Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (99)

Buđenje Srbije

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka'' Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Piše: Branislav Gulan

Rušili zadruge i sela, sad ih grade!

U protekloj 2022. godini bilo je teško proizvesti hranu. Suša je uzela danak voćarima i ratarima, a ni tržište ih nije štedelo. Među stočarima opstaju uporni. U vremenu skupih namirnica retko koji farmer u Srbiji ubira profit. Iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju da će u ovoj godini stočarstvo biti u vrhu prioriteta agrarne politike. Prase se ne goji uoči Božića, a sudeći po godini za nama, malo koji proizvođač se na tov osmelio i kad mu je vreme bilo. Zato danas za debelu svinju treba debeo novčanik i proizvođača i kupca. "Mi smo malo tovili, jer smo se plašili niske cene tovljenika, a hrana je skupa. Prasići se brže obrću, a manje hrane treba - pa šta je tu je", kaže Branko Đuričić iz sela Gola Glava. Visoke cene proizvodnje, a niske otkupne su one koji su tovili svinje mahom pretvorili u proizvođače prasića, a mnogi su i zatvorili farme.

Na ruku jedino ide činjenica da je ovu granu stočarstva najbrže podići na noge, što će u novoj godini biti na vrhu liste prioriteta agrarne politike. "Vrlo ćemo se posvetiti strateški svinjogojstvu, a onda kravama, junicama, kravama dojiljama, tako da će fokus Ministarstva poljoprivrede ići u tom pravcu", ističe Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije. Takva obećanja nisu izostajala ni kod protelih 13 ministara poljoprivrede Srbije. A, stanje je da se gasi stočarstvo, da nestaju sela i sa njima i - Srbija! U mlečnom govedarstvu veliki farmeri postaju još veći, mali ili nestaju ili računicu nalaze u preradi mleka, poput porodice Živanović. Među retkima ove sezone imaju i puno tovilište pa se nadaju da će bikove dobro prodati. Jer, ih je malo na tržitu, pa samim tim raste i cena. "Sad planiramo štalu da preradimo, rešetke da stavimo, da povećamo malo tov, još neku kravu da vidimo da uzmemo, pa koliko budemo mogli", planira Miroslav Živanović iz sela Babina Luka.

Srbija nema više vremena za čekanje boljeg života u poljoprivredi i na selu! To znači da kroz budući novi koncept poljoprivrede i ruralnog razvoja treba omogućiti mladim, novim ljudima da ga kreiraju i sprovode. Jer, oni koji su to činili do sada, poslednjih sedam decenija su pokazali da više umeju da ruše nego da grade, kada su zadruge i sela (čitaj naseljeno mesto, kako piše u Ustavu) u pitanju!

Šta znači razvoj e-agrara?

Tas na vagi proizvođača svako ulaganje pomera bliže polju neizvesnosti. Kupac, sa druge strane, vaga između cena namirnica - što ga često udaljava od kvaliteta. "Sigurno je nekom ko radi za platu 60 - 70 pa i 100.000 mnogo da za mleko da 200 dinara, za meso 1.000 dinara. Ja mislim da će se ljudi vratiti selu kao što je nekad bilo, da kupe sira, neku svinju pa da podele, upola jeftinije, kao u Švajcarskoj na primer što smo gledali na televiziji", očekuje Dejan Gentić iz sela Gola Glava. Makaze cena farmerima najčešće prekrate istrajnost, a bez pet do sedam godina rada u jednoj grani stočarstva, teško da će da ozeleni. U naredna tri meseca će se, najavljuju iz Ministarstva poljoprivrede, intenzivno raditi na razvoju e-agrara što znači lakše i brže do subvencija. To je važna stavka manje u jednačini sa više nepoznatih, javio je RTS.

Srbija prihoduje 1.000 evra po hektaru poljoprivrednog zemljišta, a mogla bi da zarađuje 20 puta više, baš kao Danska, od koje su naše kompanije već usvojile tehnologiju za proizvodnju svinjskog mesa, rečeno je na konferenciji "Nordijsko zeleno rešenje za Srbiju". Srpska malina, borovnica, ajvar, med - sve su to delikatesi koje valja izvesti na bogata tržišta. Sa rekordnom zaradom od nafte i gasa norveško tržište to svakako jeste, zato i može da bira. "Sigurno da ima mesta za srpsku hranu na norveškom tržištu, gde je već poznat kvalitet srpskog meda. Ti proizvođači bi mogli da otvore vrata i za druge proizvode. Ali nordijski potrošači su veoma savesni, proizvodi koje kupuju moraju biti proizvedeni na ekološki način", izjavio je ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji Jorn Eugen Jelsta (Jorn Eugen Gelstad).

