O tome se (ne)govori

Raspada se režimska Velika propaganda laži

U Vučića su kratke noge

Medijska mašinerija Aleksandra Vučića više ne može da uspešno falsifikuje stvarnost. Narod više ne veruje u laži o blagostanju, zlatnom dobu, miru i stabilnosti. Tiraži naprednjačkih novina su u padu, ugašen je dnevni list Objektiv, a i ostali rade s velikim gubicima. U dugovima je i Televizija Pink, koja gledanost održava samo zahvaljujući rijaliti programu "Zadruga". Na gubitku su lokalni i republički budžeti, kao i sva javna preduzeća iz kojih se isisava novac za finansiranje Velike propagande laži. Većina tzv. provladinih medija, uključujući i bivše gigante Politiku i Večernje novosti, skriva vlasničku strukturu. Ne zna se ko je, kako i po kojoj ceni kupio televizije s nacionalnom i regionalnom frekvencijom, ali zna se da svi režimski mediji imaju istog glavnog urednika - Vučića.

Predrag Popović

Ako izgovoriš dovoljno laži i ako to radiš dovoljno često, potpuno ćeš sakriti istinu, a onda si u paklu. Aleksandar Vučić je tu teoriju Džordana Pitersona realizovao u praksi, brutalnim i stalnim laganjem stvorio je pakao u Srbiji.

Laž je osnovni repromaterijal u Vučićevoj fabrici političkih prevara. Pošto laž može da se brani od istine samo nasiljem, Vučić je svoje medije organizovao kao paravojne odrede, odnosno mafijaške klanove. Što je kriminalna grupa Veljka Belivuka radila u Ritopeku, to radi i svaka režimska redakcija, takođe po nalogu i u interesu istog "šefa". Kao što su Belivukovi ortaci preko aplikacije Skaj razmenjivali fotografije, video snimke i informacije o raskomadanim žrtvama, tako i urednici Vučićevih novina i televizija na naslovnim stranama i u udarnim emisijama objavljuju monstruozne laži, kojima čereče političke protivnike i ostale kritičare diktatora.

Vučićeve medijske klanice deset godina uništavaju živote normalnih ljudi i, istovremeno, lažima štite kriminalce iz vlasti. U napadačkim akcijama koristi multimedijalne kanibale, a za odbranu od istine razne vrste iluzionista, koji imaju zadatak da žrtve zločinačkog režima drže u stanju permanentne kolektivne hipnoze.

Vučić je u svoju medijsku imperiju uložio ogroman novac, naravno ne svoj. Novcem građana, prevarnim radnjama je pod kontrolu stavio nekoliko televizija i dnevnih novina. Kao fiktivni vlasnici predstavljeni su kontroverzni biznismeni bliski vrhu SNS-a, koji nikada ranije nisu imali veze s medijima ili ne mogu da objasne poreklo imovine.

U sumnjivim okolnostima, usled nerazjašnjene vlasničke strukture, smederevski tajkunčić u usponu Boban Rajić postao je gazda Večernjih novosti i Politike. Rajić je, preko svoje firme "Media 026", za 2,5 miliona evra, 2019. godine kupio kompaniju Novosti. "Media 026", preduzeće iz sela Vučak kod Smedereva, u maju ove godine preuzelo je 50 odsto vlasništva u kompaniji "Politika - novine i magazini". Druga polovina vlasništva pripada državi, odnosno kompaniji "Politika a.d." u kojoj država ima 90 odsto akcija. Rajiću je vlasnički udeo prodao šabački tajkun Miroslav Bogićević, nije poznato po kojoj ceni. Rajić nema veze s medijima, ali ima sa SNS-om. Transakcije oko prenosa vlasništva Novosti i Politike sproveo je njegov pravni zastupnik Igor Isailović, poznat kao advokat Ane Brnabić, Siniše Malog i Zvonka Veselinovića.

