićevih političkih i poslovnih akcija. Vučić je još pre 15 godina dokazao izuzetan talenat za uništavanje. Osnovao je izdavačko preduzeće Pravda Press, čiji su zvanični suvlasnici bili Nikola Petrović, Jugoslav Petković i Nemanja Stefanović, brat Nebojše Stefanovića.

Početni kapital je obezbedila grupa sponzora. Koliko je ozbiljan i pametan biznismen Vučić je dokazao odlukom da dnevne novine Pravda pokrene u novembru 2006, ali da prvi broj štampa 5. marta 2007. godine. I pre nego što je štampao prvi primerak, svom izdavačkom preduzeću je napravio gubitak od 180.000 evra, koliko su iznosili troškovi plata, zakupa prostorija i ostalih izdataka.

S narcističkom lakoćom je potrošio tuđi novac da bi prvi broj Pravde izašao na njegov rođendan. Pravda je, u prvih godinu i po dana, poslovala sa solidnim uspehom. Kad je Futura Plus, generalni distributer Pravde, upala u poslovne probleme, Vučić je hteo da počisti račun svoje izdavačke kuće. Deo novca je investirao u diletantski osmišljenu nagradnu igru, deo je stavio sebi u džep. Sa izgovorom da distributer ne isplaćuje novac od prodaje, prestao je da plaća štampariju i redakciju. Na kraju, Pravda je završila u stečaju, pa u likvidaciji. Pod Vučićevim pritiskom, Miroslav Mišković je otplatio određene dugove Pravde prema štampariji Borba, ali stotinak novinara i ostalih poverilaca nikada nije podmireno. Niko nikad nije odgovarao za to. Posao je propao, Vučić je profitirao.

Pod Vučićem, i Srbija će proći kao Pravda. Taj proces je u završnoj fazi.

Javni dug Srbije je, na kraju 2012, prve godine vladavine naprednjačkog kartela, iznosio 17,67 milijardi evra. Danas javni dug iznosi 32,7 milijardi evra. Skoro četvrtina spoljnog duga ide prema međunarodnim finansijskim institucijama MMF-u, Evropskoj investicionoj banci i Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj. Značajan deo javnog duga predstavljaju obaveze prema stranim vladama i njihovim razvojnim bankama i agencijama.

Tako je u zvaničnoj statistici. U realnosti, javni dug je mnogo veći. U njega treba uračunati dugovanja koja nisu prikazana kao krediti, nego kao međunarodni ugovori o investicijama. Srbija samo s pekinškom Eksim bankom ima takve ugovore vredne 11 milijardi evra. Kad se tome dodaju ugovori poput onog s američkom kompanijom Behtel, oko izgradnje Moravskog koridora i hidroelektrane Đerdap 3, jasno je da javni dug Srbije iznosi oko 50 milijardi evra, s tendencijom stalnog rasta.

Spoljni dug se otplaćuje u stranim valutama, uglavnom u dolaru i evru. Srbija ta sredstva obezbeđuje izvozom. Sposobnost urednog servisiranja zavisi od tog pokazatelja.

U 2018. godini dugovi su bili veći za 26 odsto od vrednosti izvoza. Danas je spoljni dug za više od 50 odsto nadmašio deviznu zaradu od izvoza.

Pojedini ekonomisti ukazuju da ekonomski sistem još više ugrožava visina privatnog duga, njegova dinamika i druga obeležja, koja su bitna za makroekonomsku stabilnost države. Privreda u kojoj ima mnogo prezaduženih mikroekonomskih subjekata, građana i preduzeća, izložena je riziku od finansijske krize. Gubitak posla, smanjenje prihoda ili povećanje cena onemogućavaju građane da otplaćuju kreditne obaveze prema bankama. U istom položaju nalaze se i preduzeća kad se pojave poteškoće u poslovanju, kad se smanji prodaja ili oteža naplata. U takvim okolnostima dolazi do lančane reakcije, pa banke, kad nisu u stanju da naplate potraživanja, povećavaju kamatne stope i pooštravaju uslove za nove kredite, što dovodi do nelikvidnosti građana i preduzeća.