Zatvoren krug od njive do trpeze

Zato se "Nordijsko zeleno rešenje" bazira na uvođenju zelenih tehnologija u proizvodnju hrane, energije i u razvrstavanje otpada. Nordijci kažu da je projekat dvosmerna ulica u kojoj i oni od nas imaju šta da nauče. "Najviše pažnje posvećujemo donošenju pametnih odluka u poljoprivredi korišćenjem pametnih tehnologija kao što su dronovi, sateliti, roboti, unutar polja kako bi došli do nekih novih saznanja i na osnovu tih saznanja predložili farmerima kako da donose pametne odluke vezane za varijabilnu prihranu, prskanje, zaštitu kultura", objašnjava dr Marko Panić sa Instituta Biosense. Od poljoprivrednika Norveške, Švedske, Finske, ali, pre svega, Danske, trebalo bi da preuzmemo model u kome su poljoprivrednici vlasnici prerađivačkih kapaciteta, pa i trgovinskih lanaca.

U stočarskoj proizvodnji su i više nego samodovoljni, ali u biljnoj - imamo šta da im ponudimo. "Farmeri bi morali bi da se organizuju u veliko udruženje, da budu pravno lice, da imaju pečat. Tako imamo šanse sigurno da izvozimo razne voćarske kulture kao što su borovnica, malina, trešnja, višnja, kajsija, šljiva, i naravno neka alkoholna pića", ističe profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vidović. Nordijske zemlje prepoznale su Srbiju kao mesto gde se proizvodi biološki i nutritivno vredna hrana. O tome svedoči struktura izvoza. Najviše iz Srbije uvoze zamrznuto voće i povrće, mada stručnjaci kažu da bi moglo mnogo više od sadašnjih količina.

Ono čime su zadovoljni je med. Za prvih osam meseci 2022. godine izvezeno je oko 300 tona meda u vrednosti od dva miliona evra. Vlade Danske, Finske, Norveške i Švedske usvojile su 2021. godine plan nazvan "Vizija 2030." kojim je predviđeno da njihove države budu ekološki, proizvodno i socijalno održive. "Da bi svinjarska proizvodnja bila profitabilna, socijalno odgovorna i ekonomski opravdana, jedini način je da se zatvori krug od njive do trpeze. To znači da nam je potreban novi koncept poljoprivrede i ruralnog razvoja u Srbiji. Znači da farmeri moraju da imaju svoju zemlju, da udruženi farmeri imaju klanicu i da uz veleprodaju imaju i maloprodajne objekte i da imaju svoju banku, svoju zadrugu. Da preko nje sve obavljaju. Već imamo stare i nove zadruge, pa im svima treba samo doraditi koncept rada...", kaže Vidović.

U tom slučaju će oni obrtati kapital najmanje 50 puta godišnje, kako rade razvijene i zemlje kojima Srbija teži. Ovako to se sad radi dva do tri puta. U svetu za srednje razvijene zemlje smatraju se one koje imaju svinja koliko i stanovnika. To treba da bude težnja u Srbiji. Primer Danske ukazuje da u njoj na jednog stanovnika postoji čak šest svinja, dok u Srbiji na tri stanovnika imamo tek po jednu svinju! A, da je i Srbija bila nekad razvijena zemlja kazuje činjenica da je, recimo, daleke 1866. godine na 1.000 stanovnika u njoj bilo čak 1.300 svinja. Bili smo razvijeniji od SAD u kojoj je tad na 1.000 stanovnika bilo između 800 i 900 svinja! Uz političku odluku države za ovakav rad već uskoro bi mogli da imamo u oborima 18 miliona svinja!

Danski recept za agrar Srbije

Danska i Srbija imaju približan broj stanovnika, Ali, Danci proizvode tri puta više hrane nego što im je potrebno, na oko 2,6 miliona hektara, dok mi imamo 4,1 miliona obradivih površina, ali opet kupujemo hranu od drugih. Po tovu svinja Danska je prepoznata u svetu jer su svinje, njih 32 miliona koliko se proizvede u Danskoj, glavni poljoprivredni proizvod. Sva hrana u ovoj nordijskoj zemlji nastaje u zadrugama, odnosno firmama zadrugara koje se bave preradom u fabrikama čiji su vlasnici, opet, zadrugari. Dok oni imaju godišnje 32 miliona svinja mi imamo manje od dva miliona.

Ambasadorka Danske u Beogradu Suzan Šajn kaže da je oranice u Srbiji podsećaju na one u Danskoj. Cilj je da se povežu srpski i danski poljoprivrednici i da počnu da sarađuju, razmenjuju znanja i iskustva jer potrebe za hranom rastu, pošto se povećava i broj stanovnika u svetu, gde je uskoro biti 10 milijardi stanovnika. Od toga je svakodnevno gladno 811 miliona žitelja planete, a na ivici gladi je čak 1,5 milijardi! Ona je navela da je u Danskoj još pre više od pola veka uočena potreba stanovništva za organski zdravom hranom i da je u toj proizvodnji Danska takođe prepoznata.