Novcem građana, izvesni Igor Žeželj je početkom 2019. godine kupio "Adria Media Grupu" u čijem sastavu se nalazi i dnevni list Kurir. Javno preduzeće "Telekom Srbija" dalo je deset miliona evra avansa Žeželjevoj firmi "Mobil Media" na ime zajedničkih poslova u razvoju i implementaciji SAP programa, vrednog sedam milijardi dinara. Taj novac, kao i dodatnih 28 miliona evra, Žeželj je uložio u kupovinu medijske grupe koju je osnovao Radisav Rodić. S obzirom da je godinu dana ranije Žeželjevo preduzeće ostvarilo prihode od samo 600 miliona dinara, a dobit od samo dve hiljade evra, nije postojala zakonska osnova da ono od bilo koga dobije kredit. Za onih deset miliona evra, zna se da pripadaju građanima Srbije, a do danas nije otkriveno poreklo ostalog novca kojim je Žeželj kupio Kurir. Ipak, on nije preko noći postao multimilioner. Posle petooktobarskih promena Žeželj je dugo sarađivao sa Goranom Vesićem.

Zajedničkim snagama uništili su Košarkaški klub Crvena zvezda. Klub je završio u bankrotu, a oni su postali tajkuni. Bogato iskustvo u sumnjivim poslovima uneli su u Srpsku naprednu stranku. Žeželjeva firma "Wireless Media" dobija unosne ugovore s Ministarstvom financija, dok "Firefly Production", u kojoj je on većinski vlasnik, u Pančevu podiže filmski grad. U sastavu Žeželjeve imperije nalazi se i portal Mondo. Naravno, svi njegovi mediji stavljeni su na raspolaganje Aleksandru Vučiću, vlasniku cele Srbije.

Posle dugogodišnjih peripetija, sudbina novinske agencije TANJUG rešena je ustupanjem pevaču Željku Joksimoviću, odnosno firmi "Tačno", čiji su suvlasnici on i Manja Grčić. Njih dvoje su i partneri u firmi "Minacord media", koja je vlasnik Televizije K1. Joksimović je, u saradnji sa Manjom Grčić i RTV Pančevo, osnovao firmu "Tačno" samo pet dana nakon što je TANJUG oglasio prodaju žiga i imovinskih prava na rok od deset godina. Firma "Tačno", sa osnivačkim ulogom od hiljadu dinara, platila je 628.000 evra prava na korišćenje četiri TANJUG-ova žiga registrovana pri Zavodu za intelektualnu svojinu, čime su kupili i autorska prava. Željko Joksimović je kupovinu novinske agencije najavio fotografijom na kojoj su, u nekom restoranu, pozirali on, njegova supruga Jovana Janković Joksimovim i Tamara Đukanović, supruga Aleksandra Vučića. Bez obzira na status estradne zvezde, teško je poverovati da je Željko Joksimović zaradio i uštedeo 628.000 evra, kojima je platio kupovinu redakcije u kojoj je zaposleno 19 novinara. Ne zna se poreklo tog novca, ali, sudeći po uređivačkoj politici, zna se da je i taj medij ugrađen u Vučićevu mašineriju za trovanje Srbije.

Svi režimski mediji izvlače novac iz državne kase. Svi to rade kroz kampanje, kojima ministarstva, državne institucije i agencije reklamiraju svoje projekte. Iz republičkog budžeta i iz sredstava lokalnih uprava, u raznim formama, podobnim medijima se prebacuju ogromne svote novca građana. Takođe, često suprotno zakonskim odredbama, izdavačkim kućama u vlasništvu naprednjaka daju se povoljni krediti i opraštaju poreska dugovanja. Kako izgleda takva vrsta parazitiranja najbolje se vidi na primeru medijske kompanije Željka Mitrovića.

Podaci Poreske uprave otkrivaju način na koji vlast omogućava reprogram dugovanja Mitrovićevoj kompaniji. Pink je 2012. godine dugovao 231,2 miliona dinara. Poreska uprava mu je dozvolila da taj dug isplati u šest rata. Sledeće godine dug je porastao za skoro pola milijarde dinara, na čak 705 miliona. Pošto je porastao dug, poraslo je i razumevanje poreznika za dužničke muke Mitrovića, pa mu je dozvoljeno da ga isplati u 15 rata. Dug od 197,5 miliona dinara, koji je Pink napravio 2014. godine, podeljen je na 12 rata. Pred izbore 2016. godine, kako bi se javnosti predstavio kao zaštitnik opštih interesa, Vučić je naredio Mitroviću da na vreme plati ceo porez.

