KiM

Kako šizofreni zločinac Vučić vežba kosmetske Srbe za predaju

Vi se pobunite, skuplje ću vas prodati

Popodne, poslednjeg dana jula, na severu Kosova i Metohije izgledalo je kao i u svakom drugom mestu. Do tada mir na ulicama kojima se neopterećeno šetalo, kao što je to uobičajeno za nedelju popodne, naglo i grubo su prekinule sirene. Počev od 17 i 40 do kasno uveče njihovo zavijanje gotovo da nije prestajalo.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Otežavajuća okolnost je bila ta što su još ranije one regularne sirene, predstavnici separatističke "Srpske liste" dozvolili da, po zahtevu kosovskih Albanaca redom budu uklonjene.

Međutim, pronađeno je rešenje. Mobilna sirena postavljena je na civilni automobil koji je kružio, ponajviše Zvečanom i okolinom, te pri punoj brzini besomučno zavijao, bolje reći urlao ulicama, unoseći užas i ogromno uznemirenje kod ljudi. Vozilo će narednih sati neumorno kružiti naseljem, prolazeći svakom pa i najmanjom ulicom i uznemiravati i nervno rastrojiti narod do krajnjih granica da su neki čak počeli i otvoreno da govore kako to mučenje treba zaustaviti makar i oružjem!

Istovremeno, u selu Rudare kraj Zvečana na samom početku Ibarske magistrale, kamionima je blokiran put na istom mestu na kome su Srbi pre desetak godina podigli ogroman krst baš tu na kome su se nalazile prve barikade (2011 - 2012) protiv Briselskog dijaloga čiji povod trenutnih muka i jeste upravo on.

Iz nedokučivih razloga, što je naročito unelo pometnju, na to mesto su dovezena i parkirana vozila Hitne pomoći. Iako se narod već okupio u izvesnoj meri a povređenih nije bilo, vozila su po nečijem nalogu uključila sirene kojima su opremljene i narednih sati ih neće isključivati!

Identično se događalo i u Kosovskoj Mitrovici gde je nekoliko vozila Hitne pomoći parkirano u samom centru severnog dela grada i besomučno terorisalo građane neujednačenim i uznemirujućim zvukom sirena. Ovaj postupak je takođe bio potpuno nejasan jer su svi već čuli šta se događa a barikada, kao ni zbornog mesta, u Kosovskoj Mitrovici nije bilo.

Tako je umesto najavljenog nasilja od strane službi pri sistemu kosovskih separatista, došlo jedino do nasilja koje su Vučićeve paralelne strukture sa severa KiM sprovodile nad Srbima braneći se, po svemu sudeći, od nečega što je već dogovoreno između sve tri strane uključene u Briselski dijalog o čemu narod, koga se to najviše tiče, ništa pouzdano nije mogao da zna.

Za to vreme u gradu je nastala potpuno nadrealna situacija! Na glavnom šetalištu u severnom delu Kosovske Mitrovice kao i ulicama koje se od centra granaju ka drugim delovima grada, deca su se uobičajeno igrala, parovi i grupe ljudi su šetale opušteno, a u baštama kafića ljudi su sedeli i razgovarali kao da se ništa ne dešava. Ipak, smrknuta lica su ipak odavala drugačije raspoloženje. Na njima se jasno videlo da su teror sirena jedva podnosili i da je svakog časa nasilje moglo da izbije ali između građana i organizatora protesta.

Ovaj uporni i agresivni performans sa sirenama nepobitno je ostavljao utisak da se zapravo osmišljeno sprovodi mentalno i nervno rastrojavanje naroda kako bi i na najmanju provokaciju reagovali ekstremno. Ovo je bilo opšte mišljenje, a kako je i uverenje o dogovorenoj akciji takođe opšte mesto o utisku o aktuelnim događajima na ovom prostoru, verovalo se da upravo to i jeste namera.

Ukoliko bi došlo do provokacija Albanaca, bilo civila, policije ili drugih oružanih formacija, tako razdražen narod nekontrolisano bi krenuo u direktan sukob sa njima što bi opravdalo dalje akcije kosovskih separatista u cilju "smirivanja" tenzija iliti gušenja pobune i "uvođenju reda". Time bi njihov puni prodor na sever pokrajine dobio i vrlo ubedljiv legitimitet. Ovo bi istovremeno i Vučiću pomoglo da se pred javnošću pilatovski opere jer "nije mogao da spreči" ono što su kosovski Srbi započeli ne slušajući njegova upozorenja.

