Piše: prof. dr Slobodan Komazec 

1.OŽIVLJAVANJE VEĆ ZAUSTAVLJENOG PROJEKTA

Nakon kratkog moratorijuma i provedenih izbora (znamo kakvih) ocenjeno je od vlasti (Vučića) da može da se krene u aktiviranje ovog štetnog projekta.

Kreće velika propaganda laži, konstrukcija uspeha i potreba, od samog vrha otuđene i odnarođene vlasti. Glavni protagonisti ove propagande su: BRNABIĆ, ALEKSADAR JOVOVIĆ (direktan učesnik u projektu), VLADIMIR ĐUKANOVIĆ i najveći VUČIĆ.

Da najpre vidimo njihove propagandne argumente u pokušaju obrade, oslepljivanja i smanjenja otpora ovom projektu građana Srbije.

Zatim sledi objektivna kritika.

Zagovornici projekta (vlast) traže javnu debatu i sučeljavanje argumenata za i protiv iskopavanja litijuma.

Pa da krenemo u sučeljavanju argumenata i autora.

Ranije stopiranje projekta je bio politički manevar zbog predstojećih izbora, jer sa ovakvom politikom oko litijuma teško bi SNS uz sve mahinacije dobio izbore.

Sada se posle izbora krenulo brzim tempom u oživljavanje ovog projekta – veoma agresivnom propagandom.

Odluku Ustavnog suda o ukidanju odluke Vlade o zabrani rudnika Jadar, MILOŠ VUČEVIĆ tvrdi „da nije oživljen projekat Jadar“. „Profesori prava ističu da kada se ova odluka ukine tada postaroj odluci teče zaustavljeni pravni saobraćaj“. Vlada je po hitnom postupku stavila nepromenjenu raniju odluku o iskopavanju litijuma, zasnivajući to na odluci Ustavnog suda, put propagatora projekta Jadar je time otvoren. Vlada je i kod prve i kod druge odluke prekrišila ustavne odredbe  čl. 3 i čl. 99, jer je donošenje i usvajanje „prostornog plana i razvoja“ u isključivoj nadležnosti Skupštine, a ne Vlade. Dakle, Vlada je donela protivustavnu odluku.

„Narodna skupština (čl. 99, stav 10) usvaja plan razvoja i prostorni plan.“ To ne može po ustavu Vlada. Po članu 2 Ustava „Suverenost potiče od građana…“

„Ni jedan državni organ, politička organizaciona grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana“. Sa dobijanja dozvole za rad, prešlo se u propagandi projekta na dokazivanje najviših evropskih i svetskih standarda sigurnosti, a i dokazivanje profitabilnosti Po Rio Tintu „projekat bi doprineo godišnje ekonomiji 1,9 milijardi evra, što je više od 3% BDP Srbije u 2021 (a u 2023 oko 1 – 1,5%). Predviđa se da će biti jedan od najvećih poreskih obveznika od 180 miliona evra godišnje, a otvaralo bi se 1.300 stalnih radnih mesta.

2.PROMOTORI ISKOPAVANJA LITIJUMA

U navođenju stavova zagovornika iskopavanje litijuma se samo navode njihovi originalni stavovi, bez komentara koji svaki od njih zaslužuje. To će uslediti nešto kasnije.

ANA BRNABIĆ i njena promocija Rio Tinta. „Ne bi valjalo da se odreknemo litijuma“. „U narednih šest godina u Srbiju bi moglo biti uloženo 11-12 milijardi evra, a posao bi dobilo 20.000 ljudi“. Autorka je očito studirala astronomiju.

„Prosečne plate i penzije u budućnosti bi mogle da budu daleko iznad prošeka EU.“ Očito da se ne poznaje sadašnjih 47% učešća plata Srbije u EU.

„Da li ćemo iskoristiti to da budemo zemlja koja je lider u Evropi – izvoznik svega.“ „Sve će se to izvesti u skladu sa svim najboljim evropskim i svetskim standardima.“ „Narednih deset godina možemo da ponovimo „norveško čudo“ (nakon što su Norvežani otkrili svoja nalazišta nafte u moru) i napravimo još vrednije za naše građane i generacije koje tek dolaze.“ Ona je nazvala daje to „nafta Srbije 21 veka“. „Proizvode ćemo izvoziti u ćelu Evropu i veći deo sveta.“

„Čitava Evropa će uz domaće stručnjake voditi računa da se ovaj projekat izvede u skladu sa najstrožijim standardima zaštite.“

„Ne lobiram za litijum, lobiram za Srbiju.“ Spominje i dva nalazišta u Nemačkoj koji se ne koriste, a to će eventualno krajem 2028. godine.