Međutim, tu godinu je Pink završio s dugom od 389 miliona dinara, a Poreska uprava je prihvatila zahtev za otplatom u čak 60 rata. Iako su mediji tražili podatke o dugovima Mitrovićeve kompanije za 2017. godinu, Poreska uprava ih je označila kao "službenu tajnu" i sprečila njihovo objavljivanje.

Rekord u dugovanju, Pink je ostvario 2019. godine, kad je dostigao cifru od 1,52 milijarde dinara. Poreska uprava mu je dozvolila otplatu u 93 rate. Tada su se povećali prihodi kompanije "Pink Media Grupe", pa je skočio i dug. Prihodi su stigli od prodaje dve Mitrovićeve televizije, Pink BiH i Pink Montenegro. Mitrović je tada izjavio da je odbio ponudu američkog investicionog fonda KKR, u čijem vlasništvu je bila "United Media Grupa", koja u vlasništvu ima televizije N1 i Nova S, kao i dnevne listove Nova i Danas. Američki fond je, navodno, ponudio pola milijarde evra za celu medijsku kompaniju i Air Pink. Mitrović je odbio tu ponudu i prodao dva od ukupno 60 televizijskih kanala koje emituje njegova kompanija.

- Te dve televizije iznose svega pet odsto u strukturi prihoda i nisu kompatibilne sa daljim razvojem "Pink Media Grupe". Ta prodaja je sasvim beznačajna za naše poslovanje. Ako pogledate naše bilanse, biće vam jasno da govorimo o jednoj od deset vodećih kompanija u Srbiji, kada je reč o EBITDA margini, odnosno ostvarenom profitu - hvalio se Mitrović, ne pominjući da je tada samo za porez dugovao 1,52 milijarde dinara.

Normalni građani, kad kasne s plaćanjem računa, izloženi su torturi sudova i javnih izvršiteljima. Ne i Željko Mitrović. Ipak, ni sudovi nisu svemoćni, ne mogu da ga uvek zaštite od svega. Vlast mu pomaže oko servisiranja dugova državi, pa i oko ponekog ubistva u narkomanskom zanosu ili saobraćaju, ali ne i od potkradanja radnika ili poslovnih partnera.

Podaci iz beogradskih sudova pokazuju da je 2018. godine Pink izgubio sporove teške ukupuno 304.390.968 dinara, a u njegovu korist su rešeni postupci u kojima su tužbeni zahtevi iznosili 37 miliona dinara. Pink je 2019. godine osuđen na novčane kazne od ukupno 279.490.864 dinara, dok su u njegovu korist rešeni predmeti u kojima su tužioci tražili 158,5 miliona dinara. Sudeći po kaznama, koje su mu izrečene u sledeće dve godine, reklo bi se da se Mitrović opametio i prestao da megalomanski potkrada sve oko sebe.

U 2020. sudske kazne su iznosile 50 miliona, a 2021 godine samo milion dinara. Međutim, ove godine je osuđen na kazne od ukupno 27.150.000 dinara u samo sedam predmeta. Većina tužbi podneta je sa zahtevom za nadoknadu štete ili zbog povreda autorskih i srodnih prava.

Tako to ide kod srpskih tajkuna. U poslovima sa državom zarađuju stotine miliona evra, voze automobile koji koštaju po 400.000 evra, na Dedinju dižu kuće nalike srednovekovnim zamkovima, na orgije po belosvetskim mondenskim destinacijama vode dvorsku svitu, koju galantno časte ogromnim količinama kavijara, "Dom Perinjona" i najkvalitetnijeg kokaina, tzv. londonske bele devetke.

Na sebe i svoje prohteve, koji se svode na život kao u Sodomi i Gomori, godišnje potroše milione evra, a kroz to vreme radnicima zakidaju na platama i honorarima. Tako se ponaša i markiz De Mitrović. Ponekad javnost sazna za njegove sporove sa prevarenim radnicima, koji tužbama zahtevaju da im isplati dugovanja.

