Policija

Vučić zamenjuje batinaške grupe navijača

Policijski odredi smrti

Nacrt novog Zakona o unutrašnjim poslovima, koji je septembra 2021. povučen nakon oštrih kritika civilnog društva u Srbiji, vraća se na dnevni red. Podsetimo, o spornom nacrtu Zakona o unutrašnjim poslovima u više navrata se govorilo. Zbog niza spornih izjava, on je povučen. Bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin, sada direktor BIA, izjavio je da je na molbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića zakon povučen. Tada je izneo i krajnje nesvakidašnju tvrdnju. Vulin je naveo da je povlačenje tog nacrta njegov lični poraz i da će za to snositi posledice, ali da će nastaviti da se bori za bezbednu Srbiju uprkos „agentima i njihovim finansijerima". Nakon što je potpuno uništio Srbiju, dajući svakome iz inostranstva šta je od njega tražio, Vučić pokušava da zaštiti kartel uz pomoć batinaških odreda. Batinaše Velje Nevolje i naprednjačkih kriminalnih grupa sada će zameniti policajci, koje je režim primio u policiju, sa ciljem da zastraše penzionere, građane, opoziciju, novinare, a zaštite sve one koji nastavljaju da Srbiju potpuno zgaze i nastave sa pljačkom. Sve uz pomoć kineske elektronike i dosijea i uz prećutnu saglasnost iz Vašingtona. Ubijanje se nastavlja

Milica Grabež

Hapšenjem Veljka Belivuka i njegove grupe batinaša, koja je delovala na zaštiti interesa svojih partijskih (SNS) drugova, Vučiću je zadat težak udarac, jer je izgubio efikasne i poslušne odrede, koji su, po njegovom nalogu, podmetali oružje blizu njegove kuće u Jajincima, rasturali demonstracije, osiguravali bezbednost njegovih poduhvata i akcija rušenja Savamale, a bili, po Belivukovom priznanju, ''upoznati'' sa ubistvima Vladimira Cvijana, Olivera Ivanovića i drugih smaknuća građana, a sve po nalogu srpskog šizofrenog diktatora.

Belivuk se, tokom istrage, sasvim suvislo branio prozivanjem svog partijskog druga Aleksandra Vučića, podsećajući ga šta je sve, po njegovom nalogu činio.

Belivukov partijski drug Aleksandar Vulin, sa pozicije ministra policije, predložio je Vučićev novi Zakon o unutrašnjim poslovima (umesto dosadašnjeg Zakona o policiji), da reši pitanje zamena batinaških odreda. I da umesto navijačkih grupa, batinaša iz redova SNS-a koji su bili fiktivno zaposleni u javnim preduzećima, za prljave poslove angažuje policiju.

U tu svrhu, još za vreme ministrovanja Nebojše Stefanovića, Vučić je nameravao da otpusti iz policije nekoliko hiljada policajaca, za koje se verovalo da ne podržavaju njegov zločinački režim. Taj period je nesrećni ministar Stefanović iskoristio za prijem oko tri hiljade policajaca iz redova SNS-a, bez prethodne provere njihovih sposobnosti za rad u policiji i podobnosti (da li su osuđivani, vode li se krivični postupci). Tadašnji direktor policije Milorad Veljović je odlučno odbio da se saglasi i da potpiše rešenja koja bi ostavila bez posla policajce koji su ceo radni vek proveli i službi. On je smenjen, a Vučić ga je postavio za svog savetnika za bezbednost.

Prošlogodišnji predlog policijskog zakona povučen je, jer je Vučić bio pod pritiskom nevladinih organizacija iz Evrope, koje su ga opisivale kao narko dilera i diktatora.

Inače, pomenuti nacrt izazvao je buru u javnosti, a brojne nevladine organizacije i pravni stručnjaci tvrdili su da se njime zadire u prava građana i da se krši Ustav Srbije. Samo se nije oglašavao Ustavni sud Srbije, pun budžetaša bliskih režimu, koji isključivo primaju platu od naroda da bi vodili računa o tome da li se donose zakoni u skladu sa Ustavom, da li predsednik, premijer, ministri i druge institucije krše Ustav i prava građana.

