Pogled iz Moskve

Više od polovine Amerikanaca očekuje da će do građanskog konflikta doći već u narednim godinama

SAD na ivici novog građanskog rata

Rezultati istraživanja koje je sproveo Univerzitet Kalifornija pokazuju da 50,1% građana SAD smatra da će građanski rat u njihovoj zemlji početi u narednih nekoliko godina. I ovo nije iznenađujuće. Na pozadini reformi koje sprovode liberalne elite, stalno raste međusobna netrpeljivost pristalica različitih političkih snaga u Americi.

Piše: Svjatoslav Knjazev

U ovom trenutku, 72% pristalica Republikanske stranke SAD smatra da su članovi Demokratske stranke „nemoralniji" od prosečnih Amerikanaca. S druge strane, 63% demokrata misli isto o republikancima. Pre samo šest godina, nivo takvih negativnih „međupartijskih" ocena u SAD bio je gotovo dva puta niži.

Od registrovanih birača, 42% smatra svoje ideološke protivnike „otvoreno zlim", a 40% tvrdi da bi se naljutili kada bi njihovo dete sklopilo brak sa pristalicom druge stranke. Osamnaest procenata demokrata i 13% republikanaca već otvoreno govori o opravdanosti nasilnih metoda borbe ako na izborima ne pobedi partija koju podržavaju.

Jačanje podela jasno se vidi i po rezultatima izbora u određenih izbornim okruzima. Ako je 2004. godine u samo 6% okruga jedan od kandidata za predsednika osvojio više od 80% glasova, onda je 2022. broj takvih okruga već porastao na 22%.

Histeriju povodom neizbežnosti novog građanskog rata u SAD aktivno pumpaju vodeći liberalni mediji, poput američkog Njujork tajmsa i britanskog Gardijana, koji na svojim stranicama preobražavaju konzervativce svetle puti u egzistencijalne neprijatelje „divnog novog sveta".

Međunarodni špekulant Džordž Soros, koji predstavlja jednog od najistaknutijih lidera globalne liberalne elite, objavio je članak u kojem je napisao da „najveću pretnju za SAD ne predstavljaju Rusija i Kina, već unutrašnji neprijatelji koji mogu da preobraze američku demokratiju u represivni režim".

On je, takođe, predvideo svrgavanje demokratije u SAD od strane „desnih ekstremista", u koje on ubraja „Trampove republikance", pa čak i sudije Vrhovnog suda SAD.

„Vrhovni sud je nekad bio jedna od onih institucija SAD koje su uživale posebno poštovanje. Nedavne odluke ekstremističke većine srozale su njegov rejting na najniži nivo do sada, a neodobravanje suda dostiglo je novi maksimum", izjavio je Soros.

Spekulant, očigledno, ima u vidu odluke sudija u slučajevima u kojima su odbili da podrže inicijative liberala - posebno, lišavanje organa saveznih država prava da ograniče abortus na svojoj teritoriji

Uzgred, potpredsednica SAD Kamala Haris začudila je svojevremeno svetsku javnost uporedivši pomenutu odluku Vrhovnog suda sa ropstvom.

„Naša zemlja ima dugu istoriju posedovanja ljudskih tela", rekla je Kamala Haris u svom komentaru.

Džordž Soros nije usamljen u svojim zaključicima. „Kada sam izašao iz Pentagona posle 28 godina nošenja uniforme, nikada nisam mislio da ću ovo reći, ali ono što se danas dešava u Americi na političkom polju, predstavlja mnogo veću pretnju od bilo koje druge s kojom se naša država susretala tokom moje karijere, uključujući i Sovjetski Savez. I to zato što je ta pretnja, ovde i sada, direktno u našoj kući, i ona dolazi iz nas samih. Mislim da je ironija u tome da velika nacija - jedina sila koja može da vas slomi - jeste vi sami", citira reči svog poznanika (navodno bivšeg oficira armije SAD) popularni analitičar Njujork tajmsa, Tomas Fridman.