I poslednji multimedijalni spektakl, u kome Mitrović vodi rat protiv jutubera Bogdana Ilića, poznatog kao Baka Prase, iniciran je prevarom u poslu. Ilić je objavio ugovor iz 2019. godine, po kome se Mitrović obavezao da mu u tri rate isplati 17.500 evra, plus dodatak za prodaju SIM kartica sa brendom "Šaim se", za šta je trebalo da dobije 100 dinara po kartici. Ilić je dobio prvu ratu od 7.500 evra. Mitrović je procenio da je to dovoljno, pa se opasno naljutio kad ga je Baka Prase na svom You Tube kanalu podsetio na dug od 10.000 evra. To je pokrenulo medijski i pravosudni skandal, koji još traje i koji odlično ilustruje stanje u Srbiji, gde tajkun, koji je vlasnik avio flote od 12 aviona, odbija da jutuberu Baki isplati dug od 10.000 evra.

Ilić nije jedini saradnik naprednjačkih tajkuna, koji se naljutio kad je shvatio da je prevaren. Novinari nedavno ugašenog dnevnog lista Objektiv pokušavaju da se izbore za dve zaostale plate i pet meseci neuplaćenih doprinosa, koliko im duguje vlasnik tog medija Aleksandar Papić.

Prevareni novinari, ako tako mogu da se nazovu, tri godine su poslušno izvršavali sve Papićeve zahteve, bez imalo moralnih dilema i, naročito, bez namere da poštuju profesionalne principe. Dobrovoljno su učestovali u hajkama na Papićeve, odnosno Vučićeve političke protivnike i sve ostale normalne građane. Pisali su i objavljivali najprljavije gadosti, kojima su satanizovali svakoga ko se usudio da više veruje svojim očima, nego lažima njihovog šefa. Kad je izostala novčana nadoknada za taj posao, pomoć su zatražili od Udruženja novinara Srbije. Za pomoć su se obratili i nezavisnim novinarima, koje su do juče provlačili kroz blato, klevetali i vređali. Naprasno su se setili da je Papić beskrupulozan tip, koji je, kako kažu, bio u izuzetno bliskim odnosima sa Veljkom Belivukom. To dokazuju pričom da je Papić u Objektivu zaposlio Belivukovu ljubavnicu, izvesnu Miru. Nekada su se ponosili što njihov gazda, don Papić, privatnim helikopterom dolazi u redakciju, a sad prizivaju njegovo tvrdo prizemljenje. Naravno, i danas se plaše da javno ustanu protiv tajkuna koji ih je prevario i naprednjačkog sistema koji je napravio tog i takvog tajkuna. Ne žele da se zamere, da ne poruše mostove koji mogu da ih odvedu i udome u Objektivove sestrinske redakcije poput Kurira, Informera, Blica i drugih biltena Vučićevog kartela.

Sudbina novinara Objektiva čeka i ostale saučesnike u zajedničkom zločinačkom projektu, kojim Vučić uništava Srbiju. Uskoro će bez angažmana ostati više od 20.000 naprednjačkih sendvičara i botova, koji su udomljeni na fantomskim poslovima u Elektroprivredi Srbije. Na ulici će završiti i većina partijskih parazita, koji su godinama imali fiktivne poslove u državnim institucijama, lokalnim samoupravama i javnim preduzećima. Vučić je iscedio budžet, više nema para za plate botova, koji su po društvenim mrežama napadali sve njegove žrtve. U tom paketu, bez posla će ostati oko 300.000 naprednjaka. Nikoga neće iznenaditi kad ta armija štetočina usmeri bes prema šefu kartela.

Dok se to ne desi, dok god dobijaju novac, zarađen širenjem laži i prevara, svi pripadnici kartela - novinari, botovi, stranački funkcioneri, sudije, kriminalci... - svi će bespogovorno izvršavati naređenja. Iako su svesni posledica svojih postupaka, kao i neizbežnog kraja, nastaviće da služe diktatoru i nasrću na svakoga ko mu smeta.

Vučićeva predatorska logika je jednostavna - ko smeta, njega treba uništiti. U toj borbi dozvoljena su sva sredstva. Kako to izgleda u praksi, na svojoj koži su osetili urednici i novinari Magazina Tabloid. Zbog objavljenih informacija o kriminalnim aktivnostima braće Vučić, njihovih rođaka, kumova i ortaka iz stranke i koalicije, redakcija našeg Magazina izložena je desetogodišnjem progonu.