Novim zakonom će biti omogućeno policajcima da ulaze u stanove bez odobrenja suda i bez znanja građana. Takođe, policija će moći da prikuplja podatke o kretanju građana preko softvera za identifikaciju i praćenje. Više od 1.800 kamera kineske kompanije Huavei postavljeno je 2019. godine u centralnim beogradskim ulicama. Iako nije postojalo zakonsko ovlašćenje za upotrebu tih kamera za praćenje lica, na osnovu snimaka koji su prikupljeni preko njih policija je pokretala krivične i prekršajne postupke protiv građana koji su učestvovali na raznim protestima.

toj vrsti kršenja ljudskih prava raspravljalo se i u nemačkom parlamentu, gde su se pojedini poslanici suprotstavili nameri da i njihova policija koristi kamere za biometrijsku identifikaciju lica.

"U Nemačkoj moraju da se poštuju ljudska prava, ovo nije Srbija", rečeno je u Bundestagu. Pod pritiskom stranaca, Aleksandar Vučić je 2021. godine naredio tadašnjem ministru policije Aleksandru Vulinu da povuče iz procedure zakon, koji je sadržavao odredbe kojima bi bila omogućena upotreba softvera za praćenje građana.

Sada se taj zakon vraća na velika vrata i to po hitnom postupku. Vlast je zakazala tri javne rasprave, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, posle čega će ga Vlada predložiti na usvajanje Narodnoj skupštini.

Vučić će se ovim zakonom služiti kao sredstvom za progon i kažnjavanje građana koji protestuju. On očekuje da će ga već početkom sledeće godine zapljusnuti talas demonstracija. Povoda ima u ogromnim količinama. Ljudi će protestovati zbog poskupljenja, inflacije, nestašica i dramatičnog pada standarda, ali i zbog najavljenog uvođenja sankcija Rusiji i, naročito, potpisivanja sporazuma s albanskim vlastima iz Prištine, po kome će Kosovo dobiti mogućnost da se učlani u Ujedinjene nacije.

Predlog zakona ne sadrži samo odredbe koje krše ljudska prava običnih građana, nego i samih policajaca. U skladu s predloženim proširenjem ovlašćenja, ministar će moći da svakog nepodobnog pripadnika MUP-a penzioniše ili da mu da otkaz. U vrhu MUP-a već se prave spiskovi za odstrel, a zna se da će prvi na udaru biti Slobodan Milenković, zvani Mali Senta, kao i nekoliko njegovih kolega iz Četvrtog odeljenja beogradskog UKP-a, koji su se vlastima zamerili hapšenjem Predraga Koluvije i zatvaranjem "Jovanjice", najveće evropske plantaže marihuane.

Novi zakon omogućava i stvaranje parapolicijske organizacije čiji pripadnici će biti tzv. povlašćeni policijski službenici. Taj status moći će da dobije svaki civil, običan građanin, koji pristane na tajnu saradnju sa policijom. "Povlašćeni policijski službenici" imaće određena ovlašćenja i beneficije.''

Ovogodišnjim hapšenjem ''Vračarske grupe'', pod optužbom da su planirali atentate na njega i članove njegove porodice, Vučić je izazvao bes podzemlja, kao i građana, pa i policije. Veći broj policajaca, koji su služili njegovim interesima, i ''poslovali'' sa njegovim navijačkim i partijskim odredima, Vučić je uhapsio, propustio kroz Veliku popagandu laži, a sve sa ciljem da uplaši policijske rukovodioce, da vode računa kako ga tretiraju, da i sami ne odu iza rešetaka.

Vučićev kartel je izveden na čistinu. Rasprave u Narodnoj skupštini i aktivnosti nekih poslaničkih grupa raskrinkale su Vučićevu politiku i razotkrile sve njegove poraze.

Teške udare doživeo je pokušajem da obori Milorada Dodika i instalira svoju vlast u Republici Srpskoj. Sumanutim prevarama Srba na Kosmetu, stvorio je ogroman broj neprijatelja među izbeglicama i iz ove pokrajine.

U Srbiji više niko nije siguran, jer ga Vučićevo pravosuđe može poslati na robiju.

Zato evo ponovo Vučića u napadu. Hiljadu njegovih policajaca, koji su primljeni u policiju bez prethodnih procedura, služiće, pod zaštitom zakona, te mogu uterivati strah svakom građaninu, ili ga lišti života, zbog ''opiranja hapšenju''.

Veliki doprinos u ovom zločinačkom poduhvatu dala je Ambasada Kine, čija policija legalno vršlja po Srbiji.

Uz Vučićevu dozvolu Kinezi prisluškuju sve strane ambasade i obaveštajce i strane kompanije. Tim podacima se Vučić koristi oko ugovaranja provizije i ucena stranaca.

Među najspornijim odredbama je uvođenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica.