Važan trenutak u kampanji demokrata na plašenju društva ima „tema o oružju". Lideri republikanaca, pozivajući se na Drugi amandman Ustava SAD iz 1791. godine, zalažu se za garantovanje građanima prava na držanje i nošenje oružja. Demokrate se, pak, zalažu za ograničavanje u ovoj oblasti na federalnom nivou.

Liberalni mediji vole da ukazuju na to da vatreno oružje kod svojih kuća ima polovina republikanaca i samo 21% demokrata. Pored toga, desni konzervativci aktivno formiraju, na lokalnom nivou, udruženja „dobrovoljačke milicije". Liberalni publicisti u tom kontekstu podsećaju na to kako su američke „patriote" u vreme Rata za nezavisnost SAD uspeli da pobede bolje organizovane britanske vojnike. I pretpostavljaju da u naše vreme nešto slično može da se desi između desničarske „milicije" i armije. Tim pre što dobrovoljci vole da se igraju paravojnih igara u udaljenim ćoškovima svojih država.

„Nalazimo se u veoma nesugnom položaju. Veliki deo naših građana zauzeo je antivladinu poziciju, koju podgreva naš bivši predsednik i njegovi poslušnici. Rasizam sada izlazi na videlo, o čemu svedoče razglabanja zagovornika različitosti na bučnim sastancima školskih odbora širom zemlje. Zemlja je naoružana kao nikada i hiljade tih građana nalazi se u organizovanoj miliciji", napisao je nedavno jedan od autora Njujork tajmsa.

Pritom, liberali implicitno inspirišu svoje biračko telo idejom o svojoj ekskluzivnosti, govoreći o tome da su republikanski okruzi nepravedno snažno zastupljeni u parlamentu, iako demokratske države čine 70% BDP-a SAD. Takođe, liberali vole da sa ponosom govore o tome da je „njihova" Amerika - urbana, raznolika i mlada, a Amerika konzervativaca - „ruralna i ostarela".

„Američko levo demokratsko krilo predstavlja proizvodni i obrazovani deo zemlje", napisao je u svom članku liberalni publicista Stiven Marš. On poziva da se finansijski i informativno-psihološki udari na konzervativni deo američkog društva.

Marš sa ushićenjem piše kako su kanadske vlasti blokirale račune aktivista tokom nedavnih protesta konzervativaca, a hakeri iz reda radikalnih liberala hakovali njihove kanale komunikacije i na njih postavljali LBGT pornografiju.

Jasno razdvajanje američke teritorije na osnovu ideologije, kao što je to bilo u godinama „prvog" Građanskog rata u Sjedinjenim Državama, sada se ne primećuje. „Crvene" i „plave" države razbacane su po karti. Po mišljenju liberalnih aktivista, sada će biti teže razdeliti Ameriku.

Ali s druge strane - život u „demokratskoj" državi ne garantuje zaštitu svojih „ideala", ako dođu strašni bradati „policajci" sa jurišnim puškama"...

Pritom, američki liberali uopšte ne vole da govore o tome da je glavna želja konzervativaca da sveznajući „naprednjaci" ne ulaze u život njihovih porodica i njihovih zajednica. A upravo zagovornici „različitosti", silom nacističkih jurišnika, pokušavaju da odmah nametnu celoj zemlji svoje poglede na život.

Evo banalnog primera. Demokrate sada pokušavaju da zbog promocije progresivnih ideala uvedu u škole „kombinovane" toalete za decu. Kao, time se neće zadirati u prava učenika koji se „ne uklapaju u rodnu dihotomiju" ili „još nisu opredeljeni". Među prvima su reagovali na takvu „novinu" republikanci sa Floride, obećavši da neće u svojoj državi dozvoliti ništa slično.

