Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (257)

Najsurovija pljačka jednog naroda

Srpski sudovi još donose presude „U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Ko je nova - stara ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše Vladimir Molotok

Vladimir Molotok

''Korupcija je kancer, kancer koji razjeda poverenje građana u demokratiju. Ona iscrpljuje kolektivnu snagu i odlučnost nacije. Korupcija je prosto druga forma tiranije" - rekao je američki potpredsednik Džozef Bajden u Kijevu, u Ukrajini, 2014. godine, prilikom zvanične posete, koja će se po ovu zemlju tragično okončati.

Ako primenimo definiciju današnjeg predsednika Sjedinjenih Država, Srbija je zemlja tiranije, kojoj je tiranina postavila upravo američka administracija.

Ukrajina, kojoj se gospodin Bajden vratio kao američki predsednik, postala je država u nestajanju. Ukrajina, u nestajanju, tako bi trebalo pisati naziv ove, još uvek međunarodno priznate države.

Dolazeći u Ukrajinu, tadašnji američki potpredsednik je sa sobom poveo i sina Hantera, koji će, narednih godina, raditi o glavi ovoj nesrećnoj zemlji, a sebi i porodici puniti bankovne račune.

„Korupcija je postala način na koji sistem funkcioniše", tvrdi Sara Čejs, autorka knjige „O korupciji u Americi", koja poziva na brze reforme i podstiče građane da se organizuju i pokrenu promene. Čejs smatra korupciju najvećom pretnjom bezbednosti u svetu jer je globalizacija olakšala skrivanje bogatstva, što potvrđuju povremena otkrića kao što su Panamski ili Pandora dokumenti.

Srbija stenje pod teretom tiranina, koji uživa podršku američkog predsednika i njegovih saradnika.

U Sjedinjenim Državama je pokrenuta istraga protiv korupcije koju je uspostavio američki predsednik Bajden, preko sina Hantera i članova porodice, uz podršku ostalim glavarima Demokratske stranke.

Institucionalna borba protiv korupcije i pljačke zaustavljena je ulaskom gospodina Bajdena u Belu kuću.

Izborom većine kongresmena iz redova Republikanske stranke, stvorena je pretpostavka da Kongres sprovede istrage i omogući Obaveštajnoj zajednici da pred sudove i tužilaštva izvede nosioce korupcije koja rastače i ovu zemlju.

U Meksiku je uhapšen Ovidije Guzman, aktuelni vođa narko kartela, najjačeg u ovoj zemlji, čiji otac Hoakim, zvani El Čapo je u američkom zatvoru, osuđen na doživotni zatvor.

I prilikom hapšenja Ovidija Guzmana, pala je krv. Poginulo je najmanje deset vojnika i 20 bandita, koji su čuvali narko bosa. Sve uz pomoć agenata DEA.

Vraća li se DEA u sedlo. Najveću zaplenu narkotika, krajem prošle godine u Dubaiju izvršila je policija Europola, jer je administracija iz Vašingtona počela, na predlog iz Lenglija, aktivno da sprečava DEA u borbi protiv mafije. I sin predsednika Bajdena je korisnik narkotika i teško mu ide ''odvikavanje''.

Kada je početkom novembra u Majamiju uhapšen Goran Gogić Tito, narkodiler koji je bio blizak Vučićevom kartelu, američka Obaveštajna zajednica je kolektivno istakla svoju ''odgovornost'' za ovo hapšenje, pravdajući to nacionalnim interesima. Koliko je Hanter Bajden dobijao apanaže od Vučićevog saradnika, da bi ''utišao'' medijsku kampanju na Gogića, koji se smatra među najvećim narkodilerima na svetu? Upućeni tvrde da je lično predsednik Bajden tražio da se ''spusti lopta'', jer su mu tako rekli ''momci iz CIA''.

U Srbiji su propale sve akcije hapšenja narkobandi i njihovih vođa, jer ih predvodi srpski tiranin Aleksandar Vučić.