Dakle, po Brnabićki „Rio Tinto i litijum je razvojna šansa Srbije“.

Na kraju svog lobiranja navodi i sledeću ocenu masovnih protesta u Srbiji: „Protesti su protiv nauke i zdravog razuma! Kao da nauka (SANU) i brojni naučnici nisu dali negativan stav oko rudarenja litijuma.

Dakle, Brnabić je ranije rekla „što se tiče Rio Tinta na to je stavljena tačka, nema iskopavanja“. Sada je među najvećim lobistima Rio Tinta.

DR ALEKSANDAR JOVOVIĆ:

„Jadar neće izazvati zagađenje rečnih tokova“, tvrdnja je data bez bilo kakvih prethodnih analiza ovog problema. U odbrani projekta, u kojem je i sam učestvovao, on navodi sledeće: „Ovo su najsveobuhvatnije i najdetaljnije studije procene uticaja projekata na životnu sredinu koje su ikada urađene u Srbiji“ (podvlačenje S.K.). Istina, takvog projekta istraživanja još nema.

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ:

„Umesto da privredno eksplodiramo i da budemo evropski Dubai, mi ćemo da slušamo priče suradnika zapadnih agentura iz lažnih ekoloških udruženja, posebno nemačke agenture o navodnoj ugroženosti životne sredine“.

„Odreći se danas eksploatacije litijuma jednako je kada bi se Kuvajt odrekao eksploatacije nafte“.

U Vučićevoj propagandnoj besedi nalazimo sledeće:

Što se mene tiče, Vučić je izjavio, „iskopavanje litijuma može da počne sutra.“

U ekonomskim efektima kaže „u narednom periodu će se voditi ratovi oko litijuma, peska, soli, nafte. Litijum postaje najvažnija kritična mineralna sirovina“. Vučić obećava 3 milijarde nove vrednosti na godišnjem nivou. „Ode Srbija u nebesa.“ Dovođenjem svetskih proizvođača električnih automobila rast se povećava na 16,45%, odnosno 20 milijardi evra (tih 20 milijardi uzimamo za EXPO, a ovde trujemo prirodu, narod, državu). „To je čak važnije od nafte. Važnije od svega!“ Dakle, svake godine toliko. I to traje desetinama godina. Vučić je, dakle, najveći propagator i lobista Rio Tinta.

„Umesto da zahvalimo Bogu što imamo litijum mi treba da se osećamo kao prokleti, jer nam to objašnjavaju neobrazovani ljudi i neznalice.“ (Vučić)

Dalje je vrlo indikativan stav: „Neskovani su strahovi i dezinfonnacije koje se šire društvenim mrežama.“ „Srbija će

 propustiti priliku za razvoj zbog pogrešnih odluka.“

Da vidimo efekte. Ako se godišnje proizvede 58.000 tona litijum karbonata, uz cenu od okruglo 11.000 dolara, po toni to Čine 638 miliona, od toga 5% Srbiji, 32 miliona godišnje, a Rio Tintu 1,3 milijarde dolara. Srbiji ostaje upropašćena privreda, obolelo i raseljeno stanovništvo, pust zatrovani prostor.

„Mi nismo doneli nikakvu odluku. To nam je najveća greška“(Vučić). „Anu Bmabić cenim kao borca za nacionalne interese Srbije.“ „Ja neću biti neko ko će slepo da podržava projekat.“ Bez garancija Nemačke da je bezopasno i bezbedno proizvoditi litijum, nećemo ni početi. Uz to Vučić kaže: „Nemcima ništa ne verujemo“, a sada traži nemačke garancije o zdravstvenoj sigurnosti ovog projekta, koju bi sigurno dobio, kao i od Rio Tinta.

Nemačka je odbila da daje garancije i da vrši kontrolu radnika (Sole).

Vučić čak kritikuje Rio Tinto Što se retko javlja i što ne provodi veću propagandu. Čije interese ovim on promoviše? U životnom sukobu nacionalnih i interesa strane korporacije Vučić se kao predsednik države opredelio za intrese strane korporacije.