- Po ovom pitanju situacija u Srbiji je daleko od povoljne. Prema podacima Kreditnog biroa, ukupan ostatak duga preduzeća i građana po osnovu bankarskih kredita i lizing ugovora u zemlji je na kraju avgusta 2021. godine iznosio oko 26,8 milijardi evra. Kada se na ovaj iznos doda i privatni spoljni dug, odnosno finansijske obaveze građana i firmi prema poveriocima u inostranstvu od 12,5 milijardi evra, dolazi se do podatka da ukupne privatne obaveze prema bankama iznose oko 39,3 milijarde evra, što je za čitavih 40 odsto više od zvaničnog iznosa javnog duga. Pri tome, procene su da se oko 30 milijardi evra odnosi na zajmove koji su direktno uzeti u stranoj valuti ili su indirektno, putem indeksiranja, vezani za strane valute, najčešće evro - ističe Dejan Molnar, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Katastrofalni rezultati vladavine Aleksandra Vučića doveli su Srbiju do bankrota i pre finalnog udara, koji se očekuje dolazeće zime. Kad stignu posledice poremećaja na globalnom tržištu energenata srpska privreda će biti svedena na svoj realni nivo, veoma blizu nule. Narodna banka Srbije više ne može da veštački održava stabilan kurs dinara, pa može da se očekuje dramatičan pad vrednosti. Ekonomski eksperti očekuju da već prvi talas pomeri kurs na 250 dinara za jedan evro. Određeni stručnjaci, poput Branka Dragaša, ne isključuju mogućnost da se realna vrednost srpske valute svede na 400 do 500 dinara u odnosu na evro.

Vučić je najavio poskupljenje struje za 6,5 odsto od prvog septembra. Iz vrha vlasti stižu upozorenja da će cena struje skočiti za 11 odsto. U suštini, za građane nije ni bitno koliko procenata će poskupeti električna energija. Koliko god da skoči cena struje, ona će pokrenuti lavinu poskupljenja ostalih roba i usluga. Plate i penzije ne mogu da prate taj rast. Prema podacima Eurostata, Srbija je, uz Moldaviju, najsiromašnija država u Evropi. Novim padom standarda građana, u praksi će se potvrditi aksiom kojim se inflacija definiše kao porez na siromaštvo.

Svi realni pokazatelji upozoravaju na činjenicu da je Srbija zrela za bankrot. Srpski Titanik je udario u santu leda, puklo je sedam komora, voda nadire sa svih strana, brod nezaustavljivo tone, a kapetan Vučić nema vremena da se bavi spasavanjem ni sebe, ni putnika, on krade escajg i šta već stigne. Zainteresovan samo za to da još nešto strpa u džep, pre nego što olupina udari u dno, Vučić ne čuje upozorenja nezavisnih ekonomista, među kojima su sve glasniji oni koji kao moguće rešenje predlažu proglašenje stečaja države.

Bankrot ne znači likvidaciju države. Ne postoji međunarodni pravni mehanizam koji reguliše način na koji neka država proglašava bankrot. Naprosto, država objavi da više nije sposobna da otplaćuje spoljne dugove. U praksi, to znači da su napuštene kreditne linije, država više ne može da dobija kredite za servisiranje postojećih kamata i otplatu glavnice. U takvim okolnostima nastaju problemi i u domaćem finansijskom sistemu - pad životnog standarda, smanjenje kupovne moći, nezaposlenost, inflacija, pražnjenje penzionog i zdravstvenog fonda... Ipak, mnogi ekonomisti ukazuju da bankrot nije bauk.

- Bankrot je, možda, prvi korak ka izlasku iz dužničke krize. U tom smislu, bankrot bi se mogao shvatiti i kao nešto pozitivno, jer će zaustaviti suludu potrošnju iznad realnih mogućnosti. U slučaju bankrota države u problemu su i poverioci, koji su prinuđeni da sednu za sto i pregovaraju o restruktuiranju i reprogramiranju dugova. Ne postoji pravni mehanizam kojim poverilac može da oduzme državnu imovinu. Poverioci najčešće uspevaju da nađu način da izvuku kamatu. Njih ne zanima glavnica, ona je sigurna. Osim kamate, poverioci su zainteresovani da sačuvaju reputaciju. Ako nekoj državi oproste deo duga pojaviće se druga, treća ili peta država koja će im pretiti proglašenjem bankrota. Zato poverioci zatežu, ne želeći da naruše reputaciju na finansijskom tržištu. Međutim, i poverilac je svestan da je previše zadužio neku državu, pa mora da pristane na dogovor - kaže dr Dejan Molnar.

Strane banke ili međunarodni fondovi nemaju mogućnost da konfiskuju imovinu države koja je proglasila bankrot, jer ne postoje pravne osnove za takve postupke. Umesto pravnih, u takvim slučajevima traže se politička rešenja. Države koje su proglasile stečaj izložene su političkim pritiscima kako bi prihvatile nove uslove za otplaćivanje starih dugova. To dokazuje da prezadužene države nemaju potpuni suverenitet.