Ovo omogućavaju sigurnosne kamere kineske kompanije Huavej (Huawei), koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije kupilo još 2019. godine i koje su već instalirane na ulicama Beograda.

Iako su nevladine organizacije upozoravale da se njihovom upotrebom ugrožava pravo na privatnost građana, prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lica i obrada podataka predviđeni su i novim Nacrtom zakona koji je MUP objavio na svom sajtu.

"Skoro sve problematične odredbe koje smo prošle godine identifikovali nalaze se i u ovom Nacrtu", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bojan Elek iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

"Novi zakon o policiji je opasan": Službenici građanima mogu da pretresaju stanove bez sudskog naloga, naslovi su kojima se opisuje Vučićev položaj uvođenja nasilja nad građanima, uz pomoć zakona.

"Reč je o jednoj od najopasnijih mera koje je Vučićev režim u deset godina svoje mračne vladavine ispostavio društvu, koja nas vodi u diktaturu i policijsku državu", komentariše za portal Mašina doktor političkih nauka Radivoje Jovović. Jovović navodi da će policijski službenici, ako novi Nacrt bude usvojen, moći da pretresaju stanove bez sudskog naloga i ocenjuje to kao veliku opasnost po sve građane.

"Deluje da je ova odredba i protivustavna jer je Ustavom garantovana nepovredivost stana kao takvog, uz neke izuzetke. Ovde su ti izuzeci prošireni i policija može na osnovu sumnje, bez naredbe suda, da ulazi u stanove ljudi", rekao je Elek za Radio slobodna Evropa.

Radivoje Jovović kaže i da će pripadnici policije imati pravo da po "diskrecionoj" proceni zaključuju da li demonstranti koji se mirno okupljaju i primenjuju neki oblik pasivnog otpora predstavljaju "opasnost po opštu bezbednost", na osnovu čega će moći da ih ne samo privode, već i da nad njima ispoljavaju fizičku silu.

"Sila će smeti da se primeni nad građanima koji sede, kleče, leže ili se drže za nešto, tako piše u nacrtu. Zamisli, ti se, recimo, držiš za banderu, a policajac ima pravo da primeni ovlašćenja koja su jako široko postavljena ovim nacrtom zakona", pojašnjava advokatica Danijela Nestorović.

Advokat Nikola Barović smatra da je donošenje ovakvog zakona, kojim su policiji odrešene ruke, motivisano željom vlasti da uguši sve jače pokrete za zaštitu životne sredine. Prema njegovim rečima, vlasti su "videle da SA jedinice poput onih batinaša sa buldožera u Šapcu nisu dovoljno efikasne". Zato ocenjuje da ovakav nacrt predstavlja veliko sužavanje sloboda, dok Jovović to definiše kao "obračun sa aktivizmom i slobodnomislećim građanima". Umesto da ima poverenja u organe reda, stanovništvo u datim okolnostima može samo da se preplaši - na šta vlast, po mišljenju sagovornika Mašine, i cilja.

Nestorović dodaje da je zakon neprecizan, što otvara mogućnosti njegove zloupotrebe. Smatra da je neadekvatno definisano i nekoliko mesta za koje se kaže da će "biti preciznije određena" kasnije. Primera radi, nije precizirano na osnovu čega će policija imati pravo da bez naloga ulazi u privatni posed. Ostaje nedefinisano i da li će policajci nositi šifre ili imena na oznakama, te u kojim situacijama policajac mora, a u kojim ne mora da se legitimiše.

Prema Barovićevom mišljenju, Zakon o unutrašnjim poslovima treba da definiše organizovanje policije, a ne njena prava, dok su policijska ovlašćenja primarno definisana Zakonom o krivičnom postupku. Uvođenje odredbi iz potonjeg zakona u prvi vodi sužavanju prava građana, odnosno uvođenju policijskog sistema.

Ovaj zakon nije dobar ni za samu policiju, skreće pažnju Nestorović, jer su prevelika ovlašćenja koncentrisana u rukama ministra, a oduzeta Skupštini i internim organima policije. Naime, kako Nestorović tumači, prema važećem zakonu policija je podnosila periodične izveštaje Narodnoj skupštini a po novom će ministar policije određivati kada se izrađuju izveštaji i oni će se podnositi njemu, da bi ih on prosleđivao Vladi i Narodnoj skupštini.