Vučić je koristio svaku priliku da uredinke i novinare optužuje za sve i svašta, nazivajući ih ološom, društvenim talogom i sličnim terminima, koji su svojstveni članovima njegove porodice. Istim rečnikom, u prljavoj kampanji učestvuju ministri, državni i stranački funkcioneri, poslanici i botovi naprednjačkog kartela. U napade na našu redakciju uključivani su policija, tužilaštva i sudovi. Postupajući po spornoj presudi i potpuno nezakonitom izvršnom rešenju, uz asistenciju policije, redakciji Magazina Tabloid zaplenjena je imovina, osnovna sredstva za rad, pa i privatni kompjuteri urednika i novinara.

Po scenariju, koji je primenjivao pre dve decenije, dok je, kao ministar protiv informisanja, predvodio hajku na Dnevni telegraf, Vučić je atmosferu linča stvarao ličnim izjavama, ali i uz pomoć svojih uličnih eskadrona, koji su njegovu presudu objavljivali u grafitima na beogradskim zgradama: "Milovan Brkić proći će kao Ćuruvija". Pravosudnu hajku je predvodio Vučićev kum Nikola Petrović, koji je protiv Magazina Tabloid podneo više od 170 tužbi. Istinu o tim tužbama, kao i načinu na koji su vođeni postupci, objavljivali smo na ovim stranicama, a nedavno su za nju saznali i poslanici u Narodnoj skupštini.

Vladimir Gajić, poslanik s liste Narodne stranke, zahtevao je od Vlade Srbije da utvrdi činjenice u vezi sa strateškim tužbama koje je Nikola Petrović podneo protiv Magazina Tabloid.

- Nikola Petrović, koji je nezadovoljan i uvređen tekstovima koje objavljuje ovaj list, u nameri da ga finansijski uništi, podnosi tužbe za naknadu štete sa ogromnom visinom tužbenih zahteva, na koji način uz asistenciju sudova i drugih organa postupaka stvara obaveze plaćanja sudskih taksi prema Magazinu Tabloid u preko sto sudskih postupaka, a na osnovu naloga suda za plaćanje sudskih taksi koje se izvršavaju u rekordnom roku, dovodeći na ovaj način ovaj štampani nezavisni list u stanje finansijskog bankrotstva. Naravno, jednom bogatašu kao što je Nikola Petrović nije nikakav problem da plaća svoje obaveze po sudskim taksama. Ovakva upotreba tzv. strateških tužbi, koje se zovu SLAP tužbe, protiv novinara smatra se da predstavlja najdirektniji vid zastrašivanja i direktnog gušenja slobode štampe. Sporovi koje pokreće Petrović su po pravilu besmisleni i oni ne bi imali ovoliko ubojite efekat na Magazin Tabloid da sud u Beogradu nije tako efikasan u naplaćivanju svojih potraživanja prema novinama - rekao je Gajić.

Vlada Srbije, zasad, ne odgovara. Ne odgovara ni Petrović. Umesto njih, za repliku se javio Dragan J. Vučićević, tzv. vlasnik i glavni urednik Informera. Pod naslovom "Magazin Tabloid - medij po meri jeremićevaca", Informer je objavio status sa lažnog naloga na Tviteru, u kome se navodi da je "jeremićevac" Vladimir Gajić stao u odbranu Tabloida Milovana Brkića "u kome se redovno crtaju mete, preti ubistvom Vučiću i njegovoj deci".

Ne vredi polemisati sa D. J. Vučićevićem i uveravati njega i njegove čitaoce u neistinite tvrdnje, kojima Informer opravdava pravosudno nasilje nad Magazinom Tabloid. Vučićević je i na sudu priznao da je u izuzetno bliskim odnosima sa Nikolom Petrovićem, da se druže, putuju kojegde i uživaju u svemu što vole mladi. Vučićević je dokazao i da je spreman na svaku gadost za koju proceni da je u njegovom ili u interesu nekoga iz vrha naprednjačkog kartela.