Iako bankrot države nije pravno definisan, za razliku od stečaja preduzeća, u poslednjih stotinak godina zabeleženo je više od 200 takvih slučajeva. Argentina je bankrotirala sedam puta, Italija i Grčka tri puta. Nemačka je bankrotirala 1923. godine. Island je 2008. nacionalizovao banke, ali od zvaničnog bankrota je spašen zahvaljujući pomoći Međunarodnog monetarnog fonda. Propast rublje, koja je 1998. godine u jednom danu devalvirala 400 odsto, doveo je do toga da Rusija objavi da više ne može da otplaćuje dugove, što je bio peti bankrot u njenoj istoriji. Nekom vrstom bankrota može da se smatra i odluka administracije Ričarda Niksona da 1971. godine odustane od tzv. zlatnog strandarda, pa dolar više nije morao da ima protivvrednost u zlatu.

I Srbija je bankrotirala, samo to nije objavljeno. Vučić ne dozvoljava da se ozvaniče rezultati njegove vladavine iako su toga svesni svi građani Srbije. Svesni su jer su i sami bankrotirali.

Kao i država, tako su i građani gurnuti u dužničko ropstvo. U kakvom stanju se nalazi stanovništvo najbolje ilustruje podatak o 3,2 miliona potrošačkih kredita, koje građani uzimaju kako bi krpili kraj s krajem. Ni ti krediti, skupi i nepovoljni, ne pomažu mnogo. Zbog dugovanja, uglavnom za komunalne usluge, više od 700.000 ljudi je izloženo progonu javnih izvršitelja. Među tim žrtvama je najviše penzionera, kojima izvršitelji skidaju do dve trećine penzije. Uskoro, kad finansijska i privredna kriza uzmu maha, pljačka građana prerašće u genocid. Inflacija, nezaposlenost i pad standarda doprineće ostvarenju one Vučićeve pretnje - groblja će vam biti mala.

Na tu opasnost ukazuje profesor ekonomije na FEFA fakultetu Goran Radosavljević, koji je pokrenuo inicijativu o donošenju Zakona o ličnom bankrotu. Radosavljević smatra da vlast hitno mora da usvoji takav zakon zbog velikog rizika od socijalnog kraha u narednih godinu dana.

- U tržišnim ekonomijama bankrot je instrument koji treba da nas spasi od potpune ekonomske propasti. Zakon o ličnom stečaju treba da pomogne ljudima koji su, iz različitih razloga, zapali u finansijsku krizu, da se izvuku iz kolapsa. Građani su se u prethodnih deset godina značajno zaduživali kratkoročnim potrošačkim kreditima, minusom na karticama i tečajnim računima. Taj dug je porastao pet puta u odnosu na period od pre deset godina. U masi kredita je mnogo više takvih, nego stambenih kredita.

Ukoliko dužnici za stambene kredite upadnu u najgore probleme, mogu da prodaju stan, pa da nastave dalje. Kod gotovinskih kredita opasnosti su mnogo ozbiljnije. Cene rastu, inflacija takođe, možete da ostane bez posla ili da vam se smanji plata, pa nećete moći da otplaćujete rate potrošačkog kredita. Može da se dogodi da građani upadnu u finansijsku krizu u kojoj neće moći da servisiraju svoje obaveze. Ne sme se dozvoliti da građani, koji upadnu u takve probleme, ostanu na ulici, bez ikakvih prihoda. Zato je potreban Zakon o ličnom bakrotu, koji bi omogućio ljudima da, uz pomoć stečajnog upravnika, rešavaju probleme i izađu iz stečajne situacije. Tada bi se i banke uozbiljile. Kad i one budu u određenom riziku shvatiće da više neće biti lake zarade. Zakon o bankrotu ne neutrališe javne izvršitelje i ne oslobađa dužnika od obaveze da vrati dug, ali sprečava izvršitelje da rade kao do sada. Ne može da se nekome ukine zarada, pa da se u roku od nekoliko dana izbaci iz kuće. Sada su svi pravni mehanizmi prilagođeni zaštiti interesa poverioca, a nijedan na strani dužnika - kaže Radosavljević.

Aleksandar Vučić je slične stavove iznosio u predizbornoj kampanji 2014. godine. Tvrdio je da je bivša vlast opljačkala narod preko javnih izvršitelja. Dok je kampanja trajala, Vučić je obećavao da će podržati usvajanje Zakona o ličnom bankrotu kako bi zaštitio najugroženiji deo društva. “Bez obzira koliko je neko zadužen i da li je odgovoran za to što ne može da otplaćuje dugove, niko ne sme da ostane bez krova nad glavom, bez osnovnih prihoda i sredstava za život”, govorio je Vučić u kampanji.

Kad su izbori završeni, okrenuo je ploču. “U Srbiji ima više od 150.000 ljudi koji ne izvršavaju svoje obaveze, i to ne samo prema bankama. Građani duguju komunalnim preduzećima skoro 36 milijardi dinara, dug za grejanje je oko 15 milijardi dinara, a za struju oko osam milijardi dinara. To mora da se plati”, zaključio je Vučić, tada već kao predsednik Vlade Republike Srbije, zaboravljajući na predizborna obećanja.