Svakom zdravorazumskom čoveku je očigledno da će ovo što se demokrate trude da uvedu ojačati nezdravu „seksualizaciju" maloletnika i neizbežno dovesti do oštrog porasta krivičnih dela po ovom osnovu. Ali obični ljudi i njihova prava za „naprednjake" ništa ne znače, glavna je „velika ideja" i prava manjina koje libaralne elite pretvaraju u nešto slično Hitlerovoj „arijevskoj rasi".

Još jedan primer divljeg socijalnog eksperimenta - to je drastično ublažavanje krivičnog zakona, što za posledicu ima da se iz „humanitarnih" razloga slučajevi nasilnih zločina u velikim „demokratskim" gradovima masovno zatvaraju, a čak i osuđeni prestupnici izlaze na slobodu ubrzo nakon suđenja.

„Možda su pljačke manifestacije trenutnog porasta kriminala u Njujorku koje najviše uznemiravaju. Svakog mogu opljačkati. Nedavno su, na primer, na ulici opljačkali službenika pres-službe gradonačelnika. Posebno su uplašeni na najbogatijem Aper ist sajdu. Priča se da kriminalci tamo deluju jednostavno i efikasno. Oni ne ulaze na glavna vrata gde se nalaze portiri, veci na servisni ulaz za dostavu i zaposlene u zgradi, gde nema nikoga, a vrata su obično otvorena zbog američke nepažnje. Lifotm se penju na gornje spratove, zvone na bilo koja vrata i preteći domaćinima oružjem, kradu dragocenosti. Onda liftom silaze, izlaze iz zgrade i uleću u metro.

Nekad ni metro nije potreban - rukovodeći se visokim principima socijalne pravde, urbanisti su locirali projekte skoro po celom gradu. Možete da kupite stan za nekoliko miliona, ali će i dalje na razdaljini od tri minuta hoda biti projekat... Pre nekoliko meseci se pričalo kako je jedan građanin uhvatio uljeze na licu mesta: skidali su točkove sa njegovog ili sa susednog automobila. Pažljivo su ga poprskali biber sprejom, stavili mu lisice, mirno završili posao i otišli. Radovao se što je ostao živ", opisuje njujoršku realnost autor Telegram-kanala „Sa obala Hadsona".

Nivo ubistava u 20 velikih američkih gradova danas je za 40% veći nego samo pre nekoliko godina. Ipak, zvaničnom Vašingtonu to nije bitno. Glavno je - zajednički toaleti i kvote za manjine u upravnim odborima kompanija. Zato, ako se neko u uslužnoj delatnosti usudi da odbije, na primer, da ispuni nalog predstavnika „netradicionalne" orijentacije, navodecii svoja verska uverenja kao razlog, za to će ih sigurno vući po sudovima...

A u stvari je vrlo lako izbeći novi građanski rat u SAD. I, istovremeno, nerealno teško. „Naprednjacima" je dovoljno da nauče da uvažavaju prava i uverenja drugih ljudi. I još - da prestanu da „politikom" prikrivaju otvoreni kriminal, kao što je to bilo u slučaju više puta osuđivanog prestupnika Džordža Flojda.

Ah, da, zarad mira u SAD, treba zaustaviti masovno glasanje poštom za demokratskog kandidata ljudi koji su odavno umrli, i ne dozvoliti da izađu na izbore nelegalni migranti koji nikada nisu imali američko državljanstvo.

Problem je samo u tome što bi zbog ispunjavanja ovih jednostavnih preporuka, šanse demokrata da pobede na izborima u SAD praktično bile nula. Zato će pretnja novim građanskim ratom tamo samo rasti. I liberali već na to spremaju svoje biračko telo.

„Početak građanskog konflikta u SAD neće biti formalna borba armija za teritoriju... Otpor tek počinje, ali i dobija oblik: ako ste vi bogati i želite da nastavite da živite u demokratskim uslovima, došlo je vreme da odrešite kesu. Ako ste inženjer, vreme je da se organizujete. Izlaz uopšte nije definisan. Nijedna strana nema apsolutnu prednost. Nijedna strana ne može lako da pobedi. Ali je očigledna činjenica da je bitka počela i da će se voditi svuda", visokoparno piše Stiven Marš.

