Preko pune linije

Vučiću nema spasa, o glavi mu rade gazde i sa Zapada i sa Istoka

Mrtav čovek

Ucenjen vlastitim kriminalom i korupcijom, Aleksandar Vučić nema šanse da se izvuče iz klopke koju je sam napravio. Amerikancima duguje dolazak na vlast i svu imovinu koju je zgrnuo za ovih deset godina. Rusima duguje političku podršku i poslovne kombinacije preko kojih je prao novac. Sad obe strane traže lojalnost i prete krajnjim kaznenim merama. Da bi izbegao odgovornost, Vučić je odbacio politiku „sedenja na dve stolice" i najavio osnivanje političkog pokreta koji će se suprotstavljati i Americi i Rusiji. Usput, preko tzv. srpskog bloka namerava da se reši kriminalnog nasleđa Srpske napredne stranke i produži boravak na vlasti, a to znači i na slobodi, odnosno u životu.

Predrag Popović

Za budućnost Srbije važna odluka koju stranu će podržati u globalnom sukobu Rusije i Zapada. Za Aleksandra Vučića to nije bitno. On ne mora da brine za budućnost. Nema je.

- Aleksandar Vučić odlično zna da je, što god da uradi, mrtav čovek! Vučić je do juče mogao da sedi na dve stolice, da koketira sa Amerikom i Evropskom unijom, kao i da gradi dobre odnose s aktuelnim Kremljom. Vučić je postao talac svog dojučerašnjeg koketiranja s Putinovom Rusijom, kojoj je Srbija potrebna kao poslednje utočište u Evropi. Ako se suprotstavi Rusiji i opredeli za Zapad, Vučić se neće nanositi glave, likvidiraće ga ruska agentura. Ako se opredeli za Istok, Rusi će ga svejedno likvidirati, jer nije dovoljno pouzdan. Sad Vučić gleda da li će ga Rusi ubiti zato što je protiv njih ili zato što je njihov. Kako god da se okrene, ruska obaveštajna mreža je previše jaka u Srbiji - kaže Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Vučićevu smrt najavljuje i njegov politički tvorac Vojislav Šešelj. Za razliku od Čanka, Šešelj očekuje da Vučića ubiju zapadne agenture, CIA ili MI6.

- Amerikancima smeta Vučić, već mu spremaju naslednika. Amerikanci žele da sruše Vučića i završe pitanje Kosova, pa da zatim unište Republiku Srpsku. Vučiću je život ugrožen, mora da bude maksimalno oprezan. Na sastanke van zemlje trebalo bi da idu ministri, jer Vučića mogu da otruju prilikom boravka izvan Srbije - kaže Šešelj.

Čanak i Šešelj pričaju ono što Vučić, usled vlastite patologije, voli da sluša. Vučić je uveren da mu morbidne najave ubistva dižu političku cenu i izazivaju sažaljenje javnosti. U tu svrhu, lično je izmislio stotine nepostojećih atentata na voljenog sebe. Međutim, poslednje pretnje nisu proizvod njegove laboratorije marketinških laži i prevara, već surova realnost.

Rat u Ukrajini promenio je globalne odnose snage i najavio uspostavljanje novog svetskog poretka. Zaraćene strane - Amerika i Rusija - insistiraju na lojalnosti svojih saveznika ili dužnika poput Vučića. A, Vučić duguje svima, pa ga sad svi ucenjuju i traže da ispuni obaveze koje je preuzeo kad su ga dovodili i održavali na vlasti.

Iako se američke diplomate pozivaju na „tradicionalno prijateljstvo SAD i Srbije", jasno im je od takve propagande nema koristi. Još je sveže sećanje na NATO bombardovanje, vojnu okupaciju Kosova i Metohije, a potom i ostatka Srbije političkim sredstvima. Amerika i njeni saveznici iz Evropske unije u odlučujućoj meri su doprineli da danas Srbija bude ovakva kakva je - u diktaturi, bez državnih institucija i slobodnih medija, s korumpiranim pravosuđem i policijom. Ni tu nije kraj. Zapad nastavlja da radi protiv interesa Srbije. Istovremeno dok insistira na tome da se Srbija svrsta na "pravu stranu" u aktuelnom ratu, Zapad traži i da prizna albansku lažnu državu Kosovo. Diplomate iz Vašingtona i Brisela oba zahteva ispostavljaju Vučiću. Ne srpskim državnim institucijama, Skupštini i Vladi, nego lično diktatoru. On im je dužan.