U Srbiji uskoro treba da bude napisana novi Koncept razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja. Za razliku od Danske koja je u svinjogojstvu poznata i cenjena, u Srbiji je stočni fond desetkovan. Domaći tov možda pokriva 30 odsto potreba stanovništva, a postoji hrane da se othrani svinja, ne samo za domaće tržište, veći i za izvoz, napominje Vidović. Srbija bi već za nekoliko godina kada to odobre političari, odnosno koji o tome odlučuju mogla u oborima da ima najmanje 18 miliona svinja. A, moglo bi da bude i 30 miliona. Za to je potrebna politička odluka. Čekamo je! Tržište postoji, u azijskim svetu, Kini, Vijetnamu i drugim zemljama. Analitičari kažu da je Danska pre 120 godina bila siromašna zemlja, a danas, zahvaljujući novom zadrugarstvu i što je poljoprivredno prehrambeni sektor jedan od najznačajnijih u zemlji, velika sila u proizvodnji hrane. A, u Srbiji agrar još uvek nije strateška grana! I kako sad stvari stoje neće biti još jednu deceniju. Tako su najavili oni koji o tome odlučuju.

Danski poljoprivrednici po hektaru ostvare 20.000 evra prihoda, a naš paor po hektaru dobije 1.000 do 1.200 evra godišnje. U proteklih nekoliko godina svinjogojstvo je počelo da se gasi jer je više stotina hiljada krmača završilo u klanicama i da nemamo sada ni prasadi, ni mesa, a ni priplodnih grla. Spas je u povezivanju stočara i osnivanju zadruga, što su Danci uvideli odavno. Ili još jedan primer iz Rusije. Oni su do početka intervencije na Ukrajinu završili gradnju 564 farme svinja. U svakoj od njih će biti po 4.800 krmača prasilja. Pored podmirenja domaćih potreba, odnosno samodovoljnosti, oni će godišnje da izvoze po 60 miliona svinja i prasića u Vijetnam i Kinu. Na jednoj farmi u Kini postoji 1,2 miliona svinja za klanje, cela Srbija zvanično ima 2,7 miliona svinja!? Stočari kažu da je broj i znatno manji, i da je to ispod dva miliona tovljenika!

GOVOR BROJKI, prema podacima RZS: Svinje u Srbiji na početku 2023. g.

Godina Broj

1984. 5.492.000

1985. 5.000.000

1986. 5.079.000

1987. 4.981.000

1988. 4.311.000

1989. 4.238.000

1990. 4.263.000

1991. 3.752.000

1992. 3.998.000

1993. 3.599.000

1994. 4.086.000

1995. 4.345.000

1996. 4.119.000

1997. 4.058.000

1998. 4.293.000

1999. 4.066.000

2000. 3.615.000

2001. 3.587.000

2002. 3.634.000

2003. 3.439.000

2004. 3.165.000

2005. 3.999.000

2006. 3.832.000

2007. 3.594.000

2008. 3.631.000

2009. 3.489.000

2010. 3.287.000

2011. 3.139.000

2012. 3.144.207

2019 -2022 2.700.000

Prema podacima RZS u Srbiji sad, 2022. godine, ima oko 2,7 miliona svinja. Međutim, stočari ističu da ih u oborima ima manje od dva miliona! Jer, godišnje se uvozi po 300.000 prasića za tov i isto toliko živih tovljenika za klanje...

Broj prasića i tovljenika u 2019. godini je pre pojave afričke kuge kada su uništena ležišta gde je bolest pronađena;

(Izvor analize o svinjama dokumentacija: B. Gulan).

Goveda na istorijskom minimumu!

Na početku 2019. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je zabeležen sledeći broj stoke (dve i po decenije prosečno godišnje opadanje je dva do tri odsto):

878.000 goveda. To je istorijski minimum goveda u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu. U 2016. godini u Srbiji je bilo 892.000 goveda. Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo samo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku sve je poklano;

Zvaničnih, tačnih, podataka o novom tovu za sada nema i sve je nagađanje!

Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra. Jedino je Srbiji više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu proizvedenom u Srbiji kroz slobodan tov, koji drugi nemaju!

Stočarstvo Srbije u BDP agrara učestvovalo sa 28,1 odsto!

Na početku raspada SFRJ iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa''. To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Od toga je više od 30.000 tona bilo je iz Srbije. Pošto je stočarstvo devastirano evo nekoliko podataka o izvozu ,,bebi bifa'' poslednjih nekoliko godina:

U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa'';

U 2016. godini u svet je otpremljeno 420 tona ,,bebi bifa'';

U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa'';

U 2018. godini tek nešto više od 300 tona ,,bebi bifa'';

Do 2022. godine taj izvoz se kreće do 400 tona godišnje;

U osamdesetim godinama XX veka Srbija je izvozila oko 30.000 tona visoko-kvalitetne junetine-,,baby beef''. Poslednjih godina izvozi se samo oko 4-5 odsto od realizovanih količina iz osamdesetih godina. To je 100 puta manje nego pre četiri decenije;

Srbija realizuje preferencijalnu kvotu EU od 8.875 tona sa manje od 10 odsto. Posmatrano u vrednosnim pokazateljima izvoz je smanjen sa, oko 35 miliona dolara, na 10 miliona dolara godišnje vrednosti;

Pored plasmana na tradicionalnim tržištima Grčke i Italije, u izvozu su prisutna tržišta Crne Gore, Makedonije i BiH;

Razloge zašto je ovakvo stanje u stočarstvu Srbije treba tražiti i u tome što je za poslednje dve i po decenije uništeno oko 400.000 seoskih domaćinstava! To je praktično 1.000 sela sa po 400 domaćinstava!