Treba reći i to da je Vučić prvi upotrebio termin "Oluja" najavljujući nasilje na KiM, a i te '95. kada je ona u Hrvatskoj započela, tadašnji predsednik Milošević je izjavio "zar da ja šaljem Beograđane tamo u rat, a oni beže odatle?". Tako se sve i završilo progonom Srba sa njihovih vekovnih ognjišta. Zapadnjačka taktika je jasna, recept koji je uspešan ne treba menjati.

To je ono što u narodu nije moglo da podigne tenziju niti da ga alarmira i primora na poslušnost. Na barikadama u Zvečanu, na kojima je najveći broj prisutnih bio obučen u crno i sa fantomkama ili maskama na licu, bilo je više nego očigledno da su organizatori protesta Vučićeve "paralelne" strukture.

Da budemo jasni, protesti upravo ovakvog tipa i jesu poželjni pa i neophodni kako bi Srbi tu opstali i odoleli albanskoj najezdi na sever pokrajine, ali i da ne zaboravimo, upravo takve proteste i barikade koje je narod podigao sa svojim legitimnim, a ne nametnutim predstavnicima kao danas, uklonio je upravo Vučić kako bi sproveo Briselski dijalog koji je sada ušao u završnu fazu. Kako verovati onome ko unazad deset godina izdaje i odseca deo po deo države Srbije na KiM?

Šta sada? Kako sprečiti ono što je, očigledno, već dogovoreno da bude sprovedeno? Da li je izazivanje nasilja i oružanog sukoba na KiM jedini način? Treba li žrtve bezumne Vučićeve politike i veleizdaje počinjene kroz Briselski dijalog, da još i krvlju plate prikrivanje njegove krivice? Svi se nadaju da se to neće dogoditi iako ipak strepe od pozitivnog odgovora.

Bez toga ljudi su spremni da izdrže do kraja, pa i da životom odbrane ako okolnosti to zatraže od njih!

"Dovde mi je više njih" kaže jedan od sredovečnih Srba na barikadama za Magazin Tabloid, pokazujući dlanom na grlo ali i moli da "ako ovo pišeš, ne pominji me" jer se boji da ne strada od "naših". Nastavlja: Bili smo u strahu decenijama od njih, taman kad nam se učinilo da je došlo vreme mira njihovi teroristi opet počeli da napadaju, da ubijaju, da kidnapuju... Proteraše nas, onoliko ljudi sa celog Kosova oteraše za nekoliko dana pa im ni to nije bilo dosta! Ruši groblja, pali kuće, ruši crkve... Udri na most svako malo da i nas proteraju odavde, pa dokle bre više? Dokle? E, dosta mi je svega, ni pet para ne dam sad da počne rat, da mi daju pušku ništa ne pitam, idem pa šta bude!" otvoreno kaže na šta drugi oko njega ćutanjem ali i govorom tela jasno daju do znanja da svi misle isto.

Svakako, ovo je osećanje koje ih ne napušta ali gnevu ulje na vatru dolivaju sirene koje ne prestaju čineći ga tako nekontrolisanim. Vozači Hitne pomoći sa čijih se vozila oglašavaju sirene, gledaju u svoje telefone ili se nalaktili na otvoren prozor i odsutno, gledaju negde u daljinu, ostajući poslušni nečijim uputstvima.

Ljudi koji su se tu nalazili bukvalno nisu mogli međusobno da se čuju.

Posmatrajući grupu starijih Srba koja sedi na ivičnjaku nedaleko od vozila, novinar Magazina Tabloid im je prišao i upitao "zar Vam ne smeta ova buka?"

- "Ovaj put ne odustajemo, idemo do kraja" - odgovora spremno ali i iskreno jedan njih.

- "Ne, pitam za buku i ove sirene, zar vam ne smeta?"

- "Pa, ne pitamo se mi" odgovorio je pomirljivo.

Zaista, oni koji su spremni čak i da ginu za svoju zemlju, porodice, narod... ništa se ne pitaju. O njihovoj sudbini, pa i životima, odlučuju drugi, što ne reći - igraju se njima. Mnogo je onoga što tome i de u prilog.