U okviru američkog plana o stvaranju "postkosovske Srbije" još pre 15 godina dogovorena je trampa s Vučićem - Kosovo za vlast. Vučić je ispunio skoro sve naloge. Porobio je srpske enklave, ukinuo je srpske institucije na Kosmetu, pravosudni sistem je stavio pod kontrolu vlasti iz Prištine, predao je Gazivode i kompletnu energentsku i telekomunikacijsku infrastrukturu, a pre nekoliko dana ozvaničio je i priznanje ličnih dokumenata Republike Kosovo. Kroz to vreme, Vučić i njegov kartel od Srbije su napravili novu, moderniju i opasniju verziju Kolumbije.

Pretvorili su Srbiju u evropski centar za proizvodnju marihuane i transport kokaina i heroina. Šverc droge i oružja, kao i pranje novca stečenog kriminalom, postali su osnovna privredna delatnost. Vučić je znao da zapadne obaveštajne službe imaju sve informacije o tom kriminalu, ali nije brinuo, očekivao je da neće biti pozvan na odgovornost dok god ima političku upotrebnu vrednost. Nažalost, njegova procena je bila tačna. Američke službe su nanele štetu njegovom kartelu udarima na "Jovanjicu" i "Krušik", odnosno na proizvodnju i trgovinu drogom i šverc oružja, ali nisu imale dozvolu političkih vlasti da te i ostale slučajeve isteraju do kraja.

Mešetari iz Vašingtona su procenili da im je korisnije da dokaze kriminalnih kombinacija iskoriste za pritisak na Vučića. Nekoliko američkih ambasadora i specijalnih izaslanika, koji su se izmenjali u Beogradu unazad deset godina, nikad ništa nisu preduzeli protiv naprednjačke mafije. Naprotiv, hvalospevima o reformama i rastu privrede, davali su podršku Vučiću. Ne za džabe. Vučić ih je plaćao novcem opljačkanim od građana. No, početak rata u Ukrajini označio je kraj te idile. Zapad sada traži od Vučića da završi prljavi posao oko priznanja nezavisnosti Kosova i da uvede sankcije Rusiji. Na tome insistiraju izaslanik američkog predsednika za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i američki ambasador Kristofer Hil, baš kao i lideri zemalja članica Evropske unije.

Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc nedavno su Vučiću uputili zajedničko pismo u kome zahtevaju da donese "teške odluke o Kosovu".

- Uvereni smo da, u svetlu ruske agresije nad Ukrajinom, moramo da uložimo još snažnije napore kako bi evropska perspektiva zemalja Zapadnog Balkana postala realnost i kako bi se rešili dugotrajni bilateralni i regionalni sporovi. Puna normalizacija odnosa Kosova i Srbije je od suštinskog značaja za Zapadni Balkan. Obraćamo Vam se kao lideru Vaše zemlje, kako bismo apelovali na Vas da pokažete maksimalnu odlučnost i spremnost da donosite teške odluke, koje vode ka napretku u dijalogu između Kosova i Srbije, pod okriljem EU.

Nedavne tenzije su pokazale da su konstruktivni koraci napred hitno potrebni, kako na praktičnom, tako i na političkom nivou. Stoga smo zadužili naše savetnike za spoljnu i bezbednosnu politiku, Jensa Pletnera i Emanuela Bona, da pruže direktnu podršku Miroslavu Lajčaku u njegovimzalaganjima. Iskreno se nadamo da će ova inicijativa naići na Vaše interesovanje i podršku - navodi se u pismu Makrona i Šolca.