Zbog svega toga i rast poljoprivrede u Srbiji je veoma skroman, i iznosi samo 0,45 odsto za poslednje tri i po decenije! Od demokratskih promena 2000. godine pa do početka ove, 2023. godine to je 0,61 odsto;

Prema studiji ,,Poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji'', od 1960. do 2012. godine, zadrugama nedostaje 400.000 hektara zemljišta. Kada to pomnožite sa 5.000 evra to je dve milijarde evra. Ili po 10.000 evra - to je onda četiri milijarde evra! Kada bi se taj novac vratio zadrugama one bi preporodile seljački sektor. A, da i ne govorimo o mlekarama, klanicama, mesarama, silosima, skladištima, farmama koje su unete u kombinate pa podržavljene. Kad je došla tranzicija, u pljačkaškoj privatizaciji, obavljenoj uz pomoć države, posle 2000. godine, to je prodato bez razgraničenja, kao društvena svojina. Kako je to smelo da se uradi kad je zadružna imovina neprikosnovena, privatna i ima svoje titulare. Za takvu pljačku nije odgovarao! Zašto Slovenija nije to uradila, već je sve zemljište unela u svoj državni fond dok se ne završi restitucija! A, mi smo restitucijom isključili povraćaj zadružne imovine iako je ona privatna svojina!? Država Srbija da ne bi snosila posledice prilikom povraćaja prodate zadružne imovine i da ne bi bilo sporova, izbrisala je članove prethodnog zakona i u Zakonu o zadrugama (2015) i praktično legalizovala pljačku celokupne zadružne imovine koja je bez naknade preuzeta u vreme od 1. jula 1953. godine do danas;

To je bio najveći ekonomski genocid nad srpskim seljakom!

U EU seljaci imaju podsticaje os 500 do 900 evra po hektaru. U Srbiji podsticaji iznose do 70 evra po hektaru. Tu se nalaze i razlozi zašto proizvodnja naših poljoprivrednika nije konkurentna;

Agrar u BDP Srbije učestvuje sa osam do 10 odsto (Slovenije samo sa jedan odsto)!

U svetu uspešnih novac u agraru se obrće 50 puta godišnje, a u Srbiji dva do tri puta! Tu se nalazi ključ i njihovog uspeha i neuspeha Srbije;

Stočarstvo u BDP agrara učestvuje sa 28,1 odsto;

Pre četiri decenije iz Srbije u svet smo izvozili više od 30.000 tona ,,bebi bifa'' godišnje, a danas je to 100 puta manje. Od 1996. godine imamo dozvolu za izvoz u EU 8.875 tona godišnje, ali se toj brojci nikada nismo primakli;

Od 1990. broj stoke opada dva do tri odsto godišnje! Tada smo proizvodili u Srbiji ukupno 650.000 tona svih vrsta mesa i trošili po stanovniku 65 kilograma. Danas proizvodimo oko 440.000 tona i trošimo samo po 40 kilograma! Od toga trošimo 17 do 20 kilograma svinjskog mesa po stanovniku, oko 76.000 tona junetine (ili četiri kilograma je potrošnja po stanovniku godišnje, (a u EU to je po 12 kilograma); Uz sve to trošimo manje od pet kilograma ribe, ostalo je piletina...

Prema podacima RZS u stajama je 891.055 goveda. Stočari i analitičari kažu da ih nema u stajama više od 400.000 grla!

To je istorijski minimum goveda u Srbiji! Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu. U 2016. godini u Srbiji je bilo 892.000 goveda;

Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku sve je poklano; Koliko je tova obnovljeno - nema podataka!

Turska je u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine (svake godine je to približno toj brojci), a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra. Jedino je Srbiji više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je slobodan tov, ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju!

Svinje

2,7 miliona svinja imala je Srbija na početku 2019. godine To je za 4,1 odsto manje nego u 2017. godini. Ovo je najmanji broj svinja od 1955. godine. Sad je znatno manje od toga. Stočari kažu da u oborima nema ni dva miliona grla!

Ovce

Statistika beleži da u Srbiji ima 1,71 miliona ovaca. U odnosu na minimalan broj 2002. godine kada je bilo samo 1,44 miliona grla, to je povećanje za 18,12 odsto;

Koze

Broj koza se kreće oko 196.000 grla;

Živina

Srbija poseduje oko 26,2 miliona živine;

Evropska unija

Prema podacima Eurostata u 2018. godini u EU je bilo proizvedeno 15,2 miliona tona piletine, što je novi rekord i povećanje za 3,2 miliona tona nakon 2010. godine;

U 2018. godini je oko 70 odsto proizvodnje bilo u samo šest članica i to: Poljska (168 odsto), UK (12,9 odsto), Francuska (11,4 odsto), Španija (10,7 odsto), Nemačka (10,4 odsto) i Italija (8,5 odsto);

Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska (67 kilograma) i Mađarska (53,7 kilograma), dok je najnižu proizvodnju u EU imala Malta - samo osam kilograma;

U Srbiji se proizvodi do 100.000 tona piletine, što je 0,56 odsto od proizvodnje u EU. U Srbiji je proizvodnja stagnirala na oko 55.000 tona godišnje da bi od 2016. godine počeo nagli rast;

Pošto Srbija ima 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači i da ima 58,9 odsto nižu proizvodnju mesa od prosečne u EU;

Srbija je pri dnu liste i ispod nje su samo Švajcarska, Malta, Crna Gora, Albanija i Luksemburg (koji nema proizvodnju);

Stanje u stočarstvu Srbije je zabrinjavajuće: u odnosu na poslednji popis broj goveda je manji za 6,5 odsto, svinja za 14,7 odsto, koza za 14,2 odsto i živine za 11,1 odsto;

Prema podacima RZS proizvodi se oko 440.000 tona svih vrsta mesa i troši po stanovniku manje do 40 kilograma godišnje. Kada se raspadala Jugoslavija na prostorima današnjim Srbije se proizvodilo 650.000 tona svih vrsta mesa i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje;

Iz Srbije je u 2021. godini u svet bilo izvezeno 25.414 tona živih životinja u vrednosti od 64,1 miliona dolara. Iste godine izvezeno je i 34.919 tona mesa i prerađevina u vrednosti od110,8 miliona dolara;

U 2022. godini izvoz se značajno smanjio, a uvoz svih koli;ina mesa znatno povećao pa je potrošeno više od 200 miliona evra. Tu se i nalazi odgovor da su nam mesare pune, ali uvoznog mesa;

Iste, 2021. godine uvezeno je živih životinja 5.650,3 tone za šta je potrošeno 24.385,7 miliona dolara. Pored toga za meso i prerađevine od mesa plaćeno je još 196.843,3 miliona dolara;

Probuđena Srbija!

Da je reforma Srbije neophodna, svi ukazuju. Praktično je to prikazao, ali samo na oglednim primerim, Milan Krkobabić, kada je bio ministar bez portfelja za regionalni razvoj, a sad kao ministar za brigu o selu. Priznanje zaslužuje jer je imao hrabrosti da sa minimalnim novcem krene u spasavanje sela, a to je i spasavanje Srbije. U odnosu na velike probleme, za pola decenije rada, rezultati su minimalni, ali se primete. Tu su, jer niko dosada nije hteo sa tim problemom da se bavi! Ako bi tako svi krenuli, onda bi moglo da se kaže koja generacija će dočekati oporavljenu Srbiju i spremnu za razvoj. Ovakvim tempom to je ipak oko 5.000 novih stanovnika sela u životnoj dobit do 45 godina. Takvim tempom trebaće više decenija za jednu novu oporavljenu Srbiju. Na kraju 2022. godine u Ministarstvu za brigu o selu sumirani su rezultati. Kupljeni su i mini busevi za sela gde nema prevoza i veze sa svetom. Takvih je u Srbiji do početka realizacije ovog programa bilo 500. Sad je to postala naša realnost! Pomognuto je zadrugama, njih 207 je za četiri godine dobilo bespovratno blizu 2,2 milijarde dinara. Ali tu je potreban novi koncept razvoja. Tu se predlaže zatvoreni nordijski sistem od njive do trpeze, ali preko zadruga u kojima će biti i prerađiačka industrija. Useljeno je dosta porodica u seoske kuće i održani su ,,Miholjski susreti sela" i to u mnogim mestima. U 2022. godini su uspešno realizovana tri programa ukupne vrednosti od 1,2 milijarde dinara. Zapuštena je Srbija, pa spasavanje sela predstavlja i spasavanje države. Za to je potrebno mnogo više novca nego što ima siromašna Srbija. A, mnogo potrebnog novca, neće uskoro biti! Kroz ubrzani razvoj ako bi ga realno bilo, trebaće najmanje šest decenija. Prvi put je probuđena Srbija, rekao je ministar Krkobabić. I to je je podrška koja nema opoziciju!

Najjači razvijaju zadruge!

I najjače ekonomije u svetu se oslanjaju na zadruge i ulažu u njih, tako moramo i mi kao država, kaže dr. Zorica Vasiljević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Takođe ističe da su kod nas zadruge i dalje imperativ.

Zadrugarstvo je veoma bitno za privredu. Udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalja u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hetkara zemlje i drugi, ne mali, kapital. Koliko je udruživanje značajna svetski proces i za visoki respekt, najbolje ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlji udruženo radi i posluje milion zadrugara koji su organizovani u 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. U sklopu prednosti zadruga, posebno treba istaći veoma značajnu otpornost i takozvanu elastičnost zadruga na udarce globalne ekonomske i finansijske krize. Značaj zadružnog organizovanja, naročito su prepoznale države EU, koje su razvojem zadruga rešile brojne probleme, pre svega, socijalne i ekonomske prirode. Zadruge su prepoznate kao najbolji oblik brzog zapošljavanja i razvoja i manje privlačnih privrednih oblasti, a iskustva dobre regulative i prakse zemalja članica EU korišćena su i u pripremama važećeg Zakona o zadrugama, donetog 29. decembra 2015. godine. Vraćeno je poverenje u zadrugarstvo pokretanjem projekta ,,500 zadruga u 500 sela''.