Hoće li se uzdrmati položaj srpskog tiranina, nakon pokušaja da se u SAD-u uspostavi normalno funkcionisanje institucija (tužilaštava, sudova i bezbednosnih službi)?

Srpsko pravosuđe je potpuno privatizovano i u službi je interesa srpskog tiranina i njegove bande.

Magazin Tabloid je detaljno opisao ključne ličnosti u tužilačkom i sudskom sistemu, koje služe bandi Aleksandra Vučića. Oni čvrsto stoje iza svih njegovih zločina.

Iza Pabla Eskobara, Hoakima Guzmana El Čapa i njegovog sina Ovidija i drugih narko vođa, ostajalo je mnogo krvi. Ubijani su sudije, tužioci, policajci, političari koji su ih raskrinkavali.

I iza Vučića je ostalo more krvi.

Nerasvetljena su ubistva Vladimira Cvijana, Olivera Ivanovića i još najmanje stotinak smrti koje je smakla Vučićeva ubilačka mašinerija, koju je on osnovao, inspirisao, štitio i plaćao!

Stotine ljudi je pohapšeno što su na tviteru o njemu loše rekli.

Uhapšeno je više tzv organizovanih kriminalnih grupa pod optužbom da su radili o glavi tiraninu i njegovo sinu Danilu-Ovidiju.

Među mafijom bih se to rešilo na njihov način, pucnjima iz automata, a tiranin to rešava njihovim utamničenjem.

Tužioci i sudije su unizne, odmah određuju pritvor. Kada budu oslobođeni, sve se plaća iz budžeta.

Nijedan sudija ni tužilac koji je učestvovao u hapšenju Miroslava Miškovića i njegovog sina Marka, nije smenjen, uhapšen, osuđen! Država je platila milionske odštete za za pritvor Miškovićima i štetu koju su pretrpeli, a koja im je dosuđena. A lično je Aleksandar Vučić rekao - ''Niko ne sme da uhapsi Miroslava Miškovića. Evo, ja smem''. I bilo je tako!

Niko nije pozvao Vučića pred sudiju da odgovara zbog zloupotrebe službene dužnosti.

On je na sebe preuzeo ulogu sudije i tužioca.

On je rekao. ''Ja sam tako odlučio!'' I u slučaju katastrofalnih poplava u Obrenovcu, zbog koje bi na doživotnu robiju trebalo poslati tadašnjeg gradonačelnika Sinišu Malog i predsednika Opštine Obrenovac Miroslava Čučkovića, kada je poginulo nekoliko stotina ljudi, a konačan spisak nikada nije objavljen, Vučić je rekao - ''Ne, nisu krivi. To ja tvrdim''. Potom je u zatvor odvedeno desetine ljudi koji su svedočili na twiteru koliko su videli leševa koji plutaju po poplavljenom Obrenovcu, a koji bi preživeli da ih gradonačelnik Mali i predsednik Opštine Čučković nisu pozvali da ''ostanu mirni u u svojim kućama''.

Sinišu Malog Vučić je abolirao - ''ne, nije kriv'' više puta. Zbog nezakonitog rušenja Savamale, kada je na VMA ubijen zatvorski čuvar, zbog plagiranja doktorske disertacije, zbog računa u of šor zonama, tzv Panamski računi, zbog otimanja dece koja su bila na staranje i vaspitanje dodeljeni njihovoj majci, zbog privatizacije državnih preduzeća.... zbog ...

Bratislava Gašića je pomilovao zbog pada helikoptera u kojoj nesreći je stradalo sedmoro ljudi. "Nije kriv, ja to kažem. I šta mi možete?''

Vučićeva zlodela su, možda, kada je krv u pitanju, veća od El Čapovih!

Ko je stajao, a ko ležao iz Vučića?

Na ovo pitanje se mora hitno naći odgovor.