Lideri Francuske i Nemačke nisu ni pokušali da zahtev uvijaju u demokratske oblande. Ne zanimaju ih srpski parlament i Vlada, državne institucije i građani Srbije. Zahtev ispostavljaju dužniku, Aleksandru Vučiću.

Istu vrstu personalizovanog pritiska vrše i povodom sankcija Rusiji. Američki i evropski emisari ne traže od građana Srbije da na referendumu iskažu stavove po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova ili uvođenja sankcija Rusiji. Ne zanima ih volja građana, nego obligacioni odnosi s Vučićem. U tim pritiscima Vučić vidi opasnost po goli život. Plaši se, ubiće ga Amerikanci ako ne ispuni ono što je obećao i za šta je dobio priliku da zavede diktaturu i opljačka javne resurse i privatnu imovinu. Zato Vučić preko Šešelja plasira priče o trovanju.

Sa istim motivom, da bi se u srpskoj javnosti prikazao kao žrtva zlih belosvetskih moćnika, Vučić preko Čanka pušta glasine na istu temu, samo s drugim ubicama u glavnoj ulozi.

- Milorad Dodik je dobio nalog od kremaljskog patuljka da ide na Aleksandra Vučića. Treba napraviti pritisak na Vučića, da se slomi, da mu ni slučajno ne padne na pamet da uvede sankcije prema Rusiji. Zato Dodik ide na Vučića. Cilj je likvidacija Vučića - kaže Nenad Čanak.

Tačno je da Dodik ide u sukob s Vučićem. No, taj sukob nisu inicirali Rusi, nego Amerikanci. Kao što problem s Kosovom nameravaju da trajno reše srpskim priznanjem, Amerikanci tako žele da dejtonski haos u Bosni i Hercegovini zauvek obuzdaju unitarizacijom, odnosno svođenjem Republike Srpske na nivo nevladine organizacije, nešto poput tzv. Zajednice srpskih opština, čije osnivanje je Briselskim sporazumom obećano na Kosovu i Metohiji. Dodik je, iz ličnih interesa, odlučio da igra ulogu zaštitnika Republike Srpske. Poput Vučića, i on je ucenjen dokazima kriminala i korupcije.

Za razliku od Vučića, Dodik je već izabrao stranu u globalnom ratu, koji je počeo na teritoriji Ukrajine. To je pokazao i odlaskom na Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu, na kome su učestvovali predstavnici 90 zemalja, ali samo jedan, Milorad Dodik, iz neke evropske države.

Vladimir Putin i Dodik su, iza kulisa foruma, održali neformalni sastanak na kome su utvrdili strategiju i taktiku za predstojeće političke i bezbednosne izazove. Dodik je dobio podjednak broj dobrih i loših vesti. Za njega, dobro je što Putin hoće da finansira kampanju za opšte izbore, koji su u Bosni i Hercegovini zakazani za drugi oktobar. Iako se nadao da će, u najboljem slučaju, Rusi pristati da mu pomognu sa dvadesetak miliona evra, Putin je Dodiku obećao mnogo više, čak 500 miliona evra. Iza te lepe vesti, usledilo je nekoliko loših, koje su zabrinule vladara Republike Srpske. Novac iz Rusije neće ići preko Srbije, kao što je bilo do sada, nego preko Mađarske, preko Viktora Orbana.

Dodik je pokušao da ukaže da nema potrebe za promenom tokova novca, ali džabe. Putin mu je objasnio da će Republika Srpska ostati u zoni interesa Rusije bez obzira ko bude na vlasti, Dodik ili Draško Stanivuković, ili neko treći. Zato, ako hoće novac za kampanju, mora da prihvati i uslove koji idu s njim. Drugim rečima, ako Dodik hoće novac, mora da se distancira, pa i suprotstavi Vučiću.