"Sektor unutrašnje kontrole MUP-a je bio potpuno nezavisan. Novim zakonom će i oni biti dužni da izveštaj podnose ministru policije. Praktično će Vlada, odnosno ministar policije vršiti kontrolu", kaže Nestorović, ocenjujući da će time policija biti do kraja politizovana.

Ministar će takođe dobiti pravo da lično pokreće disciplinske postupke koji se završavaju slanjem u prevremenu penziju protiv službenika koji izvrše "težu povredu radne discipline". Za civilno društvo ovo znači penzionisanje nepodobnih. Šta je još sporno?

Među najspornijim odredbama je uvođenje sistema video-nadzora za automatsko prepoznavanje lica. Ovo omogućavaju sigurnosne kamere kineske kompanije Huavej, koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije kupilo još 2019. godine i koje su već instalirane na ulicama Beograda.

Iako su nevladine organizacije upozoravale da se njihovom upotrebom ugrožava pravo na privatnost građana, prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika lica i obrada podataka predviđeni su i novim Nacrtom zakona koji je MUP objavio na svom sajtu.

"Skoro sve problematične odredbe koje smo prošle godine identifikovali nalaze se i u ovom nacrtu", rekao je za Radio slobodna Evropa (RSE) Bojan Elek iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Javna rasprava tokom koje organizacije i pojedinci mogu da daju svoja mišljenja o Nacrtu zakona počinje 21. i trajaće do 27. decembra. Po okončanju javne rasprave, Nacrt treba da bude dostavljen Vladi Srbije, a potom Skupštini na usvajanje.

Šta piše u novom dokumentu?

U članu 44. novog Nacrta zakona navodi se da policija prilikom obavljanja poslova "koristi sisteme za obradu podatka", kao što su pored ostalog, "sistem audio i video-nadzora". Dodaje se da se delovi tog sistema koriste i za automatsku detekciju lika koja uključuje "obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, vreme i lokaciju i učešće lica u događaju (...)".

U članu 71. navodi se da se prepoznavanje na osnovu biometrijskih karakteristika može izvršiti "radi pronalaženja izvršioca krivičnog dela, za pronalaženje lica za koje se osnovano sumnja da priprema krivično delo, te za pronalaženja lica za kojim se traga".

Iako je primena ovog sistema video-nadzora ograničena na gonjenje počinilaca krivičnih dela, iz organizacija civilnog društva upozoravaju na široke mogućnosti zloupotreba.

"Mi jednostavno nećemo imati načina niti da znamo da li se to zloupotrebljava, niti da efikasno kontrolišemo primenu tih ovlašćenja", rekao je Elek.

Upotreba sistema masovnog nadzora pravda se potrebom za unapređenjem bezbednosti, a MUP je ranije naveo da će korišćenje napredne tehnologije doprineti "prevenciji kriminala, većoj stopi otkrivanja krivičnih dela i prekršaja i hapšenju učinilaca".

Narodna poslanica iz grupe "Moramo Zajedno" Danijela Nestorović ocenila je da će novi zakon o unutrašnjim poslovima, ako bude usvojen predloženi nacrt, značiti uvođenje diktature i ozvaničenje policijske države.

Nestorović je u saopštenju ocenila da je zakazivanje javnih rasprava o tom predlogu pred Novu godinu i Božić „ustaljeni mehanizam" vlasti da sve bitne zakone predlaže onda kada je pažnja javnosti usmerena na novogodišnje i božićne praznike, prenos Svetskog prvenstva u fudbalu i slično.

„I ništa ovo ne bi bilo neuobičajeno, da za novog direktora Bezbednosno-informativne agencije nije izabran Aleksandar Vulin, isti čovek koji je u julu prošle godine pokušao da provuče isti ovaj zakon o unutrašnjim poslovima. Tada je Aleksandar Vučić naložio, ili kako je zvanično rečeno, 'zamolio' Vulina da povuče zakon iz procedure, zbog 'velikog pritiska javnosti', pravdajući se time da nije stigao da ga pročita", istakla je Nestorović.

Ona je dodala da je novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima skandalozniji od prethodnog i da predstavlja udarac na sva Ustavom Srbije zagarantovana prava i na demokratiju i sve demokratske vrednosti, i da je pisan po „narudžbini" kako bi se građani stavili pod kontrolu.

Poslanica je istakla da će zakon legalizovati napredni softver za praćenje i identifikaciju kako bi policija mogla da kontroliše građane i ugrožava im pravo na privatnost i slobodno kretanje, zatim da se vraća „profesionalni policijski doušnik", a daje se i mogućnost policiji da uđe na privatni posed bez naloga suda.