Opet podsećamo, da je koristeći državni budžet, imovinu, resurse i kreditne linije, Vučić nemilice trošio novac, podmićujući evropske zvaničnike, počev od gospođe Merkel, Sebastijana Kurca, Emanuela Makrona, zatim šeike, sultane, prinčeve.

Danas srpski tiranin vlada isključivo nasiljem. I uz pomoć propagande. Velike propagande laži, koju finansira iz budžeta, tako da je postao vlasnik skoro svih televizija, dnevnih listova, radio stanica. I uz pomoć bande iz Berlina (Šolc, Berbok...), Makrona i administracije iz Vašingtona.

Sredinom januara, 2019. godine u jednoj noći uhapšeno je oko 150 ljudi širom Srbije, ali je u pritvoru ostala tek trećina. Ministar unutrašnjih poslova akciju policije smatrao uspešnom, a odgovornost za to, što se većina uhapšenih našla na slobodi, prebacio na pravosudne organe.

Celu noć, 11. januara policija je hapsila. Širom Srbije gotovo 150 ljudi, sa lisicama na rukama, dovedeno je u policijske stanice. Ministar policije Nebojša Stefanović organizovao je i vanrednu konferenciju za novinare, pred kojima je akciju predstavio kao veliki obračun sa kriminalom. Međutim, posle nekoliko sati, dve trećine privedenih je pušteno na slobodu. Dve nedelje posle akcije, Stefanović smatra da za to nije kriva policija već pravosuđe.

„Sudovi ne odlučuju da ih zadrže i šta ja onda da kažem policajcima, kakvu poruku mi šaljemo našem društvu, onda kažete 'pušteni su', nažalost jesu, da se ja pitam ne bi ih pustio nikad", kazao je tadašnji ministar.

Od toga šta se ministar policije pita, bitniji su dokazi koje policija prikuplja, napominje profesor prava Bogoljub Milosavljević.

„Pa ja bih razumeo da to kaže običan policajac, ali je problem kada se to govori iz vrha izvršne vlasti, a ministar jeste u vrhu, to je direktno mešanje u sudsku nezavisnost tužilaštva i suda", upozoravao je Milosavljević.

Zašto policija hapsi i pre nego što prikupi dovoljno dokaza? „Mi znamo za nekoga da je izvršilac najtežih krivičnih dela, ali nema dovoljno dokaza, a šta treba da radimo, da pustimo to i da kažemo super", upitao je ministar.

Nisu super, ali su itekako štetna i hapšenja bez dokaza, opominjao je Milosavljević.

„Mislim da je to višestruko pogrešan metod ili pogrešan pristup, time se stvaraju nekakvi politički poeni i privid da policija radi, ali to višestruko nije dobro, stvara u javnosti nepoverenje u policiju kao neuspešnu i ispada da se može hapsiti kad se naredi odozgo, a ne kad se steknu uslovi za hapšenje", smatra on.

Uprkos rezultatima, ministar i dalje tvrdi da je akcija uspešna i da će ova hapšenja tek dovesti do razotkrivanja kriminalnih grupa.

„Vi imate i da su neki najteži kriminalci padali na osnovnim delima, pa se iz tih istraga kasnije dolazilo do težih krivičnih dela", podsetio je Stefanović.

Upravo na takav način policija je 2014. hapsila i Dragoslava Kosmajca, kog je vrh države označio kao najvećeg narkodilera u zemlji. Međutim, on tada nije hapšen zbog narkotika, već zbog navodne utaje poreza. Kasnije je oslobođen i te optužbe.

„Kada je FBI radio Al Kaponea, to je bio prvi korak koji su mogli da dokažu i na taj način su postupali", pravdao se ministar policije.

Ipak, za razliku od FBI-ja, policija u Srbiji nije prikupila dokaze da je „srpski Al Kapone" kriv. Te je posle nekoliko godina suđenja Kosmajac pravosnažno oslobođen svih optužbi, a mogao bi da tuži državu za materijalnu i nematerijalnu štetu koja mu je naneta.