Dodik je znao da će do sukoba s Vučićem doći kad-tad. Takođe, znao je da tajming neće određivati ni Vučić, ni on. Tako je i bilo. Amerikanci su prinudili Vučića da se uključi u proces unitarizacije Bosne i gašenja Republike Srpske, a samim tim i u direktan sukob s Dodikom. Rusi su odgovorili finansijskom podrškom svom favoritu, usput mu naglasivši da nije jedini na koga računaju.

Svestan da mu je boravak na slobodi oročen boravkom na vlasti, Dodik će se na oktobarskim izborima opet kandidovati za funkciju predsednika RS. Prema rezultatima dosadašnjih istraživanja, Dodik ima prednost nad Jelenom Trivić, kandidatom Partije demokratskog progresa. Očekuje se i da Dodikova SNSD osvoji većinu na parlamentarnim izborima, kao i da Željka Cvijanović pobedi u trzi za mesto u Predsedništvu BiH.

Uz novac, koji će mu omogućiti bogatu kampanju i širok prostor za kupovinu glasova, Dodik ima i posrednu pomoć američkih diplomata, koje vrše pritisak na opozicione stranke. Kao što u Srbiji gura opoziciju da radi protiv volje većine građana, Gabrijel Eskobar je i u Republici Srpskoj zahtevao od lidera opozicije da podrže stavove i odluke sarajevskih vlasti, koje Srbi smatraju nepovoljnim po njihove nacionalne interese. Takvim pritiscima Eskobar je deo opozicionih birača preusmerio na Dodika, koji se predstavlja kao tvrdi i nepokolebljivi zaštitnih srpskih intersa. Dodik će u toj ulozi ostati dok god ga lični interes ne odvede na drugu stranu.

Tim principima rukovodi se i Aleksandar Vučić. Razlika je samo u tome što Vučić više nema manevarskog prostora, bar ne za mešetarenje sa strancima. Izmakle su mu se obe stolice na kojima je sedeo godinama. Bez boljih rešenja, Vučić je odlučio da primeni strategiju naliku onoj od pre petnaestak godina, kad je počeo da konkretizuje transformaciju iz velikosrpskog radikalskog nacionaliste u naprednog evrofanatika. Razbijanjem Srpske radikalne stranke, Vučić se rešio tereta, koji mu je sprečavao uzlet na vlast.

Rešio se haškog osuđenika Vojislava Šešelja i ratnohuškačkog nasleđa, koje se vezuje za radikale. Umesto granica Velike Srbije, od Karlobaga do Virovitice, svoje interese je usmerio prema Vašingtonu i Briselu. Od pozivanja Srba da ratuju za Kosovo i Metohiju, "pa makar ja prvi poginuo", Vučić je stigao do konstatacije da na Kosovu nijedan metar nije srpski i da je za to kriv knez Lazar, koji je izgubio bitku protiv turskog sultana Murata, "velikog vojskovođe i vladara".

Vučić sada priprema novi politički zaokret u starom stilu. Najavom formiranja nove političke opcije, tzv. Srpskog bloka, Vučić je ozvaničio nameru da odbaci Srpsku naprednu stranku. Taj proces je počeo u predsedničkoj kampanji, kad se Vučić promovisao u "državnika, a ne političara". Tu mantru su ponavljali svi naprednjački funkcioneri, pretpostavljajući da je ona izraz njegove megalomanije, a ne strateške pripreme za izlaznu varijantu iz SNS-a.

- Srbiji je potreban novi blok pristojne i normalne Srbije, potreban je Srpski blok, kome neće biti na prvom mestu ni Istok ni Zapad, već interes Srbije, a koji će biti i nacionalni i građanski. U sukobima velikih sila preko naših leđa uvek strada normalna Srbija. Jedni će reći da se, ako se ne okrenemo isključivo na Zapad, odričemo modernizma, napretka i ekonomskog blagostanja. Drugi će reći da, ako ne vežemo svoj mali čamac uz veliki ruski brod, propala je Srbija i ne može da se odupre satani. Ali, da li tu ima srpskog interesa? Razumem strance koji imaju svoj interes, ali ne razumem domaće političare i stranke koje se direktno bore protiv interesa Srbije. Zato je važno da se formiraju pokreti u centru, jedni malo desno, drugi malo levo, koji su za Srbiju i koji nemaju gazde u inostranstvu. To su oni koji vole ovu zemlju više od svega i neće ljubav prema njoj da dokazuju ljubavlju prema drugoj zemlji. Ne treba da bude uslov da se bude Srbin to da se voli neko drugi bilo da je na Istoku ili Zapadu - rekao je Vučić.