2

Zemlje EU počinju da se svađaju zbog gasa

Gasni raskol

U Evropskoj uniji samo što nije izbio „porodični skandal" zbog smanjenih rezervi gasa koje zemlje-članice imaju u skladištima. Podstrekač skandala je neposlušna Poljska.

Piše: Vitalij Lekomcev

Ponosna gospoda izjavljuju da ne žele da dele gas sa susednom Nemačkom; argumenti o tome da je kudikamo većoj nemačkoj ekonomiji potrebno više gasa, na njih ne deluju. Štaviše, u Varšavi govore o tome da će samostalno da raspolažu svojim energetskim resursima, ne obazirući se na odluke Evropske komisije o potrebi smanjenja potrošnje gasa.

Kako je Rusija smanjila isporuke gasa preko „Severnog toka", potrošnja gasa je u Nemačkoj u julu pala za dve treciine (u poređenju sa podacima iz istog perioda prošle godine). Razlog - nagli porast cene gasa - na nemačkim berzama cena gasa je veća od 2000 evra za hiljadu kubnih metara. Pritom je u julu Nemačka potrošila 1,3 milijarde kubika gasa - samo 34% u odnosu na potrošnju sredinom leta prošle godine.

Bloomberg upozorava da je nemačkoj vladi ostalo tri meseca da izbegne katastrofu do koje može da dođe predstojeće zime zbog nestašice prirodnog gasa.

„Bez obzira na to što je sad vrhunac leta, Berlin ima malo vremena da spreči nestašicu energenata ove zime. Deficit u Nemačkoj može da dostigne neviđene razmere, jer nijedna druga evropska zemlja nije izložena takvom riziku, kao najveća ekonomija regiona, u kojoj se gotovo polovina svih zgrada greje na gas", piše Bloomberg, primećujući da Berlin ne može da računa na pomoć čak ni svog najbližeg suseda, Francuske. Oni imaju svoje probleme, izazvane redovnim otkrivanjem kvarova u reaktorima francuskih nuklearki...

Kao rezultat svega toga, pojavljuje se žalosna slika. „Gradovi u Nemačkoj već štede na rasveti i toploj vodi, pokušavajući da spreče katastrofu. Predsednička palata u Berlinu više nije osvetljena kad padne mrak, u Hanoveru nema tople vode u tuševima na bazenima i u sportskim dvoranama. Opštine širom zemlje pripremaju specijalna mesta sa grejnim telima dizajniranim da zaštite ljude od hladnocie. I to je samo početak krize", piše Bloomberg, dodajucii da kontinuirani rast cena struje pogađa pre svega siromašne. Prema podacima Instituta za ekonomska istraživanja u Kelnu, do nivoa „energetskog siromaštva" stigao je skoro svaki četvrti Nemac. Rast računa za komunalne usluge za ovu kategoriju građana znači gubitak mogucinosti da pokrije druge troškove.

Sve veća zabrinutost povodom toga što zemlja ne može da popuni svoja skladišta gasa do potrebnog nivoa vidi se i u industrijskom sektoru.

Prema rezultatima ankete koju je Udruženje nemačkih trgovinsko-industrijskih komora sprovelo među više od 3500 kompanija, više od 16% industrijskih preduzeća u Nemačkoj dopušta mogućnost smanjenja proizvodnje ili odustajanja od nekih vidova delatnosti. Tako je, na primer, najveći na svetu hemijski koncern BASF već smanjio proizvodnju amonijaka, potrebnog za proizvodnju đubriva.

„Po oceni Međunarodnog monetarnog fonda, u uslovima potpune obustave isporuka ruskog gasa, nemački BDP će se za tri naredne godine smanjiti za 4,8%. Nemačka federalna banka procenjuje potencijalnu štetu na 220 milijardi evra. Bez obzira na to što će to nesumnjivo biti bolan udarac za nemačku ekonomiju, mnogo opasnija posledica krize može da postane dugoročni pad konkurentnosti zemlje" ističe Bloomberg.