Najjeftinija kuća, 399.000 dinara, nalazi se u selu Torak opštine Žitište ima 64 m2 i sedam ari placa. Maksimalan iznos od 1,2 miliona dinara dostigle su kuće u opštinama Sombor, Sečanj, Zaječar, Ćuprija, Bojnik. Kuća sa najvećom okućnicom od 2,5 hektara nalazi se u selu Dedevci, grada Kraljeva.

Prosek godina dobitnika kuća je 29,8, a 300 podnosioca prijave prešlo je da živi iz grada u selo. Najviše kuća za dve godine kupljeno je u Bačkoj Palanci - 110 kuća, sledi Sombor sa 93 kuće. Na jugu najviše u Knjaževcu, Aleksincu, Pirotu, Dimitrovgradu, Leskovcu, čak i Medveđa i Bujanovac po jedna. Selo koje ima najviše dodeljenih kuća je Bačko Petrovo Selo sa 55 kuća.

U 2022. godini 17 lokalnih samouprava dobilo je novac za nabavku minibusa. Devet JLS pripada devastiranim područjima, a šest IV grupi razvijenosti, jedna pripada III grupi razvijenosti, a jedna II. Više od 120 miliona dinara izdvojeno je za ovaj program u 2022. godine.

Mini busevi za sela

Broj sela kojima je obezbeđen prevoz je 368 od čega je 198 na nadmorskoj visini preko 500 metara. Oko 1.300 putnika dnevno koristiće ovaj vid prevoza, sa 49 linija;

U 2021. godini sredstva je dobilo 18 JLS. Ukupno za ove dve godine, izdvajanjima iz budžeta od 238 miliona dinara, 35 jedinica lokalnih samouprava dobilo je sredstva za nabavku minibuseva od čega 28 JLS pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima;

Na taj način problem prevoza seoskog stanovništva rešava 847 sela Srbije od kojih se 517 sela ovih opština nalazi na nadmorskoj visini preko 500 metara. Dnevno će ovaj vid prevoza koristiti 3.800 putnika.

U 2022. godini 87 JLS dobilo je sredstva za organizovanje jednodnevne ili višednevne manifestacije u svojim selima koja podržava negovanje kulture i tradicije, doprinosi obogaćenju društvenog i sportskog života;

Održani Miholjski susreti sela

Prošle, 2022. godine učestvovalo je 1.289 sela sa 150.000 učesnika i posetilaca. Za ovaj program opredeljeno je 43 miliona dinara.

Ukupno u 2021. i 2022. godini 250.000 učesnika i posetilaca doprinelo je obogaćenju društvenog i sportskog života u preko 1.800 sela širom Srbije. Dodeljivano je do 500.000 dinara po jednoj prijavi, a ukupno je izdvojen 71 milion dinara za ovaj program za dve godine. Tri elementa važna za razvoj sela su znanje, zadruge i stočarska proizvodnja, rekao je Nikola Mihailović, predsednik ZSS. Ovi elementi su spas za naša sela i državu.

Predsednica zadružnog saveza Vojvodine, Jelena Nestrov Bizonj je rekla da zadrugarstvo ima dugu tradiciju u Srbiji, sve se menjalo vremenom, one su ostajale. Zadruge se kroz period od 100 godina nisu razlikovale, već se društvo i ekonomski sistem menjao.

Prošle 2022. godine uz pomoć Ministarstva za brigu o selu, Nandor Vereš, je uspeo da zaposle ljude i da poveća površinu pod šargarepom. Uz pomoć Ministarstva za brigu o selu su uspeli da prevaziđu i sušni period.

Pčelarska zadruga

Veoma mi je drago i da mladi ljudi koji rade kod njega u firmi, su uspeli da reše ,,krov nad glavom" preko projekta za pomoć pri kupovini kuće. Zahvaljujući tome mnogi su odustali od ideje iseljenja iz Srbije, naveo je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. Puno novca, obe ruke i što manje priče potrebno je za ravnomerni regionalni razvoj rekao je na kraju sumiranja utisaka za 2022. godinu ministar Krkobabić.

Strahinja Zlatić, uspeo je pomoću programa ovog ministarstva da se vrati u svoje selo. Kaže da i dalje radi u gradu, ali bi voleo da nađe i posao u svom selu, kako ne bi morao da putuje svakodnevno. Opština Rekovac je uspela da dobije autobus, koji je preko potreban bio meštanima. Autobus je od koristi svim osobama, od sedam do 77 godina, rekla je Nataša Bogosavljević. Kako kaže, ovo je velika nada da ljudi ostanu na selu, ali i nada da Srbija opstane! Pomoćnik gradonačelnice Užica, Mirjana Radivojčević, je zadovoljna što se za Lunovo selo izdvojilo sedam miliona za uređenje ovog mesta. Pored toga su održani i ,,Miholjski susreti sela". Što se tiče same manifestacije, odziv meštana je bio velik. Svi su radili na uređenju sela, organizaciji samog događaja, rekao je Milovan Milić, predsednik MZ Lunovo selo, piše u saopštenju informativne službe MBS.

