Banat

Zrenjanin, u centru Banata, umire, a kad će - (ne) zna se

SNS TEROR - FEBRUAR IMA 31 DAN, I TAČKA!

I centar Banata u Srbiji, odoleva galopirajućoj eri skupoće, zacementiranom stabilnošću... plata i penzija. Vlasnici vlasti, bez pozivanja na odgovornost za (ne)učinjeno, više nemaju obavezu da išta obećavaju, jer, građani su prestali da im veruju, pa je, samim tim, prestala i svrha (nepotrebnog) obmanjivanja. Neki vele, da je i Bog, od sramote, danas nepoznate reči na ovim prostorima, „pobegao" iz Zrenjanina.

Zoltan Horvat

Temeljno uništenje (poljo)privredne proizvodnje, „zaštitnog znaka" i smisla postojanja na ovim prostorima, uz kontinuiranu krađu milijardi od naroda, „legalno i legalno", nedokazivo je. Ovdašnji „beli medvedi" rasturanja svega čega se do'vate, imaju, keca u rukavu. Gradsku kasu - radodajku, da zaite iz nje, uvek, i, nikad lakše. Usput, treniraju i strogoću prema građanima, dobrovoljnim idiotima: tri dana nedolaska korisnika na narodni kazan po obrok nasušni - automatski znači, zabranu i brisanje iz evidencije!!! Pokazna vežba uterivanja straha sirotinji!!!

Šta bi, od ranog jutra svakog bogovetnog radnog dana, sa podrazumevajućim ovalima i buteljkama italijanskog vina po kancelarijama u Javnoj (Gradskoj) Kući (prva tura stiže već u 07,05 časova iz komšiluka, restorana Renesansa)? Podrazumeva se, ništa... Stranački poverenik - kontrolor iz pokrajinske centrale, da l' neki Galić iz Kikinde, savršeno usklađuje, u skladu sa svojom svenarastajućom figurom, obaveze građana prema ubrzavanju sopstvene bede.

Šta ćemo sa ovdašnjim velikim, nepremostivim temama, temeljima bede centra Banata u nestajanju? Zrenjanin nema 20 godina pijaću vodu, al' ima lokalne foteljaše, koji, po gradskim restoranima, na teret gradske kase, piju li piju, neka druga pića, „obojeni program", uz podrazumevajuće ovale mesoprežderavanja.

Zna li to prosečan građanin? Zna, al', u paprenoj oskudici drvene građe, ne spašava se od svojih „fotelj-spasilaca", uzimanjem dobrih savitljivih motki i letvi u ruke...!?! Zna li zrenjaninac šta proizvodi proizvodnja 13 miliona guma godišnje kineske fabrike Ling Long u centru žitnice Evrope, na najplodnijoj banatskoj oranici? Zna, prodao je sopstvenu savest kao najjeftiniju robu, umire na rate... Dakle, ne sme da razmišlja, us.ao se od straha, stid ga, da kaže... Nema vremena da razmišlja o nadolazećem biološkom trovanju svega živog u temeljno poremećenom sistemu vrednosti...!!!

I onda, po piramidalnom stranačkom rasporedu, na scenu, posledično nastupaju neiživljeni. 'Vaku raspodelu po foteljama u Zrenjaninu, ne bi odradio, ni, mrtav - pijan, legendarni komičar, Gručo Marks. Mala zadovoljstva malih ljudi, patuljaka, postaju veliko opterećenje za radodajku - gradsku kasu. Zrenjaninski Crveni krst, ovdašnja izvikana humanitarna firma, kojom rukovodi, ovenčana ničim izazvanom slavom, višestruko nagrađivana direktorica Aleksandra Tanasijević, bavi se i podelom par stotina dnevnih obroka Narodne kuhinje najugroženijim sugrađanima, najtežim socijalnim slučajevima. Obroci dolaze iz kuhinje vrtića Predškolske ustanove iz naselja Zeleno polje, uz primenu najsurovijih pravila.

Ne dođe li nekoliko puta po svoj obrok korisnik, kojem to znači biološki produžetak od samo 24 časa, gubi „privilegiju" korišćenja narodnog kazana, i, briše se iz evidencije. Čak je i osobi sa ličnom kartom, koja dolazi umesto (ne)opravdano odsutnog, zabranjeno da preuzme dnevno sledovanje (varivo sa parčetom mesa i vekna hleba). Na uvid, propis, sa potpisom iz Javne Kuće, da se zna ko deli narodne pare za sirotinju! Nakon ovakvog, najblaže rečeno iživljavanja u pismenoj formi, slede fotografije u poltronskim lokalnim medijima, na kojima se ovi iz Javne Kuće u društvu neprestano (samo)nagrađivanih, smeju sirotinji u lice... pardoniramo, u oko kamera.