Kolektivni zapad nam je zajedno sa ovom vlašću prodao putnu kartu za kolonijalni položaj i „nebesku Srbiju“ i narod. Rudnik litijuma je upravo primer besomučne eksploatacije rudnih bogatstava Srbije i njenog kolonijalnog položaja.

U Rio Tintu kažu: „Projekat Jadar bi bio jedan od najvećih poreskih obveznika u Srbiji“. Velika je to laž i obmana javnosti – kao što su to do sada najveći strani investitori – koji samo koriste dobijene povlastice i oslobađanja, a ne doprinose stvarnom razvoju Srbije.

Treba navesti i to da se danas sve više upravlja klimom i vremenom, nema garancije od velikih poplava i izlivanja jalovine (otrova) u vodene tokove, dakle reke.

Upućujem gledaoce da obavezno pogledaju izvanrednu poslednju emisiju „Utisak nedelje“, g-đe Olje Bećković i sve će biti kristalno jasno o kriminalnoj i protivzakonitoj prirodi ovog projekta i to od vrlo kompetentnih stručnjaka.

Da se vratimo tvrdnji o „preporodu Srbije, eksplozije razvoja, porastu plata i penzija iznad proseka EU“, velikog gotovo gigantskom doprinosu razvoju Srbije i velikoj zaposlenosti od 20.000 ljudi (Brnabić, Vučić). Tvrde da ljudi (u Loznici) ne bi znali šta da rade s novcem od njegovog povećanja i priliva. A i kada bi ga dobili gde bi ga trošili nakon raseljavanja? A takav novac neće dobiti.

Srbija dobije rudnu rentu od 5% od ostvarenog profita, koje Rio Tinto i ne mora da prikaže i neće. Dakle, može i bez bilo kakvog efekta za domaću privredu i društvo. To je po obračunu godišnje oko 35 miliona evra, a Rio Tinto će izvlačiti (prema uloženom kapitalu od 11-12 mld evra i sa profitnom stopom od 10%, oko 1,4 – 1,5 mld evra, uz uništavanje nacionalnog bogatstva i prirode. Iskopavanje litijuma i Rio Tinto nemaju nikakav efekat na plate i penzije u državi. To je velika laž i varanje javnosti.

Govoreći o ekonomskim i socijalnim efektima ovog projekta njegovi zagovornici se prosto razbacuju podacima da bi otupili i zavarali našu javnost – koja ne prihvata ovaj opasni projekat.

Rio Tinto će ulaganjem u prvoj fazi od 2,6 milijardi evra ući u uobičajeni poznati proces ulaganja kapitala u reprodukciju.

Naime, u prvoj fazi dolazi do velikog rasta troškova ulaganja kapitala, dok su prihodi izostali. Gubici se gomilaju godinama sve dok investitor ne pređe kritičnu tačku rentabiliteta i ne povrati uloženi kapital.

To može trajati godinama u zavisnosti od kretanja cene litijuma, dinamike proizvodnje i prihoda i rasta troškova. Kako ponuda litijuma na svetskom tržištu raste, a pada cena (sa 50.000 na ispod 10.000, sa tendencijom pada). Energenti rastu, porezi i doprinosi i dr. Efikasnost i doprinos investicije nisu obezbeđeni i potpuno su neizvesni.

VUČIĆ, kao glavni promotor Rio Tinta, je najavio proizvodnju električnih automobila u Srbiji, probno. Čak i kada bi se proizvodio određeni broj automobila za njih je bolje uvoziti potreban litijum, što i drugi rade, a ne da se „ubije vo, da bi se dobila jedna šnicla“. To je 2,6% vrednosti automobila. Sve manje se u propagandno ukazuje na štetnost projekta i nesagledive štetne posledice, a sve više ide na teren eventualne koristi i primene svetskih i evropskih najviših standarda ekološke sigurnosti.

Dakle, manje se govori o štetnosti rudnika, prelazi se na lanac koji uključuje fabriku baterija i električnih vozila. Osim izbacivanja različitih podataka nikakvih ekonomsko – finansijskih analiza nema.

Zagovornici litijuma (vlast) ponovo „oživljenog“ projekta otvara diskuskiju o pozitivnim i negativnim stranama, pri čemu će „ekološki standardi biti prioritet“. Već imaju jasne negativne stavove SANU, Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, Saveza ekoloških organizacija Srbije, brojnih fakulteta Instituta, intelektualaca iz tog područja.