Kad je razbijao SRS, Vučić je objašnjavao da "između Šešelja i Srbije" bira Srbiju. Sa istim lažnim motivom danas između SNS-a i Srbije bira sebe. Kao što je radikalima ostavio sav teret, koji je godinama sam stvarao i od koga je imao ogromnu političku i finansijsku korist, tako će i naprednjacima da ostavi sve proizvode svojih kriminalnih afera i ostalih zločina nad Srbijom. Vučić namerava da SNS-u ostavi u nasleđe Veljka Belivuka, "Krušik" i Nebojšu Stefanovića, "Jovanjicu" i Predraga Koluviju, kumove Nikolu Petrovića i Slavišu Kokezu, sluge Zagorku Dolovac i Aleksandra Stepanovića, sve što smatra kompromitujućim i nepotrebnim. Okupan, Vučić namerava da krene u novu političku i poslovnu avanturu, iza koje stoji samo namera da izbegne plaćanje dugova stranim poveriocima.

- Srbiji je dosta i levog i desnog ekstremizma. Svi oni su jeli iz našeg kazana - kaže Vučić, koji je stvorio i finansirao simoble tzv. desnog ekstremizma, a medijski i politički promovisao i podržavao leve ekstremiste.

Vučić je sve sakupio na istu deponiju. Manekene evroatlantskog imperijalizma, izrazito antisrpskog, uvlačio je u državne instuticije i na budžetske jasle. Jelenu Milić, istaknutog NATO lobistu, postavio je za ambasadora Srbije u Hrvatskoj. Njenog istomišljenika Dragana Šormaza, člana Glavnog odbora SNS-a i bivšeg poslanika, isturio je u medije, da se bruka i privlači animozitet normalnih ljudi. Biljani Srbljanović je omogućio angažman u Vladi Republike Srbije. Gordani Čomić je dao ministarsku funkciju. Za apanažu ili na dobrovoljnoj bazi, ali svakako u Vučićevu korist, rade i drugi levi ekstremisti, koji građansku orijentaciju dokazuju nanošenjem štete nacionalnim interesima, naročito po pitanju Kosova i Metohije.

Dušan Janjić, politički analitičar, tvrdi da je "Srbija imala iluziju da će moći da vlada Kosovom kao Velika Britanija Indijom". Aleksandar Dikić, funkcioner Demokratske stranke i televizijski voditelj, smatra da je "Kosovo za Albaniju ono što je Krim za Rusiju". Karikaturista Dušan Petričić je pozivao opozicione lidere da ponude sporazum Americi i Evropskoj uniji u kome će se obavezati da priznaju nezavisnost albanskog Kosova, kad već Vučić zateže s tim. Nekoliko opozicionih stranaka, derivata DS-a, prihvata takve stavove, posebno po pitanju uvođenja sankcija Rusiji i slepog izvršenja naloga iz Vašingtona i Brisela. Na taj način preporučuju se zapadnim gazdama i pristaju na ulogu konkurencije, a ne alternative Vučiću.

Radi patološkog balansa, Vučić je na drugom političkom polu instalirao ekstremiste koji se predstavljaju kao nacionalisti i patriote. Boška Obradovića, Miloša Jovanovića i Milicu Đurđević Stamenkovski ubacio je u parlament, na budžetske jasle. Oni su dobili poslanički status i pripadajuću apanažu, a on aboliciju za izdaju Kosova i Metohije. Patriote su spremne da u režimskim medijima, u svakom jutarnjem programu na Pinku i Hepiju, do poslednjeg reklamnog sekunda žestoko kritikuju zle zapadne vlasti, koje otimaju "srce Srbije", ali ne smeju ni da pomenu ulogu Vučića. U te svrhe, diktatoru verno služe Šešelj, Simo Spasić, Dragoslav Bokan, Aleksandar Raković i mnogi drugi nacionalno osvešteni tzv. intelektualci.