Probudila se Srbija!

Dobo je da se problemi rešavaju. Ali, u Nacionalnom programu za preporod sela Srbije ima dosta onih koji su te probleme trebali da reše pre pola veka. Da su to tad uradili sad bi uživali u plodovima svog rada i svojih uspeha. Međutim, baš oni u to svoje vreme, nisu sprečili nestajanje sela i rušenje zadružnog sistema pre više od pola veka, a sad su evoluirali, imaju novu pamet i rešenja za te ostarele probleme. Toga su se setili u poznim godinama trećeg doba. Hoće da isprave ono što nisu ni činili niti su pokušali da urade kada im je vreme bilo za to! Taj problem, o zadrugama i nestajanju sela trebali su da iznesu pred javnost pre pola veka i tad da ga reše. Bilo je institucija, vremena i mesta za to! Da su tako uradili, kad ima je vreme bilo, sad bi uživali u tim blagodetima. Ne samo oni nego i generacije koje su stigle. Zato što oni nisu uradili moraju generacije koje su stigle sada da zasuču rukave! Zato im treba pružiti šansu! Jer, dosta je slušanja bivših kako govore šta bi oni voleli, odnosno želeli da se uradi i šta da se ostvari. Imali su priliku i vremena dužeg od pola veka. Što se njih tiče sve je sad zadocnelo i zastarelo! To se, pre svega, odnosi na deo SANU - Akademijski odbor za selo, koji samoinicijativno u javnosti sad koristi tuđe analize o nestajanju sela kao svoje, a od analitičara van ove institucije! Koji su se nekoliko decenija bavili zadrugama i selima u Srbiji.

Sad je potreban novi koncept razvoja poljoprivrede, ruralnog razvoja Srbije, a za to su potrebni nove ideje i ljudi - realizatori! Ovi koji su u javnosti iz SANU su zadocneli pola veka, a za to vreme su pokazali delo u ovoj oblasti šta znaju i umeju. O tome govori ponajviše stanje u selima. Jer, iza sebe ostavljaju rezultat: da je sve do 2017. godine svake godine gašeno po 100 zadruga, a sad je u fazi nestajanja 1.200 sela! To su njihova dela! Zato je vreme da svoaj msta ustpe drugima, mlađima. Jer, krenuo je oporavak!

Probudila se Srbija, kako kaže ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, idejni tvorac i koji u praksi uspešno sprovodi sadašnje akcije.

To je vreme za novi koncept razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije. Tu više ne treba da bude mesta za one koji su sprečavali razvoj zadrugarstva i nisu ništa učinili ni da se spreči nestajanje sela. Treba im se zahvaliti za sadašnju zakasnelu dobru volju za rad. Imali su prilike - i evo šta su ostavili iza sebe, navodi se u istraživanjima i analizama analitičara. Zato je vreme da se povuku i da te probleme prepuste novim, mladim ljudima koji imaju novo znanje i ideje da to urade, zbog sebe i svojih naslednika.

Jer, Srbija nema više vremena da ih sluša šta bi oni voleli i želeli da se u neodređenoj budućnosti ostvari. Posebno ljudi u ruralnim sredinama nemaju više vremena da čekaju bolji život na selu. Oni koji su vodili agroekonomsku i politiku ruralnog razvoja proteklih decenija, u onome šta su ostavili iza sebe, pokazali su kako ne treba to raditi. Rušili su pa bi sad da obnavljaju! Ima novih, zdravih snaga u svim delovima Srbije koje će to da urade, zbog sebe i svojih naslednika! Vreme je da i oni dobiju šansu radi sebe i svojih naslednika! Imaju volje i znanja za to.

Uostalom, da se nije pojavio jedan Milan Krkobabić, sredinom 2017. godine ne bi bilo ni govora o ovim problemima ni tada ni - sada! A, ne da se rešavaju.

Vlast je i slast!