Tako SINIŠA MALI tvrdi daje „litijum naša ogromna razvojna šansa“. Ne govori se samo o rudniku, već o „celom lancu vrednosti“ (rudarenje, otvaranje fabrika baterija i fabrike električnih vozila), što bi godišnje donosilo 11-12 milijardi evra ili 16% BDP. Ekološki standardi će biti prioritet, a to će se kroz diskusiju o pozitivnim i negativnim standardima pokazati. Dakle, to je „ogromna šansa za razvoj, možda najveća koju imamo“. Pogledajte ovu besmislicu kada kaže: „Zamislite da S. Arabija ili Emirati nisu iskoristili taj potencijal, koji se zvao nafta, gde bi oni danas bili“. Dakle, litijum je naša nafta, a to nije. To nije nafta, već pravi kerozin u sukobu interesa.

Provođenje ovog projekta na silu je pravi avanturizam koji može imati teške i nesagledive i dalekosežne posledice po prirodu, društvo i proizvodnju.

Tako Vučić kaže u svom zagovaranju litijuma: „Bilo bi neozbiljno i ne smemo da propustimo šansu za korišćenje litijuma, stoje dar prirode i boga.“

Vučić ističe daje to „šansa generacije“.

„Litijum je geopolitička prednost za Srbiju“. Ne kaže se daje to „beskrupulozna eksploatacija rudnog bogatstva Srbije i proces uništavanja prirode i naroda“.

Strane multikorporacije su koncentrisale ogroman finansijski

koruptivni i fiktivni novčani kapital – sada ga koriste u kupovinu stranih realnih bogatstava. To je specijalni oblik novog kolonijalizma i eksploatacije.

Svoj „doprinos“ propagandi litijuma dao je, konačno, NEBOJŠA BAKAREC, član SNS (Politika), tvrdnjom da bi „veliko i značajno strateško ležište litijuma omogućilo Srbiji da bude jedan od najvažnijih evropskih centara za dekarbonizaciju. Ukoliko bude odobren projekat „Jadar“ će biti jedna od najvećih investicija u Srbiji i donosiće ogromne direktne i indirektne prihode“. Isticanje celog lanca dobijanja litijuma (rudarenje, rafinacija, proizvodnja katoda, proizvodnja baterija i automobila), bez bilo kakvog istraživanja ovih faza, tokova i prihoda, navodi da bi samo rudarenje i rafinacija povećali BDP za 1% (700 miliona godišnje), dok bi tri faze prerade povećale BDP za 2% (1,4 milijarde evra). Sve četiri faze bi povećale BDP za 4% (2,8 milijardi evra). Svih pet faza bi povećalo BDP godišnje za 16,5% (11,4 milijarde evra). To je prosto političko razbacivanje podacima, bez realne analize, iz čega se izvodi zaključak daje „litijum životna i razvojna šansa za Srbiju – kakva se ukazuje jednom u sto godina“.

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ u tekstu u Politici, pod naslovom „Samo je nebo granica“, o protestima na ulicama kaže: „Protesti na ulicama sveli su se na urlanje likova koji objektivno izgledaju kao da su iz ludnice pobegli, te oni deluju krajnje komično“. Ovo je stvarno životni urlik naroda za samoodržanje i protiv jedne otuđene I kriminalne vlasti – koja rasprodaje sve narodno bogatstvo i čega se dohvati.

Dalje se navodi:

„Ovaj projekat će pomoći Srbiji da se vine do najviših visina gde je samo nebo granica“. ,,A to je vetar u leđa A. Vučića“. Zar je ovo potrebno komentarisati?

„Potpisivanje Sporazuma sa Šolcom je nešto što Srbiju menja iz korena. To je ključna prekretnica za našu budućnost.“ Da iz jedne nerazvijene zemlje (a mi smo već tigar u razvoju“, „najdinamičnija privreda u Evropi“, primer za ugledanje, uđemo u klub razvijenih. Danas je litijum nikad traženiji! Što je potpuno suprotno od stvarnosti. Upoređenje litijuma (koji će se ubrzo zameniti drugim elementima (natrijum jonske baterije) sa naftom) u drugim državama zaista nema dodirnih tačaka. Tražnja za litijumom pada već dugi niz godina, tako i cena.