"Oluju" koju "spremaju Albanci" nad Srbima na Kosovu i Metohiji najavio je Aleksandar Vučić krajem juna, a odmah nakon sastanka sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda sa albanskim separatistima. U to vreme je upravo kulminirala potreba rešenja dela o registarskim tablicama te se počelo sa primenom onoga koje je ranije već najavljeno ukoliko se ne postigne dogovor srpske i albanske strane, kao što smo ranije već pisali.

A na terenu na dan podizanja barikada, opet sve je išlo u prilog tome da je sve već dogovoreno.

Vučić je danima govorio o onome što će se dogoditi, a da ni jednom nije izdao nikakva uputstva Srbima sa KiM o tome kako se ponašati. Da li da prihvate, ili ne. A svi su upravo to najviše čekali. Umesto toga ostavljeni su potpuno zbunjeni da čekaju šta će se dogoditi.

KFOR je takođe "zakazao". Uobičajenog nadletanja helikoptera lokacija na kojima su se Srbi okupili, ovog puta začudo nije bilo! To je verovatno prvi put da je izostalo nadgledanje iz helikoptera. Zašto ono ovaj put nije bilo potrebno?

Što se tzv. "Kosovske policije" tiče, ništa nisu bili manje sumnjivi. Ne samo da ih nije bilo na mestu na kome se narod okupio zajedno sa privatnom vojskom Aleksandra Vučića, već ih uopšte nije bilo na ulicama! Tačnije, bilo ih je. U Zvečanu su uspeli da se parkiraju među ostala vozila u sporednoj ulici i da iz svog uopšte ne izlaze i tako ostaju neprimećeni! U Kosovskoj Mitrovici nekoliko njih je, nedaleko od pomenutih vozila Hitne pomoći, stajalo u stavu kontraposta sa rukama naslonjenim na opasače i bezazleno, čak nezainteresovane gledala okolo.

Najčudnije je svakako bilo na samom mostu koji razdvaja južni od severnog dela grada, čuveni most preko Ibra, na kome je dežurao jedan jedini policajac! Istini za volju umesto jednog na tom mestu su se nalazila tri džipa italijnskih karabinjera, ali i to u slučaju ozbiljnog napada, baš ništa ne bi značilo. Dakle, nije se očekivao barem ne u tom trenutku.

EULEKS je pokušao u dva navrata da isprovocira Srbe kraj barikada u Rudaru ali bez uspeha, a kada su ugledali fotografa brzo su se okrenuli i vratili ka južnom delu Kosovske Mitrovice. Vozila KFOR-a nije bilo nigde na vidiku.

Nervoza je ipak rasla među pripadnicima režima i lokalnih što regularnih što neregularnih vlasti, jer pre svega nije se okupilo ni približno naroda koliko su očekivali. "Malo ljudi je došlo" jadali su se među sobom. Očigledno su se preračunali oslanjajući se na svoju umišljenost da narod slepo veruje Vođi. Takođe ih je prisustvo novinara Magazina Tabloid izuzetno iritiralo što je bilo više nego očigledno. Kuliminiralo je otvorenom pretnjom dva dana kasnije koju je novinaru, nakon kratkog raspitivanja o tome što radi, a pošto je dobio odgovor da fotografiše bilborde sa natpisom "Dobrodošli u ZSO", načelnik tržišne inspekcije pri Privremenom organu, nekadašnjoj opštini Kosovska Mitrovica, Bojan Topličević iz službenog vozila zapretio novinaru kako bilbordi ne smeju da se fotografišu direktnim uputstvom "drugi su fotografisali, ti ne smeš".

Dva dana kasnije, kampanja o formiranju ZSO koju je spektakularno najavio direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, počela je da se povlači. Započeto je struganje bilborda ali i prestalo istog momenta kada je to dospelo u javnost.

Odluka separatističkih vlasti o "reciprocitetu" prema državi Srbiji i novom režimu upotrebe registarskih tablica i ličnih dokumenata je odložena do 1. septembra. Narod je privremeno opušten iščekujući dalje događaje ali entuzijazam i sigurnost svakako nedostaju. Što je i normalno jer situacija na KiM nikada u istoriji nije, kao danas, rešavana tako da u sukobima svih strana neprijatelj bude jedino srpski narod.