Sve akcije međunarodnih policijskih snaga zaustavljaju se na granici sa Srbijom. Vučić postaje legendarni kriminalac, koji zgrće novac, a hiljade operativaca DEA, Agencije za borbu protiv trgovine oružjem, pranje novca, sprečavanje terorizma, kada je njegov kriminal, ostaju nemoćni.

Da li srpskog diktatora i njegov kartel štiti samo diplomatski imunitet, ili količina novca kojom podmićuje najznačajnije ljude u Evropi i Vašngtonu?Izgleda da se obaveštajna zajednica Sjedinjenih Država, Evropske Unije i drugih svetskih policija, sabrala i odlučila da ''neko treći'' razbuca Vučićev kartel. Ako udare na njegovog brata i ministre, koji nisu pod imunitetom, naneće mu teške udare, koje on ne može podneti.

Tužno je što države Evropske Unije i SAD-e sve njegove zločine ''naplaćuju'' od građane Srbije, smatrajući nas krivcima za sva zlodela koje vrši čovek i njegov kartel.

Odvratne su izjave, kao i njihove nakazne pojave i životi, koje o Srbiji daju francuski predsednik Makron, nemačka ministarka Analena Berbok i kancelar Šolc. Oni znaju kojim se poslovima bavi Aleksandar Vučić, ali da umesto ograniče njegovu samovolju i teror, oni račune ispostavljaju građanima Srbije, smatrajući nas stokom koju treba uterati u tor i sve što ostane iza Vučića, da uzmu za sebe.

Srpsko pravosuđe nije sposobno više da deli pravdu u skladu sa srpskim ustavom, zakonima i međunarodnim konvencijama. Ono je pod punom kontrolom Vučićevih jurišnika.

A naše pravosuđe i policiju ''refomisali'' su ''svetski'' ljudi, diplomate iz Beča, Pariza, Berlina, iz USAID-a. A sve se svodilo na činjenicu da je Vučićev kartel pod svoju šapu stavio istražitelje, tužioce, sudove, medije.

U zatvor tužioci i sudije šalju one koji na društvenim mrežama pominju Vučićevog sina Danila, kojeg on istura već mesecima u prvi plan, kao značajnog čoveka Srbije, a ne svoje porodice. Da li to srpski El Čapo stvara svog Ovidija Guzmana?

Beogradski Viši sud je udarna pesnica Vučićeve mafije.

Treba analizirati sudske postupke pred Odeljenjem za organizovani kriminal. Skoro svim uhapšenima je sudija za prethodni postupak ovog odeljenja određivao i produžavao pritvor, a potvrđivalo je vanpretresno veće, kojim predsedava predsednik suda.

Tokom trajanja postupka, sudska veća su ukidala pritvor većini ''članova organizovane kriminalne grupe'', kojoj su pridodavani obični građani, koji sa aktivnostima vođa grupe nisu imali nikakve kontakte, niti su bili deo organizacije. Potreba da grupa bude brojnija i opasnija, potiče od namere režima da prikaže svoje aktivnosti na ''borbi protiv organizovanog kriminala''.

Tako je na suđenju grupi Veljka Belivuka, ovaj optuženi zamolio sud da u zatvoru ostave samo njega i saoptuženog Miljkovića, jer ostali nemaju veze sa onim zašta su optuženi.

Za deset godina, Odeljenje za organizovani kriminal nanelo je više zla srpskoj pravdi i srpskom budžetu, nego Siniša Mali za šest meseci svog pljačkaškog pohoda.

Istina, najveći broj optuženih sudska veća Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, donela su zbog lošeg predistražnog postupka i napakovanih dokaza, koji su bili lažni. Policija ih je, primorana da izvršava naređenja o hapšenju koja je najavljivao Vučić i njegovi ministri, snalazila da prilaže dokaze koji nisu za sud. Ali, ostaje pitanje, zašto je toliko optuženih, pa oslobođenih, toliko dugo držano u pritvoru.