Nije tačno ni to da „imamo najbolji litijum na svetu“ (Đukanović). Pa ni po nalazištu. Konačan stav Đukanovića bi bio da „zbog naivnosti i pokvarenosti nekih naših ljudi“ (zar naučnika, SANU i brojnih naučnika i radnika fakulteta i instituta), koji su „pristali da rade na apistrukcrji i širenju bezrazložnog straha kod naroda – da ćemo svi biti zatrovani, mi kasnimo.“ „Samo neracionalni, neobrazovani ili zlonamerni“ ne žele da se koristi litijum“.

O političkim parolama A. BRNABIĆ, nije vredno se uopšte osvrtati.

Ovo je istovremeno i bitka za koncepciju razvoja – ili profitni motiv (u rukama stranih kompanija) ili očuvanje naroda, prirode i nacionalnih resursa i razvoj nacionalne privrede.

Zar se ne vidi da strani vlasnici kapitala, za svoj prljavi i obezvređen novac žele da pokupuju realna dobra, sirovine i energiju u drugim manje otpornim kolonizovanim državama (što je upravo slučaj sa Srbijom).

3.PROPAGANDNO UKLJUČIVANJE STRANIH AMBASADA

U ovaj široki propagandni proces se uključio pomoćnik državnog sekretara SAD za energetske resurse DŽEFRIPAJAT, koji tvrdi da litijum predstavlja generacijsku priliku za Srbiju, a suverenu odluku o iskopavanju litijuma će doneti Vlada Srbije, uz intenzivni dijalog sa Rio Tintnom, ali i sa EU, jer je EU ovaj projekat učinila prioritetnim.

JAKOB ŠTAUSHOLM, izvršni direktor Rio Tinta kaže: „Poslovanje Rio Tinta u Srbiji bi nadzirale državne institucije“. Mi znamo da ih uopšte nemamo, a kod stranih kompanija u Srbiji organi kontrole ne smeju ni da uđu, a kamoli da vrše kontrolu.

On je, zamislite, „uveren da Jadar može da bude razvijen na bezbedan način“ i da omogući „nastavak normalnog života u okolini projekta“. „Ovo je najbolje istražen litijumski projekat u Evropi.“ „Pojedini rizici postoje.“ Mi znamo da tu istraživanja nema, pa otkud

najbolje istražen projekat u Evropi!

„Život u dolini Jadra moći će da se neometano nastavi.“ (Politika, intervju)

„Rizicima od prerade litijuma može da se upravlja odgovorno – sa minimalnim uticajem na životnu sredinu“, ali i na „postojeće i planirane izvore pijaće vode“. Za ovakvu tvrdnju nije ponuđen ni jedan dokaz.

Tu je obavezni i ambasador SAD, GOSPODIN HILL, kao dirigentska palica i kontrolor političkih kretanja u Srbiji i njegovo zagovaranje za litijum. Javio se, konačno i ambasador V. Britanije EDVARD FERGUSON izjavom da i V. Britanija priprema otvaranje rudnika litijuma u Kornvolu (Jednom od najlepših i najživopisnijih krajem jugozapadne Engleske“). Dodao je daje „litijum ključ svake buduće ekonomije“. Jadar je dosta komplikovan projekat koji zaheva dosta posla i ulaganja. Kaže da postoje projekti sa ekološki bezbednim načinom u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Portugaliji. Hvala mu na zagovaranju litijuma u Srbiji.

Ne zaboravimo Rio Tinto je Australijsko – engleska firma. Englezi su nam kioz istoriju uvek „dobro želeli i činili“. Pamtimo te naše zablude i teške istorijske promašaje. Hvala mu kao pravom Englezu. Sačekaćemo da vidimo vaše rezultate, kao i u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, a u Portugaliji smo već videli loše rezultate i pad koruptivne vlade i odustajanje od litijuma.

U diskusiju se uključio i BRANISLAV KLANŠČEK, predsednik UO RTS, koji smatra da je „projekat Jadar sve manje ekološko pitanje“. Pri tome postavlja ključno pitanje: „da li je moguće sačuvati izvore pijaće vode“, a stranka je na to već odgovorila (sa ne). Bitna je tvrdnja „ono što je sigurno, bez projekta Jadar i ekonomskog preokreta (kakvog?), koji on sa sobom nosi, „tu vodu u bliskoj budućnosti neće imati ko da pije“. Tokom posete OLAFA ŠOLCA potpisan je Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima. To nije sporazum sa EU, već sa Nemačkom, jer Sole (koji inače politički loše stoji) nije za to dobio saglasnost EU. Vučić isto tako nije dobio preporuke i ovlašćenja od Narodne skupštine. To je Memorandum kao antiustavni akt.