U takvoj situaciji Berlin je bio prinuđen da najavi kampanju za smanjenje potrošnje gasa u zemlji i povecianje upotrebe termoelektrana na ugalj. Nemačka industrijska preduzeća počela su, ukoliko je to moguće, da prevode svoje kapacitete na naftni gas, mazut i ugalj. Jasno je da je to izazvalo negodovanje moćnih nemačkih „zelenih", ogorčenih zbog tako značajnog skretanja sa pređašnjeg „ekološkog" kursa, promovisanog poslednjih godina.

Međutim, u sadašnjoj situaciji država jednostavno nema drugog izbora. Kako smatraju stručnjaci, potrebno je smanjiti potrošnju gasa u Nemačkoj za najmanje 20%, i tražiti dodatne mogućnosti za uvoz. Potpuno zaustavljanje „Severnog toka" dovešće do toga da zemlja ostane bez trećine godišnje potrošnje. Našavši se u tako lošem položaju, u Nemačkoj su obratili pažnju na susednu Poljsku - uzimajucii u obzir njihove nagomilane zalihe.

Poljaci su proteklog proleća prestali da dobijaju gas direktno iz Rusije, odbivši da plaćaju za njega u rubljama, kako je tražila Moskva. Ali, u mesecima koji su tome prethodili, Varšava je „otvorila ventile" do kraja, pokušavajucii da što je više mogucie popuni svoja skladišta gasa. A nakon što su direktne isporuke iz Rusije prestale, Poljska je nastavila da dobija ruski gas koji su joj preprodavale druge zemlje EU. Osim toga, Varšava je izvršila velike kupovine tečnog gasa, koji je u Poljsku dopremljen brodovima. Na ovaj ili onaj način, do 22. juna 2022. ova zemlja je napravila rekordne rezerve. Objavljeno je da su poljska skladišta popunjena 97% - u njima je bilo 3,36 milijardi kubnih metara. U junu 2021. oni su bili za trećinu manji (2 milijarde), tako da su vlasti čestitale sebi na ovom velikom dostignuću.

Ipak, već krajem juna počele su da stižu informacije da je ispumpavanje gasa iz poljskih skladišta počelo da premašuje upumpavanje za 1-7 miliona kubnih metara dnevno. Ispostavilo se da to ima veze sa obustavljanjem isporuka ruskog gasa iz Nemačke.

Situacija kod zapadnog suseda Poljske se zaoštrila do te mere da su Nemci bili prinuđeni da obustave preprodaju dragocenog gasa. „Ipak, odmah je došlo do virtuelnog preokreta za Poljsku, zbog zahteva potrošača u Italiji i Francuskoj, koji se snabdevaju preko poljskog koridora", saopštio je presdstavnik Gasproma Sergej Kuprijanov.

U svakom slučaju, u ovom trenutku Poljska i dalje ima ogromne rezerve gasa, koje premašuju one koje imaju Nemačke komšije. „Naša skladišta su u ovom trenutku popunjena, imamo obezbeđenu sigurnost snabdevanja, sve potrebe su zadovoljene, za razliku od 11 zemalja EU koje već uvode ograničenja", primećuje poljska ministarska za klimu i životnu sredinu Ana Moskva.

Krajem jula u Varšavi su izjavili da se spremaju da ospore preporuku Evropske komisije o obaveznom smanjenju potrošnje gasa za 15%, za sve zemlje EU, kao i poziv na „energetsku solidarnost".

Tim povodom Ana Moskva je rekla: „Ono što je za nas neprihvatljivo u predlogu Evropske komisije jeste pokušaj da se nametnu mehanizmi obaveznog smanjenja. Državama je teško da pristanu na obavezno smanjenje potrošnje gasa, a da ne znaju kako cie izgledati sledecia zima. Možemo govoriti samo o dobrovoljnim mehanizmima." Ana Moskva smatra da su odgovarajući predlozi Evrospke komisije sačinjeni na brzinu.