Vučić ima korist od obe sorte ekstremista.

U odnosu na Janjića ili Bokana, svejedno, Vučić stvara utisak normalnosti. Kao da je pri zdravom razumu, ne tvrdi da su se Albanci na Kosovu oslobodili srpskog kolonijalizma, ali i ne širi bolesni fundamentalizam kojim Bokan za neprijatelje vaskolikog srpstva proglašava građane druge nacionalne pripadnosti. Vučić svakom rečenicom podstiče ekstremizam, a tvrdi da se zalaže za normalnu Srbiju. Isto tako, Vučić sada naglašava potrebu da se u tzv. Srpskom bloku aktiviraju "pristojni ljudi", a on je šampion u primitivnom prostakluku na političkoj sceni. Nikad nijedan vladar nije vodio prljavije kampanje protiv opozicionara, kritičara i nepodobnih novinara. Nema gadosti koju Vučić nije upotrebio protiv političkih protivnika. Uz laži i uvrede, kojima svakodnevno kompromituje svakoga ko mu zasmeta, montirao je optužnice i sudske postupke.

- Država nije igračka! Država je ozbiljna stvar koju treba da vode ozbiljni ljudi - kaže Vučić, da bi u sledećoj rečenici zapretio samoubistvom, nekad vešanjem o najveći luster, nekad o vetrenjaču, a ponekad i skokom u Savu.

Po starom običaju, formiranom još u vreme radikalskih početaka, Vučić se i sada skriva iza Srbije. Kao što, za upotrebu na domaćoj sceni, svaku kritiku njegovih političkih i kriminalnih afera predstavlja kao napad na državu, tako se brani i od pritisaka stranih centara moći. Do sada je kupovao vreme, odlagao je izvršenje obaveza prema zapadnim gospodarima, koji su ga instalirali na vlast. Rat u Ukrajini je skratio rokove i doveo ga u nezavidan položaj. Više ne može da vrda, mora da se odluči na koju će stranu, a svaki izbor je fatalan. Kao što kaže Nenad Čanak: "Vučić odlično zna da je, što god da uradi, mrtav čovek!" Tačno je da Vučić zna šta ga čeka, zato i pokušava da se, po ko zna koji put, sakrije iza Srbije i da, pod parolom "ni Istok, ni Zapad" opstane na vlasti.

Vučićeva sudbina je Vučićeva. Sam poleteo, sam pao. Međutim, problem je u tome što on želi da sa sobom na dno povuče celu Srbiju. Sve građane je pretvorio u taoce svojih političkih prevara i kriminalnih afera. I sad, dok se koprca u samrtničkom ropcu, Vučić odgovornost za svoja zlodela pokušava da podeli sa građanima, sa svojim žrtvama.

Kao i svaki nesrećenik, uplašen neizbežnim susretom sa poveriocima, Vučić ima pravo da se bori za goli život. Ipak, to pravo ima i Srbija. Niko, a naročito ne Vučić, nema pravo da uništava celu državu i narod zarad ličnih interesa. Nažalost, porobljena i opljačkana, Srbija nije imala snage da se na vreme odupre naprednjačkom kartelu, pa da se sama oslobodi diktature. Da je to uradila, dokazala bi pravo na samostalnost i nezavisnost, pa bi sama mogla da bira mesto u svetskom poretku koji upravo nastaje.

Ovako, Amerikanci i Rusi će, svako zbog svojih interesa, udariti na Vučića, zaklonjenog iza Srbije. Usled takvih okolnosti, Srbija mora da se pripremi za teško vreme koje dolazi, a koje će Vučić iskoristiti za svoju poslednju očajničku bitku za spas, koga nema i koji ne zaslužuje.