Ako Rio Tinto prođe, cela Srbija će biti ugrožena, najmanje 2,5 miliona stanovnika biće izloženo otrovnim supstancama u vodi, zemljištu i vazduhu.

Kakav je moguć Memorandum sa onima koji su nas predložili za genocidan narod, inicirali usvajanje Rezolucije u GS UN o izvršenom genocidu u Srebrenici.

Prvi put posle rata nemački vojnici pucaju i ubijaju Srbe na Kosmetu. Da li smo zaboravili Šolc – Makronov plan o Kosovu i predaju Kosova?

Vučić se sa Šolcom dogovorio i potpisao Memorandum za eksploataciju bitnih minerala koji se nalaze u Srbiji, kao i otvaranje rudnika litijuma Rio Tinto u Srbiji. Šolc izjavljuje da će biti kod Rio Tinta primenjeni „najviše evropski standardi zaštite životne sredine“. To je čista politička izjava namenjena javnosti Srbije, bez bilo kakve garancije i obaveze. Šolc je za nas sporedna figura, dok politički u Nemačkoj loše stoji. Iza njega ne stoji EU, već goli interes Nemačke. Za Srbiju bi to bio put bez povratka u otvorenom procesu uništavanja. Kontrolu rada Rio Tinta nisu prihvatili Nemci, već je to dato Srbiji. Institucije Srbije su razorene i ne mogu da vrše nadzor. Vučić izjavljuje: „Ne treba ništa da potpisujemo, ja mu verujem na reč.“ Nemačka neće garantovati da se ovaj projekat izvodi po najvišim standardima (izvukla se iz toga). Zar EU nije garantovala ZSO od čega nema ništa. Sve garancije su prošle tako, ali i sva obećanja i sporazumi.

Vučić pri tome izjavljuje: „To je druga zemlja (Srbija), to su veće plate, veće penzije, rast od 16%…“ i sl. Sve su to tvrdnje bez bilo kakvih kvantitativnih analiza.

„Projekat Jadar će ubrzati prijem Srbije u EU“ – (kao i do sada uostalom). Tu tvrdnju predstavnici EU otvoreno odbacuju.

To će biti „skok u budućnost“, kako to tvrdi Vučić.

Dakle, politička vlast unisono propagira projekat Rio Tinto uz to ga u rezultatima svesno astronomski naduvava. Jadar će osigurati, po Vučiću, porast BDP 16% godišnje, zatim 2,4 milijarde evra ako se ne ugrađuje u automobile u Srbiji, a ako se proizvode I litijumske baterije, tada je prirast 16 milijardi evra, a to je 25 – 30% visine BDP iz 2023. godine.“

Vučić zagovara „promenu naše svesti i da sanjamo velike snove“. „Građani tog kraja neće znati za šta će utrošiti velika sredstva dobij ena od Rio Tinta“.

Dakle njegova osnovna orijentacija je:

„Između zatucanosti i napretka ne bira narod između užasnog kopanja litijuma s jedne strane i ekonomskog napretka, prosperiteta i posebnog napretka zapadne Srbije“ (Vučić).

Otuđena vlast od naroda i države. Uvlači nas u veliku egzistencijalnu krizu. Brnabić, kao predsednik vlade u svom radu nije dala nikakve rezultate, naprotiv rezultati su slabi, a ona odlazi za predsednicu Skupštine. Neobično je ovoliko njeno zalaganje za Rio Tinto. Ako ste uzeli novac, vratite ga. Bilo je obećavano da će „Beograd na vodi“ biti veliki pokret privrede Srbije – a nikakav doprinos nije dao, sada se i dalje širi, uz pretvaranje javnog dobra u grupno vlasništvo. To je prosto otimačina i zloupotreba vlasti.

Isto je obećano za javnost da će EXPO 27 dati veliki doprinost razvoju Srbije. Nikakvog doprinosa i zamajca razvoja neće biti. Dug u inostranstvu će se povećati za 18 – 22 milijarde evra (sa kamatom).

Strane direktne investicije, isto tako, do sada nemaju dodatni multiplikatorni efekat na privredni rast. Koliko iznose godišnje SDI, isto toliko iznosi i prirast BDP.

Kakva nam je dinamika i kvalitet razvoja? Uz veliki priliv stranih investicija od 32,3 milijarde evra (2012-23) ostvareni prirast bruto proizvoda iznosi 32,3 milijarde. Dakle, efekata SDI na povećanje bruto nacionalnog proizvoda u ovom dugom periodu (od deset godina) nema.