Ipak, ministarka ne isključuje mogućnost da Poljska možda i pristane na izvesno smanjenje potrošnje gasa - ali samo u slučaju da EU obrati pažnju na njene potrebe i želje. Na primer, Varšava se već odavno sporisa Briselom o tome čiji sudski sistem ima prioritet na teritorji jedne države - nacionalni ili opšteevropski? Poljska se odavno protivi pokušajima Brisela da im nametne „evropsku toleranciju" sa svim njenim „čarima" (gej propaganda bez ograničenja itd.), koristecii kao instrument princip prioriteta EU pravosuđa nad nacionalnim. Pritom je EU tražila od Varšave da ukine Disciplinsko veće Vrhovnog suda Poljske - organ preko kojeg, smatraju u Evropskoj komisiji, poljske vlasti ostvaruju pritisak na svoje sudije, lišavajući ih nezavisnosti.

Evropska komisija je dobila svoje - na inicijativu predsednika Andžeja Dude, odobren je zakon o ukidanju Disciplinskog veća. Ipak, predsednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen, pohvalivši Dudu, nije propustila priliku da istakne da Poljska nije u dovoljnoj meri reformisala svoj sudski sistem i da je potrebno napraviti niz novih koraka u tom smeru.

Nezadovoljstvo Poljaka je sasvim razumljivo - sve dok Evropska komisija ne bude smatrala da su njeni zahtevi u potpunosti ispunjeni, zemlja neće dobiti sva sredstva koji joj pripadaju iz strukturnih fondova, naprotiv, podlegaće novčanim kaznama. Zato je Ana Moskva i stavila do znanja da će kao nagradu za „gasnu solidarnost", Poljska tražiti od Brisela da prestane da je teroriše svojim zahtevima.

Takođe, A. Moskva je podsetila da smanjenje potrošnje gasa znači povećanje potražnje za ugljem. Međutim, proizvodnja uglja je optereciena tarifama za dozvoljenu emisiju ugljen-dioksida koje se naplaciuju u okviru šeme trgovanja emisijama (ETS). Ove kvote moraju da se „kupe" u ime proizvodnje električne energije. „U Poljskoj ovaj porez slabi energetski sektor. Očekujemo solidarnost", poziva Ana Moskva.

Drugim rečima, Poljska želi da joj se u zamenu za pristanak na dobrovoljno smanjenje potrošnje gasa, smanje cene za emisiju ugljen-dioksida.

Mnoge Poljake otvoreno nervira i to što ih pozivaju da štede gas u ime toga da njegov nedostatak ne bi osetila susedna Nemačka - zemlja sa kojom Poljska, blago govoreći, ima složene odnose.

Deputat poljskog Sejma Jacek Ozdoba, optužujućim tonom je rekao: „Citiraću vam reči jednog nemačkog evroparlamentarca, Markusa Ferbera: Ne trebaju nam uputstva o tome kako da uštedimo energiju. Važno je da solidarno organizujemo isporuke gasa u EU. Posebno je to dužnost Poljske koja je napunila 98% svojih skladišta."

Poljake vređa što im predlažu da dele gas koji će i za njih samo biti sve skuplji. Tako je krajem jula postalo poznato da je poljska energetska državna kompanija PGNiG zaključila kreditni dogovor sa bankom Pekao S.A. Kompanija će dobiti garancije Državnog trezora Poljske za kredit na dve godine u vrednosti od 4,8 milijardi zlota (1 milijarda dolara). U PGNiG objašnajvaju da su bili primorani da pozajme ovaj novac zbog činjenice da cie cene gasa na berzama energenata ostati visoke u narednim kvartalima, te je potrebno da imate finansijske rezerve kako biste mogli da garantujete grejanje zemlje u bliskoj buducinosti.