Sudovi su veoma važni u Vučićevom obračunu sa građanima i njihovom porobljavanju.

Preko privatnih izvršitelja Vučić je u dužničko ropstvo, bez mogućnosti da se ikada oslobode duga, stavio najmanje 750.000 penzionera! Svakog drugog meseca Info stan šalje tužbe protiv penzionera koji ne plate račune. Uz svaki račun ugrađuje se advokat koji udara pečat na tužbe, koje inače pišu službenici INFO stana, zatim uračunava nagrada izvršitelja, koja je veća od duga na računu. Sve to potvrđuju sudovi, mada je po ugovoru između INFO stana, ili drugih komunalnih preduzeća, ugovorena nadležnost suda, sudovi daju za pravo izvršiteljima. Retko koji sudija se usudi da ukine rešenje o izvršenju izvršitelja.

Siromašni građani imaju pravo na povlašćenu cenu komunalnih usluga, ali to izvršitelje ni sudove ne zanima. Reč je o bandi koja je u neraskidivoj vezi.

Navodimo slučaj izvršiteljke Mirjane Dimitrijević, koja je izvršavajući odluku o privremenoj meri, kojom je bilo zabranjeno glavnom uredniku Magazina Tabloid da objavljuje fotografije i pominje ime Nikole Petrovića, Vučićevog dvostrukog kuma, ne mogavši da iznos od 150.000 dinara naplati od Milovana Brkića, jer ne prima zaradu, zbog nedostatka sredstava, taj iznos, bez ikakvog zakonskog osnova, skinula sa računa privrednog društva. Prigovor protiv ovog rešenja, završio je u arhivi Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Prema dopisu zamenice predsednika Višeg suda u Beogradu Nataše Milutinović rok ''za rešavanje po prigovoru na rešenje o izvršenju, po mišljenju Apelacionog suda u Beogradu je godinu dana i tri meseca''!

Dakle, izvršitelj Vam otme stan, mada nemate veze ni sa kakvim dugom, proda ga, vi se žalite, a sud će o tom vašem prigovoru odlučiti tek za 15 meseci. Možda vas u tom periodu više i neće biti. U ovom broju u tekstu Predraga Popovića detaljno se opisuje delovanje izvršiteljske bande, među kojima je i gospođa Dimitrijević, koja je bila šef izvršnog odeljenja Prvog osnovnog suda u Beogradu, a njena kćerka je zamenik tužioca u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Višem javnom tužilaštvu u Beogradu podneli smo u novembru prošle godine krivičnu prijavu protiv gospođe Dimitrjević zbog korupcije. Predmetu tužilaštva KTKO 854/22 izgubio se svaki trag1.

Građani se od napada izvršitelja, tužilaca, sudija i policije, mogu boriti samo sredstvima potrebnim za odbijanje napada u krajnjoj nuždi.

A1

Sudija sa nanogicom

Sudija Ljubodrag Vučković je osumnjičen da je zbog evidencije u lokalnom katastru sačinjavao fiktivne kupoprodajne ugovore i falsifikovao potpise stranaka, među kojima je bilo i preminulih.

Ipak, u Vučićevoj Srbiji ovaj sudija Osnovnog suda u Sjenici uživa u statusu osumnjičenog u istrazi koja se veoma sporo protiv njega i službenika katastra Dragića Petrovića iz tog grada, vodi od strane Višeg tužilaštva u Novom Pazaru zbog malverzacija sa kupoprodajnim ugovorima o nepokretnostima i njihovim nezakonitim upisivanjem u Katastar.

Uprkos istrazi, Vučković uredno živi na budžetu naroda kao sudija sa visokom platom i deli pravdu u Sjenici, a na posao dolazi sa sve "nanogicom", koja mu je kao mera nadzora dodeljena da umesto da bude u pritvoru koji je predviđen tokom istrage za ova krivična dela.