4.EKONOMSKA KORIST ILI KOLONIJALNI STATUS I EKSPLOATACIJA

Cena litijum – karbonata koja dugo pada, već niz godina, oko 37 – 40%. Javlja se godišnji višak ponude od 200.000 tona ili 17%. Po nekim svetskim agencijama pad je i do 80% (Blumberg) za nekoliko poslednjili godina.

Cena litijuma je vrtoglavo pala po Goldman Saksu i do 80%. Cena je vrlo kolebljiva.

Jedna tona litijum – karbonata svedena je sa nekada 21.800 $, na trenutno oko 10.000 evra, sa tendencijom daljeg pada.

U Kini je tona ranije dostigla 26.000 evra, dok nakon dužeg perioda pada. Tražnja električnih automobila takođe pada. To nije tržišna cena već spekulativna, stoga i puna neizvesnosti.

Cena litijum – karbonata klizi ispod 10.000 dolara za tonu. Trenutno je deset hiljada. Uz to Kinezi su već proizveli natrijum – jonske baterije, mnogo sigurnije, jevtinije i bolje od litijumskih. Litijum u ovoj sferi nije budućnost.

U Srbiji bi vadili godišnje 5 8.000 tona, što uz cenu od 22.000 $, iznosi uz rentu od 3% godišnje – Srbiji, iznosi 24 miliona evra, dok Rio Tintu, uz siguran prikaz malog profita, koji on obračunava, ili ga i nema, izvlači 1,4 milijarde evra godišnje. U kakvom je položaju Srbija?

Nama ostaje:

-zatrovani vodeni tokovi i vazduh,

-zatrovano zemljište,

-uništena priroda (ratarstvo, stočarstvo)

-prisilno raseljeno između 30.000 i 100.000 stanovnika

-ispražnjeni prostor mogućeg pustinjskog izgleda.

PROF. DUŠKO KUZOVIĆ, na You Tube, zaključuje da će Rio Tinto uništiti Srbiju. Da se sprema Oluja 2 i da je to smišljen vojno – okupatorski projekat uništavanja delova Srbije i Republike Srpske, gde živi srpsko stanovništvo. (Kuzović, 24. jun 2024)

Ako je rukovodstvo Srbije primilo velika sredstva da promoviše ovaj projekat, što je očito da radi ova otuđena i odnarođena vlast (vidi se od sve većeg medijskog promovisanja) tada da vrate uzeti novac, dok imaju iz čega.

Već danas je teška situacija u Srbiji sa pijaćom vodom, jer je 70% pijaće vode neodgovorno prodato strancima, a kada se zatruje vodni tokovi stanovništvo će morati da kupuje stranu flaširanu vodu. Istovremeno je i vodni Institut „Jaroslav Cerni“ privatizovan.

Trenutno se u Srbiji buši na 80 mesta i istražuje mogućnost veće eksploatacije. A preradom rude se troši ogromna količina vode, koja bi se sigurno koristila iz Drine.

Treba pri tome uzeti u obzir da se klima ubrzano menja, sušni period sve češći, nedostatak vode, poljoprivreda i stočarstvo se uništavaju. Treba odgovoriti Vučiću da se neće u budućnosti voditi ratovi oko litijuma, već oko vode, hrane, vazduha, a projekti nam zagađuju vodene tokove.

Dakle, uvek su date garancije Zapadnih Vlada i korporacija lažne i ne može im se verovati. Iskustva su nam tu velika. Rio Tinto će ih lako dati (obećati), ali kada projekat počne i vidi se katastrofa, tada je kasno bilo šta učiniti. To je nepopravljivo.

Dakle, nema nikakve koristi za privredu Srbije i standard, a garancije se ne mogu uzeti zdravo za gotovo. To dokazuje i tvrdnja kupljenih nekih profesora Mašinskog fakulteta, uključenih u projekat. Koga oni mogu uveriti da je to bezbedan projekat sa slabini argumentima i u pristrasnom pristupu.

Narod i javnost ne interesuje nikakav Referndum, jer ga ova ucenjan i korumpirana vlast, kao i kod ustavne sudske reforme, može (kao i izbore) lako falsifikovati.