U PGNiG paze na to što je zbog smanjenja snage „Severnog toka" cena goriva na evropskim berzama za mesec i po dana porasla više nego dva puta - do 2100 dolara za hiljadu kubnih metara. I poljska kompanija srela se sa istim problemima kao nemački Uniper, koji se obratio nemačkoj vladi s molbom da prošire kreditnu liniju sa 2 na 8 milijardi evra i da prebace deo troškova na sve potrošače.

Indikativan je intervju gradonačelnika poljskog Poznanja, Jaceka Jaskovjaka, koji je u razgovoru za „Biznis insajder" pozvao građane da se pripreme za 2023. godinu koja će biti još teža nego ova.

Gradonačelnik je upozorio svoje sugrađane: „Godine 2022. bila je poslednja kada je reč o stabilnim državnim finansijama i stabilnom životnom standardu poljskih građana. Sledeća će sigurno biti teža. Vidimo kako rastu cene za struju i gas i kako se to odražva na troškove za funkcionisanje lokalne samouprave. To će uticati na položaj najranjivijih slojeva stanovništva. Njima će biti najteže. Moraćete da stegnete kaiš da biste pokrili osnovne potrebe, kao što su grejanje stana, plaćanje računa za struju, gas i namirnice." Po mišljenju gradonačelnika, sve do okončanja borbi u Ukrajini, situacija se neće promeniti nabolje. „Rat prisiljava Poljsku da poveća troškove za odbranu, što znači da ćemo manje trošiti za druge potrebe", primećuje gradonačelnik Poznanja.

Po njegovim rečima, ozbiljan problem predstavlja i veoma visoka inflacija, kao i, što je ne manje važno, kvalitet državne uprave. „Bio je period kada je vlada mogla više da investira u alternativnu energiju, ali to se nije desilo. Zato danas imamo prilično opipljive negativne rezultate. Razmere problema su veoma ozbiljne", nastavo je Jacek Jaskovjak. Na ironično pitanje novinara o tome da li je gradonačelnik išao u šumu po drvo, on je odgovorio: „Još ne. Nemam kamin u stanu. Ali ne znam da li će moja deca, koja žive u kući koju je sagradio moj deda, morati da koriste drvo za ogrev. Oni žive nedaleko od Marcelinske šume, tako da im je blizu..." Gradonačelnik je takođe dodao da je savetovao svojoj bivšoj ženi da u stanu postavi tzv. portalni sistem grejanja (domaći električni grejač, zapravo veoma opasan za rad). Poznanjski gradonačelnik je optimistički dodao da je „navikao na niske temperature" i da može da izdrži čak i ako je stalno 12 stepeni. „Pred nama su loša vremena i mi moramo da prođemo kroz njih", konstatovao je Jakovjak.

A 8. avgusta ministarka Ana Moskva je još jednom izjavila da Poljska može samostalno da upravlja svojim energetskim resursima, ne obazirući se na odluke Evropske komisije o potrebi smanjenja potrošnje gasa.

„Niko ne može da nas natera da regulišemo potrošnju ili uvedemo druge restriktivne mere. Štaviše, ne želimo u Varšavi da donosimo odluke o ograničenjima u drugim zemljama", objasnila je ministarka u razgovoru sa Sieci. Ona je istakla da je kupljeni gas u potpunosti vlasništvo Poljske. „Samo mi možemo da odlučimo kako da ga koristimo, za koje potrebe i kome da ga damo. Niko neće „uhapsiti" poljski gas. Naglašavam, Evropska komisija ne može nas naterati ni na šta", dodala je Moskva.

Ona je opciju da Evropska unija direktno naredi Poljskoj da deo svog gasa da Nemačkoj nazvala „malo verovatnom". Ona ne može da zamisli situaciju u kojoj bi „Brisel nametao" Varšavi dužnost da pomogne bilo kome. Druge zemlje zajednice mogu da slede njen primer - zašto je to moguće Poljacima, a nama ne?! A to već miriše na raskol Evropske unije...