Ukazala je da je sporna odredba novog zakona kojom je „otpor", odnosno suprotstavljanje zakonitoj primeni policijskih ovlašćenja, definisan kao oglušivanje o naređenje ili zauzimanje klečećeg, sedećeg, ležećeg ili sličnog položaja (pasivni otpor).

„To bi značilo da policajac, recimo demonstrante ili građane koji su se okupili da mirno protestuju, na šta po Ustavu RS imaju pravo, može da, ukoliko proceni da to nije u skladu sa njihovim mišljenjem ili nalogom, primeni policijska ovlašćenja", navela je Nestorović.

Policija će nam upadati u kuće bez naloga, pretresati bez svedoka po novom zakonu!

Novi ministar policije Bratislav Gašić samo je nastavio ono što je započeo bivši ministar Aleksandar Vulin, u cilju da kroz novi Zakon o MUP provuku niz protivustavnih i spornih odredbi kojima se, u najmanju ruku, krše prava građana. Među njima je i ona koja dozvoljava režimskoj policiji da bez naredbe suda upada u kuće i stanove koga želi pod izgovorom „izvršenja policijskih zadataka", a takođe, i da oni svojevoljno procenjuju da li postoji ikakav osnov i povod za takvu „akciju".

Ministarstvo unutrašnjih poslova zakazalo je tri termina za javne rasprave o tekstu nacrta novog Zakona o unutrašnjim poslovima, kojim su planirane izmene postojećeg Zakona o policiji. Iako je predsednik Aleksandar Vučić na sva zvona najavio da se povlači sporni zakon zbog niza protivustavnih odredbi, to se očigledno neće desiti i još jednom je slagao javnost.

Na mala vrata, sporni zakon se ponovo našao u žiži javnosti.

Ono što je novina, jeste to što se sada svakom policajcu daju odrešene ruke da postupa kao svaki okupator - sam procenjuje da li će da upadne na privatni posed bez ikakvih pravnih osnova pošto je taj čin do sada bio detaljno regulisan ZKP koji je jasno određivao kada je moguće takav upad.

Još problematičnije je što se policajcima, po istoj osnovi slobodnog utiska, dozvoljava da rade šta hoće u stanu pošto samostalno procene da li ima potrebe za pretresom, a sve što rade će po novom Zakonu da rade - bez prisustva svedoka!?!

Poslednji put je to bilo „omogućeno" nacistima tokom okupacije Beograda i Srbije za vreme Drugog svetskog rata.

"Imali smo do sada tačno određeno pod kojim uslovima je moguće da policija, bez naredbe suda, upada u nečiji stan ili kuću. Sada se ova odredba proširuje na to da policajci mogu da uđu i vrše pretres za potrebe izvršenja policijskog zadatka. Šta znači to za potrebe policijskog zadatka? Da li to znači da policajac koji reguliše javni red i mir na ulici može odjednom da odluči da uđe u nečiju kuću i vrši pretres jer je procenio da postoji osnov sumnje da je to neophodno radi izvršenja policijskog zadatka? Na ovaj način otvara se prostor za mnoge zloupotrebe" tvrdi član policijskog sindikata.

1

Ustavni sud

Poslanici opozicije mogu internacionalizovati ovaj problem, ako unapred podnesu Inicijativu za ocenu ustavnosti ovog zakona Ustavnom sudu Srbije. Čim Skupština izglasa ovaj zakon, istog trenutka na pisarnici Ustavnog suda se podnosi i zavodi ova inicijativa, koju Ustavni sud mora odmah uzeti u razmatranje, pre potpisivanja Zakona od strane predsednika Srbije i njegovog objavljivanja u Službenog glasniku. Nakon toga, mogu tražiti od Suda u Strazburu da oceni ustavnost Zakona i poništi ga. U suprotnom Ustavni sud može godinama odugovlačiti ocenu ustavnosti Zakona.

A pre nego što zakon stupi na snagu, Opozicija bi morala pozvati sve na štrajk. Policajce, građane, zaposlene, studente...

Motka je najjače oružje protiv Vučićeve tiranije i zločina.

2

Najava prekomerne upotrebe sile

Policija bi po novom Zakonu mogla da primeni čak 11 različitih sredstava prinude (palica, fizička snaga, konji, psi…) ukoliko se nakon prvog njihovog upozorenja okupljena grupa građana ne raziđe, a na papiru bi bili pošteđeni samo invalidi, deca mlađa od 14 godina, trudnice i „očigledno bolesni".