Zbog načina na koji radi, ogorčeni građani ga udaraju nogom u dupe i nazivaju ga govnetom. Vučićević, Vučić, Petrović i ostali pripadnici kartela po tome mogu naslutiti šta ih čeka kad padnu s vlasti. Kad oslobođeni narod počne da ih juri po ulicama, urednici i novinari Magazina Tabloid nastaviće, kao i do sada, da pozivaju da se ne primenjuje nasilje, nego da svi zlikovci budu privedeni pravdi kako bi se suočili s optužnicama i, posle fer i poštenog sudskog postupka, dobiju priliku za rehabilitaciju u određenim ustanovama zatvorenog tipa.

S uverenjem da sad, dok su na vlasti, mogu nekažnjeno da lažu i vređaju svakog targetovanog protivnika, Vučićevi medijski kanibali rade upravo ono za šta optužuju svakoga ko im zasmeta. Dnevni list Srpski telegraf nedavno je objavio informacije o tome da je Mićo Lazović, otac narodnog poslanika Radomira Lazovića, pre 50 godina učestvovao u silovanju jedne Amerikanke u Crnoj Gori.

- Radomir Lazović je političar, lider opozicije, koji želi da dođe na funkciju predsednika ili premijera ove zemlje. Javnost i glasači moraju da znaju sve o njemu, jer njegova privatnost ne postoji kada je rešio da se bavi politikom i da pretenduje na najviše funkcije u zemlji. Sada, kada imate informaciju da je njegov otac učestovao u silovanju Amerikanke, ali ne sam, nego sa još šestoricom muškaraca, koji su se iživljavali nad ženom, valjda je ta informacija itekako od značaja za javnost, da se zna da on potiče iz porodice silovatelja. Hoćete da budete vlast? Pa, o vama mora da se zna sve, pogotovo o najbližim članovima porodice - kaže Saša Milovanović, direktor Srpskog telegrafa.

Ne dešava mu se često, ali Milovanović je u ovom slučaju u pravu. Javnost ima pravo da zna sve o najbližim članovima porodice političara. Naročito o članovima porodice političara na vlasti. Možda se objavljivanje tih informacija ne bi svidele Angelini i Anđelku Vučiću, pa ni Fahriji Musliuu, ali to ne menja činjenicu da se svaki političar odrekao dela svoje privatnosti ulaskom u političku arenu. Uostalom, upravo je Aleksandar Vučić politizovao svoju porodicu više od svih ostalih likova s političke scene. Malo koji glasač zna čija deca su Ana, Vuk, Sofija, Maksim ili Sanja. Međutim, svi znaju za prestolonaslednika Danila, pa i njegove najbolje prijatelje Acu Rošavog, Borisa Karapandžića i ostale pripadnike Belivukove organizovane kriminalne grupe.

Vučić je ličnom patologijom, preko medija pod svojom kontrolom, zarazio celo društvo. Kao od svake zaraze, građani se od naprednjačkog virusa štite izolacijom. Tiraži Vučićevih štampanih biltena su u dramatičnom padu. Sve dnevne novina zajedno prodaju manje od 150.000 primeraka, a pre dolaska SNS-a na vlast taj broj je išao preko 600.000. Ni internet sajtovi Vučićevih medija ne mogu da se pohvale brojem posetilaca. Pravi odnos snaga vidi se na slobodnom prostoru, na koji ne može da utiče režimska cenzura. Na društvenim mrežama, posebno na Tviteru, Vučić je sveden na realnu meru uticaja, na nulu.

Sličan rezultat ostvaruje na You Tube kanalima, koji su postali glavni izvor informisanja za većinu normalnih građana. Umesto na televizijama s nacionalnom frekvencijom, građani traže i prate informacije i stavove o političkim procesima na You Tube. Na Pinku niko ne gleda političko-propagandne pamflete, nego "Zadrugu". Iako i rijaliti programi imaju značajnu ulogu u održavanju naroda u stanju hipnoze, to nije dovoljno za duže trajanje iluzije o blagostanju, zlatnom dobu, rastu BDP-a i ostalih laži, kojima je Vučić od Srbije stvorio pakao.

Propast Velike propagande laži najavljuje i propast velikog lažova. Poznato je da istina oslobađa. Istina o Vučićevim prevarama, kriminalu, korupciji i ostalim zločinima oslobodiće Srbiju.