Na redovnim godišnjim fotografijama smejača u kamere sa ovima iz Javne Kuće, nalaze se i osobe, direktno povezane sa obavezujućim nagradama koje im uredno slede... (Su)vlasnica restorana Renesansa iz kojeg od ranog jutra stižu radni doručci ovala i buteljki, izvesna Palatinuš, rođena je sestra gospođe Kristine (udate) Salapure, direktorice ovdašnje Poljoprivredne stručne službe (nije Institut, jer nema doktore nauka). Takođe legendarna, višestruko nagrađivana

Aleksandra, ima, drčnu petlju, zato se i nagrađuje, da, bez ikakvog zorta, a kamo li odgovornosti, u državnoj firmi u kojoj direktoriše, sklopi partnerstvo i saradnju sa privatnom firmom, u kojoj je, takođe, direktor, i vlasnik. Bravo, građanine Zrenjanina, prevazišao si i najvećeg idiota u samoponižavanju, nije majmun kriv što je od njega nastao, čovek! Idolo...pokloni se pohlepi, nasušnoj potrebi bezakonja! Strašno je, kada nema pitanja za odgovore...

Šta ima još od malih vesti za male ljude malog grada u centru Banata? Eno, foteljaški junaci iz Javne Kuće se usuđuju, dobrovoljni idioti im to omogućavaju, da slobodno šetaju gradom, u pratnji dežurnih plaćenih fotoreportera. Ne odu daleko, svrate u komšiluk, do hotela Vojvodina, na radne doručke. Za neke, ni kajgana od 15 jaja, nije dovoljna.

Uživaoci danonoćne pažnje poltronskih medija, na čelu sa listom Zrenjanin i RTV Santos, na poslovnim sastancima sa dežurnim advokatima na „valovu" gradske kase, traže najmanji razlog da utuže nepodobne medije. Dalibor Bubnjević, slavni kolekcionar funkcija, šef privatne nvo Asocijacije Daliboru Bubnjeviću, direktoru i gloduru lista Zrenjanin, jedan od najvećih poltrona koje je potpisnik ovih redova upoznao, tiho i podmuklo, šalje svoje „kerbere" i na istog, ramrsivača njegove, povijesne muževnosti (ne)poznate seksualne orijentacije.

U jednom od prethodna tri nastavka priče o listu Zrenjanin o uterivanju para u privatne džepove na račun firme i na račune gradske, pokrajinske i državne kase, objavljena je fotografija. Na fotografiji se vidi kako dotični lično pakuje sendviče, direktno prispele iz STR Buki u vlasništvu rođenog brata Darka, da l' za stranačke autobusere, il' u pitanju beše serijska proslava (samo)privilegovanih. Javnosti se fotografijom konkretno stavlja na uvid, do koje mere ide bahatost, ničim izazvanih, samoljubivih punjača sopstvenih džepova, odrođenih od Boga i zakona! Navodno je povređeno autorsko pravo arhive lista Zrenjanin, a, zapravo, autor fotografije, bivši novinar lista, ima je u svojoj kolekciji, koja se može videti na društvenim mrežama.

Istina izašla na videlo, ko zna koji put, mržnja je sve veća prema obelodanjivačima povijesne zbilje nestajanja Zrenjanina. Mediji, bruko Zrenjanina, zaslužuješ, nekada treći najjači privredni centre Jugoslavije u nestajanju, ovakve „grobare - usisivače" narodnih para. Nerazmrsivo medijsko kolo punjenja privatnih džepova, stiglo je i do lista Danas, pripadnika ugledne interesne medijske grupe, gde se u jednom od tekstova napisala poezija o neophodnosti potrebe danonoćnog, 24 časa na dan, ekonomskog podučavanja novinara i preostalih, na'vatanih. Dejan Molnar, Dr ekonomskih nauka u prefiksu imena i prezimena, ispred Asocijacije Banat INFO, jedini je čovek na svetu, koji zna, da februar ima, 31 dan.

Ako februar ima 31 dan, a što ne bi dve kocke šećera šetale ulicama Zrenjanina, pa jedna, nasprasno, umrla od dijabetesa...

Zrenjanine, laku noć!