Na to podsećaju pozivi narodu da ostaje u selima uz obećanja za bolji život u njima. Takva obećanja dolaze od onih koji odlučuju o poljoprivredi i sudbini sela. Svake godine dođe Deda Mraz i ostavi takve čestitke i obećanja. On ode, ali se ni pre niti posle njegove posete ne poštuje Zakon o agrarnom budžetu da u njemu bude pet odsto budžeta Srbije. Čak je bilo obećano i da će Agrarni budžet biti i 10 odsto, koliko agrar učestvuje u BDP Srbije. Međutim, sve to su ostala samo obećanja i očekivanja. Pošalju se subvencije seljacima, ali one do njih ne stignu. Takav je primer subvencija za stočarstvo od 2016. do 2018. godine u iznosu od 28 milijardi dinara. Pored toga isto se dogodilo i sa subvencijama od 2018. do 2020. godine za ruralni razvoj Srbije od 26 milijardi dinara. Državna revizorska institucija je kontrolisala trošenje tih para i utvrdila da nema rezultata, ali ni traga parama koje su otišle iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije. Radi se o 54 milijarde dinara ukupnog novca ili o 457 miliona evra (ako se jedan evro računa po 118,00 dinara). Sve to dolazi od onih koji odlučuju o agraru i parama, u svim ministarstvima ina svim nivoima, a izostalo je nekadašnje njihovo, više nego potrebno zalaganje da ostanu zadruge i da se zaustavi gašenje sela. Zato je sve sad što se čini u toj oblasti - samo ,,gašenje požara''.

Da je to urađeno pre pola veka, danas bi imali drugačiju sliku ruralnog razvoja i sela. A, vreme za takve poslove onima koji su vodili ovu oblast u zemlji, bilo je od 1950. pa do 2000. godine. Dakle, to je bilo doba da se reše problemi koji su se nagomilali za pola veka, pa su sad uzeli maha. U to vreme je u Jugoslaviji iz sela u grad ,,trbuhom za kruhom'' otišlo oko osam miliona ljudi! Da bi se rešili problemi sela, trebaće da prođe vremena koliko su bila i zapuštena, a to je najmanje šest - sedam decenija! To znači, svi ti problemi trebali su da se reše pre pola veka kroz predloge i analize SANU-a. A, ne sad kada nam sela nestaju. Zakasneli su. Ni tada ni sada, valjanih analiza i ponude rešenja o tome u hramu srpske nauke nema! Osim ako se ne uzmu knjige od nekih prolaznih članova - saradnika! Koje su tamo ostale samo kao dokaz prošlog vremena. One su i dokaz dosadašnjeg višedecenijskog rada, a to je - da se svako četvrto selo pretvara u ruinu.

Sad se vidi da samo reči i mudrovanje dugo pola veka - nisu doneli rezultate! Da su se eksperti, akademici, naučnici i drugi iz ovih oblasti, bavili istraživanjem nestajanja sela i zadruga, i nudili rešenja, možda bi nešto i uradili. Nisu, jer su imali preča posla u gradovima! U to vreme njihove vladavine nije ih to interesovalo jer su to bila seljačka pitanja i problemi. Ali, to za njih u vreme njihovog vladanja nije bio ni problem. Jer, nisu bili u selima, osim ponekad pred izbore, pa nisu ni osećali te probleme u gradovima kao svoje. Bio je socijalizam za njih pretvoren u komunizam pa je po tome bilo svega dovoljno. Da su to tada uradili, spasili bi sela i zadruge, pa ne bi delovali sa zakašnjenjem od pola veka. Sad bi uživali u tim svojim blagodetima. Ovako se i sad čude nestajanju sela i kako su propadale zaduge u njima? Jer, bila je teza, svega imamo, a što nemamo to ćemo da uvezemo, što sad i činimo.

Zbog ovakvog rada, sad zaslužuju kritike, umesto pohvala za rad koje očekuju. Jer, imaju kasno reagovanje od najmanje pola veka. Dokaz za to je da se sve više sela gasi, a kroz njihovo nestajanje i Srbija ima sve manje stanovnika. Takav (ne) rad nadležnih i tada pa i danas moćnih ljudi je doprineo lošem stanju u agraru i selima. Dakle, ne može se onda dozvoliti tim istim ljudima koji su zapustili sela, sprečavali zadrugarstvo, a sa njim i ruralni razvoj, da sad opet imaju moć i da ,,pomažu'' u osnivanju zadruga i obnovu sela, i održavanja života u njima. Treba da odgovore zašto to nisu učinili kada im je bilo vreme za te poslove? Jer, oni su tada bili u najboljoj radnoj dobi, na funkcijama, nisu to iskoristili, pa što da im se to opet i danas omogućava. A, da je vlast - slast osetili su to i pre pola veka, pa evo i - danas bi opet, dok je još malo nečeg ostalo da se dobije! O tome je pok. dr Vojin Bjelica, profesor iz Novog Sada uvek govorio: ,,Čovek sve dok može želi da bude na vlasti, čuva vlast. Od najniže do najviše. Tek kad izgubi vlast posle ispušta i dušu''. Na osnovu ove izjave vidimo da i oni koji su na vlasti, žele da ostanu večito, da su nezamenljivi. Sve dok i dušu ne ispuste! Loše vreme vlasti pokazuje i obijena kuća u Sisevcu, turističkom mestu kod Paraćina, gde je ugašena jedina prodavnica. To selo nalazi se među 1.000 naseljenih mesta u Srbiji, gde više nema prodavnica! Na kući piše: Nemojte obijati, već je sve ukradeno!

Zato novi koncept razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja treba da sprovode i novi ljudi. Oni koji su ga osmislili! Zbog njih samih, ali i novih generacija.

(Nastaviće se)