Gde imaju nameru da kopaju litijum i uništavaju prirodu Nemačka, Španija, Portugalija, Irska, Švedska i dr.? Poznat je slučaj Portugalije i velike korupcije vlade, koja je zbog toga i pala.

U mnogim državama EU postoje rezerve litijuma, ali im ne pada na pamet da ga kod sebe proizvode, već ga uvoze od glavnih proizvođača: J. Afrike, Kine i Čilea (koje ga proizvode na području pustinja i nenaseljenih područja). Kod nas su se usmerile na Jadar, Uzice, Valjevo, Kraljevo i niz drugih plodnih poljoprivrednih delova. Dakle, preko 80 lokacija u državi. Zar hoćemo da ova država ubrzano odumre zatrovana i onesposobljena za život.

Zapadne države nastoje da se oslobode zavisnoti od Kine, pa forsiraju ovakve zavisne države kao Srbija i kandidate za EU, da kod sebe masovno vade litijum. Sirovine uzimaju iz ovih država, a kod sebe razvoj industrija koje zavise od litijuma. Staje to ako nije čista kolonijalna eksploatacija i trovanje takvih država.

Ako je Rio Tinto utrošio neka sredstva (350 – 400 – 500 mil. evra), tada videti specifikaciju, na osnovu kojeg dokumetna (ugovora) i sve opravdano vratiti. Treba da se vidi kome je sve dao novac i za koje namene.

5.KRITIKA I OPASNOST RUDAREN JA LITIJUMA

Odbrana Jadra je dužnost svakog građanina.

Zar nije dovoljan negativan stav SANU, Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, fakulteta, Saveza ekoloških organizacija Srbije, intelektualaca, sve stranke u opoziciji, brojne ekološke organizacije pojedinačno, a sigurno i najveći deo članstva stranaka na vlasti (jer i njima je ugroženo zdravlje i život).

Srbija se ponovo buni i budi, jer ovo je borba za život i goli  opstanak, ali borba protiv kriminala vlasti, korupcije i rasprodaje nacionalnih resursa.

Sada je postalo jasno daje ovo prelomni trenutak da se narod i država oslobode ove korumpirane, otuđene i nesposobne (a u osnovi izdajničke) vlasti.

Sada se skupilo nekoliko vitalnih problema, koji ugrožavaju društvo:

1)Stvarna izdaja i predaja Kosmeta,

2)Rio Tinto i litijum,

3)LGBT parada,

4)Potpuno pogrešan model i politika razvoja i slabi ekonomski rezultati, socijalno raslojeno društvo,

5)Zaduživanje za EXPO ukupno preko 22 mlrd. evra.

Treba formirati front nacionalne odbrane i zaštite.

Dakle treba zabraniti dalja iskopavanja i eksploataciju rudnih bogatstava Srbije.

Vredi javnosti Srbije otkriti dobru misao dr Tijane Perić (Danas, 14. jul 2024):

„Ovaj skaradni režim je jedino sposoban da od litijuma kao belog zlata Srbije napravi krvave dijamante Afrike, od kog će koristi da ima jedino ozloglašeni Rio Tinto kao koruptor (koji će uz to i da dobije subvencije) i naravno naprednjački kleptokratski kružok.“

Da li će nam Nemačka (O. Sole) biti nekakav garant ekološke sigurnosti? To je država koja je najviše zainteresovana za ovaj litijum u Srbiji, mada ga ima više u Nemačkoj. EU je ovaj projekat učinila prioritetnim. Ali, prljava industrija može kod država – parija i periferija, a čista u domaćoj privredi i društvu. Poznat je njihov otklon od kupovine litijuma u Kini i Rusiji, sada im treba u blizini. Finalna posledica ovog projekta će biti po kvalifikovanim autorima i profesorima iz ovog područja – narušavanje zdravlja ljudi i masovna umiranja. Rudarenje litijuma u vrlo plodnom području napraviće od Srbije grobnicu, ne samo u dolini Jadra, već mnogo šire. Akademik Slobodan Vukosavić u svojoj analizi dolazi do zaključka da se uz Rio Tinto „sprema i rudarski desant na Srbiju“. Jer, „retki“ metali se nalaze širom Srbije: mangana ima na Zlatiboru, hroma (oko Kraljeva), molibdena (Mačkatica), nikla (u Stragarima), kobalta (na Rudniku), volframa (u Kučevu), kadmijuma (Raška), antimona (Rađevina), platina (oko Vrnjačke Banje), magnezita (G. Milanovac), grafita (oko Čačka).