U Hrvatstkoj, a kasnije i u Crnoj Gori usvojen je Zakon o ličnom bankrotu. Zakonskim rešenjima dužnici nisu oslobođeni obaveze da otplate dugove, već im je nametnut staratelj, odnosno stečajni upravnik, koji je određivao koliki deo prihoda bankrotirani građanin može da upotrebi za svoje osnovne potrebe, a koliko će ići na otplatu dugova. Bez obzira na restruktuirane dugove, dužnik mora da isplati i prispele kamate.

U Crnoj Gori je 2015. godine usvojen Zakon o ličnom stečaju potrošača. Zakonom su uređena opšta pravila o ličnom stečaju, postupku radi pokušaja postizanja vansudskog sporazuma, uslovi za otvaranje stečajnog postupka nad imovinom potrošača, pravne posledice njegovog otvaranja i sprovođenja, postupak pred sudom, kao i uslovi i posledice oslobađanja potrošača od preostalih obaveza.

Zakon definiše potrošača kao stečajnog dužnika svako fizičko lice, osim samostalnog trgovca i zanatlije, koje sklapa pravni posao ili deluje na tržištu, ukoliko njegove obaveze ne prelaze iznos od 15.000 evra. Potrošač može da se proglasi insolventnim, odnosno nesposobnim za ispunjenje dospelih novčanih obaveza ako je nezaposlen ili ako više od pet meseci kasni sa obavezama u iznosu većem od 2.500 evra. Otvaranjem postupka imovinska prava potrošača prelaze na stečajnog upravnika, tako da potrošač ne može da bez dozvole suda sklapa ugovore, uzima kredite ili da bude garant, ne može da otvara druge novčane račune i obavlja druge pravne poslove.

Takođe, Zakon obavezuje stečajnog upravnika da vodi računa o dostojanstvu potrošača i vodi brigu o tome da bankrotirani građanin ima dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba i troškova stanovanja. Zakon ne dozvoljava prodaju nekretnine koja je dužniku potrebna za stanovanje.

Srpsko zakonodavstvo štiti isključivo interese poverilaca. Dužnici su prepušteni na milost i nemilost javnih izvršitelja, a oni ne znaju za milost. Naprotiv, oni se spremaju za zimsku žetvu, koja će im, kad dođe do kraha sistema, doneti ogromnu zaradu. Koliko je Vučić odlučan u nameri da guli kožu s leđa dužnika vidi se i po otporu koji pruža zahtevima Međunarodnog monetarnog fonda da Srbija usvoji Zakon o ličnom stečaju.

- Udruženja građana, stručna javnost, pa i MMF ukazuju da je Srbiji potreban takav zakon. I Donald Tramp je bankrotirao nekoliko puta, pa je uspeo da se oporavi, opet je milijarder, a postao je i predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Bankrot mu je pomogao da se iščupa iz finansijske krize i nastavi dalje. Građanima Srbije je neophodna pomoć takvog zakona kako bi rešili probleme vlastite solventnosti. A, problemi postaju sve veći. Na stambenim kreditima se najbrže oseti rast kamatnih stopa. U sledećem koraku to će se osetiti kod kredita koji imaju fiksnu kamatnu stopu. Država to već oseća, ne može da finansira svoj javni dug jer kamate više nisu jedan ili dva, nego četiri odsto. Isto će da sačeka građane koji imaju keš kredite ili minus na tekužem računu. Kamate će rasti, povećaće se troškovi, a plate neće moći da prate taj trend - kaže prof. dr Goran Radosavljević.

Može da priča ko šta hoće, Vučić za današnje finansijske probleme građana brine kao nekad za zaposlene u njegovom preduzeću Pravda Press. Kao što je urednicima, novinarima i ostalim radnicima Pravde ukrao pet-šest plata, tako i sada krade od sirotinje. Princip je isti, razlika je u visini njegovog plena i u težini posledica koje će izazvati na stanje u državi i društvu.

Za deset godina vladavine Aleksandar Vučić je postao multimilijarder. Okružio se pripadnicima naprednjačke kaste, saučesnicima u pljačkaškom pohodu na Srbiju. Združenim snagama oteli su sve što su mogli. Oni su se obogatili, a državu i narod su gurnuli u bankrot.

Srbija će, pre ili kasnije, morati da zvanično proglasi bankrot. Kao što kaže prof. dr Dejan Molnar, to će biti prvi korak ka izlasku iz dužničke krize. Osim toga, bankrot će biti i prvi korak ka svođenju konačnog računa Vučićeve vladavine. Poslednji korak u toj katarzi biće sudski postupak u kome će Vučić i saučesnici u njegovom zločinačkom poduhvatu dobiti zasluženu kaznu. Umesto stečajnog, njih čeka zatvorski upravnik.